Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Patrole se ne vide, ali streljački stroj nastupa obazrivo. Niko ne zaostaje. Desno krilo preskače neku vrzinu, te malo zalomi. Centar naiđe na šljivar. Vidimo kako pojedinci u prolazu lome grane sa šljivama.
Pešaci se digoše iz svojih zaklona. Kao da se nešto rešavaju, osmatraju. Najednom, probiše se kroz vrzinu i uz gromki usklik: „Ura, ura!“ poleteše ka neprijateljskim rovovima. — Prekini paljbu — viknu komandir.
Viče komandir da se sklone, i grešne komordžije pritisle konjiće iz sve snage uz vrzinu, da ih ne zakače topovi. Ipak se jedan konj oburva i pade među zapregu, odakle ga jedva izvukoše.
I šest pari snažnih ruku podigoše zadnje delove topa i kara i lagano ih pomeriše, a konji se pribiše uz vrzinu. Put je bio slobodan. Kao neke ogromne, crne i zgrčene ptičurine u noći, promicala su kola natovarena čamcima.
— Gledaj ono usamljeno drvo, pa ispod njega. Vidiš li onu vrzinu... E, iza nje — pokaza mi narednik. Pored te vrzine vide se sveži rovovi.
A ona tikva probušena, sigurno od kuršuma, i ja podskočih, te se prilepih uz jednu vrzinu. Teška je samoća i kad život promiče redovnim tokom, a kamoli sada u ratu. Ama da me rane samo!... Šta bih radio?...
— Vide li se neprijateljski rovovi? — E, ete... kako da vi kažem, vide se od ono drvo, pa do onu vrzinu. — A pucaju li? — Pa... pucaju — veli mi ravnodušno, kao da se oni otuda kamenjem gađaju! — A ideš li ti?
i utrčah u onu vrzinu. Zastanem, pa se okrenem i vidim kuvara koji mi mahnu rukom, kao da veli: e, sad možete slobodno.
Linija streljačkoga stroja se zalamala, na jednoj strani su već prilegli uz vrzinu, a na drugoj trčećim korakom nastupali da bi se dočepali sigurnijeg zaklona.
A ona haubica gađa našu bateriju, ali uvek na isto mesto, pozadi nas oko dvesta metara, u vrzinu, na koju se projektuje naša baterija. Vidimo jasno da se varaju.
Jurili smo preko nekih požnjevenih njiva, preskočismo jednu vrzinu i najzad sjurismo se opet kod stanice. Brektali su konji i grcali, izdužujući vratove da bismo im popustili dizgine, a
Jedna granata udari negde levo od nas, i kao munjom ošinuti, skretosmo naglo nadesno, pojurismo kroz neku vrzinu, i jedva se zaustavismo u jednom kukuruzištu. Ušli smo već u opasnu zonu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ništa od veće važnosti, samo sitnije prepone: stropoštaju se u jendek, u jarugu, udare na vrzinu, na ostrugu, na bocu, slomije po nekoliko njih nogu, ili ruku, razbije poneko glavu, ali se sve te muke podnose.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sve se stopilo u jednu brzu i besnu masu... Prejurismo čistinu, preskočismo jalak, pa vrzinu, sjurismo se u jednu jarugu, istrčasmo iz nje i nađosmo se pred nekom gustom pšenicom. Tu nas zaustavi kmet.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Druge šake gnječiće njene slabine. Vukašin će pojesti imanje. Da skoči s kola, slomi pušku o točak, zavitla u Vrzinu kesu iz nedara i pođe pešice po prtini? Da zapeva u inat svima?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nastupio je poslednji trenutak. Đurica slučajno pogleda na vrzinu, gde mu behu sakriveni drugovi, i tamo spazi dva sjajna oka, koja ga sagorevahu gnevom i srdžbom...
Kosta već beše izmakao putom, pa će, kad pređe potok, da udari potesom, a Đurica preskoči vrzinu i brzim korakom ode niz potok...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
-slov.), grlo. gorčilo (u Sremu), izvršitelj, poreznik. grabancijaš — tako se po narodnom verovanju zove đak koji na vrzinu kolu završi i trinaestu, đavolsku školu, te posle druguje sa đavolima i vilama i vodi oblake. gratulirati (po lat.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»A de! a bre!« Dok oni uhvatiše jednu vrzinu i neki jalak, kojim behu ošančene neke njive, te otvoriše vatru na turski lanac.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pomogni mi da suzbijem vrzinu, izbošćeš se do krvi a i meni će to koristiti.“ On ne shvata, bedni ništak, da ja sve ovo činim za njega i njemu slične,
granja, umazan po vratu i licu raspadnutom korom i buđom, strepim da se ne okliznem niz gnjecavu stelju i ne otkotrljam u vrzinu kupine.