Nušić, Branislav - POKOJNIK
II ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Dobar dan! Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan! SPASOJE (Vukici): Ostavi nas za časak, imamo razgovor povodom te naše brige. VUKICA: Molim! (Ode.
I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta! AGNIJA (Vukici): Slatko dete moje, kako bih volela da mi pokažeš tvoje rublje i preobuke koje si spremila.
AGNIJA: Ja to u najboljoj nameri. SPASOJE: Nemoj ni u najboljoj nameri. AGNIJA: Dobro, dobro, nikad više! (Prilazi Vukici.) Pa nemoj, dušo, zaboraviti kad ti bude gotova ona drap haljina; htela bih da vidim kako izgleda.
SPASOJE: Dobar dan! (Rukuje se.) Otkud vi tako iznenada? RINA: Nimalo iznenadno. Obećala sam gospođici Vukici da ću ovih dana doći da zajedno obićemo izvesne radnje. SPASOJE: Ah, da, ona mnogo polaže na vaš ukus; samo...
SPASOJE: Neće to biti tako zgodno. Znaš da sam koliko juče odložio svadbu i kazao Vukici da ne kupuje još venčanu halinu, pa ne mogu sad tek. Nego ako bi mogli što drugo. AGNIJA: Znaš šta?
VUKICA: Da pođemo? A kud? AGNIJA: Da mi pomogneš, dušo, da ti izaberem svadbeni dar. SPASOJE (Vukici): Pa trebalo bi da pomogneš tetki u izboru. AGNIJA: Reći ću ti u čemu je stvar!
SPASOJE: Nije otmen! Ženjen je! AGNIJA: A, tako? SPASOJE: Šta sam ono hteo reći? (Vukici.) Da, nemoj ti zbog mene da žuriš.