Ćosić, Dobrica - KORENI
Pribojava se da se ne sretne s Vukašinom, pa Mijata stalno požuruje. Kad mu ovaj pomože da se popne u sedlo i namesti opanak u uzengiju, Aćim reče: — Spremi
Dedi Luki lakše je bilo. Živeo sâm, kao vodeničko pseto. Glavu i srce si mi zgnječio Vukašinom.“ „Prestani!“ „Sve ću da ti kažem.
kad su najbrži u selu. Voliš ih samo ako ti drugi zavide na njima. Ako ti cela Srbija zavidi na njima. S Vukašinom si se posvađao samo zato što si se uplašio da ne izgubiš na izborima.
Kaje se sada. Bog ga zbog toga Vukašinom kažnjava. „Pa valjda znaš kako sin treba da se ophodi prema ocu“, rekao sam mu. „Moj pokojni otac je samo sa čobanima
Posle... o ispraćaju neće da misli. Svake noći petlovi su u tri navrata pevali. Aćim se prisećao razgovorâ s Vukašinom dok ga nije video u zelenom redengotu, za stolom dok jede, kako s knjigom pod miškom odlazi na livadu pored Morave gde
I sada mi, Katići, slučajno živimo. Morao sam ranije to da znam. Bog me je Đorđem opomenuo. I Vukašinom. I tek noćas da to uvidim — zadrhta mu glas, zavuče ruku u bradu i prelomi je na lice.