Jakšić, Đura - PROZA
je svakojakih životinja, pa nam je neka morala put preći, a, posle, svakako je bolje kornjaču sukobiti nego medveda ili vuka... — Jest, brate, tako je... Ali ja na putu volim sresti i hajduka no kaluđera...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U DONjEM GRADU 135 KVANTAŠKA PIJACA 137 RIBARNICA 139 LANjSKI SNEG 140 PITALICA MEĐU KAVEZIMA 142 KOŠAVA 145 VAGA VUKA KARADžIĆA 147 POGLED KROZ TRI PROZORA 149 UPORIŠNA TAČKA 153 IV 154 ČITALAC NA RAJCU 155 MIKENA 156 ČITAJUĆI
Doći će vreme kad ćemo bežati u krtičnjake i zemunice. Doći će vreme kad ćeš se od brata sakrivati kod jazavca i vuka, kad će nad crkvama od pepela zvona od blata da klati u magli beznadežna ruka.
I pitam se šta će nas spasiti: bog, revolucija ili higijena? VAGA VUKA KARADžIĆA Na tas stavljaju maslo, slažu sir, sipaju šećer, pirinač, sipaju orase, na tas izručuju ukljeve, stavljaju
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On diže glavu i vide pred sobom čoveka... Da je smotrio vuka ili medveda, lakše bi mu bilo... Prva misao beše mu: Stanko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
(Arkadija je, kao i pop Ćira, mrzio na Vuka i njegove reforme, po kojima se čovek ne može razlikovati od paora). Gospodin popa ode u crkvu da krsti, a posle
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Pregledao sam“, govorio je Garsuli, „akta koja su ostala, od obersta Vuka, iliti Volkana, što će reći Volfganga, Isakoviča, iz prošlog rata. To je, u stvari, čitav istorijat pobuna i izdaja.
Kod imena ovoga, poslednjeg, u aktima, hofkrigsrat fon Maler bio je izričito napomenuo da je adoptiran od obersta Vuka Isakoviča. Adoptiran, Pavel je tobože bio dupli Isakovič i naročito ga treba pomilovati, ako je to moguće.
Polk negda slavnog obersta Vuka, što će reći Vlka, Volfganga, Isakoviča, bio je spao na nekoliko stotina vojnika. Oni su bili formirani u kolonu,
Pri svom dolasku u Slavonski husarski puk, on je dobio naređenje od svog poočima Vuka Isakoviča da se oženi, pa se oženio.
To im je ostalo kao neki amanet od Vuka Isakoviča, to jest gospodina Volkana, kraine serviskije oberkapetana. Ta veza se nije prekidala.
Ta veza se nije prekidala. Pa i ta želja odselenija ostala im je bila od Vuka, i one godine, kada je u Srem bio došao, posle turskog rata, prvi put, rosijski poslanik iz Beča, Voznjicki.
Zatim mu kaza da se oni, preko pisama, već poznaju, a da Kopša zna, i lično, njegovog poočima i rođaka Vuka Isakoviča, obersta, koji sad živi, ostareo, i invalid, u Sremu.
Na celoj toj velikoj pučini vijenskih krovova, nije imao nikog svoga. A kad bi se setio priča svog poočima Vuka, koji je dolazio u Vijenu, prilikom pripreme za izbor mitropolita, Pavlu bi bilo još teže, u mislima.
A vi ste, kurve, tražili, od Vuka, da pronađe ko prevrnu košnice. Da ga vešate! Gut! Jawohl? A otac? Vater? Šta, Vater?
Nikada više neće moći, ni da vide, Rosiju. Osramotiše svog poočima Vuka, kraine servijskije slavnog oberkapetana. Iz Temišvara poći će na Mahalu kaznena ekspedicija, čim stignu ona dva
Kad je, pre trinaest godina, Pavle odlazio, iz Srbije, u konjici Vuka Isakoviča, sa austrijskom vojskom, izlazio je sa nadeždom da će se vratiti.
Iako je stariji, kaže, on je Pavla slušao, jer je tako od Vuka ostalo, ali bi sad da se zna da njemu više, u kući, porednik ne treba. O toj Mahalčanki dosta!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U isto doba javila se u novoj državi velika figura Vuka Karadžića, koji je, napuštajući stari slovensko-ruski književni jezik, digao narodni jezik na visinu književnog i stvorio
Treba se samo setiti besednika i pričala iz Ljubišinih pripovedaka i iz priča njegova Vuka Dojčevića. I jezik su, pričanjem i domišljanjem da stvari lepo iskažu, tako usavršili da je obilat rečima, rečeničnim
Zagrebački naučni krugovi su se prvi počeli baviti proučavanjem dubrovačke književnosti. Preko Zagreba su se načela Vuka Karadžića raširila među sve Južne Slovene na zapadu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ciknuvši grozno i skočivši u vis, ona se nađe, lice u lice, s mužem, krvavim i užasnim i ugleda pred sobom Vuka Isakoviča, koji se raspadao.
Ne videti onu dreku, plač, skakanje, kao poludelih, baba, lelek i zapevanje, kukanje za mrtvima. Za Vuka Isakoviča, ceo onaj kraj otkuda su došli, u kom je ostavio porodicu, bio je postao otužan.
Život, onaj na domu, za Vuka Isakoviča ne beše život, pravi život bio je za njega negde drugde, divan i značajan. Kod kuće je bilo samo blatište i
Za puk su te vesti značile radost, jer je pogađao da će biti volova na ražnju, loja, piva i spavanja, bar dva dana. Za Vuka Isakoviča značile su te vesti strahovitu zabunu, iznenadnu i čudnu.
Uspomene koje su Vuka Isakoviča, i ovakvog, prašnjave kose, otromboljenih usana i visećih čakšira, zbunile, i potresle, bile su uspomene na
Sve to prošlo je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po gunguli i puca iz pištolja, idući prema Majncu, ili
pre tri nedelje bio u Beču, gde ga je njegov poznanik Dimitrije Kopša, trgovac, molio da preko svojih prijatelja potraži Vuka Isakoviča u Engelštatu, u vojsci, jer se ni na kakva pisma ne javlja, pa da mu kaže da su mu deca zdrava, kao i brat, a
Tihim glasom i ljubaznom, lažnom skromnošću, ponovi ko je, spomenuv svoga brata Vuka, rekavši da hoće da govori lično patrijarhu, s kim je imao čast prošle zime, dva puta, duže da razgovara.
Čuvši ime njegovog brata Vuka, kaluđeri kao da se razveseliše. Udariše u pohvale i blagosiljanja vojene hrabrosti onoga, njegove privrženosti
Što se tiče njegovoga brata Vuka, koga toliko hvale, taj je tek pravi Ciganin, što svoje obešenjakluke i lenjovanja zabašuruje večitim ponavljanjem obećanja
uzgred, reče im tad da najposle ni on, Aranđel Isakovič, iako je samo trgovac, nije manje zaslužan od svoga brata Vuka, iako se onaj pročuo po saborima, tim pre što onaj samo bulazni i priča i obećava a on vaistinu trguje, prodaje i
u nadzemaljskom sjaju, u vejavici pahulja snega i kovitlanju plamenova, u mešavini slavonskih šuma i nebesnih sazvežđa, Vuka Isakoviča. IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI, SAČUVAO JE, I POSLE SMRTI, SJAJ SVOG BIĆA.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Veza petka sa podzemnim, mračnim silama vidi se u izrazu „crni petak“. „Doći će i njemu crni petak“³⁷, navodi se kod Vuka u smislu: zadesiće i njega neko zlo. Dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu.
sâm Vuk kaže: „Kad se kakvoj ženi ne dadu djeca onda nadjenu detetu ime Vuk, jer misle da im djecu vještice jedu, a na vuka da neće smjeti udariti (za to su i meni ovako ime nadjeli).
Detetu se veže oko vrata crven končić koji ono nosi do isteka četrdeset dana, kaže Milosavljević.¹²⁵ Mnogi delovi od vuka koriste se kao amajlije za zaštitu dece od „noćnica“; pre svega, vučji nokat, zub i rep.
Odojčetu u kolevku stavlja se i britva crnih korica da ga štiti od veštica. Takođe se stavljaju još i zub (očnjak) od vuka, nokat od vuka, parče vučje kože itd.
Takođe se stavljaju još i zub (očnjak) od vuka, nokat od vuka, parče vučje kože itd.¹⁵⁴ Da bi se predupredio neželjen dolazak veštice, izbegava se, naročito pred decom, da se
¹⁸¹ Pojedini delovi životinja takođe se koriste za odbranu od zlih očiju i uroka. To su: rep od vuka, lisice ili zeca; kokošija trtica; sitne školjke; nokat, zub, dlaka ili parčence kože od vuka, dlaka ili nokat od
To su: rep od vuka, lisice ili zeca; kokošija trtica; sitne školjke; nokat, zub, dlaka ili parčence kože od vuka, dlaka ili nokat od mečke, kornjačin oklop; parče zmijine košuljice; kost od jagnjeće vilice; stvrdnuta sukrvica ždrebeta
U Crnoj Gori kažu: „Ako želiš da dijete ne pati mnogo od zubova kad mu izniču, objesi mu o grlo zub od vuka.“⁵⁸ Da bi zubi bili tvrdi, snažni i beli vrše se brojne vradžbine, s jedne, i strogo se poštuju mnoge magijske
da je Vukova zbirka jedinstvene i nedosegnute književne vrednosti i lepote u odnosu na sve zbirke poslovica pre i posle Vuka.
(LMS, 1858, knj. 98, bs. 8) — Krsti vuka, a vuk u goru. (Vuk, br. 2714) — Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada. (Vuk, br. 648) — Rđa se za zlato ne prima.
značaj sredinskih, osobito porodičnih uticaja, da ipak pretežniji, odlučniji uticaj pripiše nasleđu („Krsti vuka, a vuk u goru“; „Rđa se za zlato ne prima“).
Na primer: „Tako mi dece!“; „Porod ne odgajila!“ itd. U jednoj od pripovedaka Vuka Vrčevića kaže se da je „naša starinska kletva vazda najteža bila: ’Tako mi se ne utrlo tri sjemena: ljudsko, skotsko i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
FNRJ zahvaljuje...« i obojena razglednica Vuka Karadžića, još i njegova diploma za prvo mesto u jesenjem kros-kontriju 1952.
Neprovetrena soba primi zadah osamljenog vuka koji se povukao u poslednji brlog, što je vonjao po jeftinom duvanu, rakiji, ostacima hrane, starim novinama i skorenoj
Matavulj, Simo - USKOK
bjehu im izbliza poznati, te pominjahu: vladiku Petra І; serdara Sava Plamenca; Sava Petrovića, brata vladičina; Vuka Radonjića, guvernadura; Đika Martinovića, serdara cetinjskog; draga Jokova, kneza njeguškog.
Tako mu se pozdravi, vladiko! Počeše i drugi pridavati, ali vladika mahnu rukom i reče momčetu: — Pozdravi lijepo Vuka Stankova i reci mu da želim da što prije ozdravi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U pogledu ideja on je preteča Dositeja Obradovića; u pogledu narodnoga jezika on je preteča Vuka Karadžića. JOZEFINIZAM Srpska književnost na kraju XVIII veka pretrpela je isti uticaj i prošla je kroz isto stupanj
vedrog racionalizma i verbalnog romantizma »Vukove omladine«, postojale su u osnovu potpune suprotnosti, i romantizam Vuka Karadžića i Omladine znači reakciju racionalizmu Dositeja Obradovića. Kao ranije u Evropi, tako su i kod Srba oko 1860.
I odista, danas, posle više od jednoga veka, Obradović izgleda bliži, moderniji, življi od Vuka Karadžića, sadašnjost i stvarnost daju mu za pravo, i zato je proslava njegove stogodišnjice 1911.
On je veran učenik Dositeja Obradovića i primenjuje ideje svoga učitelja na narodni život; na trideset godina pre Vuka Karadžića on počinje prikupljati narodne umotvorine; uz Jovana Rajića on pokušava da dâ sliku istorijskoga života srpskog
Na kraju svoga života Stojković je uzeo da dotera prevod Novog zaveta od Vuka Karadžića, i, pokvarivši jezik, izdao je taj prevod kao svoj u Petrogradu 1824. godine.
Prosvećen i književan čovek, on pribira oko sebe pisce, Simu Milutinovića i Vuka Karadžića, 1834. podiže štampariju na Cetinju, u kojoj se počinju štampati srpske knjige. Oko 1840.
je konzervativne elemente srpskoga društva, naročito se oko nje istakli proTivnici pravopisnih i jezičkih reforama Vuka Karadžića. I zato su mlađi ljudi i pristalice Karadžićeve nameravale da osnuju novo društvo. Tako je oko 1828.
Goni ga mitropolit, koji ne može da mu oprosti što hvali Dositeja Obradovića i što je prijatelj Vuka Karadžića; manastirska bratija, od koje se toliko razlikovao svojom inteligencijom, kinji ga, kao što je kinjila i Jovana
Ogorčen protivnik Vuka Karadžića, on je ostavio za sobom jedan nedotupavan pamflet Tγžba knižestva serbskago, pisan oko 1833.
Patriot i romantičnog duha, prijatelj Vuka Karadžića, on je narodne pesme još više počeo voleti i ceniti. Još 1817. u Vidinu beležio je narodne pesme.
U zbirku Nekolike pіesnice (Lajpcig, 1826) uneo je i nekoliko narodnih pesama. Po jednom pisanju Vuka Karadžića izlazi da je Milutinović »otišao u Crnu Goru da kupi pjesme«.
1828. skupljao je za Vuka Karadžića narodne pesme u Crnoj Gori. 1833. štampao je u Budimu veliku zbirku Pѣvanniя cernogorska i hercegovačka
Sremac, Stevan - PROZA
Spomenuo je posle i sjajnu krunu Dušanovu i Carigrad, i junačkoga Miloša Obilića, mučenika cara Lazara i prokletoga Vuka Brankovića, a završio je svoju malo podužu izjavu tim: da će i on svojim slabim silama raditi da se ideali Srbinovi
Radičević, Branko - PESME
živne, Jera ovde poslije Kosova Sunce srpsko granulo iznova, Očistila s' ona velja bruka Što okalja Srbina sa Vuka.
vam ogradi, Pa mu ruci prionite mladi, Poljubite onu ruku svetu, Što razagna nevolju vam kletu, Noć vam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga, Onaj mišku u gvožđe vam skova, Ovaj duši verige raskova, A ko veli: on to
18. Ti zapeva od Miloša Što Muratu za vrat stade, Spomenu mu druga loša, Prokle Vuka što izdade. Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade, sram te budi! 19. No što zborim od sramote?
Amo mečku, amo mrka vuka, Nji on traži, no mu zaman muka. On se vije po stenju i gori, Nigde zverke, zalud on se mori.
Kad god junak u goru zamakô, On proklinje svoju lošu sreću, Uvek štogod ulovi dojako, Jal' medveda, jali barem vuka, Ali sada... to je grdna muka!... Već dan drugi, a plena nikaka, Grdna muka to je za junaka.
pašnjaču I prebi mu straga rtenjaču. Ljuljnu s' Ture, o zemljicu pade, Al' i Vuka tu snaga izdade: Pade i on, ščeka ga ledina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— prati te vjerno, ustrajno, nijesi sam na svijetu, ne bojiš se vuka ni hajduka. Primičem se i pažljivo osluškujem. Ovo je upravo nešto za mene.
— Mani, sinko, lončiće — odmahuje Perajica, a sve mu se nešto priplakalo, ni sam ne zna zbog čega: zbog ćića Vuka, Grmeča ili onoga prokletog plavog kumićevog lončića.
Kostić, Laza - PESME
JAVOM I MED SNOM 67 DIM 68 POSTANAK PESME 71 U NOĆI 73 MOJA DANGUBA 74 SPOMENI 76 NAD KOSTOM RUVARCEM 77 NA PARASTOSU VUKA ST.
Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj. a doma je već otputovô sam. NA PARASTOSU VUKA ST. KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
HERCEGOVINI 216 MUDRAC I SELjAK 217 GRBI JE AGA MEMET NO KIJAMET 218 PAS I KRMAK 219 ZVALI MAGARCA NA SVADBU 220 ŠILjALI VUKA NA BABU 221 ZA NUŽDU SE LAŽE 222 LAŽ ZA OPKLADU 225 ĆOSA I UGURSUZ 228 PAMETAN KADIJA 233 BISTRA BRAĆA 235 AKO PREVALI
Francuza Žan-Žak Rusoa o čistoti čovekove prirode, teorije Nemca Herbera »jedinoj pravoj poeziji«, pa sve do našeg Vuka Stef. Karadžića i njegove borbe za narodni jezik.
Svoju misao prenosi i na Vuka, i savetuje ga da počne skupljati i narodne pripovetke, pa da ih štampa kao prilog i dopunu pesmarici.
najsnažnije slovensko pleme po njegovim pogledima na svet i na istoriju njegova života« (Ljuba Stojanović: Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 101).
U bibliografiji Vukovih radova od Ljube Stojanovića (Život i rad Vuka Stef. Karadžića, str. 762 i 227) to se izričito i kaže, a za tim su se poveli i ostali.
“ Skupljač Vuk Karadžić prve je pripovetke zabeležio od Vuka čobanina, tj. od samoga sebe, kako je bio upamtio da su se pričale u Tršiću; zatim, od drugih mnogobrojnih kazivača i
I kao što je radio sa onim dobijenim od Vuka čobanina, činio je to i sa ovim drugim: razmišljao i reči nameštao, popravljao im stil i jezik, prerađivao ih, ali opet
Ali pri tom treba imati na umu ono što je Vuka vodilo u celokupnoj njegovoj delatnosti; naime, njegovu zavetnu misao o nužnosti pobede narodnog jezika u pisanoj
Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu. Sve narodne priče, zapisane i prikupljene od Vuka do danas, nisu razume se istog kvaliteta, niti se sve mogu nazvati narodnim.
Posle Vuka, ova dva autora narodne pripovetke — kazivač i skupljač — nisu se uvek najsrećnije dopunjavali. Metod koji je Vuk primenji
Tu se nastane. Dođe vuk da ih pokolje, ali oni se pribiju jedan uz drugoga pa dočekaju vuka na rogove, te im vuk ne mogne ništa. Vuk se domisli, pa upotrebi lukavstvo.
Psi se skupe u jednu dolinu, a vukovi u drugu. Ali vukovi, znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a već dva loša ubiše Miloša!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— šapnu mladi lingvista. — Ah, da! I tako zec zaspi potpuno pijan, tačno ispred svoje kuće, kad naiđu dva vuka. Ni jedan od njih nije bio Vuk Karadžić.
Ni jedan od njih nije bio Vuk Karadžić. Bila su to dva vuka koji uvek nailaze u ovakvim pričama i bez kojih slične priče ne bi ni postojale.
Okrene se oko sebe i ima šta da vidi: pred njegovom kućom leže dva mrtva vuka, koji, su se u međuvremenu dokusurili dokazujući svoje pravo na njegovo originalno krzno.
odahnu on sa zadovoljstvom čoveka koji je u emisiji televizijskog kviza „Pokaži što znaš“ ! prepoznao otprve Vuka Karadžića po drvenoj nozi i rajsnegli kojom je pričvršćivao čarapu, jer ga je nerviralo to što mu neprestano klizi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Odjednom — gledaj! Trista mu muka! Eto ti pred nas rogatog vuka! Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena
pucka li pucka, rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na vuka rogatog liče. Napolju dotle kroz pejzaž divni i sanke klize djedice Mraza, zvjezdanim prahom iskri se staza.
Ponovo oblak prozbori siv bakinim glasom: „Bio mi živ!“ Mjesec nad rijekom sijati poče, kad gledaj vuka nadut ko mijeh, ledenu vodu marljivo loče. Udari Mjesec u gromki smijeh.
Udari Mjesec u gromki smijeh. „Pogledaj vuka šta luda radi, hoće iz vode mjesec da vadi, ja se ogledah u modar vir, a Vujo misli: Ono je sir!
“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava ni vuka, da nekog bijem svrbi me ruka, požuri, dive, kasom!
Lovac u ruhu crnom, uklanja zamke pred hitrom srnom, od ptica skreće strijelu sa luka, navodi lovce na sivog vuka, mota i lomi zečiji trag da zbuni kera, veseli vrag.
“ KRAJ Šta dalje beše, kakav je kraj? Pričaću i to. Poslušaj! Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seljačka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele.
To su opanci prošli staroga djeda Vuka; u školu, po snijegu prvom, odveo — svog unuka. A putem — tragova mnogo, ko da im pogodi broj, prošao
“ Evo ti lava, razjapi usta, a i vuk skoči brže, prenu se čiča, na noge đipi — pa se iza sna trže! Umesto vuka i strašnog lava, nad njim se beči — Vinkova krava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Taj ti se svuda desio prvi za zecom gde se majalo, kad smo jurili mačke i vrapce, na vuka kad se lajalo. Jedino kad bi došao mlinu bilo je sreće loše, tu bi naseo podvali nekoj lukavog mačka Toše.
—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće nema, zauvek nema, nikada da se vrati.
Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa sklopih oči: zavičaj vidim, proleće tamo švrlja.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Vizant jedva da je imao boljeg cara. IZVIDNIK Šubare se klate i zvona biju, zažarene oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz nemirna pleća vetra, poneki glas odjekne kao da se vratima
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Oj Boga ti, Stojko kiridžija, Jest slobodno koliko ti drago!“ Tad zapjeva Stojko kiridžija: “Romanijo, puna li si vuka, Puna vuka i puna hajduka, A još više ljepih djevojaka!“ 125.
“ Tad zapjeva Stojko kiridžija: “Romanijo, puna li si vuka, Puna vuka i puna hajduka, A još više ljepih djevojaka!“ 125.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao tekunice u izrivenoj zemlji. Vidim im, kroz puškarnice u rovu, i oči, kako im se crvene, kao u vuka. Vidim i sebe u lejama rascvetanog krompira, kod Potkamijena, kako ležim sa nosem zabodenim u zemlju, a kad dignem
Vagner je sad ovde jako u modi. Što me je zasmejalo, i setilo borbe oko Vuka, kad se za jednu jotu, kao danas za „kosmizam“, nazivalo protivnika lupežom, izdajicom, bogato oženjenim, i slično, to
ROBOVIMA Ne ubijajte pseto ni vuka. Nećete skinuti jaram s vrata – nema slobode, dok vam ruka miluje decu, i sestru, i brata.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Nego tako, ženska pamet! Pa otišla pravo u advokata, te tvoj gospodin tuži mene za tešku povredu i sad me goni kao vuka po planini. PAVKA: A, to je? (Čisto joj lakne.) DANICA: Ti si pogrešio vrata. Ne sedi ovde advokat. SIMA: Nego?
Vas opet uznemiravaju moji klijenti? DANICA: Da. Malopre je bio jedan koji se, siromah, žali da ga gonite kao vuka! IVKOVIĆ: He, šta ćete! Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ne slušaj ni učenjaka, ni seljaka, ni Vuka, ni Onog s Neba: Ne piši kako govoriš, već piši kako treba! A kako treba, izmeđ Subotice i Peći, Jedino će ti Hadžija
TRAGOVI NA ZA SVAKU OSUDU Deda se zove Pantić Avakum, A babe Joša, Vuka i Magda. Istovremeno im je, jutros, palo na um Da prodadu starca, (Vrag da, Nosi ga u Lim, u Nim, u Rim!
Jedva čekam da saznam. a valjda i ti Čitaoče, šta će dalje biti... JAVNA PRODAJA Popev se na ogradu, Vuka-baba Objavi da je počela dražba; Istoga časa se baba-Joka Na dva tronošca uz plot skljoka, Iz grla, u kom okruglo
” Vukosava Maždruka (baba-Vuka) Blagodušna ko ovca (sorte merino), Al s očima vatrenim ko u hajduka, Kriknu: „Prodaje se čovek jevtino!
OPTUŽNICA BABA-VUKE A baba-Vuka se penje na sto: „Samo pet banki, plati pa nosi! Požuri, da posle ne bude kasno, I da se ne kaješ u Kanosi!
— Na posletku ništa ne bude! Viče kroz pojačalo Vuka Maždruka Kao da iz mrtvačkog zbori sanduka: „Prodajem ćutuke i unuke, Praunuke na buljuke, bele pčele, Čitluke,
” Nekoliko prolaznika, malo glupih Stoje, s novčićima u rukama. KOLEBANjE VUKE MAŽDRUKE Vuka Maždruka se u to zaplaka, I što je grlo nosi prokuka, Grunuše ispod očnih kapaka Suze, ko kišnica iz oluka, I sva
Ne mogu pokoru ovu da gledam: Prevršile smo svaku meru!” Takva je baba-Vuka Maždruka; Duša joj je mekša od pamuka.
Nepopustljiv, zatvoren u se, tvrdoglav Kao konj kad mu nature oglav, Čekao je trgovce s Bliskog Istoka, Dok su se Vuka, Magda i Joka Dosećale bedi i jadu Koji ih je čekao u Rijadu!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR JANKO ĐURAŠKOVIĆ Čudne puške, valja mušku glavu! Svaka naša šest putah odjekne, a džeferdar Tomanović-Vuka devet putah jednako se čuje. SERDAR RADONjA Vidite li čudo, Crnogorci!
KNEZ JANKO Jošt nijesam lijepo kazao oko šta se na stanak poklasmo. — Utrkmismo Vuka s kapetanom. Znate našu momčad ozrinićku: đe god dođu, svud zameću šalu.
SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o
ONI SE SVI OKO NjEGA U KOLO OKUPI. VIDEĆI VLADIKA PET MARTINOVIĆAH, VUKA BORILOVIĆA I TRI SVOJE SLUGE SVE KRVAVE, POČE IH ZAPITOVATI.
POŠTO SE PRIČESTIŠE, NAVRĆEŠE PECIVA I POČEŠE KOLO VODITI. A VLADIKA ULjEZE U KUĆU I UVELE SA SOBOM PET MARTINOVIĆAH, VUKA BORILOVIĆA; I TRI NjEGOVE SLUGE ZA NjIMA ULEGOŠE. PEKU SE PECIVA, IGRAJU SE MOMČAD SVAKE IGRE I KOLO POJE.
A on gađa puškom, ne prestaje; popijeva tanko, glasovito, pripijeva Baja i Novaka, pripijeva Draška i Vukotu i dva Vuka od sela Trnjinah, Markovića i Tomanovića, a klikuje i žive i mrtve — vidi strašnu uru pred očima!
Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita! VLADIKA USTADE I DADE MANDUŠIĆU IZ ODAJE SVOJE JEDAN DOBAR DžEFERDAR.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. — Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva. — Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš.
— Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi. — Gladan trbuh razloga ne čuje. — Golog i bosog i hladna voda bode.
O RAZNOM — Ako si i vražij’, pravo kaži! — Beg ja, beg ti! ko će na vodu? — Boj se šušnja, boj se vuka, pa nikad u goru. — Bolje je site komarce trpljeti, nego gladne napuštati.
Volim brati po gorici cveće, Neg’ ljubiti što mi srce neće. Vuk na vuka ni u toru neće, A kamol’ bi brat na brata svoga. Vuk ne vije što je mesa gladan, Nego vije da družinu svije.
— Zato što znam da posle ljeta dolazi zima. 2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima? — Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa?
2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima? — Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa? — ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju. 3 Pitali su konja: — Kakva je najgora slama?
— Jesu, ćerce, oni te se našim kožama zimi ogrću. 17 Pitalo jagnje vuka, kad ga je oko vrata premetnuo i s njim bježao: — Kuda ćeš sa mnom? — Neću daleko. — A šta ćeš od mene?
— Neću daleko. — A šta ćeš od mene? — Pritrpi se malo, znaćeš. 18 Pitali vuka: — Zašto kolješ više od jedne ovce? — Kad prvu uzjedem, da mi je druga gotova.
San u bešu, a nesan pod bešu, Nesana ti voda odnijela, Za velika brda zanijela, Đe’ no nema vuka ni bauka, Dušmani ti pod nogama bili! 7 Nini, sine, radosna ti majka!
San u bešu, a nesan pod bešu! Nasanka ti voda odnijela, Za veliko brdo zanijela, Gdjeno nema vuka i bauka! 12 Nina, sine, san te prevario! San u ljulju, uroci pod ljulju!
Guske su im srmom okovane, U kokoši četvere minđuše, U oroza crvene tozluke, U lisice sitne pletenice, A u vuka zelena dolama, A u zeca gaće šarengaće, Ne čudim se vuku ni lisici, Već se čudim zecu u gaćama: Kud se vuče, kako
Ja dovedoh šutu kozu, Da opase pelin travu. Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja dovedoh mrka vuka Da zakolje šutu kozu. Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Kralj i čobanin) i 46. (Ko umije, njemu dvije) pisalo mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno đače iz Srpske škole; 11. (Kome Bog pomaže, niko mu nauditi ne može), 12. (Zlatoruni ovan), 17.
” To bijaše oko ponoći o uštapu, i nebo bijaše vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu, i pokazavši mu u vodi mjesec, reče: „Eno vidiš koliki je sirac u vodi, nego loči, pa ćeš ga izlokati
Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnoga vuka svega isprebijaju. Kad se poslije sastanu vuk i lisica, zapita jedno drugo kako uteče; vuk odgovori da je sav
Sad lisica pozove vuka da preskakuju preko jedne stožine sijenske, koja je onđe blizu bila. Vuk je i to posluša naopako po sebe.
suda; — u Šibeniku: Teofan Popović, sveštenik i učitelj. u Beču 16. Septemvrija 1869. Ana, udovica Vuka Stef. Karadžića. Primjedba Osim ove oglašene knjige mogu se kod mene po naznačenoj cijeni u Aus. vr.
rodi vučica vuka, svemu svijetu na znanje a đetetu na zdravlje.“ Obeseli se otac i hoćaše u put da se dijete krsti bojeći se smrti, ali
“ Kad to čuju zec i lisica, poplaše se pa pobjegnu bez obzira. Bježeći tako naiđu na vuka, međeda i lava, pa ih ovi zapitaju, šta im je, što bježe.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraćala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka. CMILjA: Ne bi baš mogla da se setim. Tu sam od skora. Bolje pričekajte gazdaricu, pa pitajte.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tu, na raskrsnici svetlosti, Gospodar Jevrem dugo čeka Vuka, a naročito Dositeja: uzalud, jer nikada ne dođu, ni jedan ni drugi.
Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže, blago, da je našao ćup sa zlatnicima i hteo da ih podeli sa njim, Petrom, ali da sad vidi da nema s kim
se odmakne od turbeta pored kojeg mu je tako dobro i pređe, kratkom nizbrdicom, do Muzeja: zna da bi to trebalo, zbog Vuka, ali pravog podsticaja, u stvari, nema. Zbog Vuka?
Zbog Vuka? Bilo je jedno vreme kada se nadao da će njemu moći da kaže bar nešto od onog što mu se otkrilo. Stigla je 1815.
drukčije, iz daljine koju Višnjić nije prepoznavao a odnosi između njega i pesme bili su neobični: nije pesma hvatala Vuka, nego je Vuk hvatao pesmu.
Višnjić, koji je obično pevao spuštenih kapaka, sa mrenom odsutnosti na licu, sad je, sav prisutan, gledao u Vuka spaljenim zenicama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
PO ZIMI 265 CXXXIX TRIJUMF VENERE 266 CXL PRED KRAJ LETA 268 CXLI PROLEĆE 269 CXLII MENADA 271 CXLIII SAN VUKA MANDUŠIĆA 272 CXLIV MUZIČKE VIZIJE 277 CXLV NOĆU 278 CXLVI RASKLAPA ZORA...
Ah, - euhoe, Bacche, Bacche, Bacche! M. Korolija CXLIII SAN VUKA MANDUŠIĆA Prošla je ponoć blaga i vedra, K'o pučina mora u vreme ti'o, Duboka, nema.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
i Slavjanstva, Obilića, Đorđa i Dušana, i jošt koga srpskoga heroja; da progrmiš hulom strahovitom na Vujicu, Vuka, Vukašina, bogomrske Srpstva otpadnike - zloća njima mrači ime Srba, tartar im je nakaza malena!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa je ipak išlo i odmotavalo se nekako, sve dok nije došlo do one jezivo napregnute scene dvoboja između izdajice Vuka Brankovića s jedne strane, i njega, Obilić Miloša, s druge strane, kad su razjareni protivnici isukali mačeve i kad
Taj momenat evo kako je tekao. Dakle, Lepir Aleksa (ukršta svoj mač sa mačem Vuka Brankovića i preti): — P... p... pazi, veli, V... v... v..... Vuče, sad O... o... Obilić tuče, tudeka, vodeka, sadeka.
ošinut, kao ranjeni panter, prenu se Obilić; onda jednim baletsko-panterskim skokom odskoči Obilić u stranu, onda gurnu Vuka Brankovića, i onda licem publici, vitlajući rapirom (koji je podigao) oko svoje junačke glave, opsova onaj isti glas
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kolik je udio u mislima i osjećanjima negdašnjeg čovjeka imala riječ vuk! Gotovo čitav život bio je „u znaku vuka”! A ko još danas misli na vuka? Kome danas pada na um da oboli ol likantropije? Danas se čovjek više ne boji smrti...
Gotovo čitav život bio je „u znaku vuka”! A ko još danas misli na vuka? Kome danas pada na um da oboli ol likantropije? Danas se čovjek više ne boji smrti...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Pa hajde se meni zavuci pod krilo. — Te mu se zavuče pod krilo. Idući pjevo dalje srete vuka, pa ga vuk pita: — Gdje ćeš to, pjevo? — Hoću caru na divan. — I ja ću s tobom, moj pjevo. — Sustaćeš ti.
Sluge uzmu pjeva, pa ga ture u hatove, pa odu. A pjevo pušta vuka, pa sve pokla hatove i ostale konje, pa opet zapjeva: — Kukurijeku, za inad caru na divan!
Kad to čuju zec i lisica poplaše se pa pobjegnu bez obzira. Bježeći tako, naiđu na vuka, međeda i lava, pa ih ovi zapitaju šta im je, što bježe.
To bijaše oko ponoći o uštapu i nebo bijaše vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu i, pokazavši mu u vodi mjesec, reče: — Eno vidiš koliki je sirac u vodi, nego loči, pa ćeš ga izlokati
Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnog vuka svega isprebijaju. Kad se poslije sastanu vuk i lisica, zapita jedno drugo kako uteče.
Vuk odgovori da je sav isprebijan i da je jedva utekao; tako i lisica reče. Sad lisica pozove vuka da preskakuju preko jedne stožine sijenske, koja je onđe blizu bila. Vuk je i to posluša naopako po sebe.
Što su namislili, to su i učinili. Sretnu svetog Savu na putu i zamole ga da pokrsti vuka. Sveti Sava zapovedi jednom kaluđeru iz pratnje da učini po volji čobanima.
Sveti Sava tada kaže čobanima da umlate vuka. RAZGOVOR OVACA U PLANDIŠTU Plandovale negđe ovce u planini, i preživajući u hladu, sve nešto mislile, pa kad
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Govoriti u ovoj 1987. godini o književnome nasleđu, mislim da je nama takođe nemoguće a ne prisetiti se Vuka Karadžića.
Svakome je od nas, pre svega, jasno da se početak nove srpske književnosti u suštini podudara s jezičkom reformom Vuka Karadžića, pa se kao rodonačelnik nove srpske lirike redovno uzima Branko Radičević.
docnije su dali Živomir Mladenović i Vladan Nedić u Akademijinom izdanju Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića. Knjiga prva. Različne ženske pjesme.
Tu je već – kao moguće – pripremljeno ogledanje u vodi. Ali je ono i stvarno uvedeno: nalazimo ga u „Molitvi vuka“, koja je kao i „Čas obnove“ deo nedovršene poeme ili speva o vuku (1923–1928)46.
U „Molitvi vuka“ prelazi čak u prvobitni, telesni gest zgražanja (pljuvanje): [...] šta je sa mojim ljubopitstvom, žudnjom!
Pevanja o vuku – nastala posle Otkrovenja – od „Vuka I“ do „Časa obnove“, kako ih je nazvao i na kraju poređao sam pesnik55, nisu ni međusobno ni u sebi dovoljno sređena.
“ iz „Putnika“, poznat po tome što je zbunjivao savremenike56, jednostavno nastavlja, razvija u šestoj strofi „Vuka II“: Po večeri jednoj ipak izađoh iz tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački
A i njegova je majka – doduše, u nagoveštajima – već na početku „Vuka I“ prikazana kao teriomorfna. Ona mu, štiteći ga, ne samo rukom skida sunce nego mu i „vetar sam i jutro dariva na
U drugoj strofi „Vuka I“ tvrdi se: „Mati me nije kao vučica jezikom umila.“ Međutim, u desetoj je obrnuto: „Kao vučica ti mi umi jezikom vid.
njenih u Gori I sa dubokim dahom prenuo bih se; tad daleko Ugledao bih strašnu sunčanu kuglu da gori58 Majka čoveka-vuka koja i jeste i nije vučica, kod koje nalazimo jasne tragove božanskog i za koju se vezuju reke u gori, to je već
Uostalom, Devica se i nalazi u Kumovskoj Slami. Ta se slama kasnije pojavljuje u „Tragovima hromoga vuka“ (iz knjige Vučja so) kao „sveta slama“: Iz rasporene mu utrobe viri Oskvrnavljena sveta slama.
obrti koje svakodnevno na gradskoj ulici i u prolazu čujemo, a u onim „velikim zelenim vremenima“ pradrevnoga hromog vuka iz Vučje soli, za koja pesnik kaže: I urlam u tvoju slavu Kao u velika Zelena tvoja vremena, ogleda se ovo „malo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i Nečistoj krvi 1 PREDGOVOR 2 SOFKIN SILAZAK 4 O sklopu i značenju Nečiste krvi 4 I 5 II 19 III 41 IV 63 V 79 SAN VUKA ISAKOVIČA 96 O pesničkoj strukturi Seoba 96 I 97 II 114 III 133 I 151 DVA SRPSKA ROMANA Studije o Seobama i Nečistoj
Ona je i uzeta kao osnovica za pisanje studije San Vuka Isakoviča. I, na samom kraju, još samo napomena da je u ovu knjigu, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da uđe još jedan
Utoliko Nečista krv nije samo po vrednosti prvo delo Borisava Stankovića: ona je i njegova književna suma. SAN VUKA ISAKOVIČA O pesničkoj strukturi Seoba Dan i noć bežeći sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, kao lađa na
Pod komandom Vuka Isakoviča (on je istoriji dobro poznata ličnost, a u romanu je središnji lik), puk je prešao Rajnu kod Štukštata,
Tako se, recimo, kao važna pojedinost mora uzeti to što roman počinje buđenjem ili izlaskom iz sna glavnog junaka Vuka Isakoviča, a završava se njegovim uspavljivanjem ili ulaskom u san. Na okvirima Seoba Vuk Isakovič, dakle, spava.
Rečenica, recimo, koja se odnosi na Vuka Isakoviča i koja je u uvodnoj glavi data kao zaseban pasus, bez ikakvih se izmena javlja i u zaključnoj glavi: „Zatim
Pri tome se oba puta - i to je još jedna značajna pojedinost - u sobi nalazi ženska osoba koja zamamljuje Vuka, a on se nje želi osloboditi: na početku romana to je njegova supruga Dafina, a na kraju romana - nasrtljiva Ananijeva
Neka nam kao prvi primer posluži određivanje boje očiju. Oči Vuka Isakoviča - koje se srazmerno često pominju - u svim se slučajevima određuju kao žute. Imaju i crne tačkice.
258 I za drugog brata, Vuka Isakoviča, takođe postoji simbolička veza između golubova (ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop sjaja što
Pri kraju druge glave, za vreme večere kod pečujskog biskupa, sto za Vuka Isakoviča, pečujskog komesara i samog biskupa postavljen je u jednoj zasebnoj sobi iznad kapele, u južnome delu dvorca,
]”. 52 262 Opet je, razume se, aktiviran mehanizam metonimičnog prenošenja: mesto da se kaže kako je u sobu - sve do Vuka, biskupa i komesara - ušao miris bokora jorgovana, bagremova i kestenova, rečeno je da su sami oni kroz vrata ušli
od Vuka]”. 269 Ali, počevši upravo od ovog mesta, dolazi do vidljive promene u Aranđelovome ponašanju: s jedne strane, sve više
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A „Danice“ našeg Vuka, One knjige tako male, Zar te nisu nove staze, Nove pute obasjale? Pa de, zašt’ je vrli Đuro Za mlađanstva prve
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK (u sebi): Nijedan od njih nije Stanoje, Al’ su, zacelo, momci njegovi; Po divljoj snazi, mrkim očima, Poznaću vuka ove planine. (Glasno.) Mislim se nešto: ova provala Nekad mi zine kao grobnica, A nekad sine kao riznica.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
136—42) to „doznao iz usta neumrlog Vuka”, kao i to da je pesma napisana 1810. god. „Nečuveno je i reći: 1810!”, uzvikuje oduševljeni Rajković; „ta ni 1880.
Ljub. Stojanović, Život i rad Vuka Stef. Karadžića, Bgd 1924, 53—4. Potom ju je Milutinović preštampao u svojoj knjižici Nekolike pjesnice stare, nove,
1864, knj. 109, str. 96; njen naslov je onde: Na molbu Vuka Stef. u Beču smišljena 1814. januar. 11. za njegov kupferštih u prvoj pjesnarici. NEPOZNATOJ (str. 122).
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Tvoj mili brat. KNEZ ĐURĐE: Jest, on — A za njim lete dva osvetnika, Dva mrka vuka — dva Orlovića — I oštre kandže krvlju krvave; Gde pisku čuju slabe nejači Užasnim grlom kriknu hrapavo I moćna
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
prilike 6 Crkvenoslovenski i narodni jezik 7 Ruski uticaj 10 Kretanje ka narodnom jeziku 11 Reforma Vuka Karadžića 12 Ekavica i ijekavica 12 Moderni književni jezik 14 SREDNjEVEKOVNA KNjIŽEVNOST (AUTOR RADMILA
Reforma Vuka Karadžića Godine 1814. u književnojezičku arenu ulazi neobično darovit i uz to smeli i borbeni samouk, seljački sin Vuk
Oko osnovnih pitanja jezika i književnosti između pisaca iz te sredine i Vuka Karadžića vodio se u toku nekoliko decenija pravi književni rat. Literatura se vezivala za tradiciju 18. v.
Najveći domet dao je u dva lirska speva, Đački rastanak i Tuga i opomene, te u satiričnom spevu Put u kojem slavi Vuka Karadžića i ismeva njegove protivnike. Prva dva dela pripadaju suprotnim stilskim tendencijama.
Najpre je estradan i odveć retoričan. Zatim u poemama Reče mi jedan čoek (1970), Međa Vuka Manitoga (1976), Lele i kuku (1978) daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju ostatke
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Upor. »ajma (ili aljma)«, »ajma ili aljma« (ibid., 9; 40; v. i »Registar«). Upor. i Simonović i RSA. Kod Vuka (Rječn.) i Šuleka, kod kojih se takođe ne nalazi naziv ajma, zabeleženi su kao sinonimi vlašac i ljutika.
Karamfil. Među nazivima nedostaje: karanfil. Kod Vuka (Rječn.) javlja se taj oblik, ali nedostaje: karamfil. Šulek i Simonović beleže oba oblika. Kafa.
tamošnje narodne pesme, vila je streljala mladića »Koga majka nije verovala Ni ujamka niti ureznika«, i tu se, kao i kod Vuka, javlja naziv ujamak, ali sa značenjem koje, u kasnijem opisu verovanja u Jadru, ima ujemnik (ujamci su konci osnove koja
Ćipiko, Ivo - Pauci
I on, što bi u planini nasrnuo na vuka golim rukama, osjeti se ovoga časa ispred dućanskih momaka bijedan, poništen, a za čitavu glavu nathvatio ih je svojim
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
U same početke srpskog pesništva za decu ubrajamo pesme Luke Milovanova (1789–1828), pisara, učitelja i pobratima Vuka Karadžića, nastale 1810.
veka prepoznatljiva je po izdanjima narodnih pesama i pripovedaka Vuka Stefanovića Karadžića. U ovom periodu povećava se broj izdatih dela za decu, ali je (izuzev Vukovih zbirki) reč o
Poznat je i kao protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića. Jovan Subotić (1817–1886), pesnik i političar, rođen je u Dubanovcu, umro u Zemunu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa ipak me je ta slučajna veza između mene i Vuka nekada ispunjavala ponosom, te sam u mladosti čeznuo za tim da mi ko prebije nogu, smatrajući da je dovoljno biti ćopav
Petrović, Rastko - PESME
REPERTOAR 95 OVO O JEDNOM PESNIKU 99 PROBUĐENA SVEST 102 POSLE „OTKROVENjA“ 110 VUK 111 VUK I 112 VUK II 116 MOLITVA VUKA 122 VUK III 132 SUNČANE LESTVICE 138 SONET SMRTI 140 ČAS OBNOVE 142 RUKE 152 RUKE KOJE SU LjUBILE!
istina; O pa ako moram umreti, jer prestaje mi disanje I prestaje, u prostor, mog tela sporo zidanje. MOLITVA VUKA Bar spavaj, bar spavaj ako moraš crći, zli putniče, Uvek na obali dana, kojoj je druga Nepovrat, Sve što si oteo od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On strašno proklinje Vuka Brankovića za izdaju, koju ovaj nije počinio, ali koju nosi u ime svih onih feudalnih gospodara što su, držeći se više
One naročito i najviše pevaju Zmaj-despota Vuka (1471—1485), unuka Đurđeva, njegovu ženidbu, razne avanture njegove, bojeve i odnose s Mađarima, često sa mnogo
Po jednoj drugoj podeli, koja potiče od Vuka Karadžića, našu epiku čine pesme starijih vremena (tj. o događajima pre hajdučkog i uskočkog vojevanja), pesme srednjih
Konstantina Dejanovića,1 koji se i sam sa svojim odredom morao priključiti Turcima, izbio je Murat na Kosovo u oblast Vuka Brankovića“. Lazaru je poslao u pomoć bosanski ban Tvrtko svoju vojsku pod vojvodom Vlatkom Vukovićem.
“ Kosovska bitka znači kraj samostalne srpske države. Ubrzo posle toga Turci su stavili pod svoju kontrolu zemlje Vuka Brankovića: „Skoplje su mu oduzeli i od njega načinili svoju vojnu bazu prema Srbiji, Zeti i Bosni; u ostale važnije
U njoj su i sve glavne pobude njezine. Značajno je da u njoj nema spomena o izdaji Vuka Brankovića. Ako bi se reklo da je to zato što je tada u Srbiji vladao njegov sin Đurađ, odgovoriti bi se moglo da se
Ali ni M. Konstantinović, koji je ovo stavljao na hartiju negde oko 1499, ne pominje Vuka Brankovića kao izdajnika, a o njemu govori odmah zatim, bez ikakva znaka sumnje.
Nije mogućno danas prokljuviti kakvim je načinom i kako uz kosovsku epopeju prirasla misao o izdaji Vuka Brankovića na Kosovu.
Od XVI veka unapredak razvio se kosovski ep s tim umetkom o izdaji. Izdaja je, naposletku, konačno prionula uz ime Vuka Brankovića, neznano po kakvim uzrocima.
i najrazgranatija Nije mogućno danas prokljuviti kakvim je načinom i kako uz kosovsku epopeju prirasla misao o izdaji Vuka Brankovića na Kosovu.
Od XVI veka unapredak razvio se kosovski ep s tim umetkom o izdaji. Izdaja je, naposletku, konačno prionula uz ime Vuka Brankovića, neznano po kakvim uzrocima.
što je poznato, u pesmama kosovskog ciklusa nalazimo tri uzroka porazu: nadmoćnost turske Vojske, božju vonju i izdaju Vuka Brankovića.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mačku se nije vraćalo samom kroz šumu, pa poče da ga straši: — A zar ne misliš na vuka? — Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica!