Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ponašanja, nema nekakve naročite veze sa ovo m pričom; ali on ipak ima neke veze jer se desio u mome kupeu na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste kod svoga pobratima, i gde ću ponova sresti krezubog studenta. Zato sam ga izneo.
4 A voz juri, leti. Skoro će Vujanovac. Krivo mi je što stižem po mraku. Kako li ću zateći pobratima? Kako izgledaju snajka, deca?
Napićemo se, vidim. I željan sam, časti mi; pa još u kući i opet da nas ona služi. — Gospodine, sad, valjda, Vujanovac? — obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala.
— obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala. Prikupih stvari pa izađoh, a malo posle voz zaista prođe postaju ne zaustavljajući se.
Sve što me tištalo to je: da pronađem kakav bilo posao ili izmislim kakav mu drago razlog pa da ponova odem u Vujanovac. A kad onomad pročitah u nekim novinama da je Nikole Glišića, tamošnjeg šefa blagajničkog odeljenja, moga pobratima,