Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Obećavao je da će ispuniti svaku Vukovu želju. Oženiće se, opet, čim nađe neku dobru priliku. A da bi Vuka, bolesnog i ostarelog, tešio, javljao je i da se nada
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
!), pa tako nije kako treba ni dočuo Vukovu izmišljotinu o tome kako je čak i sveti Ignjatije Bogonosac obdan prenosio putnike preko rijeke, a obnoć se valjao sa
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
395 Rat je tako u romanu postao samo pozadina na kojoj u krupnome planu vidimo istaknute tri ljudske sudbine - Vukovu pre svega, zatim Dafininu, pa onda Aranđelovu - i veći broj sitnih, epizodičnih.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Da je pesma Na knjižicu za novoljetni dar originalna a ne prevedena, imamo svedočanstvo Marije Popović-Punktatorke: v. Vukovu Prepisku VI, Bgd 1912, 12, koje mi se čini veoma pouzdano.
107—11), na koju se Berić, uostalom, nije nimalo srdio (v. Vukovu Prepisku I, 178—9). Po kazivanju J. Kopitara (Novыя pisьma Dobrovskago, Kopitara i dr., SP, 1897, str.
maja 1826, a Pačić je još 1816. god. pisao Vuku da ima raznih pesama, tada još doduše mahom prevedenih (v. Vukovu Prepisku II, 456—65); mislim da se većina Pačićevih pesama može staviti između god. 1816—1825.
Pisma o srpskom pravopisu i jeziku, Gramatički i polemički spisi III, 157—8); o istoj pesmi v. još i Vukovu Prepisku Š, 709. Pesma je i preštampavana; nalazi se u Zabavnoj pesmarici Jer. O.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
narodnog života u Srpskom rječniku, u stilizaciji narodnih pripovedaka, u prevodu Novog zavjeta (srpska Biblija, u Vukovu i Daničićevu prevodu, najlepši je spomenik srpskoga na narodnoj osnovi izgrađenog književnog jezika).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
porazu, smenjuje teško ranjeni Milutin, koji potanko opisuje junačko držanje i pogibiju poznatih kosovskih ličnosti i Vukovu izdaju. Tim smenjivanjem pesnik, je postigao veću prirodnost.
i freske), kao da neverne ljube nije bilo i pre feudalizma (vidi Frezerovu Zlatnu granu) i posle feudalizma (vidi Vukovu pesmu Nevjera ljube Grujičine), kao da se pozajmice iz pisane književnosti, kojih uostalom nema mnogo, nisu vršile
i 1826. godine objavila dve sveske svoga odličnog prevoda (rađenog uz Vukovu i Kopitarevu pomoć) izabranih pesama iz Vukovih knjiga. Posle nje prevodili su naše pesme na nemački E. Veseli, P.
iz Grgurevaca koja je bila pod očiglednim crkvenim uticajem) nalazimo dva uzroka porazu na Kosovu: božju vonju i Vukovu izdaju. Prvi uzrok je ovde predstavljen drukčije nego u pesmi Zidanje Ravanice.