Jakšić, Đura - PROZA
Zbogom, brat-Obrade!...“ Otac i tetka se ućutaše. Beše im nešto teško na srcu. A ja sam sedela na banku do vruće pećke i slušala sam mirno kako mačka prede... Bože moj!... Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?...
Obradović, Dositej - BASNE
Satir ga pita šta to čini. Oni mu odgovori da grije ruke. Dođu u krčmu, gdi im se donese vruće jelo. Onda čovek, za ne opariti se, opet duvaše, rashlađujući to. Divjak, začuđen, zašita ga zašto sad duva.
„E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.”| Naravoučenije „Muž dvojedušan i dvojezičan neispravljen vo vsjeh puteh svojih”.
” Kuj gvožđe dok je vruće. Poredak u svačemu polezna je i pohvalna vešt. Ništa ne tvori bez vremena, a vreme sposobno k čemu nipošto ne upuštaj.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i smolovom žicom obvijeni̓; tu je bilo sa kovačkim me̓ovima usijati̓ gvožđa, najpre po fišek zemlje nabijemo pak vruće gvožđe u top.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!”, a pijani Joza igra u jednoj barici. — A što je, more vaš dućan zatvoren?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
leti čak pod gredicu i po sobi čak do bábinih čizama koje se, napunjene slamom i namazane mašću, suše na banku pored vruće peći, a ova zahvatila pola sobe, pa izgleda kao čivucka arendatorska kancelarija. Ide smeh i kikot.
Afrika
se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je nepoznata, jer ono što vari stomak crnaca može da otruje belca; da je sve vruće, vlažno, opasno.
Naučio je da nosi kask, batinu, platnene cipele, da pije vruće pivo i filtrovanu vodu koja se oseća na zemljane krčage.
Pivo ljuto, banane vruće, ananas koji prži jezik. Onda pribegavam čaju, koji jedini gasi žeđ. I već se spremam da legnem kad mi Fontenov crnac,
Meni su međutim usta i grlo toliko zapaljeni od vreline i žeđi da jedva mogu da govorim. Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim baba Goša kutlačom nali iz bakrača, vruće, medene rakije, pa turi u čašu još meda i dade ujni da pije. A i njemu dade. Ali on ni da okusi nije hteo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
volela nekad neizmerno i koji je sad bio teško oronuo, ostareo mada se katkad još činjaše, na konju, snažan kao medved. Vruće krvi, i čulna toliko da su je hvatale glavobolje, ona je ostala potpuno hladna u ovoj kući, gde je muž ostavi da ga
i, mada je bilo hladno, oseti kako je prijatno što je razgolitio maljavu ruku, skoro do lakata, jer mu je telo bilo vruće. To je taj jedini trenut, koji mu beše, i pre, uvek, najmiliji.
Obuhvativ, jednim začuđenim pogledom, vruće nebo, na kome ne beše nijednog oblačka, šume i padine bregova, zajedno sa onim što se pred njim događalo, Aranđel
ona se dugo branila od svinjara i pastira Isakovičevih, koji su pred njenim vratima muzli ovce, dok najposle jedne vruće noći, kada se beše napila toplog mleka, te joj bi teško, ne primi jednog na prenoćište, zadivivši ga svojim čarima,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
žene i ukleti pesnici što su prvi sedeli u kafe-baru »Terazije«, dok je bio još nov novcat i dok se u njemu služilo vruće mleko u čašama optočenim srebrom.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I zašto me sve to prati čak i za obasjana avgustovskog dana, kad sve sjenke spavaju otežale od vruće bezbrige? Negdje iza mene u ovome svijetu je selo Hašani, kuća mog ujaka i moje godine između sedme i dvanaeste, dani
Nek uperi, džile, na Moskvu, pa će im oboma biti vruće crne kave koliko voliš. Zacenut od prikrivena smijeha, Miloš krenu dalje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
! — I prignu se da ga digne, uspravi; ali kad spazi čak i krupne, vruće suze kako iz starčeva oka kaplju i padaju mu na ruke, on ustuknu, prepade se i pobeže iz sobe.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad dođe do onoga vrela sjaše s konja da se napije vode, pa utom mu se gicne da se u ovoj vodi okupa, jer bijaše baš vruće. Kupô bi se, a i ne bi, sa sviju strana šuma, pa strašivo da ga ko ne nađe i ne oglobi.
Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo pa ga bog požnjeo i umijesio od njega hljeb pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: „Pomoz bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ — i da mi vodicu.
Berberin nastavi: — Čuo sam da ima takovih junaka u Sarajevu, koji se puštavaju bričiti bez sapuna i vruće vode, no samo studenom vodom, je li istina?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tu ti je frigidaire, pa klopaj majoneza koliko te volja, tamo je kupatilo; iz leve slavine curi hladno, iz desne teče vruće, a iz srednje med i mleko; samo ti, teča Mito, sedi lepo i odmaraj se ko Čovek, kad ovde pritisneš, upali se televizor
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj vjernog Žuće, a četvrti, lola stara, sve za dušu Mamuzara.
Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode. Dok ovo nižem, veruj mi, druže, prolivam suze vruće, hoću da pričam potanko, redom, kako nam nesta Žuće.
Ako se nađe, mnogo mu hvala, baš je budala! OGLAS PSA ŽUĆE Evo vam jedne ponude vruće Trišinog džukca, skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek bude poveća
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Uvedoše me svečano u kafanu. Na ulazu me zapahnu miris vruće rakije. Čitave gomile pogača i sira stvoriše se preda mnom, još mi dadoše i pivsku čašu punu vruće rakije.
Čitave gomile pogača i sira stvoriše se preda mnom, još mi dadoše i pivsku čašu punu vruće rakije. Onda se diže jedan da mi nazdravi. Narod ga neprestano prekida uzvicima: „Živela vojska!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je, majko, drago da si potištena. Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dok duša pliva kroz nadahnuće, Majčin glas prekida njena stremljenja: „Ovamo, dok je jelo jošte vruće! Za sto! Večera čeka spremljena! O da, grdne nepodudarnosti Između maštanja i stvarnosti!
naići, I sikće, i cikće, i razglaba: „Kad mi se zahukće nadahnuće, Na posao se bacam smelo, Gvožđe se kuje dok je vruće, Sa reči treba odmah na delo: Prodajem kuću, sve oko kuće, Briga me šta će reći selo! Svaki nas posed u grob vuče!
Prenesem hartije, i bacim se na doterivanje napisanog, dok je gvožđe još vruće. Pišem, a jednim uhom slušam tužni solilokvijum: — Nema Cice! Poslala ćerčicu da kupi hleba, a devojčica se ne vraća.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Najveće od tih grotla je kružno, prečnika svega dvaestinu metara, puno vruće, ustajale, prljave, blatnjave vode, vrlo neprijatnog zadaha na trulež, za koju bi se svaki kladio da u njoj ne može
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
pred njim već izdaleka dozivlju, i Bog zna, koliko bi on tako stajao da nekoliko studenijeh kapalja ne padoše na njegovo vruće čelo. Serdar se diže te pogleda oko sebe; skide kapu pa se pobožno prekrsti, govoreći: „Smiluj se, Bože, meni grešnom!
„Pa ima studena mesa bravijega, ljeba i rakije. Ako bi pričekali možemo što i zgotoviti vruće“, odgovori Joka. „Neće oni to čekati, ne!“ reče glasno Pejo, pa šapatom njoj: „Pusti, boga ti, nek idu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Napali na trešnje kao čavke ka smreku. Na stranu reve kao kozji rog. Obilazi kao mačak oko vruće kaše. Oguglao kao vo na jaram. Okupili kao ’rti zeca. Palo mu na pamet kao psu ramati. Podmeće kao kukavica jaje.
— Ko se vrabaca boji, proso nek’ ne seje. — Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja. — Gvožđe se kuje dok je vruće. — Ko radi, ne boji se gladi. — Kako tko radi, onako i ima. — Lako po lako, ide se daleko.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se gore popnem, a to moja proja uzrela, pa je Bog požnjeo i umjesio od nje ljeb, pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu.
Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo, pa ga Bog požnjeo i umijesio od njega hljeb, pa udrobio u vruće mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ja ne mogu više! Dobro će biti, ako i ja ne platim glavom. Iđem odma da legnem. Naredite da mi se donese u kamaru vruće rakije. Zaista izgledaše čovjek kao da je godinu bolovao! Za njim se izvere Bakonja, takođe jedva se držeći na nogama.
Tada Brne otide u kujinu i zamoli kuvara da mu i sinovcu odnese vruće rakije. Ali kad njih dvojica dođoše, Bakonja već spavaše. Fra-Brni ne osta drugo, no da legne i on.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Dimila se vatra, s travnjaka, u drvoredu. Kao da gori gnezdo: kroz vruće rešeto Izletale su kokice — ko ptice niz sve to — I mešale se sa cvetom na voćki, nalik snegu i ledu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ceo će srez da priča.“ „Što si neveseo? Sin ti se ženi našom devojkom. Iko, kuvaj dva bakrača vruće.“ „Ti se, gazda-Aćime, udade u liberale“, dobacio je jedan sa šeširom.
viđenje s Adamom bar za nekoliko minuta odloži, da još ne vidi ono što sluti da će videti, ali čuje Tolu: — Nije mnogo vruće. Nije, sine.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Neshvatljivo mu je bilo Smejačkovo oduševljenje zatalasanim pustinjskim peskom. — Gladan sam i žedan. Vruće mi je! — Plačko se bespomoćno opružio po zemlji. — Dalje ne idem. Nema izvora u ovom usijanom paklu! — Mora da ga ima.
Onoga leta kad su se na ostrvu pojavili vilini glasnici, u selu su bila samo tri dečaka. Bilo je to vruće leto. Titrala je od žege morska plavet, a u njoj sjalo usamljeno belo ostrvo s predvečernjom pesmom ribara i kamenitim,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Terazijama i Barom Venecijom, pod nebesima nije bilo ni daška, išli su ka predgrađu, ka Terazijama, drumom od utabane, vruće zemlje, sad je to Kolarčeva ulica, došli su do terzijine male radnje i stali tu gde je sad, u Kolarčevoj, Beogradska
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
vodi i mulju, sive, prljave uniforme sa neljudskim očima, u bezumnoj groznici razdraženja, okidale su ludački brzo vruće, olabavljene oroze, a usta usijanih cevi bljuvala su krv i utrobe i smrt na sve strane. I on je mahnito okidao.
velikog sunca, što se pojavi iza položaja, udariše u zamagljene i krvave oči, kad pod rukom osetismo od ubrzane paljbe vruće i zagrejane puščane cevi, a naše fišeklije prazne, mi se dižemo jednovremeno i ponovnim, maločašnjim, ledenim i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali onda, u „crvenoj kući” među vinogradima, ronio sam vruće suze skriven iza žaluzija. Kiša je bila prestala i opet se u razlivenom sivilu i rumenilu zapada pomolilo sunce.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Prid didom zemljana zdila puna vruće krvi, pa to dida pije i zatim nike mijurove pušta u vitar, s kojim se razlete na sve strane.
Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo, pa ga bog požnjeo i umijesio od njega hljeb, pa udrobio u vruće mlijeko te jede. Nazovem mu ja: „Pomoz̓ bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ i da mi vodicu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada sve druge ponude da mi se oduži nisam prihvatao, ponudio mi je da, dok živim, dobijam o njegovom trošku po dve vruće škotske rakije u Senčeri klubu. I ovo sam odbio. Drugog marta 1896.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Doba je da se odmore. Muško i žensko spustilo se na vruće paštice do ognjišta. No nogama ostade starešina, s omotanom skupljenom maramom oko glave.
za njom, a društvo gleda za nama; niko se ne miče da nas isprati: sunce je osvojilo školj, a maestrala još nema, pa je vruće, a ribarima nije ni milo hodati. — Uđite! — reče mi stara kad stigosmo. — Ovo je sada moja kuća.
To su njegove vruće želje. Njemu nije drago omrknuti u polju, pa stoga požuri da prvo zapada sunca očisti put. I onako počeo je juče duvati
na klupi do sinovljeva kreveta, a kada u odmacima čuje pored kuće nečiji hod, prene se i meće sinu hladne obloge na vruće, prostrano čelo. Kad mu je oganj popustio, Ilija je noćas zaželio razgovora.
Miljković, Branko - PESME
Trešnjo neverice bez oblika srca Ljudskog, zvezdane padavice vruće, U poljupcu se ništavnost koprca, A put je samo upoznato bespuće.
Petrović, Rastko - AFRIKA
se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je nepoznata, jer ono što vari stomak crnaca može da otruje belca; da je sve vruće, vlažno, opasno.
Naučio je da nosi kask, batinu, platnene cipele, da pije vruće pivo i filtrovanu vodu koja se oseća na zemljane krčage.
Pivo ljuto, banane vruće, ananas koji prži jezik. Onda pribegavam čaju, koji jedini gasi žeđ. I već se spremam da legnem kad mi Fontenov crnac,
Meni su međutim usta i grlo toliko zapaljeni od vreline i žeđi da jedva mogu da govorim. Sve je vruće. Ovde je sunce neprijatelj, voda neprijatelj, voće neprijatelj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naslonio je jagnje uz platan. Pera „Đevrek“ zadigao rukave košulje, udara nožem o sto i viče: — Vruće, vruće, vrije! — onda odseca parčad mesa i daje iz ruke svakom po komad.
Naslonio je jagnje uz platan. Pera „Đevrek“ zadigao rukave košulje, udara nožem o sto i viče: — Vruće, vruće, vrije! — onda odseca parčad mesa i daje iz ruke svakom po komad.
Bojić, Milutin - PESME
Te suze behu smolaste i vruće, Suze džinova koje Gospod ukle, Pred kojima su zvezde sreće stukle, A sumnjom prano iščezlo čeznuće.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Vići.) Deder da ga čujemo, šta kaže protivu zatvora? VIĆA (čita): „U jednu čašu vruće vode metni kašiku gorke soli, rastvori to, ispij i šetaj malo zatim”. KAPETAN (razočaran): Pa ovo je ono...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 139); takođe i bardak vruće zamedljane rakije (žrtva precima! Upor. takvu rakiju o zadušnicama!) o svadbi (іb., 168). Isto tako, b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pođoše u štionicu, gdje nađoše obično društvo koje se tu svake večeri sastajalo. U dvorani silno je vruće, lampe gore, a prozori zatvoreni kao usred zime.
Napolju je silno vruće, jer odbljesak sunca čak kroz zastrti prozor prodire i gazdi oči zasjenjuje. U čitanju prekide ga listonoša; u hitnji
Ni procesija oko cijeloga sela, sa okićenim svetim Rokom na prijestolu, ni pobožne pjesme, ni vruće molitve nijesu pomagale.
— Obać' ćemo moj sad, a i vruće je! Djevojka mučke posluša, te pogna magare malom uzbrdicom. Čim stupiše između stabala na užu putinu, bijaše im
Čuo je razgovore težaka; veljahu: „Još bi dobra kiša pomogla!” On im od srca vjerovao i želio la im se uslišaju vruće molitve. Gledajući bijedu i stravu, dirnulo ga do u dno srca, i on se podao svom dušom molitvama i željama svoga sela.
Proći će nam! Sjede na vlažnome žalu. Šum ih uspavljuje. Njega kvase njene vruće suze, nju zapahnjuje njegov muški zadah. I u oluji slušaju otkucaje života.
Ivu je već dosadno, htjeo bi da se vrati; i pomisli da je svoju dužnost izvršio. I vruće mu je, jer je vjetar popustio, pa sunce iz tankoga oblaka grije.
To je najednom upalo u oči i presvijetlome gospodinu: — Gospodine upravitelju, možete se otkopčati, biće vam vruće! — reče, obrativši se k njemu. — Fala!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i podvriskuju, čikaju ga i bockaju vlatima trave, a on, snevač, na muci, ne zna šta da uradi, da li da nastavi da krka vruće pečenje ili da pojuri onu ženskadiju.
kroz smrzlo gusto tkanje od upredene kozje dlake, naslućivale pod njim mrko, jedro zrnevlje pšenice, slutile već debele vruće pogače, goleme zalogaje među užurbanim zubima, teške trbuhe, dremež od teške sitosti, podrigivanje i zevanje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Znaš, kad ti ne možeš u rukama vruće bubrege da držiš, a ja trčeći da što pre donesem tanjirić, dok ti bubrege ne baciš, udarim ga o vrata kućna i načnem.
Petrović, Rastko - PESME
Najpre jedno ogromno stado; hiljade i hiljade ovaca, Klateći vruće, nabijene mešine mleka Za njima jagnjad omađijana I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona.
Šantić, Aleksa - PESME
Iz tvoga osmjeha slatka I žarka kô smiraj sam Po meni bijele ruže Ko snježni padoše pram. Iz vruće visoke raži Grličin glas je zvao, U vrhu čempresa starih Pošljednji plamen je sjao.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
“!“Opali mi dvije vruće, pa će opet: „Deder sad, gdje se uliva Dunav?“ — A šta ti? — A ja: ne uliva se, kažem, nigdje. „Kako nigdje?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Joan preteča kano lastavica zapojaće. Da i smišljeni slavići crkovni lepo slatko popevaju! Leto je vruće; tadar Sveti duh s vatreni jezici s neba na zemlju sihodi, te sve grešljivo strnjište sažiže i trnje zločinstva pali.
U poslu da je vruće srdce. Nebo je visoko, a zemlja tvrda. S golom glavom počuli se. 1743. Spavaču nejma nadnice ni skitaču stanka.
Zlo se sa zlom proteruje. Zlo mu znaš, a o dobru si mu nevešt. Ko pre ugrabi, njegovo je. Dokle je gvožđe vruće, dotle se kuje. Ne premeravaj morskih dubina i širine, a ni vatrenu težinu na golu dlanu.
Plovući vodom prazne lađe ne pretiču ni zasedaju razbijati ih haramije. Svrh vruće pogače tražiti okorela hleba. Carska je viđena, a popovska potajna. Sveštenik duhovni pusat u jeziku oštar nosi.
sline iz sebe te kvasi nam usta i jezik da nam se ne praži od iznutrašnje naše vatrene žuči koja nam telo sagreva da je vruće. Na gornjemu nam nebu stoji svet, pamet i razum neviđeno. Kako no i nebesni umni angeli što na gornjem nebu borave.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ima vreme!... — Mori, Mančo, pobrgo raboti! Zašto će gi pograbe čorbadžijski sinovi, kako čaršilije, ete, vruće mekike sabajle, — pa što će tag da činiš?!... — Ama, de, javaš, nane! — smeje se Mane. — „Što će da činim?“...