Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka. Nešto ga je vuklo k njemu, kao da mu je brat rođeni. Gledao ga je dugo, pa ga onda povuče za rukav. — Ne zameri što ću te pitati! — Šta?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I ja sam bio zadovoljan što sam neženjen. I mada je majka počesto navijala da joj dovedem „odmenu”, ništa me nije vuklo pred oltar. Nije da sam ja iz principa želeo ostati neženjen, nego — ne znam ni ja! Naprotiv!
Nešto sam kao pokušavao da radim i radio sam — no možete misliti kako! „Srce” me je vuklo ponovo u bolnicu, ali mi je „razum” kazao da nje tamo nije.
Afrika
Ja sam imao utisak da me ono što me uvek vuče na put, što me je vuklo i u Afriku, sada nerado pušta od sebe. To je moja čežnja, čežnja celoga moga pokolenja, toliko evropskog, da se otkinemo
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ziminski je bio jedini oficir, u Engelbirti, sa kojim je Pavle opštio, a da tu Črnogorku vidi, još jednom, Pavla je vuklo nešto, što ni sam nije znao šta je. Sažaljenje neko? Čemu tumačiti ono, u ljudskom životu, što je neprotumačeno?
Nadao se velikim novcima, pre polaska u Rosiju. Istina je, međutim, bila ta, da ga je u tu ergelu vuklo natrag nešto neobjašnjivo, neka slutnja. Kao da ga tamo čeka nešto, što treba videti. Kao da mu tamo neko njegov živi.
žudi, da se gospoži Evdokiji pritaji i ne javi nikad više, i sažaljenja, što je, kao kad zalazi Sunce – a koje ga je vuklo da gospoži Evdokiji, još te jeseni, ode. Da je u Kijev dovede, pa kako im bude.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve to hvatalo ga je ljigavo mlakim pipcima i vuklo nekuda duboko, u tamu sporednih sokaka, niz stepeništa za poslugu oronulih gospodarskih zdanja — sada mržnjom izdeljenim
Radičević, Branko - PESME
Na ostavljena već odavna vrela Jedared ja predveče uze put; Meneka tamo ne znam šta je vuklo, A srce moje neobično j' tuklo. 37.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Skrpio je neka erava kolica koja su u vožnji uvijek zanosila udesno, ali je zato imao kljuse koje je vuklo ulijevo, i tako je, jedno s drugim, opet sve išlo kako treba.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Jednom se starija sestra nakani i ode mlađoj u pohode, srce je vuklo nešto sestri, a nešto i svome djetetu, ama opet više djetetu negoli sestri.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
O, teško meni !... I najteže je saznavati da je to sve bilo onako... niti je mene ko mogao primorati, niti me je što vuklo tamo, sama sam se gnušala... Tek onako... samo propadoh... A sad bih tek htela živeti !... Onako kako sam nekad sanjala.
To ga je vuklo napred, te iđaše s voljom, ali pomisao na one ljude što su tamo zaseli, zaplaši ga i zbuni. »Sad ću da se spletem...
O, kad bi ga samo moglo nestati!... Ona opet stade, dvoumeći: nešto je snažno vuklo tamo u sobu... Ali što će tamo ?... Da iznese na vidik i njoj svoja stradanja, svoj poraz...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Činilo mi se to čudno, kao i sunce koje se vuklo po svetu, sa brda na brdo, u nebesa. Mislio sam da je to zato što sam ja ostao živ. Sad sam mirno otputovao dalje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
I eto nađoh ga!“ odgovori sa gorkim osmjehom Pejo. „Fala Bogu čuda!“ reče Milić. „Nije no ga junačko srce vuklo, a suđeno mu, može biti, bilo da pogine!“ Na tome prekidoše. Pejo nije već riječi progovorio do kuće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Hoće li se ikada rasprsnuti?« — devojčica je netremice zurila u plod, a vreme se vuklo kao kišne kapi niz okno. Pa, ipak, izlete iz ploda, jednoga jutra, koštica kao zlatna pčelica i slete devojčici na
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nisam težio da upoznam njene bogove, hramove i verske obrede, već me srce vuklo da prisvojim ono naučno blago koje je ovde, zaboravljeno, bilo nagomilano.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da se nekako izvuče i spase, ma gde, bestraga bilo, u dalekom svetu, ili bar u Šapcu ili Beogradu, kome ga je oduvek vuklo nešto nejasno, i strašno jako, i naročito, i nezadržano.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bio sam prepun svakojake radoznalosti o njima. Vjerovao sam da ih mrzim, a ipak me nešto neodoljivo vuklo k njima. U stvari, to nije bila mržnja, već više kao neko udivljenje, s trunčicom zavisti, možda.
Te večeri nešto me je neodoljivo vuklo u tu zaključanu odaju. Molio sam i molio dadilju, dok najzad nije popustila i otključala.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica se vratio zavičaju, kamo ga je snažnom silom vuklo srce njegovo. Upamtio je poslednji Novičin savet, pa je hteo prvo da se sa njim sastane.
Ali nije ni to... Imalo je nešto u samome njemu, što ga je vuklo na tu stazu, a to je osećao u sebi ranije, pre nego što je i poznao Vuja...
To ga je vuklo na ovaj put, ali opet, da ne beše Vuja, ne bi se ovako svršilo... On ga je uzeo za ruku, doveo ga do strme ivice i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’ što ode tako brzo? Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam imao utisak da me ono što me uvek vuče na put, što me je vuklo i u Afriku, sada nerado pušta od sebe. To je moja čežnja, čežnja celoga moga pokolenja, toliko evropskog, da se otkinemo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao da je zakovana u toj sobici, i niko joj ne može ući. Usplahirila se, nešto ju je dizalo sa šamlice i vuklo nekamo. Nasmešila se tužno: „Kapije na kući nema, svet je sav bez ograde i vrata, otvoren danju i noću svima, ajd, Nato!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na dugačkim konopcima bile su napravljene zamke, kroz koje su ljudi provlačili ruke, i bili zapregnuti kao konji. Vuklo je dvadeset vojnika. Drugi su gurali odostrag i pazili da top ne sklizne. Kretali su se lagano, s kamena na kamen.
njihove napregnute žile, iskolačene oči... Skolismo sa svih strana. I oficiri, i vojnici. Vuklo nas je preko pedeset. Da se ne bi klizali, razastirali smo žurno naše šinjele, i tako, stopu po stopu, dovukosmo top
Potom su vezivali po deset. Sada je vuklo Preko četrdeset ljudi na smenu. Jednom prilikom odvezaše se ona dva poslednja i voda ih onako vezane odnese.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uspravi se Marijan i sede na dno čamca: sve mu, najednom, postade jasno. Nije ga to čelično uže vuklo, niti ga je spasilački brod ka obali odvodio, već je Srebrenka iskidanom mrežom pramac čamca omotala i dečaka ka
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
pevali slavuji, a tuda često prolazile na rad bosonoge devojčice s motikom na ramenu, te je to Mana utoliko češće vuklo u polje i zelenilo, i pravilo mu — kraj onih prirodnih lepota — teferič još prijatnijim. A Mane je voleo da teferiči.