Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
puta u rog i oglasio već skoro uspavalom šoru i selu da je jedanaest sahata, podiže gđa Sida glavu tužeći se na vrućinu, i viknu preko sobe pop-Spiru: — Spiro! O, Spiro, spavaš li? — A? — Spavaš li, reko’? — Spavam, mani me...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Moj negdašnji zanat spasao je i mene i vas. Ja, stari tabak, naučio sam se na zimu i vrućinu, i ta tvrdoća olakšala mi je trgovinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tada kinuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta, gde ga žena dočeka još uvek plačući.
travu, rosu, toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu od vina, očaja, misli tužnih, pa povika koliko ga grlo donosi vojnicima, zavitlavši konja u krug, pred njima,
Bila je i tad još željna ljubavi. Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode, kao ni popa na
Tada, kihnuvši gromko, nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta i tresnu se na postelju, koliko je dug.
Radičević, Branko - PESME
58. Bože dragi, za sanak ti vala, Sanče mili, posle noći dane! Ruka danka vrućinu je dala, Drva niču, šire svoje grane, Od žalosti, svakojaki zala, Te me tako veseloga brane.
Kostić, Laza - PESME
Al' nesta sreće lepe, sunačac ode moj, sad guja moja zebe u noći studenoj. Pa mora guja pusta da traži vrućinu, zavukla se u usta, u svoju pećinu. duboko guja panu, baš usred srca mog, tu grize grdnu ranu života grehotnog.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Cigani zasviraše, a Mića i Ljubica zaigraše. Ćir Đorđe se vrpolji na stolici i tuži se na vrućinu i zaparu. Svet ih gleda. Mnogi zavide Mići. Al’ je žestoko igrao!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
napolju zbiva, i: „Tada, kihnuvši gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta, gde ga žena dočeka još uvek plačući. Oblačeći ga brzo, ona mu je ljubila čohe [. . . ].
leže u postelju: „Tada, kihnuvši gromko, nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta i tresnu se na postelju, koliko je dug.
]. 384 I još jedan kraći navod: „Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode [... ]”.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U dvorani silno je vruće, lampe gore, a prozori zatvoreni kao usred zime. Nevikao teško da podnese takovu vrućinu, kad se napolju može da uživa blaga, vedra, zagorska ljetnja noć. — Skuhaćemo se!
Pop Vrane razbi led, pa ga predstavi i — rukovaše se novi znanci. Gosti u kući osjetiše vrućinu; niza debele obraze gazda—Jova cijedi se znoj, mahom kupi ga rupcem, stoga domaćin povede društvo u odgojak do kuće,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Ne volim vrućinu jer rutavi Isidor tada ide bos, ne čujem ga kad dođe do vrata i nemam vremena da sakrijem Prohorov krst.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Eto vidite kako je priroda pravedna; šaljući nam veliku vrućinu, ona nam uz nju daje i potrebnu dužinu istinske noći, sve veću što se više približujemo ekvatoru.
Ti si, Sunce, stvorilo godišnja doba, zimsku hladnoću i letnju vrućinu. Ti si stvorilo daleko nebo, da na njemu svetliš i vidiš sve što si stvorilo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Malo posle začu se brzo ugušen ropac zaklane živine — „Nemaju mesa, naravno, ko bi ga i imao na ovu vrućinu... Da nije otišla bankok-kokoška?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Iz mene ne izlazi više ni znoj — žali se potporučnik Vojin. — Dođe mi da zinem, pa da dahćem kao pas. — More, vrućinu ću još i da podnesem... Ali, čini mi se poludeću od ovih muva — veli Luka, mašući neprestano rukama oko lica.