Ćosić, Dobrica - KORENI
Onda svi brzo nestadoše u tamnom ždrelu niske kućice, sa nakrivljenom badžom. U Vukašinovim očima seljak dugo vitla petla ukrug, šarena krila mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče
— Šta je s mojim ocem? — Vidim, i tebe još brine prošlost. Nešto kao osmeh minu Vukašinovim usnama. Gledali su se mirno. — Prošlost ne, ali otac svakako.