Ćosić, Dobrica - KORENI
Bez prekida se razgovor nastavlja, jasan po smislu, po neku rečenicu sam dodaje i lepo vidi mesec u prozoru i Vukašinovo lice, i oseća strah što sutra putuje na daljinu od nekoliko godina i što baš ove, poslednje noći takve razgovore vode,
“ sigurno gaje pitao Tošić kad se vratio iz Prerova. Opet vidi sanke što jure putem za Palanku, ali ne uspeva da vidi Vukašinovo lice dok sluša Tošićevo pitanje. Ne čuje ni odgovor. „Sad je svršeno s Tvojim Aćimom“, kaže Tošić.
E, baš mi nije žao. Ko je u okrugu više od mene zaradio za petnaest godina? Niko. Pa onda, što ti je žao? I moje i Vukašinovo tuđin će da poždere. S kim li se smotala? Nagovarao je da s Tolom... Dugo misli. Nije, nije.