Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Što se toliko smejao, bog bi ga znao! NI OKO ŠTA Ej, ej — baš šteto što se svadiše pop Vujica i učitelj Grujica! A onako se, bolan, lepo živeli!...
u polje, te hvataju bubice, leptire, mušice, pa to nabada posle na čiodu i suši ih Što će mu to, ne zna čak ni pop Vujica, iako je kašto odlazio u Beograd i tamo slušao, gde ima negde — te se tako kupe bube, kamenjice i travke.
Zna samo da je to, valjda, lepo i da mu je sad taki adet. Pop—Vujica voli učitelja Grujicu, nikad ga neće obići a da ne svrati. Škola je navrh sela.
Škola je navrh sela. Nego, da bi se bole shvatilo koliko je pop Vujica voleo učitelja Grujicu — treba znati da je selo otišlo nekako u dužinu za čitavo po sata...
Pop Vujica nikad nije voleo, bar tako sam kaže, da zateče čoveka na ručku, jer, veli, zna po sebi kako to nije prijatno...
»Čisto ti, što se tiče na priliku, presedne i ručak i sve! (Pop Vujica je često dodavao uz reč ovo: »Što se tiče na priliku« ili samo »na priliku«).
« I kao za divno čudo — pop Vujica nekako uvek zateče učitelja Grujicu ili za ručkom ili za večerom, ili ako ne to, a ono da pije kafu, vino, ili...
« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...« Ne možeš mu sad kvariti atera. I pop Vujica, iako je lepo kod svoje kuće ručao pasuljca i neku lepu papriku iz turšije — a vala i to znati da je pop Vujica voleo,
I pop Vujica, iako je lepo kod svoje kuće ručao pasuljca i neku lepu papriku iz turšije — a vala i to znati da je pop Vujica voleo, barem tako se kaže, paprike iz turšije — zasedne s učiteljem Grujicom te osmoči malo pečenja ili ćevapa ili
« Međutim, »veliki ćuran« i sutra brblja deci seoskoj kad prođu pored avlije popove pa mu zviznu. Pa još, pop Vujica će uvek reći i lepu reč za učitelja Grujicu.
Ej, ej — baš šteta što se svadiše pop Vujica i učitelj Grujica, a tako su, bolan, lepo živeli!... Uoči Ivanjadne, baš tog leta kad će se svaditi pop Vujica i
Uoči Ivanjadne, baš tog leta kad će se svaditi pop Vujica i učitelj Grujica — natušti se ozgo kosom iznad sela crn oblak, a sve krklja kao kad pekmez ključa u kazanu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
imati na umu da, pored tog, postoji veliki broj vlastitih imena izvedenih od imenice „vuk“, kao na primer: Vukodrag, Vujica, Vujan, Vujaš, Vujo, Vujadin, Vukelja, Vukman, Vukmir, Vukota, Vuksan, Vujčin, Vučić, Vučeta, Vučina itd.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U taj drugi odbor uđe Sreten, Đorđe i Mića i zamenik njegov Vujica, koji je uvek imao dosta vremena na raspoloženju. Voleo je da zazjava. Malo je radio.
»More, ne znam ja Miću!« gunđao je Vujica »predstavnik«. Odmah se stadoše kupiti potpisi na čestitku. Sreta potpisa skoro čitavo selo, pa mu i to ne bi dosta,
— veli Vujica. — Ama pa jakako, ja šta ćemo nego da platimo!? — A ne bi ništa moglo, onako na priliku, za džabe, na primer kako od
— E, pa ko da plati? Zar ja em da oznojim moga Micka (tako mu se zvao konjić), em da platim?! Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja. — Ama nećeš ti — veli Sreta, umirujući ga — platiće Đorđe predsednik.
— A kako bi bilo — umeša se neko — da ti, kmete, daš dva dinara, pa ako bude malo neka Vujica doda, a ako pretekne, neka ti donese kusur, a kmet Đorđe? Ne ide ni ovo. Ne pristaje ni Vujica, a još manje ćir Đorđe.
Ne ide ni ovo. Ne pristaje ni Vujica, a još manje ćir Đorđe. — Jok, jok! — viče i jedan i drugi. Šta da rade u toj nevolji? Ali se Sreta i tu doseti.
Vidi i sam da je taksa bestraga paprena, pa popusti. Odustane i on od šiljanja depeše i odbornik Vujica sveza opet svoga Micka za plot. Ali Sreta ne da ipak da sasvim propadne stvar. Tako lepa depeša, pa da propadne!