Obradović, Dositej - BASNE
mnogo ne može govoriti, ibo svaki dan zli i lukavi dobre i čistosrdečne na svaki način rade da prevare i za nos da vuku. Da svaki čovek za svoju korist radi i nastoji, ovo je prirodno i nužno; no to isto može biti s pravdom i s nepravdom.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Valjevo s grobom na ramenu, sa točkom oko vrata Vranje, Kruševac noseći odsečenu glavu, vuku se preko Kosova. Osta na severu, na vešalima, Kosmaj, vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova; beži iz svojih šuma
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju... Oko negova lica vuku se hladne zmijurine... A tamo? Lazar se smeška na Jelicu; njegov mu je otac prosi ona polazi... Prilaze oltaru...
voleo mlađe; živeo bi u miru sa susedima; sklanjao bi se da ga ne diraju; molio bi i preklinjao i gore od sebe da ga ne vuku po sudovima, da se parbi s njima... Mira radi popuštao bi pa ma štetovao...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
raširenu i poznatu pesmu: Sad pulgeri postali švaleri, Al’ ne smedu noćom da idedu, Od vašaka pavorski’ momaka: Vile vuku, a pulgere tuku, Vile zveče, a pulgeri dreče!
Još malo života ima po avlijama, odakle čuješ kako se rakolje i ćućore kokoške na drvetu ili kako škripi đeram; to vuku vodu da bába opere noge, i dok pere on grdi i izdaje naredbe za sutra.
Ništa od svega toga, moja Sido, nije istina! Kakav zub izbijen! Kakav zub! Kao da se tako lako vadi zub! Vuku paora od jutra do podne dok mu iščupaju zub, pa još s drage volje pristaje čovek (i onaj što mu vade, i onaj što ga
šesti, ali je on već do podne tako pijan bio da su ga odveli u šupu da se ispava, a oko gajdi mu se sad deca otimaju, vuku ih po avliji i duvaju u njih).
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Trese se, drhti, a uvek golih grudi, raskopčanih čakšira i raspasanih pojaseva koji se za njim vuku... Što god naiđe uz put: krpu, prut, kakvu tuluzinu — sve, jednako drhteći od zime, sa onim istim plačnim izrazom
A najteže je bilo, kada odjednom — bilo ludi Stevan, Marko, Copa i drugi — počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ...
Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć. — A, Turci, a, a!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I njemu se učini da ga ti brzi, mutni potoci neumitno vuku dole u neki bezdan. Jurišić raširio oči, ide tamo-amo po zemunici, otvara i zatvara vrata, traži nešto.
Agonija. A otud preko oštrih stena jure, huče i zapljuskuju penušavi talasi one nove vere. Vuku se otud neke crvene, krvave magle vele da u njima ima puno nove i divne vere i obećanja.
Afrika
Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Neka crna žena sasvim naga, teških čvrstih grudi koje kao da je vuku vodi i zemlji, prilazi i gleda zadovoljno kako razmazujem pomadu za brijanje.
I po fetišima i po žrtveniku polepilo se uprljano belo perje od poslednje žrtvovane kokoši, vuku se oko njega prazne lobanje koza i antilopa, ljuske od jaja.
“ Otvaram aparat, on se čudi i gleda šta radim, u neizvesnosti je da li da se naljuti ili ne. Dečaci me uplašeno vuku. U trenutku kad svršavam podešavanje, čovek–gorilo srdito se osvrće i seda na svoje krpe, okrećući mi leđa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
26 III ZAMUKLA JE PESMA POD BAGRENjEM U MAHALI 47 IV ISAKOVIČ, MEĐUTIM, ODE, KUD GA ŽELjE VUKU... 70 V IŠAO JE TAKO U VAROŠ U KOJU NIJE BIO POŠAO 88 VI BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE VIŠE VIDETI SVOJU
A što se tiče seratlija Trifunovih, za njih je Garsuli bio izmislio befel, da imaju da vuku pesak sa Begeja i šljunak iz Tamiša, za radove na drumu i da imaju da plaćaju za ribolov u Begeju.
Vikali su da neće da vuku pesak iz Begeja, ni šljunak iz Tamiša, a što se tiče tog ribolova, da ih od takvog ribolova Bog mili sohrani!
Većina Mahalčana bila je na strani Trifuna, a razumela je dobro kud je Garsuli ciljao, kad ih je odredio da vuku pesak sa Begeja i da im se ruši kuća, ako nije na liniji, na koncu indžilira.
Sunce je počelo da zalazi tog dana, nad Temišvarom. IV ISAKOVIČ, MEĐUTIM, ODE, KUD GA ŽELjE VUKU... Jego blagorodije Pavel Isakovič, ritmajstor novouspostavljenog, ilirskog, husarskog, puka, imao je, u Neoplatensi,
A on korača i dalje, onamo, kud ga želje vuku. Tada je već bilo sasvim svanulo. Sa nekim tihim uživanjem svoje snage, Isakovič poče da se tegli, kao što se, posle
njene širom otvorene oči, izvrnuto, u belilo očiju u kom su oči treptale, kao crne zvezde, koje padaju nekud u dubinu i vuku i njega u taj zvezdani sjaj, u nekom prevrnutom svetu, kuda ona gleda.
Neće da se žene rosijskim djevicama, nego vuku za sobom svoje žene i naseljavaju se, kad u Kijev stignu, svi, u istu ulicu.
Trag jego blagorodija, i njegovog života u Rosiji, ostao je, donekle, u pismima koja je pisao, iz Rosije, svom poočimu Vuku, i svom bolesnom rođaku, Isaku Isakoviču, u Neoplatensu.
Isakoviči su bili navikli, po sirmijskom, husarskom, običaju, da puste da im se sablje po kaldrmi vuku, pa ih je taj zvek, domaći, razveselio. Vitkoviči su imali lepu komandu.
On se poslednji put javio, poočimu, Vuku Isakoviču, na dan Svetog Stefana Štiljanovića, miljenika Isakoviča, među svetiteljima, na nebu.
Mislio je da se osmejkuje čarobno! Pratio je muževe, prave kao borove, kao što se lađe kreću, kao što se dereglije vuku.
Teodosije - ŽITIJA
A besi putem maštarija strahoviti klopot tvoreći i po noći vičući često napadahu na nj. Čas dolažahu kao da vuku sa sobom onu zmiju, koja razjapljivaše čeljusti svoje a oni govorahu da ga proždere; čas kao da mu sestra dolazi javljahu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Danas samo starci znaju pesme o Kraljeviću Marku, „car-Lazaru“ i Mandušiću Vuku, ali ih pevaju bez pratnje uz gusle ili uz kakvu drugu svirku. Lirske pesme imaju znatnu vrednost.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— O, baš moram da umlatim ovoga svoga kradljivca, ovoga ljenčinu, ovoga nevaljalog mačka, koga miševi već i za brkove vuku!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju
bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Tvoje prezime iz prvog braka. Već dve i po godine kako smo se uzeli, i ti se tragovi još vuku. RINA: Ali, zaboga, Milane!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu je video kako lađarski konji vuku triest i više lađa. Žalosni konji. Ovaj prvi koji se obično zvao „ledingeš”, njemu je lako bilo, on nije ništa vukao,
Konji su ga izdaleka poznali, pa jedan za drugim, u redu, kao kad lađu vuku, idu upravo u dućan. Prvi je već u dućanu, pa već jede iz džaka zob. Profit ga istera. Pera se smeje.
— No to je gavalir! Ja sam kasapin, nisam fiškal, ali koga devojke štrangom vuku, taj se neće nikad oženiti, — reče pouzdanim tonom Polaček.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
drešili konope i gazeći do pasa vodu, vičući, otiskivali čamce od obale, dotle su neki promrzli bednici, najmljeni da vuku čamce ceo dan, celu noć i još jedan dan, uzvodu, već počeli da potežu užad i da gaze blato.
je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do zemlje i čak se po njoj vuku.
Propuštajući, kraj kola, šumarke, doline i proplanke, tresući se u kolima, Vuku Isakoviču se najposle učini kao da svet stoji, ali da on prolazi vozeći se besciljno i bezumno.
Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i njih da žive negde lako, prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo.
ići do Bavarske putem koji je predlagao on, a ne onim, koji je bio naredio graf Serbeloni, đeneral konjice, bila je Vuku Isakoviču ipak glavna briga.
– „Ne bih Vas bila poznala“, govorila je najposle, dočekavši ih sjajno, Princeza Mati Karla Evgenija Virtemberškog, Vuku Isakoviču, dok je on stajao pred njom, ukrućen, nadodoljen svojim plavim trakama, ogromnim, belim rukavicama što su mu
Sve to prošlo je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po
Ako se prevare u njegovom bratu Vuku, koji bi da ih sve najradije opet potera po ravnima, brdima, baruštinama i šumama sve do te nepoznate Rusije, do koje
put kroz Austriju u kišovitom proleću, dolazak pod Osek, sve je to ipak, ma koliko da je bilo mučno i teško, prošlo Vuku Isakoviču kao san.
Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i ove ljude, da žive negde lako i prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Reč „roblje“, prema Vuku, znači: „1. servi bello capti. 2. žene i djeca, familia: — A kako li roblje ostaviste!“⁵ Petar Skok smatra da je reč
Često se može viđeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stjenja i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Imaju planine da vuku svoje debele stražnjice uz njihove staze, reku da peru kola preko vikenda, šumu da beru pečurke, Zamak da ne izgube
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Zato treba novce napred iskati, a ne da ga posle vuku za nos kao magarca. OTAC: Jeste li vi, deco, poludili? MUŽ: Zamazati čoveku oči, pa onda „na, râni globu“.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Prekrasno! ŽUTILOV: Ljudi su batinama bili naterivani da vuku kamen za kaldrmu. Sad je sloboda, niko se ni na što naterati ne može.
LEPRŠIĆ: Da čujete šta je jošt radio: neki rodoljupci ispregnu mu konje i nameste se da ga vuku u varoš; pa znate l’ šta je reko? Da on nije došo da bude vojvoda konjma nego ljudma.
LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje. Volio je sići s kola i ući peške u varoš nego da ga sjajno vuku. ZELENIĆKA: Je li to sve istina zaboga? LEPRŠIĆ: Prava, cela istina. ZELENIĆKA: Ta to je mađaron!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U jednom pismu Vuku St. Karadžiću on, 1832, povodom svoga Laže i paralaže (1830), piše: »Dakle posle dugog tumaranja i krivudanja jedva na
Posle dužeg traženja on je naišao na takvog čoveka u Vuku Karadžiću. Kopitaru kao cenzoru došao je na pregled jedan Karadžićev članak o padu Srbije 1813, namenjen Davidovićevim i
Milićević, Vuk - Bespuće
bijesno mrzi, oni su ga samo umarali, kao da se na njega sručio sav teret njihovih života koje oni tako mučno i naporno vuku, i lijeno, olovno mrtvilo njihovih duša.
Zajednički natežu bocu ruma; konji se jedva vuku kroz mrak zasipan snijegom; od časa do časa lijeno se zatresu bronze i njihova zveka smrzava se u pustoj tišini.
Sremac, Stevan - PROZA
tuže na kašalj, te zato jedu žuti šećer, kašljucaju i piju vruću zamedljanu rakiju, po tri čaše i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe, sve dotle dokle se žrtva ne ispravi na palcima, te jadno dete stoji kao ono čardak ni
Radičević, Branko - PESME
mrtvo kâ i živo; Zavi rpu nesretnika, Što nekada svetu dika, Negda ljudi boža čuda, A sad samo rana uda Gladnom vuku, gladnom keru Pripravljena za večeru.
Treći opet ne zbori nikako, Gleda pušku, gleda mača svoga, Pogleduje tu desnicu ruku, Sjaju s' oči kâno mrkom vuku, Sastavio one strašne veđe, Gleda kroz nji niz brkove smeđe, Strašni brci pali po rameni, Kânda zbori: „Zdravo samo
pusta, Divnu pomoć pokreni za nama, Da zlotvoru udvojimo muku, Da udrimo tim orlušinama, Da zbijemo zube mrkom vuku, Da skramo roge pasje vere, Što nam oće srce da poždere.“ To Mileta ...
“ Veljko beše onaj vitez pusti, Da ugrabi janje iz čeljusti, Ta onome, brate, tursku vuku. — Al' sad amo, da mu vidiš muku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Negdje sredinom godine učiteljica nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati: — Djeco, ko zna kakve je boje vuk? Ja prvi digoh ruku.
Zato, valjda, djed u prvi mah nije ni povjerovao u te priče i obratio se za savjet — kom će drugom nego bratu Vuku“, svom rođaku.
Čak i vlastito ime, godina rođenja, roditelji — sve se pretvorilo u bezdušne lance i kvake koje te sapinju i vuku nekud u tijesnu bezdan zatvora, punu tame i bezimenih strahota.
Kaplar Jovo, uštogljen i prav, mrmolji i miče usnama kao zec u detelini. — Ve-ve-ve-ve ...ke-ke ...Kuja vuku pomokrila ruku ...Eto ti, ispade nešto. — Ama šta ispade, bog te vidio? — usturi se komandir.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pojasi se otkače i vuku za njim te dižu prašinu... Samo šajkača i kosa ostaje onako kako ih namesti. A i drugi su ga nakarađivali.
— onaj niz velikih starih portâ, ispucane zidove, na nekim mestima srozane i polomljene crepove, pa još drugove kako se vuku po ulici tamo-amo, hvaleći se kolačima i novcem što su dobili, — odmah i ja otišao tamo, i onda s teškom mukom da bi
Kostić, Laza - PESME
je, vezan za katarku, u bezumlju slatku, žarku, sluš'o pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena: — tako mene zvuci vuku, u stostrukom zbore guku: Jedan veli: — Odi meni! odvešću te svetloj seni, zlatnoj zvezdi star-Omira!
KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi. Parastos Vuku, umro nam je Vuk. Pa šta? pa ko je samrtnik nam taj!
Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk. Sasvim je Drugi, drugi to je Vuk; al' o tom Vuku što ga mislim ja ne priliči mi ovde pričati, jer Vuk je taj, taj pokojnik je živ, a živima parastos ne biva.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Karadžića, str. 101). A kada je posle toga došao Vuku i poziv Grimov da pristupi tome radu, i uputstvo kako ga treba obavljati, ovaj genijalni i ko zavičajna reka bistri
se nečemu, pa ti najpre, probe radi, kad mu četvrti put spustiše uže, priveže jedan veliki kamen, i dade im znak da vuku. Oni vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste i uže i kamen, te kamen bub dolje.
Bijelonja pristane na vukov savjet, pa još i Rudonju nagovori, te vuku izdadu Galonju. Pošto vuk smiri Galonju, opet prizove Bijelonju i posavetuje ga da mu ovaj izda Rudonju, pa da za njega
Bijelonja pristane i Rudonju vuku izda. Pošto vuk i Rudonju smiri, onda kidiše put Bijelonje. Bijelonja mu reče: — Zar ćeš pogaziti vjeru, vuče?
Najstariji vuk reče drugom jednom takođe starom a iskusnom vuku, da ide da uhodi pasju vojsku, te da dobro razgleda i vidi koliko ih je i kakvi su.
Jedan dan kad su izašli Turci iz džamije, dogovore se da skupe u selu vuku harač i da ga pošlju s ostalim hadžijama na ćabu, pa tobož kad se s ćabe vrati naučiće i druge vukove da zlo seljanima ne
lisice ne dođoše, osim samo jedna stara, koja poizdaleka gledaše što zvijerad i drugo četvoronožno činjahu i govorahu vuku. Vuk se tome poslu začudi, pa upita onu staru lisicu: — Što je to, lijo, od tebe i tvojih drugarica?
Prvi put je objavljena u posmrtnom izdanju Vukovih narodnih pripovedaka, 1870. 3. AŽDAJA I CAREV SIN: Vuku Karadžiću ispričao i napisao Grujo Mehandžić iz Sentomaša, za vreme zajedničkog boravka u zemunskom lazaretu 1829, gde
Objavljena je u posmrtnom izdanju Vukovih narodnih pripovedaka, 1870. 5. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA: Vuku Karadžiću po slao iz Boke Kotorske Vuk Vrčević. Objavljena u Karadžićevom izdanju od 1853.
13. ZLATORUNI OVAN: Vuku Karadžiću poslao zemunski učitelj Lazar Marjanović. Objavljena u Vukovom izdanju od 1853. 14. TRI ČUDA: Zabeležio Jovan B.
Objavljena ijekavskim narečjem u Bosanskoj vili za god. 1887, str. 170. 27. PRAVDA I KRIVDA: Vuku Karadžiću poslao iz Boke Kotorske Vuk Vrčević. Objavljena u Karadžićevom izdanju narodnih pripovedaka od 1853. 28.
35. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA: Vuku Karadžiću poslao pop Vuk Popović iz Risna. Objavljena u Karadžićevom izdanju narodnih pripovedaka od 1853.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: I to bi bila lepa vernost. MAKSIM: Sofija, tek što nisu došli iz policije da me vuku. SOFIJA: Ako si ukrao, nisi dobro učinio. MAKSIM: Ja znam, da nisam, ali sad treba da mi pomogneš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Ja sam ga prvi video“ (to, zeca) — reče prvi vuk drugom vuku. „Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk. I tako, reč po reč, tu ti se oni pomakljaju: padne jedna tučnjava u ogromnim
Kad god vidi nekoga sa psom, matori škrguće zubima i kaže da „ljudi nemaju leba, a ovi ovde vuku džukce !“ Znaš li šta je jedanput napravio?
blaženo neopranim tanjirima, pepeljare se još puše kao bivši vulkani, a visoko gore, pod samom tavanicom, lenjo se vuku pramenovi plavičastog dima. Na tepihu dogoreva poslednji opušak. Veliko spremanje zakazano je za sledeće jutro.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BAJINA BAŠTA: BOLNICA U vrućici putujem: u snu zveče orasi, dvokolice truckaju. - Mjesečina, makadam. Vo i krava vuku me. - Spuštaju se pojasi s tavanice, s pendžera. Bacam cjepke, napadam vukodlaka, vučicu.
daha, divi se Rebru, ženskom stvorenju: Koščica, slika, isečak moj si, čednost u tembru lanenih trenja, koja me vuku, strujom magneta, da ti u struku, jasiko vedra, počinem trajno.
O Krstovdanu skrste se duvnici: severac lupa ustoci u klepke, a jug i bošnjak, to su drvljanici što vuku klade, oblice i cepke.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Taljige čudne podižu buku, s kamena na panj točkovi biju; buljuk dječaka magarci vuku, kažu — zemlju Dembeliju; kočijaš jarac, bradati Giga, svakome usput značajno miga.
bez broda, pred nama pjeni zelena voda, niko je dosad prešao nije, jer po njoj bezbroj vrtloga vrije, putnika vuku u zagrljaj. Ovo je vile vodene kraj.
Vrti se žrvanj u setnom huku, oblačni sati sporo se vuku. Jednoga dana Žuća i Toša močvari krenu šetnjom; nad njima oblak, leden i težak, odiše snežnom pretnjom.
“ Premudri lisac u tom se javi ispred zverinjeg kola: „Nek bude pravo lavu i vuku, svakom dedice pola!“ Istom ti mečka zabrunda neka: „Navali, sude, starina čeka!
Majstora veštih rad. Armijo naša poklon ti šalje kolektiv, složan, mlad! Vagoni ovi za neko selo trista plugova vuku, drugi u Zagreb sa žitom jure, treći — u Banjaluku.
Ako je junak, nek sutra dođe! Sastanak — pod pečurkom. KRAVIN OGLAS Javite vuku: živa sam, zdrava, dobro se čuvam! Erina krava.
Ovde je zakon zverinji, grub: caruje samo šapa i zub.“ Slobodan hrabro odvraća vuku: „Stradaćeš poput čvorka, videćeš kako delije tuku, kada te zvekne Borka!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Opet mu vojska beži. Neki se već dohvate brda, samo im rep dolinom drhti, a Lazar se bori sam, Turci ga za brke vuku i po oklopu škaklje i traže mu slabe tačke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandir naredi da se prednji i srednji konji ispregnu, a vojnici konopcima da vežu topove i vuku unazad. Siđosmo jedva tako u jedan potok. Tu napojismo konje.
Vidimo pešake kako seku grane, pa ih vuku na onu stranu gde se vrši prelaz. Već osećamo miris izgažene i izgnjavljene trave i trske.
— nervira se Aleksandar. Srednji levak na trećem topu saplete se i pade, ali ga prednji konji vuku, vozar skoči, diže ga, kretanje se ne prekida. Najednom puče puška...
Neki su doplivali do mosta, naprežući poslednju snagu da se izvuku, ali ih nečije samrtničke ruke vuku i oni vise zapomažući da ih spasemo. Rastureni čamci plivaju...
Iz jednoga šipraga istrčaše naša četiri pešaka i priđoše onom prvome. Sva se četvorica nagnula i posmatraju... nešto vuku, sigurno ga izvlače ispod konja. Jedan mu zadiže nogu. — Pazi, svlače mu čizme! — Znate, ima pešaka koji bosi idu!
Oko ponoći dunu neki vetar i poče kiša. Odnekuda dopire plač dece i žagor žena. Slabi vočići ne mogu više da vuku i čitava ova masa naroda zaglavi se u jednoj jaruzi. Stadosmo i mi.
Sa svakim korakom je raslo osećanje straha... Jer se gine, i nikad više života, sunca. A oni mrtvi kao da nas vuku, i mi kao da ne odmičemo, već stojimo... a neprijatelj .nas gađa, sada nišani, samo što nije opalio, ah, bože...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
250. Viđeh čudo, a nagledah ga se, Đe iđaše patka potkovana, A bijela guska osedlana, Još na vuku kapa od samura, Na međedu zelena dolama, Na pijevcu kovčali čakšire, Na lisici lijepa đerdana, A na zecu svilene
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gde si sada Ti? Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje pokisli? A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi. Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri?
I, neizmerno slabe, sve te trešnje, što se vuku sa mnom, po svetu, sa zemljanim lelekom. I, tako, bez tame, duh moj sa mračnim voćkama pokriva me.
Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci. U lov idu barke sve dve i dve, a između sebe vuku mrežu po dnu mora. Čekrci škripe, dižemo sidro. Izlazak iz Novog bio je vedar i plav, pri zalasku Sunca.
Crne i teške ribarske prilike, kojima sad ne raspoznajem više likove, rade teško, previjaju se, vuku, dripče. Pošto je mreža puna i pošto će uskoro da sviće, brodovi se približuju i mreža počinje da se izvlači.
Kad im moj narednik otvara prtljag, one me gledaju tužno i molećivo. Ja onda mislim da tu hranu možda čak iz Srbije vuku i puštam narednika da vrši svoj posao. Sve im se oduzima.
Ukus se menja, ukus se menja: samo su hulje sve isti. Hiljade godina vuku nas za nos, pesnici, mesije, carevi i komunisti. Šta ti je žao našeg pokoljenja, ukus se menja, ukus se menja.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Poneki ih toliko imaju da ne mogu ni da nose sve o sebi, već vuku kolica za sobom i u njima puno ordena za razne zasluge, zvezda, lenta i kakvih ne odlikovanja.
Kad sam išao hotelu s onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a i njemu o vratu orden. „Kakav mu je ono orden?“ — upitam pandura.
pa se siroto povodi pod teretom, a opet se drži u sili, pa zarže pokašto; neki, opet, natovarili magare; dečurlija vuku pse o lancima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina sama sobom, a mi se ovamo u oltaru ustumarali,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
BABA-VUKE 344 ZAŠTO SE DEDA NE POBUNI 347 KAKO JE DEDA POBEGAO U SVET 349 DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU 352 DEDA SE SEĆA KUMA, KOGA TAKOĐE NIJE VIDEO GODINAMA 355 MAGDA KALABA SIKĆE 358 GOVOR VUKE
Dignutih glava, gord vojnik do vojnika, Zbijeni kao reči u dobro složen stih! A evo, sad se vuku pored samog pločnika Spuštenih lestvica: motor je spor i tih.
Ah, slatko je bivalo u početku, A posle se okretalo na koješta! On ostavi Magdu, Vuku i Jošu, Kolo plahovito-vilovito, Promeni lični opis i nošnju I poče živeti incognito Pod mostom spavati, ići u
Smesta te hapsimo, da ne bi nanovo Unesrećio neko žensko čeljade!” DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU Guši se od ljutnje nesrećni deda, A ljutnja, što je bespomoćnija.
I u zamišljanju strasnom, vrućem Da ublaži poniženje, umanji muku, Zamišlja kako tankim prućem Šiba Magdu, Jošu i Vuku, Dok mu ja, pišući spev, šapućem: „Pazi, Avdo: žene se više ne tuku!
Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih Vuku i Magdu, Što ne bih pameti doveo Jošu?” Glavno je da krivci dođu na tapet, A sve su kazne — mere dvosekle...
JOŠA IZ HORGOŠA JE NEMILOSRDNA Joša iz Horgoša (Jošca Surova!) Sruči se na Vuku poput usova: „O, prevrtljiva ženska ćudi, Kako si sklona promenama!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Dok pri lovu sa nepomičnim vrškama životinja treba da sama uđe u spravu, mreže koje se vuku po dnu gutaju ribu i ostale žive stvorove na koje naiđu; lov je daleko izdašniji i raznovrsniji nego onaj sa vrškama,
izraštaj koji im služi kao jedrilo za kretanje po površini mora; te meduze uz svoje prostrane želatinaste štitove vuku sobom, kao u zatvoru, stotine sitnih riba koje plove uz njih, pa se, pri najmanjoj uzbuni, kriju u te mase kao pilići
Manje je u vodama Azorskih ostrva razvijen tunjolov mrežama. Mreže su prostrane kese od jake pređe, koju razjapljenu vuku dva ribarska broda koja plove uporedo i s vremena na vreme dižu mrežu iz vode. − Riba se kupuje za konserve.
da se brod nalazi upravo nad zakačenim predmetom, pogonske mašine su bile zaustavljene, a puštene da rade one što vuku kabl iz vode.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
hrišćanske neoskudno stoji u otačastvu ti, moli pobeditelja Boga da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive neprijatelje, jer ako pomoć primimo s Bogom, tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Reče Hamza Mićunović-Vuku: „Ja sam bolji, čuj, Vlaše, od tebe, bolja mi je vjera nego tvoja! Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ti, Sofke, što god zaželiš, samo njoj kaži. A ove druge nemoj da puštate. Šta da vas prljaju i da se samo tu vuku. Tamo neka su. Eno im svadba, dvorište, ora... A za onu, svekrvu, za nju, Sofke, nemoj ni da pitaš.
Pandurović, Sima - PESME
Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da se mrači.
Mistične seni vuku me u kolo Što igra iznad groba moje sreće; I vaskrs svega što sam ikad vol’o Blista uzdanjem što me opet sreće Na
ruža mirise što blâže, Umrlih dana spomen koji trne Uz kucnje srca k’o doboše crne; Koji vreme, život večnom stanu vuku. I svod k’o crni simbol je nadnesen Nad opštu, tužnu močar... Svuda jesen!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
junačkih pesama (Lako ti je pijan zapjevati, / A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i junaku s rđom putujući; Bolje ti je izgubiti glavu, / nego svoju ogrešiti dušu; Sastalo se zlo i
); e) životinjsku (etiolišku) (o kornjači, vuku, pauku, svilenoj bubi, bubi, kukavici, vrapcu i dr.); ž) biljnu (botaničku) (o jasici, jasenku, žalosnoj vrbi, paprati,
— Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu. — Udri zlo, da je gore. — Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se. — Zlo ni na vojsku ne gine. — Jedno se zlo iz drugog snuje.
— Kućni prag — golema planina. — Lakše je sačuvati rešeto buva, nego ženu. — Lumpuju banovi, pukovi plaćaju. — Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani.
Lasno ti je silnu zapredati, Starom svatu sesti u začelje, Mrtvom vuku brojiti zubove. Lasno ti je staru zakašljati, Udovici mladoj uzdahnuti.
Teško vezu na debelu bezu, Ogrlici na useđelici, A skerletu na obešenjaku! Teško vuku za kime ne laju I junaku za kim ne govore! Teško vuku koga tice hrane, A junaku koga žene brane.
Teško vuku za kime ne laju I junaku za kim ne govore! Teško vuku koga tice hrane, A junaku koga žene brane. Teško gladnu u konaku praznu, A junaku u bratstvu nejaku!
U oroza crvene tozluke, U lisice sitne pletenice, A u vuka zelena dolama, A u zeca gaće šarengaće, Ne čudim se vuku ni lisici, Već se čudim zecu u gaćama: Kud se vuče, kako ih ne svuče, Kud se vere, kako ne podere!
“ — „Kako ću ti pomoći, Kad i mene tuku, A za bradu vuku!“ 5 (Kad ostanu dva igrača) Eci, peci, pec! — Ja sam mali zec, Ti si mala prepelica — Eci, peci, pec!
(Novorođenče) 35 — Zemlja zemlju kopa? (Čovek) 36 — Ja se popeh na lipu / i pogledah niz lipu, / ali vuku vladiku / bjeloglavu za kiku? (Čovek vuče ovna za vunu) 37 — Ja doveka natrag hodim i repove napred vodim?
(Kremen i ognjilo) 69 — Dva se đeda kroz plotove za bijele brade vuku? (Grebeni za grebenanje vune) 70 — Dve se vladike vuku za kike?
(Grebeni za grebenanje vune) 70 — Dve se vladike vuku za kike? (Grebeni) 71 — Dvije koze, jedan vrat, / i taj jedan prorezat?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
133 47. DVA NOVCA. 134 48. SVE, SVE, ALI ZANAT. 136 49. MEĐED, SVINjA I LISICA. 137 50. LISICA SE OSVETILA VUKU. 138 DODACI 140 1. VUKOV OGLAS ZA „SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE”, 1853 141 2.
20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23. Dvije gore uporedo rastu; jedna cvati, a ne rodi; druga rodi, a ne cvati. 24.
113. Sjedi Mara nadno grada, puštila kose dovr grada. 114. Sjekutići sijeku, vukotići vuku, sam baća prevraća. 115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla. 116. Slamna kuća, gvozdeni pritisci. 117.
(Opet maćeha i pastorka) poslao mi je Lazar Marjanović, koji je bio Grčki učitelj u Zemunu; 50. (Lisica se osvetila vuku) dao mi je napisanu G.
50. LISICA SE OSVETILA VUKU. Jedna lisica umijesi od zemlje kolače, i ispekavši ih namaže ih medom, pak onda tijem kolačima dođe k tučarima i
Svatovi ih puste. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove.
Vuk je i to posluša naopako po sebe. Pošto nekoliko puta preskoče, reče lisica vuku da dobro ne preskakuje, da preveć na stranu skače, a ne upravo iznad stožine.
Onda on pođe da preskoči | upravo iznad stožine, te se na nju nabode. Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: „Miči, Vujo, miči, sad ćeš saći.
iza grada na jezero, i onde digne jedan kamen pa reče slugama, da ga na užetu spuste dole, pa kad zadrma uže, da ga vuku gore.
Začuđen mladić od take i tolike počasti, a i onako dičan, pušti se da ga vuku. Kad na jedan put prestanu Cigani, i tek što reknu: „Jeli već dosta, gospodine?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Što je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo, ni pošteno. No, o tom, zasad, dosta. Upamtite vi moju reč.
Učen čovek, ako će i pešice ići, svaki ga poštuje, a neučena, videći gdi se vozi na vranci, „Vranci vranca vuku” — govore, i pravo imadu! Ti vidiš kako me ljubi gospodin baron Marko Pejačević.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Prođimo se šale i zadirkivanja na ovaj crni dan, na koji će sve kršćanstvo procviliti... Dođe Škeljo. — Jeto vuku splatu i brodiće! Puni su prikovođana. — Dobro je i to u volikom zlu! — reče Vrtirep ustajući. — Ajdemo, braćo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Razneli su koševe i ambare. U gomile kamenja uselili se tvorovi, obore prerili jazbinama, u koje vuku ukradenu živinu. Samo će stara kuća ostati da se u njenom odžaku legu kukuvije i po čitavu noć smrću plaše selo.
A magle nalegle, komešaju se i vuku nad krivim sokacima, i čini se da su dim s plasta ugaraka i granatog ugarka bresta. Izgubljeno se gledaju seljaci i Aćim.
GLAVA TREĆA Gusne veče i miriše na tikvene vreže i mrtve kukuruzove rese. Nadničari dolaze i ćutke vuku umor u veliku kuhinju, a Simki se s lica ne briše osmeh, pomalo surov.
Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao kerovi obigravaju oko njega.
Ustade i pođe brže neobranim njivama, po kojima i danju i noću lunjaju presita goveda, vuku žvale, bljuju žute kukuruzove zube, gaze i lome svenula kukuruzova stabla, a nerasti skaču na klipove i, kao da se pare
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je zlo i pripremala se nova buna a svako prepodne, u zaleđu manastira Šišatovca, na Fruškoj gori, Višnjić je pevao Vuku.
Ove koje je sada pevao Vuku bile su, u stvari, već stare. Poslednje dve godine guslar ih je, malo-pomalo, dorađivao, ali novih stihova nije bilo.
Tako se dogodilo da je Višnjić, što je duže pevao Vuku, bivao sve dalji od njega. Ipak je čekao. Poslednjeg dana koji je proveo u Šišatovcu Vuk je zatražio da čuje, po ko zna
ga je obaveza koja ga je unapred zamarala a koju nikako nije mogao da izbegne, jer je to bila obaveza prema prijatelju Vuku Karadžiću.
Mušickom trebalo da ispriča sve čega ce ceća iz svoga života a Mušicki, molio je Karadžić, neka to zabeleži i pošalje Vuku. Taj Karadžić je, zaista, imao dara da svoje poslove prebaci drugima. Da je nešto drugo u pitanju, Mušicki ne bi mario.
Dok je Višnjić, pre dve godine, ovde, u Šišatovcu, pevao Vuku, Mušicki se sklanjao da ih ne sluša: to ga je otegnuto pevanje baš zamaralo.
Otpustio je guslara a Vuku otpisao da Višnjić nema novih pesama i da ih od njega ne treba ni očekivati jer je slepi guslar, na žalost, sasvim
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
duha koji ludi; „Sva dela ljudskih duhova i ruku Znam da su samo reč u knjizi tajni: Ali, iz svoga gnezda dok se vuku Po plavom nebu oblačići sjajni, „I dokle šušte bajke tamnih šuma, Zar mutnim okom mladunac ne luta Po svodu
Popa, Vasko - KORA
dnu drvoreda Platan cigaretu pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko našeg čela Putujemo iz tela Ćutanjem koje vuku Pogledi naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu da zdrobim 10 Kako dugmadima ovim Tučanim da
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Teško meni!“, zakuka kralj. „Kako ću bolan, ostareo i iznemogao da vladam u svojoj državi gde varalice vuku mudrace za nos, a mene moji rođaci ostavljaju na cedilu?“ Oborene glave izađe Arhimedes iz kraljevog dvora.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kad sam se malo više uspeo, ugledah nekoliko komordžija kako dahćući vuku zbunjene mazge uz ono brdo koje sam ostavio.
Vasiću, izdajico! I sve veća i sve žešća i sve luđa gužva i zavrzlama i urnebes, te svi listom priskaču, zadržavaju, vuku, savlađuju, dok se on besno i lavovski trza i otima laktovima, pa ga na jedvite jade umiruju te vode oznojenog Srećka
— Ene? Prod’o si, ne mo’š sad, — brani se Iketa — ne mo’š! I vuku se, otimaju, trzaju, sapliću i svađaju oko bundeve, a svet se skuplja, i graja i galama oko njih.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ja sam i jesenas zbog toga pobegao, jer ne znam kud ću: jataci vuku na jednu stranu, ti na drugu, a ja gorim između dve vatre.. — Ama koji to vuče na drugu stranu, kaži mi ga po imenu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
NA DIVANU 195 JARAC ŽIVODERAC 199 KAKO SE MEDVJED PREVARIO 201 MEDVJED I LISICA 202 LISICA SE OSVETILA VUKU 205 NEVJERA STRADA 208 LISICA I KOKOT 211 SVETI SAVA I VUK 212 RAZGOVOR OVACA U PLANDIŠTU 213 KURJAK I KOZA 214 A
se nečemu, pa ti najprije, probe radi, kad, mu četvrti put spustiše uže, priveže jedan veliki kamen, i dade im znak da vuku. Ovi vuci, vuci, pa kad dovukli do polovice, puste uže i kamen, te kamen bub dolje.
LISICA SE OSVETILA VUKU Jedna lisica umijesi od zemlje kolače, i ispekavši ih namaže ih medom, pak onda s tijem kolačima dođe k tučarima i
Svatovi ih puste. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove.
Vuk je i to posluša naopako po sebe. Pošto nekoliko puta preskoče, reče lisica vuku da dobro ne preskakuje, da preveć na stranu skače, a ne upravo iznad stožine.
Onda on pođe da preskoči upravo iznad stožine, te se na nju nabode. Lisica, videći to, obeseli se vrlo i reče vuku: — Miči, vujo, miči, sad ćeš saći. — A vuk mičući doćera do dna stožine.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ne marim inače za život i brige Naroda i ljudi, za principe razne, Bacane oduvek u jedne taljige, Što ih konji vuku i sve glave prazne.
Svud se tama širi i po njoj se kreću Neke senke što se, ustremljene, nagle I prilaze, vuku, u povorci sleću; Ne vidi se ništa, negde nose magle. I, kostiju, krvi k'o da sada nesta!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku. Posle nekog vremena rekao sam im sve što sam znao, ali su oni uporno tražili dopunska obaveštenja.
bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku. Posle nekog vremena rekao sam im sve što sam znao, ali su oni uporno tražili dopunska obaveštenja.
I on bi izgubio svoj svetački izgled kada bi morao da nosi na plećima čitavu imperiju, koju socijalisti vuku na jednu stranu, a klerikalci na drugu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Baciše mu konop oko tijela, ispod pazuha, i, privezavši krajeve nakratko za lađu, polagano veslajući, vuku lješinu za sobom i izilaze iz tjesnaca.
— Da vam pričam. To je taman kao ono kad se čobani, pazeći stoku, bjehu okupili oko vatre, pa razgovaraju o vuku. Jedan veli: „Da sada dođe, ubio bi' ga iz puške kao zeca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
djevojka“, koju je baš u njegovome zavičajnom kraju Lukijan Mušicki zabeležio od slepice iz Grgurevaca i predao je Vuku. Što se tragična devojka, nesuđena zaručnica koja „šeće po razboju mlada“, zove upravo Kosovka?
Pre njega je u dugoj upotrebi bio crkvenoslovenski, koji je Vuku služio kao predložak i prema kome smo ovde dali doslovni prevod na savremeni jezik.
je ono i stvarno uvedeno: nalazimo ga u „Molitvi vuka“, koja je kao i „Čas obnove“ deo nedovršene poeme ili speva o vuku (1923–1928)46.
Ono je, uostalom, u poemi o vuku dato u oštroj ambivalenciji. Oponirano vuku, koga skrivaju (štite) kućni prostor, noć, tama i vlaga (voda) – sunce
Ono je, uostalom, u poemi o vuku dato u oštroj ambivalenciji. Oponirano vuku, koga skrivaju (štite) kućni prostor, noć, tama i vlaga (voda) – sunce dolazi s danom i oličenje je svetlosti i ognja.
“54 U objavljenim komadima velike poeme o vuku gusto su prepletene, a i uzajamno pretopljene, stare mitološke slike s novim, nastalim u pesmama o tajni rođenja.
Pevanja o vuku – nastala posle Otkrovenja – od „Vuka I“ do „Časa obnove“, kako ih je nazvao i na kraju poređao sam pesnik55, nisu ni
Drugi put se, opet, dublji smisao kasnijih stihova otkriva tek kad u njima prepoznamo starije. U „Vuku I“ nije sasvim jasna veza između gaženja ječmenih polja i probuđenog praotaštva: Varoškim đonom tvrdim kvareći polja
Tako smo došli, možda, do prve opšte osobine nedovršene poeme o vuku: ona ima dve ravni, neposredno datu i skrivenu, koje se u posebnom značenju mogu nazvati manifestnom i latentnom.
Odnosi između likova u pesmama o vuku očigledno imaju, pored mitološke, i jaku psihološku podlogu, koju bi možda valjalo zasebno rasvetliti, ali su one tako
nisu dovoljni samo maločas navedeni nagoveštaji: potreban je bar jedan primer koji dokazuje da je u zamišljenoj poemi o vuku stvarno prisutan mit o majci zemlji. Takav primer i nalazimo u „Času obnove“: [...
Tako smo se približili drugoj opštoj osobini nedovršene poeme o vuku: predstave i značenja pocrpeni iz folklora i mita gube jasne obrise i polako se, kao difuzni, uvode u sve jaču a čistu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali, osim u naslovima, on se po jedanput pojavljuje i u samim glavama. I oba se puta javlja Vuku Isakoviču. Prvi put krug sa zvezdom iskrsava u onih nekoliko magnovenja dok se Vuk iz sna budi, odakle i počinje radnja
Drugo, on se Vuku Isakoviču ukazao tačno na rubovima gde se java sa snom graniči. S druge strane, to što se Vuk Isakovič pri odlasku
Najveću simboličku vrednost ima, nesumnjivo, beskrajni plavi krug sa zvezdom koji se na oba kraja romana privideo Vuku Isakoviču.
Prema tome, krug sa zvezdom što se, kao u epifaniji, obznanjuje Vuku Isakoviču nadnosi se nad celu radnju, i nad sudbine drugih likova.
Gospoža Dafina, opet, ima udvojen lik: prema Vuku neposredna, strasna i nemoćna, ona je nasuprot tome prema Aranđelu lukava, suzdržana i vlasna.
301 Opis je dat u autorovo ime, ali sadržaj njegov i ugao opisivanja nesumnjivo pripadaju Vuku Isakoviču. To nije spoljnje, nego unutarnje opisivanje: iz junaka, iz stanja u kome se on nalazi, i iz magnovenja u kome on
Tako je Vuku Isakoviču dopušteno da samo ponekad izgovori pokoju frazu, i to u crkvenoslovenskoj stilizaciji. Ali je i to dovoljno
Najviše je mesta i ovde poklonjeno Vuku Isakoviču. On je, uostalom, glavni junak, pa se stoga stvari opisuju kako ih trenutno njegovo oko vidi, ili kako su u
se iz toga drugog prostora i, s jedne strane, vaznosi likove u viši, blagovesni svet, ali zna da ih ispuni i užasom. Vuku Isakoviču, kao što znamo, dvaput se učinilo da ga vidi, i oba puta na granici sna i jave.
353 Kada negde u visokim Alpima „čist sjaj plavog neba” ukoči oči Vuku Isakoviču, tako da mu pogled ponire kao u neki san (epifaniju), on u isti mah ima i iznenadnu „slutnju smrti”, koju „na
Ona ih zapravo kompoziciono nadsvođuje već time što je prva glava cela posvećena Vuku Isakoviču, dok završna svojom poslednjom trećinom predstavlja -kako je već pokazano - delimično ponavljanje teksta iz
koje je prošao, Isakovič sebe sama doživljava kao da je na dva bića razdeljen: „Sve to prošlo je tako besmisleno da se Vuku Isakoviču činilo jednako kao da postoje dva Vuka Isakoviča: jedan koji jaše, urla, maše sabljom, gazi reke, trči po
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— A grešan je jako, ako Ne učini s njom što treba. 889. DOBAR MEĐU ZLIMA (Uz sliku) Ko je onaj što ga vuku, Podlom zlobom na nj kidišu? Oh, ne pitaj... zar ne vidiš Na licu mu svetlost višu!
Još ga nema, ne vraća se, A nju brige vuku, — Ovo j’ mesto njojzi sveto: Tu joj stisnô ruku. Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja,
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
da si mućurla: da se beliš, da se kitiš, da češalj nameštaš kako ti je volja, zato je bog noblesima ruke dao, a ne da vuku plug. (Duva u prste.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pobijenoj, iskidanoj deci? Obrazi su mu goreli rumenilom sve jače. Zakašljao se. — Kao volovi ste, koji vuku topove za druge. Pogledajte. Ali oni bar tužno muču.
Voda skače nesmetano preko stena, huči, penuša se. Samo je u virovima mirna kao zenice. Kraj obala se vuku gladne vrbe, i šumore priče ribolova. — Pst... Vojnici se ustavili.
Zveče mali ašovi o kamen, i grebu ispucalu zemlju. Druge pognute senke vuku još tople leševe i bacaju u jarugu. — Uh, kako je strašno jauknuo... Ubica se seća ubijenog.
Već čitav sat ga vuku po mraku, a prokleti kuršumi još jednako ih stižu i zvižde. Trza se nesvesno. Njegovi ordonansi ga nose.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Eva je izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Neka crna žena sasvim naga, teških čvrstih grudi koje kao da je vuku vodi i zemlji, prilazi i gleda zadovoljno kako razmazujem pomadu za brijanje.
I po fetišima i po žrtveniku polepilo se uprljano belo perje od poslednje žrtvovane kokoši, vuku se oko njega prazne lobanje koza i antilopa, ljuske od jaja.
“ Otvaram aparat, on se čudi i gleda šta radim, u neizvesnosti je da li da se naljuti ili ne. Dečaci me uplašeno vuku. U trenutku kad svršavam podešavanje, čovek–gorilo srdito se osvrće i seda na svoje krpe, okrećući mi leđa.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
svirepog Na bledu majku upre zenicu: „Il’ podaj ćerku paši čestitom, Il’ gledaj telo svoje utrobe Kako ga gladni vuku kerovi!...“ O, tu je malen izraz „nesreća!
ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda! ISAK (govori na uvo Vuku i Radaku): Taj što se mršti, Ćerim je, Rade, Pogana zverka!... O, znam ih ja! Ta zar sam malo od njih trpeo?...
“ SELjAK: Jeste, Stanoje, baš to sam video; divnu devojku vuku Turci mahniti, a ona, dršćući, u hodu zastane, pogleda natrag, poklecujući, sirota!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
golim okom sasvim se lepo vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.
Nekoliko konja bude ranjeno. Usput niz brdo nailazili smo na ranjenike gde ih vuku na uskim malim Tezgama, tako, da su samo leđa na dasci, a glava, ruke i noge klimataju preko malih nosila, a pri
Sekire lupaju, granje i vrljike vuku se. — Hociš li što, Jovane? — Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ura! Ura!“ Ustali smo i mi. Moja noga zape za kaiš puške mrtvog Bugarina. Imao sam utisak kao da me ruke one lešine vuku sebi pa, već izbezumljen, okrenuo sam se i udarih ga nogom u glavu.
— Mi Ruskije... vi Sjerbi... rožđonija bratja. Sađiđes, sađiđes, požalusta. Svi se digli i teturajući vuku potpukovnika da sedne. On se opire, hteo bi da zauzme stav, ali tu su Rusi, a Serjoža ga zagrlio i ljubi.
Pa lepo... Neka se u svakoj državi prijavi dobrovoljno njih hiljadu, pa neka vuku klipka, neka igraju ragbi, najzad, majčina im, neka se kolju kad su ludi, i ko pobedi, nek nosi pare.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
MUŠICKI 156 SENI DOSITEJA OBRADOVIĆA 157 SOČINjENIJA DERŽAVINA U ŠIŠATOVCU 160 VUKU STEFANOVIĆU, SERBLjINU OD SERBLjINA 163 K SAMOM SEBI 169 NA VIDOVDAN 170 GRIGORIJU GERŠIĆU 174 ODA K SAMOM SEBI 175 GLAS
Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku.
25. marta 1816. Lukijan Mušicki VUKU STEFANOVIĆU, SERBLjINU OD SERBLjINA O početku opolčenija Serbalja protiv turskih dahija (1804) Dіe ѕіch ѕelbѕt
Baš zato neću da krvavim ruku U poželjnoj ali podloj strasti, Da s’ osvetim za grdnu pakost Vuku, Premda to stoji sad u mojoj vlasti, No onome ću zadat smrtnu muku Koj’ njega uči da sve upropasti, A kad već zmija
1845. Vasa Živković U NOĆI Kud me vuku čudne slasti Kroz ulica tamne kraje, Zašt’ mi mame silne stasti Teške srcu uzdisaje?
oktobra 1816: „Mislim da ste čuli odavno da je Deržavin umro” (Prepiska II, 107); odgovarajući Vuku 10. novembra 1816.
Bog da mu dušu prosti! Živiće dok je slavenskog roda.” (Prepiska II, 111). VUKU STEFANOVIĆU, SERBLjINU OT SERBLjINA (str. 128).
Ovu pesmu, zajedno sa još jednom drugom, poslao je M. Vuku iz Šišatovca u Beč, 10. novembra 1816. i pisao mu:” „Evo vam opet dve ode ot 4. i 5. noemvr.
NA VIDOVDAN (str. 133). Tekst je uzet iz Mušickoga Stihotvorenija, Pešta 1838. I, 70—3. Šaljući ovu odu Vuku 12. juna 1817, Mušicki mu piše, između ostalog: „Šiljem vam novu odu na Vidovdan s nemačkim prevodom.
I Mušicki je bio gord na nju; osećajući dobro da njome daje svoj poetski i rodoljubivi testament, pisao je Vuku 29. decembra 1821: „Mladež je srpska moja dijeceza. Ovu mi ne ote ni SS. [tj.
maja 1826, a Pačić je još 1816. god. pisao Vuku da ima raznih pesama, tada još doduše mahom prevedenih (v. Vukovu Prepisku II, 456—65); mislim da se većina Pačićevih
Da dodam još i sledeće: Dim. Davidović u pismu Vuku od 17. februara 1829. (Prepiska II, 84) za autora ove pesme smatra Brankovića i Matića (o tome Petru Matiću Vuk 1845.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da nije pao? Il’ možda ropstva lanci teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa mekom svilom mlade bradice Podnožja
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— „pismo, ono što je napisano na nečem“ jarmac — mali jaram; jaram — „drvena naprava u koju se prežu volovi kad što vuku“ jaspra — sitan novac; novac jope — opet kabast ― krupan kamilavka ― kapa pravoslavnih kaluđera i sveštenika
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Stojeći na ulazu od dućana, pomno, brižno gledao je kako unutra sluge donose i vuku u redove krupice soli, gvozdene poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled kupovine, gledanja i probanja od
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koja se meće u usta ubijenom i ispunjenom vuku, sa kojim će se posle ići od kuće do kuće i prositi (ZNŽOJS, 7, 1902, 254).
Trandovilje (trandavilje), trandovilo (althaea roѕea). U narodnoj pesmi, koju po Vuku (Pjesme, 1, 671) navodi Šulek, t.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade leži, ruke i noge ispružio, pa mu se po zemlji vuku, pritisnuo uzoranu zemlju da njome seme pokrije, a priljubio se uza nju kao da je hoće da obgrli i svojim životom zagrije;
Pred varoši stiže komšijska kola pretovarena golemim starim fijestom; kola cvile, lome se, a volovi jedva vuku; balvan predug, težak, ljudi ne mogu njime vladati nizbrdicom, i kola zapaše u jarugu.
Mladići se osmjeliše i nasta veseo smijeh. I rubač se smije, samo žandar mrko gleda preda se, a rondari silom vuku magare... — Neka ga! — potcikuje Cirilo... — Mogu na njem lepiže gonit' — i guši se od smijeha...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Iščezle su iz njih snage i živahnost pri pogledu na razrušene kolibe, odnete ograde, opustošena polja. Vuku za sobom teške premorene noge, pospani i nevoljni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti, bez nežne tuge i straha, Kô crni gavrani kliču i Vuku lešinu Graha. 1889.
obalu plàve, i slabe ustave lome, I čovek s prepašću gleda prljavih talasa huku, Što zdrav i čisti smisô daleko u neman vuku.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
ostavio je u amanet Vuku Karadžiću, koji ga izdaje 1833. Od njega ostaju prve pesme namenjene deci u srpskoj poeziji: „Na knjižicu za novoljetnji
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
magarac između dva plasta crkava od gladi, a ne jede ni od jednog ni od drugog, budući da obadva ravnim nagonom k jelu vuku itd.
Ah, sad vidim da žene nemaju pravo što se tuže da i muževi često za kose vuku. Koliko bi mi slađe bilo kada bi me ti za kose vukao nego što ja to činim.
ne bi ni od jednog ni od drugog plasta jeo, nego bi skapao od gladi, budući da oba ova plasta ravnom silom k jelu vuku. »Šta je to?« To je ženialitet.
— upoređenje STOLP — stub SUJETNO — uzalud SUŠČESTVENI — stvarni SUŠČESTVO — biće, stvorenje, stvor TABARKA — (po Vuku = stabarka, u Sremu) bućka, bućkalica, drvena posuda gde se mete, bućka maslo; (kod Domanovića) bure sa vodom za
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Dok tako ne bude, brak odista liči na akcionarsko društvo, gde dividendu vuku gdekad punice, svekrve i svastike, a gdekad i kakav kućni prijatelj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ja trčim što brže mogu. Najednom se preda mnom pojavi zapregnuta haubička baterija gde silazi niz strmu kosu. Vojnici vuku volove, drugi ih bodu tesacima i uvijaju im repove, da brže idu.
Onda razgrću ašovima sneg. Neki obavijaju kopite konjske džakovima, pa nanovo tovare i po dvojica vuku konje. Ali konj najednom zastane i drhti. Oni čekaju da se primiri...
Neki sede i gledaju zamišljeno preda se. Drugi odmiču, nogu pred nogu, savijeni i premoreni, kao da vuku neki teret za sobom.
AEROPLANI TUKU Približujemo se Skadru.. Vojnici se vuku mlitavo po blatnjavom drumu, Često zastanu da predahnu. Mnogi sede na gomili kamenja pokraj puta, naslonili glavu na
Upalih obraza, suvih poluotvorenih usana, a užagrena pogleda, vuku se ljudi kao aveti. Telo malaksava, gotovo je na izdisaju. Ali su još oči sijale...
Ali i zdravi su malaksavali. Vuku ove jadnike do prvoga sela, a tu će ih ostaviti da ih Arnauti pobiju. Malo dalje nailazimo i na jednoga mrtvoga.
Sunce nas još više zamara. Telo omlitavelo, noge su ranjave. Vojnici se vuku između italijanskih stražara kao da su osuđenici.
Talasi je dočepaše i kao da je nečije ruke dižu, spuštaju, vuku u dubinu, zatim nakreću levo i desno. Jedan talas lupi i pramenovi vode sunuše preko krova.
Ili posle obuke iziđemo na obalu i posmatramo ribare. Poneki put im se i vojnici pridruže i onda zajedno vuku mrežu. Sa nestrpljenjem čekamo kada će se mreža pojaviti. Već manje ribice iskaču iz vode, koja je ustalasana.
— obrati se Dušan Luki. — Tako... možda nešto malo veći. Ali daju se lako dresirati. Ja sam ih video u Krfu kako vuku kola. — Je li moguće, ljudi! — čudi se Sredoje. — Jest, bogati. Englezi ih zapregnu u topove. Vuku kao ale!
— Je li moguće, ljudi! — čudi se Sredoje. — Jest, bogati. Englezi ih zapregnu u topove. Vuku kao ale! — pričao je Dušan. Uto se Živadin glasno nasmeja.
Oko njih su padala razorna zrna. Oruđa su ličila na kornjače, koje su se razmilele bez reda. Dva vojnika vuku ranjenog, ili mrtvog druga. Komandir, kapetan Lazar, trčao je po poljani i izdavao naređenja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao rođena senka svuda gde god bi kročio pratio ga je smeh, tugo crna! Na kraju je pristao da ga deda za nos i uši vuku. Šta je mogao drugo? Gladni su mu bili i želudac i oko: samo je hranu sanjao.
»Možda su zveri mudrije!« — pođe Lepotica u goru, ali zečevi, veverice i srne odgovor nisu znale. — Smrt je u vuku! — šaputali su zečevi i srne. — Smrt je u orlu! — rekla je veverica. — Smrt je u lovcu! — uzviknuo je orao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa ipak, vredi naglasiti neke okolnosti zbog kojih je narod mogao da pripiše izdajstvo baš Vuku Brankoviću: on je vladao na Kosovu, a nije poginuo u kosovskom boju; vlada njegovog sina Đurđa Brankovića, sa raznih
XV i XVI veka, kad je turska vladavina već postala teška, mogla je da bude sasvim dovoljna za pripisivanje izdajstva Vuku.
Najposle se iznose sitni bojevi, upadi turski u sela crnogorska, „udari na ovce“, smrt i osveta junaka; tu se peva o Vuku Tomanoviću, koji je „slavni junak crnogorski“, o Lazaru Pecirepu, Batriću Peroviću (Osveta Batrića Perovića je izvor
Zanimljivo je da mnoge pesme pevaju i o Vuku Mandušiću, koji nam je poznat iz ranijeg ciklusa; ovde ga pesme smatraju kao Crnogorca isto kao i druge.
drugih odlika: Ako ću je napit po starještvu, napiću je starom Jug–Bogdanu; ako ću je napit po gospodstvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po
Ako ću je napit po starještvu, naliću je starom Jug-Bogdanu; ako ću je napit po gospostvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po
“ Pogledaše dva Jakšića mlada, poznadoše od Avale Porču, pa govore Zmajognjanin-Vuku „Pobratime, Zmajognjanin-Vuče, ono j' kurva od Avale Porča: dana nema kad se ne privlači i po jednog roba ne odvodi, ja
će gospodara — il̓ boljega, ili će gorega; moji konji i sivi sokoli i bijeli ukraj Save dvori mome bratu Zmajognjenom Vuku; moje blago mojoj staroj majci, nek se rani i oda zla brani; moja luba, al̓ je roda tuđa, ona me je često opadala mome
Kad to začu sužanj Milutine, on mi piše jednu sitnu knjigu svome bratu Anđeliću Vuku: „A moj brate, Anđeliću Vuče, meni bane ods’ječe otkupe: tri stotine srijemskih volova, pet stotina bačkijeh
Otkupljuj me, moj rođeni brate! Otkupljuj me, ne drži me ovđe, — tavnica je kuća neobična!“ Ode knjiga Anđeliću Vuku; kad je Vuče knjigu proučio, te viđeo što mu knjiga kaže, on se stade svuda prometati, dok sastavi srijemske volove, i
““ Tad govori bane Zadranine: „To je glavom Anđeliću Vuče“. Pa on brže sitnu knjigu piše, te je šalje Anđeliću Vuku: „Bogom brate, Anđeliću Vuče, nemoj meni đece pomoriti, pomoriti i gladi i žeđu; pustiću ti brata Milutina“.
podgovoren od nekih ljudi (koji su govorili da je Vuk „lud i besposlen čovek“), Milija je otišao i ne javivši se Vuku. Umro je negde pre 1833.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Bljesnu njegovo srebrom okovano oružje. Nešto zaškripa duboko u šumi. Zar to ne vuku glomazan turski top da gađaju hajdukovu kolibu?! — Jovanče! Hajdukov grob ćuti u sjenci divlje kruške na ivici Gaja.
Nastade sad nova nevolja: Žuja neće, pa neće ni da priviri u kolibicu. Mole je, nagovaraju, guraju, vuku — aja! Ona samo podavija rep, zakreće glavu od mračna ulaza i plašljivo skamuče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dede spravi sebi u pameti dvokolice, te upregni da je vuku pravdu svoju i diku ti, i greh tvoj sa sklonjivanjem hudim, — i videćeš grešnu dvokolicu da pretiče svu pravicu; ne od
lebdenje pravu, krivu li kome, ne velim pred carem i spahijom svojim, velikim li kojim vojištanskim gospodinom, kojino vuku i deru, dosađuju i prete, a ne da daju, more a ne obživljuju, nit su kadri sreće kome dati, — nego pred jednim, jednim
kraljeva kod sebe sedamdeset, te im je bio izodsecao ruke i noge i tako ih je bio uredio, da na njegovu jedžeku vuku se ispod astala mu, te što pada odzgor sa sofre mu, korice, mrvice, koščine, to su zbirali, i sotim su se hranili.
i silovite jake konje (koji bi vas u ništo mogli satrti) pokori vam na službu pod ruke vaše da vam oru i kola vam vuku i hrana im je od mene uređena, a ne od vas?!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
malo oslobode i iziđu među svet, jer eno blagočestivi tutori i odbornici opštine turekovačke već treći dan kako se vuku sve sredinom sokaka (već im se i šegrti smeju gledajući ih kako spadoše s nogu!