Obradović, Dositej - BASNE
Ovim protivorečijam sad se ljudi čude, niti hoćedu da ih kojeko za budale drži, da ih za nos vuče i da ih vara. Sad već svaki poznaje i vidi da: ko god na ovi prekrasni božji svet i na ovi naš (ako će i malovremenan
Hego slušaj der ti, kumašine vuče! Niti ti tuži, ni zapevaj, nego ti dobro čuvaj te šljunke, i teši se s njima kako si se i pre tešio, to je sve za te
i trn Vrba, gledajući da trn svakom koji pokraj njem prođe za haljine zakvača, upita zašto on tuđe odjejanije k sebi vuče, i našto bi mu baš da i ima to.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Kažem mu ja, da smo mi s Rusima jednog veroispovedanija, i da nas ta nadežda ovamo vuče. „Da, da”, poviče Francuz, „to su popovi naređivali za svoj interes, a ne gledaju narodnu sreću” i proče i proče.
i za sve knezove naše i braću, koje su Turci isekli i pogubili, i da skinemo u ime Boga jaram koji Srbin od Kosova vuče do danas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A domaćin, gologlav, prilazi smerno, uzme u ruke uzice od opanaka, pa vuče opanke po avliji... To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta!
To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta! I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!...
— Kad to vidim, ja ti lepo pričučim iza jednog grma i uzmem ga na oko... On ce vuče od drveta do drveta, dok ne dođe do svoje avlije; onda najedared pretrča preko ne, dođe do ara i stade nešto po
” „Ne, ne!... Ne smem! I što će to?... Što da pričam kad me niko za jezik ne vuče.... „A mogu doći prosioci... Mogu me prositi, pa i isprositi... šta onda da reknem?...” U njenoj duši nasta lom.
— reče Krunija posle podužeg ćutanja. — Kakva, majko? — Nije ti bog dao da odeš tamo kud te srce vuče. — Što, nano? — reče ona i pogleda materi pravo u oči. — Kako što? Zar on nije hajduk? — upita Krunija. — Ako je!
Ona oseti nemoć u svakom damaru i svakoj koščici... Osećala je kako joj trepavice padaju i kako je crna zemlja vuče... I pade, pade kao kap. Sve opkoli njenu postelju, polivajući je suzama. Starica je žmurila i disala isprekidano...
Dučić, Jovan - PESME
Put prašljiv kud se mravâ vuče Za četom crna četa; Železnu žicu cvrčak suče, Najdužu ovog leta. I skakavaca minu jato...
ČEDNOST Dokle spavaš, jedna ruka nevidljiva Brižno svu noć vaja tvoje male dojke, Briše i popravlja, i vuče, i sliva, Kreće mirne crte i pravi uvojke.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Oni nemaju svoga bolećega, nemaju... majke! Ali onaj, onaj čovek! Ko je taj čovek? Šta me to toliko vuče njemu? Šta je to tako silno i strašno, pa ipak tako neodoljivo slatko u njemu?
Šta je to tako silno i strašno, pa ipak tako neodoljivo slatko u njemu? Je li to pobeda, jad, nevolja, čemer, što me vuče njemu, a ipak me tera iz njegove sobe?
Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša? Je li voda tako mala? Vuče li kaku teretnicu, itd.
Pred svima govori kako mrzi Nemce. Bije kelnere kad hoće da ga prevare za deset para, pa im posle daje dinar bakšiša. Vuče još neprestano nemačko-engleski rečnik kud god ide, i doručkuje tatarski biftek.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
živina, a naročito patke i pačići, a onaj stari već olupani valov bio je privezan za donji kraj đerma da se lakše vuče ogroman kabao iz bunara.
Pa još kad se uzmu ispod ruke, izgleda ona žena, izdaleka kad gledate, kao da je uprtila s pijace kakav ceger, pa ga vuče kući. Tako je mislila u sebi gđa Sida, pa prekide sama pauzu.
Zatim još čuješ kako se zatvaraju avlijska vrata i kako čupavi zeljov vuče lanac po avliji i lane ponekad običaja radi, dok i toga nestane naposletku. Mrak je pritisnuo i omotao sve.
Šaca je čuo Niću kako ide, kako se leno vuče kroz sokak, kako zeva, i posle kreše ocilom u trŷd, pali lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle
A noćom se opet vuče čitava kompanija; tu su ti sa nekim trumbetama, nekim verglovima, da ceo šor ne može oka da sklopi.
Jedan ga dočep’o za rukav, pa ga vuče na ručak; a drugi za drugi rukav i kragn, pa ga vuče na jauzn i večeru. A mladić, siroma’, da se ne zameri ni jednima
Jedan ga dočep’o za rukav, pa ga vuče na ručak; a drugi za drugi rukav i kragn, pa ga vuče na jauzn i večeru. A mladić, siroma’, da se ne zameri ni jednima ni drugima, ajd’ i tamo i ovamo; pa zaređ’o iz jedne
— Moram, slatka, isuviše sam se zadržala. dakle, zbogom! — Ta, ta, frau-Gabriela, ta šta vam se to vuče — povika za njom gđa Soka. — Ta vratite se brže! Kud ćete tako?
— Ta vratite se brže! Kud ćete tako? Ta spala vam donja bela suknja, pa se vuče; ta saplešćete se, pa ćete razbiti nos. — Jao mene žalosne!
a preko njega duga kabanica, ispod kabanice rog u koji duva i oglašuje sâte i budi selo, i duga drenova budža koju vuče po zemlji kad ide. — Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc.
raspoloženje, pa je jednako u sebi deklamovala tu pesmu, ili poluglasno pevušila onu poznatu: Prođi, luče, kad te srce vuče; Prođi luče, i mojim sokakom, I moja je kuća na sokaku.
pa se ne dâ materi da ga digne, a ona se savila od silna smeha nad detetom, pa mu se smeje, a posle ga diže silom i vuče preko sokaka. — Da im dođemo u gosti!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Uvek bi po neki nov nadošao. Niko ne bi znao odakle je, koji, tek bi počeo da se viđa među ostale i vuče se onako kao drugi, tu oko klisarnice, reke, groblja.
I zato je ona jedva dočekala toga Manasiju i toliko ga trpela da joj se on čak i po kući vuče, jede što nađe pa i na nju samu se istresa, gunđa.
I, da li od starosti, ili od gladovanja, zemljosa. Odelo poče da mu se raspada i vuče za njim u dronjcima i krpama. A drugo odelo više mu nisu ni donosili.
Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isušenim, skupljenim nogama, te ne može da ide, već se vuče. Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja. Usta joj i vilice sve obrasle u tim maljama kao u nekoj bradi.
u krpama, naročito oko glave te joj se lice gotovo ne vidi, sa tim svojim zavežljajima i torbama, kao neko klupče vuče se i puzi po ulicama, jednako vičući i nudeći bilje, trave. — Lalê, lalê! Bilje, travke, lalê!
Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj
Njeno je! — I pokazuje na crkvu. I zaista, od svega što naprosi, ništa ne uzima. Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima.
da ga odvede u njegovu, gazdinu kuću, te tamo da ga nahrane, očiste, preobuku i ne puštaju od kuće da se tako prljav vuče, gladuje.
Ali bi se Copa od gazdine kuće iskrao i opet počeo da se vuče, lunja po ulicama, samo tad mrzovoljniji, zasićen, nahranjen.
Niti ga ko zna od, čega živi, gde stanuje. Samo onako ispružene glave, gegajući, ne gledajući u nikoga, ide, vuče se tako po čaršiji skupljajući oko sebe ispušene cigare, n čekajući da čuje da li je ko umro.
boj, u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana kako obično tamo u dnu dvorišta oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: — Stevane, kako si, Stevane? Jesi zdrav, Stevane?
— I opet produžavao da se s njime razgovara, kao šali, pita: šta će mu i za šta toliko kamenje koje on jednako vuče. I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Šta je meni pisala, a šta tebi sad piše. Ne trebam je! — Vidiš, brate, da te vuče za nos! — Neću više ni da znam za nju. A hoćeš li je uzeti? — Neću. Ja do dve nedelje pravim prsten sa mojom milom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I žestoka me čežnja ponekad vuče za onim starim drugovima što su nestali kao celi ljudi. Jest, oni su umrli kao celi ljudi, neizrazbijani o ovo oštro
Afrika
Gomila crnaca koja vuče pus-pus, opkoljava nas i nameće svoje usluge. Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik.
Gomila crnaca koja vuče pus-pus, opkoljava nas i nameće svoje usluge. Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik.
Sve je to Sudan; čar luksuza, Istoka koji se čak od Benaresa, preko Persije i Nila vuče do Tambuktua i dovde. Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva
Voz silazi Okeanu samo jedanput nedeljno. Tada on vuče nešto što se hrabro naziva spavaćim kolima, i nešto što se, još hrabrije, naziva kolima za ručavanje.
U Dakaru, koji je zborište svega što se vuče po moru, između Južne Amerike i Evrope, svega takođe što ide na Daljni istok a ne prolazi Suecom, postoji čak i jedan
Opuštenih ruku, ide mi u susret dva koraka, taman koliko mu dopušta lanac koji ga vuče za trlo. I pre čovek–gorilo no Prometej.
kao da je sve to samo slučajno a ne kao da ga beskrajna čežnja vuče k njoj. On nije video Betzabe i voleo je ovu ženu jedino svojim čulima, čime je bio daleko iznad mene.
Ja sam imao utisak da me ono što me uvek vuče na put, što me je vuklo i u Afriku, sada nerado pušta od sebe. To je moja čežnja, čežnja celoga moga pokolenja, toliko
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
(Otrči.) JUCA: Dobro nam je pošao napredak! Ako ovako ustraje, taman ću do šešira doći. POZORIJE Z. JANjA (vuče PETRA za uvo), JUCA JANjA: Ovamo, kakademone, ovamo, nečisto duh, rod sos furia! Ko-j diro sirćetu?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njen muž je, međutim, čkiljio, zevao, tako da ga ona poče, za košulju, da vuče. Ona ustade prva i ukaza se visoka i vitka, vrlo lepih, dugih, nogu, a vrlo tanka u pasu.
Aha! Neimanje, što no kažu, nemir je od svijeta. Ti si, Pavle, utanjio, al’ ako te nemaština vuče u Rosiju, mahni se toga! Sve što je u mene, i moje Varvare, kao da ti je ostalo od oca!
Kad bi, tako, ustao, i stajao, u mraku, na svom doksatu, iznad Vijene, Isakoviču se činilo da ga ta varoš vuče u dubinu, da se strmoglavi, i surva. Gospožu Božič bio je zaboravio.
Pavle je bio izišao na ulicu ćutke, a pustio sablju da mu se vuče po kaldrmi. To je u Beču bilo čudo neviđeno i ljudi su se za njim osvrtali.
Pavle je kao ošamućen ćutao. Osećao je, međutim, kako ga Volkov vuče za rukav, pa razumede da je, sa audijencijom, svršeno.
Došla je da ga spase od nesreće, od tuča, nedostojnih oficira. Nadala se da se promenio, valjda. Da neće i dalje da vuče sa sobom i njenu mater, u nesreću.
Bio je pustio sablju, da mu se vuče po zemlji, a koračao je, kao da se tocilja, ljut i na sebe i na ceo svet. Put je bio zasut šljunkom, koji je, od kiše, bio
sami, prezali po tri konja, ali je taj treći konj, u njih, logov, smatran za lenštinu, za obešenjaka, koji se pretvara da vuče, a samo trči, uz ostalu dvojicu. U Rumi se govorilo: otobolio usnu kao logovski am.
hteli su da odu čitavi pukovi, i cela Črna Gora – a oficiri počeše da sanjaju, kako se šeću, i kako im se sablja vuče, po kaldrmi, ali ne u Beču, nego u Moskvi. Gnjavatori – koji su bili stihotvorci – himne su o Petru pisali.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim sam je video kako nestaje iza ugla, odlazeći prema Tisi, dok su se mangupi pitali vuče li ona seterku ili seterka nju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Boljka neopisana, duša boli. Otima se za život, vuče je budućnost Šamike, ali jača je prošlost koja je vuče grobu. Gospođa Soka jednog dana jako se razboli i umre.
Boljka neopisana, duša boli. Otima se za život, vuče je budućnost Šamike, ali jača je prošlost koja je vuče grobu. Gospođa Soka jednog dana jako se razboli i umre. Nikakve lekarije nisu joj pomogle.
— Tu nema opasnosti. — No vi ste čudni ljudi! U moru se kupati! Ja sam čitao u Kenđelca „Jestestvosloviju” da mesec vuče gore more, pa onda opet spušta ga, i to svakog meseca; pa ako se Šamika baš onda kupao u moru, kad su se valovi
— Eto vidiš, nema ništa, jesam ti kazao? — Je l’ moguće da je takav svet? — reče i uzdahne. — E, svako sebi vuče. Takav sam i ja. — Pa šta ćemo sad? — Sve je prekinuto, traži drugu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
svojim plačem, molbama, poljupcima, uspela da Aranđela umiri, da ga osvesti, da ga odvrati, da to ne čini, da je ne vuče za sobom u pakao.
Do dna međutim, u sebi, osećao je da je nemoguće da sve to tako prođe, i kako ga vuče glas neki, u njemu, obećavajući mu nešto vanredno, pri svršetku.
Do dna, međutim, u sebi, osećao je da je nemoguće da sve to tako prođe i kako ga vuče glas neki, obećavajući mu nešto vanredno, pri svršetku.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
godinu. Dobro je kad čovek vuče za sobom neku žicu dok silazi u prizemlje; nikad se ne može izgubiti u životu: njegovo srce vezano je za antenu na krovu.
Pre podne vuče svoja kolica, garav, nikakav, a po podne — gospodin čovek! A na kolica zakačio automobilsku tablicu SD-24-Z6-12.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Zasad neka ostane ovako pak ćete posle vi. DEVOJKA: Ajde, kad sam pogrešila. (Vuče.) MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?“ DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“. MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ona se oblikuje na granici između postignutog izraza i formalnog eksperimentisanja, ali niti vuče unazad, niti unapređuje izraz. Nasleđe, niti bilo koje drugo usmerenje visoke kulture, nije njena briga.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milopića toliko se vuče da svima već pada u oči. ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka. NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to?
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre ga je dobro zapamtio u tim danima gdje se, kao sjenka nekog crnog oblaka, vuče kroz kuću, podupirući se na debeo drenov štap i zastajući da se odmori, s glavom pognutom i očima uprtim u zemlju; tek
kako njezina noga ide s kamena na kamen, kako se povijaju njezine haljine po tijelu; on ne osjećaše da ide, već da ga vuče za njom nešto jače od njega, i on hitaše a da nije znao šta je to što ga nosi, ne mareći za kamenje koje zapinjaše za
On ga je osjećao u sebi kao teret koji ga vuče zemlji, koji mu ne da da se krene, ispravi, pođe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprirodnim rukama i steže mu
Sremac, Stevan - PROZA
Nosio piliće u varoš — ili tako uhvatio vevericu ili lisiče — pa se lunja i vuče po tri dana po varoši dok proda — od njega, dakle, dobije Maksim jedno prase.
Radičević, Branko - PESME
Teško mu se, teško rastaviti, Ali šta će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne može više odoleti, Pa se vine i u svet poleti.
Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.
III Mile đipa, oće da utuče, Miruj more, izešće te Vuče. IV Al' valjane mi imamo glave, Šteta samo što su nam bez glave. (1847, 11.
Tad je uze mrtvu po srijedi, Pa se vuče po tvrdom kamenu, Kano soko kad pokrha krila, Dovuče se do nakraj bezdana, Pa sa Fatom u njega se sruši.
„Ajdmo, brže!“ ona kara, On grleći odgovara. 39. Na kanabe jošte seda, Na svoje je vuče krilo, Čedo vidi da je beda, Pa se njemu popustilo; Na krilo mu mlada pade, A on mi je ljubit stade. 40.
okle vi tu?“ — „Pst!... ne zbor'te, čuće mati!... Brže, brže!“, kara luče, Pa g' u sobu sobom vuče. 116. Što će junak, uđe s njome I zatvori laka vrata.
“ XXV Ona vuče: „Odi! odi!“ Uzaman se jadan trudi, Već je eto, već u vodi... Pomoz', Bože! Da l' s' probudi? Da li beše sve to
Jeste mlado jošte momče Vuče, Ali gledaj kako Turke tuče, Sad za pušku ne beše vremena, Zato skida glave sa ramena; Al' zadobi četir grdne
Vrat' se nazad, vrati, mrki vuče, Ne boj mi se, taj te ne utuče! To je bila najpotonja muka, Na samrti zadrktala s' ruka, Iščupala trave nešto malo,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato.
— Pa da promijeni čovjek. — A što bi mijenjo? Mijenja se kobila kad neće da vuče. Kakvo je onda čudo što djed nije uspio od Save ništa izvući ni svojom napomenom o „besposlici“.
Što duži život, i sindžir dulji, i još sve teži, zemlji te vuče. Nejasan pri mjesečini, sluša ga brat Rade pažljivo i, ne trepćući, razumije čovjeka.
To umorni čobanin, grešni najmenik, mrtvima vodu vuče, sveci mu pomogli da još bolje utvrdi san. Trgne se Sava, trepne i onda doda, kao pravdajući se: — Dobar je ipak bog,
Dok se uz put dobro isplačem, možda se ja i povratim, babe mi je žao, a sad, zasad ...pusti me, Dule, brate, srce me vuče . . .
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan! (Glasno) Šta misliš, da l će ovo odelo da nam skidaju?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Trebalo ga je samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.
Dok strina ćutaše, ništa; ali kad je stric uhvati za kose i, obviv ih oko svoje ruke, otpoče da je vuče i drmusa kô lud po kući, strina tiho, ugušeno, pisnu; Stanoja kad ču strinin pisak, oslušnu, da se uveri da li je
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zato im treba dati po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka, ima još jedna, koja poleva sav grad sama i vuče vodu na svojoj kosi; njojzi treba dati uže, pa će se okaniti.
Oni im brže bace dve metle, a devojke se smire. Pošavši malo unapred, a to bunar, i na bunaru devojka vuče vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uže, a ona ih se okani.
On im sad kaže sve, i pita ih jesu li vidjele starca od palca sa bradom od lakta, a o njoj vuče bukvu. One ga upute odatle da ide dalje.
Pošto vuk i Rudonju smiri, onda kidiše put Bijelonje. Bijelonja mu reče: — Zar ćeš pogaziti vjeru, vuče? Vuk mu odgovori: — Nije vjera tvrda u jačega!
ga neki njegov prijatelj u šumi gde seče drvo za obruč, da popravi kacu, pa mu nazove boga: — Dobro jutro, prijatelju Vuče! — Sečem obruče, — odgovori on. — Kako si, jesi li zdrav? — Čini mi se da je prav. — Šta radi stara prija?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
6. MAGA, PREĐAŠNjI MAGA (nebrižljivo obučena i neočešljana, u papučama; kad ide, vuče noge i reči razvlači): Pomozi bog, braco! MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Stojim a letim nâjlepšoj među zmijama lepim. Treće pevanje Rajska blagota: zverje treperi, pirinač vuče mravinja vojska; zapad je istok, oltar bez dveri sever i jug su žarišta voska.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u maloj kući
“ „Ostani, kume“ — lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče. Al jež, tvrdoglav, osta pri svom. „Draži je meni moj skromni dom!
“ Kao truba Sivko njače, pijevac gromko kokodače, Žuća vije kao vuče, a Ciciban mijauče.
Alaj me srce slanini vuče, samo je deda drži pod ključem.“ Kod pete čaše dedica Triša pijano bulji oči: stolica igra, vrte se čaše, riba iz
Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci. ČUDA U MAGLI Debela magla vuče se rekom, pena od snega mešana s mlekom, zavija vrbe koprenom lakom, pernatu čavku, zeca sa dlakom.
Čudan je konjic u tate moga, klizi, ne ide kasom, za sobom vuče stotinu kola i zviždi snažnim glasom. Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri
Za pesme spremna, za priče glavna, za uspavanke nema joj ravna. Ljuti se retko, nikad ne tuče i samo katkad za uši vuče.
Erina krava. KOBILIN OGLAS Požuri, Vuče, dugo te tražim, pola sam šume obila, da ti kopitom poškakljam zube. Voli te strina
“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat! „I ovo nosim sa sobom gore, da munje gasim i meteore.
Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj. KONj: Prokleta jesen! Šta ima gore? Vozi se, vuče, povazdan ore. Večito cima uzdama Sima. Ah, kad će zima? Jedino tada odmora ima.
HRČAK: Kad jesen dođe, brat zna šta radi, komanda pada: družino, kradi! Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi — I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. SUMORNI DAN Kiša sipi...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sad biraj, carstva ti se nude, bitka se i kroz oblake vuče. Zlo je i gore, iza groba se opet tuče i dobru tvoje seni dvojnici hude.
vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim. AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se... SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor). DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali konj me je nosio, već smo blizu, i čujem gde vojnici govore: „Mrtav Austrijanac“. Neprijatno mi je, ali me nešto vuče baš tamo. Idem kao u nekom bunilu za ostalima i, zadržavajući dah, gledam sa ivice puta u jarugu.
Valjda je samo iskra svesti treptala. Pokušavam da se dignem, ali me nešto neodoljivo vuče zemlji, i, oslonjen na ruku, kretao sam glavom, dok mi je u ušima nešto pištalo, a pred očima treperile raznobojne
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Novu oficirsku kapu nakrivio na desno uho, a sjajnu niklovanu sablju pustio te se vuče po zemlji i zvecka kad udari o kakav kamičak.
Ona se oseti kao da se nagnula nad provalijom, nagla se i već gubi ravnotežu .. ozdo iz crna bezdana vuče je neka sila i ona ne može da joj se odupre, ona i ne pokušava da se vrati, jer oseća da to ne može biti, i nju obuzima
Gojko izgledaše teško bolestan. Čas ga vidiš da se jedva vuče preko dvorišta, glavu tužno oborio, oči gledaju neveselo, stradalnički, a po celom licu razlila se ona sumorna
malu čistu sobicu, bacajući zrake na krevet u jednom uglu, nad kojim se nadnela stara suha žena, pa nešto trlja, vuče, šta li radi. Vidi se i pokrivač i pod njim neka nejasna masa...
Od sinoćnje nesvestice oseća se veoma slaba, jedva se kreće. Volela bi da iziđe do svoje dece, i nešto je jako vuče, ali čim stane pred ogledalo, trgne se, jer vidi da se mora još sedeti. Prokleti nokti! ...
Ona pođe za njim bez ustezanja, ne pokušavajući da oslobodi svoju ruku, koju je Gojko stegao kao kleštima, pa vuče i juri napred.
Kao da ga nešto vuče natrag, priteže ga snažno i ne dâ mu pasti u zlo, ali se on otima od toga nevidljivog savetnika, hoće napred i sve
»Eto, i to sam videla! ... Vuče me neka nevolja napred, a osećam da ne treba ići. Svejedno, sad bar znam da sam... da sam...
Skoči s kreveta, pa s najvećom grozničavom žurbom stade se oblačiti... Tresla ga je prava groznica i sve ga nešto vuče da legne, — glava mu teška... vuče ga zemlji... boji se da ne padne na pod... Ali se on otima, napreže se...
Tresla ga je prava groznica i sve ga nešto vuče da legne, — glava mu teška... vuče ga zemlji... boji se da ne padne na pod... Ali se on otima, napreže se...
vuče ga zemlji... boji se da ne padne na pod... Ali se on otima, napreže se... Ima nešto jače što ga vuče napred, što mu je obuzelo celu pamet, pa mora samo o tome misliti...
Gojko istrča iz dvorišta i stade pred vratnicama... Beše sav u jakoj vatri, jednako ga nešto vuče zemlji, ne može već da se drži na nogama, diše nekako vrlo brzo, ali se on očajnički otima, ne mareći ni za bolest ni
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Obradovaćeš se ti, kad ti kuću napune stenicama! Ko zna kuda se sve to vuče i potuca! (U ljubičastom kupaćem kostimu, brišući dugu raspletenu kosu, sa reke dolazi Sofija) SOFIJA: Vidite li onu
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pogrešiti u tome znači izvrnuti mrežu i lov. Pred nama se posle mrači i motor stoji. Mreža mu se vuče po vodi, kao dugačka kosa. Mi se vrtimo oko nje i kružimo. Sunce je tek bilo zašlo i voda zarumenela.
Novi je sve više bledeo, a stene i pučina bili sve tamnije ljubičasti. Dok su mi tumačili kakva je mreža i kako se vuče na dnu mora, kako se riba stiska u njoj, ispričaše mi i sto svojih jada.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
svaka šuška nešto za se, pa i grupice prskoše i uzeše se za ruke sve dva i dva, te jedan drugom govori i dokazuje, vuče jedan drugog za rukave i meće ruku na usta. Opet se sastanu svi, i opet svi govore. — Braćo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
u sjajno nebo, u onaj zanosan trepet, pa se jediniš sa tim visokim svetilima, čuješ njihov šapat, osećaš kako te mašta vuče u visinu i stvara bezbroj mladačkih snova, i ti živiš drugim, čarobnim, životom, pa ti je tako lepo, tako slatko....
Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo.
Pa onda lepo svi usednu na kola sa belim konjima i voze se u veliku šumu koju zovu Topčider; tu Bora trči po parku i vuče svoja ručna kolica... vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga...
Ali pusto đakonsko srce: zna da mu nema više od jedne čašice (pop Cuca je velika cicija), i opet vuče, vuče... Elem, tako oni mene, kao i svakog mlađeg, slabo zarezuju, a dobro tovare...
Ali pusto đakonsko srce: zna da mu nema više od jedne čašice (pop Cuca je velika cicija), i opet vuče, vuče... Elem, tako oni mene, kao i svakog mlađeg, slabo zarezuju, a dobro tovare... A ja se vidim da sam mlađi, pa ćutim...
Tom prilikom se svi žale mojoj ženi, kako im se ne mili svoja kuća, kako ih sve nešto vuče ovamo... Istina, i teško im je, nije vajde.
Dete diže glavu i usijanim, žudnim pogledom stade motriti: »da nije teta.. ..?« Ah, teško je! ... Vuče se kao senka, oborene glave, pomućenih vlažnih očiju, bleda lica. Neki put odjednom jurnu suze, pa liju, liju...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (podozrivo): Ne znam ni ja. JOVICA: Jer tu treba naći čoveka, ali takvog da mu se ne vuče rep. A gde ti je danas takav? Eto, na primer, mislio sam nešto i na tebe... JEVREM (prestravi se).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Na svakom ćošku Mića stane, odmori se malo, popljune šake pa zapne i vuče. Onaj samo huči i jauče i odupire se nogama, a Mića zapeo pa vuče junački, teši ga i veli mu: »Ne boj se, brat Blagoje!
Onaj samo huči i jauče i odupire se nogama, a Mića zapeo pa vuče junački, teši ga i veli mu: »Ne boj se, brat Blagoje!
»Pasja zuba, ako ko boga zna!« veli zuboboljni. — »A-ja, umorih se ka’ Bošnjo kad vuče kojik uza Savu!« veli Mića. — »E vala ti, brate Mićo«, veli Blagoje.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Građa je nešto drugo. Dugim dlačicama? Dugačkim! A vreme je dugo, predugo, Naročito kada ga — o, Daničiću, o Vuče! — Provodiš s mamlazima koji neće da uče!
u kapljicama kiše i rose; to nije pijaca, to je lađa, barjak razvijen sred predgrađa, paluba stare dereglije što vuče četiri sreza Srbije, sa svim što u dugoj godini rodi na stablu, na zemlji i na vodi; u praskozorja maglena, siva
Svaki nas posed u grob vuče! Bogatstvo je grožđe kiselo! Kad ništa nemam, sve je moguće, Što imam to mi je davno preselo!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad se po dnu mora, u okeanskoj dubini, vuče velika ribarska mreža u obliku razjapljene kese, ova izvlači na površinu vode katkad bogat lov, a ponekad baš ništa.
Tako je zapažena ova interesantna činjenica: kad se ribarska mreža vuče po dnu ispod kakve jake okeanske struje pune morskih životinja, ima se izobilan dubinski lov; to dolazi otuda što
za lov u velikim morskim dubinama sve su oblika razjapljene konične kese koju brod, pomoću dugačkog metalnog kabla, vuče po nekoliko časova po morskom dnu.
Na samome donjem vrhu kese vezan je komad olova koji kesu vuče na dole i ne da joj da se ona pri spuštanju prebaci preko okvira.
lako izokrenu, prevrnu, i kesu što treba da guta ribu na koju naiđe, prebace unapred, u mesto da ona zaostaje i vuče se otvorena.
se pogonske mašine zaustave, zatim da se krenu lagano unazad, a da se pusti u rad parni stroj za namotavanje kabla koji vuče mrežu.
Rakić, Milan - PESME
Stara gruba sprava davno mi je znana. Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda. Vuče bedno kljuse sipljivo i romo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Raspali se Mićunović Vuče, pa se Hamzi poprimače blizu: „Kakvo Vlaše, krmska poturice! Đe izdajnik bolji od viteza? Kakvu sablju kažeš i Kosovo?
To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo! Davno bismo na sastanak došli, no se nešto ružno dogodilo, te smo vi se malo odocnili.
Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina! — a ja zebem od mnogo mišljenja. VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo! Ništa mi se nemojte čuditi što me crne rastezaju misli, što mi prsa kipe sa užasom.
VUK MANDUŠIĆ Glete, ljudi, lijepa saruka! Đe ga kupi, aga, amanati? ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Nijesam ga, Vuče, kupovao, no mi ga je vezir poklonio kad sam ljetos u Travnik hodio. VUK MANDUŠIĆ Ljubovi ti, nabavi mi takvi!
Daću vola za njega iz jarma. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Ja ću ti ga pokloniti, Vuče, tek ako ćeš da se okumimo; milo mi je s takvijem junakom.
KNEZ JANKO Danu, Vuče, što ono zboraše za našega Bana Milonjića? Je li čegrst kakva među vama? VUK MANDUŠIĆ Nije, brate, ništa među
VUK MIĆUNOVIĆ A kako te, zbilja, dočekaše? VOJVODA DRAŠKO Ko m' u zli čas dočekivâ, Vuče? Ja nijesam ni poznâ nikoga, a kamoli da me ko dočekâ, n i ona ružna mješavina ne vaše iz kuće izaći.
U to ti je prošlo po vijeka! VOJVODA BATRIĆ Danu, Vuče iz Lješeva Stupa, uzmi gusle da nas razgovoriš; kad je dobro, neka je i bolje.
(ostavlja gusle) VOJVODA BATRIĆ Danu, Vuče, nemoj prekidati, razgovora bez takvoga nema. VUK Ne umijem, vojvoda, pa je lepše ostaviti.
VUK TOMANOVIĆ Sedam bratah, svi sedam jednaci. KNEZ JANKO Hoće li ga osvetiti, Vuče? VUK TOMANOVIĆ Hoće, kneže; ali što za fajdu? KNEZ JANKO Kako zašto? Što govoriš, čoče?
Jesu li te u Mletke šiljali? Kada svoje tako osijecaš, ada što bi s tuđijem činio? POP MIĆO Ti se, Vuče, kâ da sa mnom rugaš? Kakav nauk, takvo i čitanje! Da sam ima boljeg učitelja, te bih i ja danas bolje čitâ.
VLADIKA DANILO Đe vještice, što govoriš, Vuče! Nema toga ni u jednu knjigu. Svrh mene se svi ovde kunite, to su bapske priče i mudrosti; nego laže ova babetina, ali
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna... dok, a to odjednom, iznenada, svu je ne obuzme ono „njeno“: snaga joj u času zatreperi i sva se ispuni
Čas pođe lako, umori se. Jedva vuče na bosim nogama one spečene papuče, čas ih izuje, uzme u ruke i potrči. Ali opet svakog se časa zaustavlja: ili da
Za sve Markove brastvenike bio je on kao neko vuče, neko divlje mladunče, koje oni treba što više da pripitome, što više da mu ugode.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Nije to, nije to!“ prekide je on. „Tebe srce vuče tamo... bogme, kao svakoga k svome, a...“ „Nije to, nije to, Stane!“ ponovi on. „A amo te ne veže ništa, do...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vrvi vojska kao čele iz ulišta. Vredan kao pčela. Vrti se kao leptirica oko sveće. Vuče se kao prebijena zmija. Gladi se kao mačka. Gleda kao mače u tiče. Gledi ko zmiče iz trave.
Više bi popio nego bi biskup blagoslovio. Više ima duga, nego vlasi na glavi. Gazda praznih jama. Da ga zemlja ne vuče, poleteo bi. Da ga objese, doneo bi kući vješala. Da ga čovek pošlje po smrt, mogao bi se naživeti.
toga potresa i Naum i Kliment na jedan mah primete kako se uže na svojim krajevima trza kao da ga neko s druge strane vuče.
A u vuka zelena dolama, A u zeca gaće šarengaće, Ne čudim se vuku ni lisici, Već se čudim zecu u gaćama: Kud se vuče, kako ih ne svuče, Kud se vere, kako ne podere! 9 Grgutala grličica Više mlina drenovina.
Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja dovedoh mrka vuka Da zakolje šutu kozu. Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja nabavih bojno koplje, Da mi koplje vuka bode.
Ja nabavih bojno koplje, Da mi koplje vuka bode. — Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja naložih živu vatru, Da izgori bojno koplje.
Ja naložih živu vatru, Da izgori bojno koplje. Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja navrnuh mutnu vodu, Da istuli živu vatru.
Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja dovedoh vranca konja, Da popije mutnu vodu.
Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja donesoh bojno sedlo, Da ubije vranca konja.
Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja donesoh malog miša, Da prestruže bojno sedlo.
Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja donesoh malu macu, Da izede malog miša.
Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, Ne hte koplje vuka bosti, Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
63. Motovilo vilo, po gori se vilo, kući dolazilo, soli ne lizalo. 64. Mrtvo živo iz šume vuče. 65. Na careviću bez uzla košulja. 66. Navr plasta šaka šaša. 67.
145. Crven trči po putiću u crvenu klobučiću: asa sa! crven ti sam ja. 146. Crna kera za sobom belo crevo vuče. 147. Crn bika sve selo svika. 148. Crno maleno vazdan cara vara. 149. Crno maleno kuću čuva. 150.
“ Kad malo čas, ali eto ti gvozdena čoveka. Veliki je, strašan je! vuče budžu za sobom, sve ore zemlju, ide za njim brazda kao da osam volova ore.
za to im treba dati po metlu, pa će se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima još jedna, koja poleva sav grad sama i vuče vodu na svojoj kosi: njojzi treba dati uže, pa će se okaniti.
Oni im brže bace dve metle, a devojke se smire. Pošavši malo u napred, a to bunar, i na bunaru devojka, vuče vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uže, a ona ih se okani.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
pa Jagodina... pa Smederevska Palanka... Kad se na karti povuče linija, istina, ide malo u cik-cak, al konstantno vuče na sever, prema Beogradu... Al gde je tu Beograd? TANASKO: Mnogo mu vredi pričati! A i onâ, sa svećom i amrelom!
(Umorna, uplakana, neuredna, držeći u ruci džemper koji se vuče po podu, ulazi Jagoda.) CMILjA: A, evo naše udavače! IKONIJA: Na šta to ličiš? Oćeš nešto da popiješ?
Stanković, Borisav - JOVČA
Pauza. MITA i ANĐA (izlaze iz kujne. Mita gotovo silom vuče Anđu za sobom; penje se, čisteći usput odelo i zagledajući se; Anđa za njim skrušena).
Sigurno od suza. Sigurno, kad na vuče na glavu jorgan, on, pošto zna da ga neće niko videti, plače tada, i otuda svako jutro nađem ja onako jastuk, gde su
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Hajde sad da vuče mjehove u vignju, da udara velikijem maljem ili da rastovarava i na plećima nosi vreće uglja što bi vozom došle; da u
A kad Bukara ne trebahu ni mlinar ni kovač, onda ga odista trebahu vozari, da vuče splatu, u kojoj oni sjeđahu smijući se i pušeći. Pa ga trebahu svakog časa Balegan i đaci, a uveče govedar.
Pa onda pobjesni, te se i fratri i sluge odmakoše. — Drži, Grgo, drži! Bukar vuče što igda može, tako da mu je oglav dlane prežuljio, pa najzad potrča uza nj malo. Konj ote mah i poteče u sav trk.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu. JEDNO SIGURNO VEČE U jedno sigurno leto Toplo kao kap plača Hodaćeš tuđ niz sve to Zaklonjen zidom šetača.
Povijene glave kroči. Olinjalu vuče dlaku. Al kad na tren digne oči — Svako vidi svoju raku. Bockaju ga deca kradom, Al on kao da ne haje No zuri u dalj
Ćosić, Dobrica - KORENI
Drhtavica je sve glasnija. Mislim, puckaju koščice riba, jer se pod ledenom kožom, topla kao krv, vuče zarobljena reka. Zaželim da je izbušim nožem i ogrejem prste na njenom toplom šikljanju.
Seo bih i razmišljao o nečemu. Isplatilo bi se, sada, i baš ovde nad njom, razumeo bih nešto. A vuče me sebi čovečina s podignutom rukom.
Ledene motike prgavo mi naleću na glavu i ruke, a ona me za noge vuče u svoj okovani trbuh. E, nećeš me sad, kažem glasno i opsujem, jer tako je bilo kad je u moj šanac na Šumatovcu palo
je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga ščepa za ruke otimajući mu konopac, tučana maljica preplašeno zatreska po bronzanoj
Isteraće je, isteraće je... Kao da mu se odvalila čeona kost, I korica mozga zebe i boli; po njoj se vuče četkica sna, dlakava, oštra, i ne prestaje da boli.
Njene misli ne mogu da se uspnu do dana koji se polako za maglama vuče. On isitnjeno hrče, i tako ječi kao da je to poslednje što još može da učini. Sve ostalo je pogubljeno.
On je vinovnik nesreće koja će pogibijom sela da se svrši. Tolu će prvog. Kad priđe zvonari i vide kako Tola ludački vuče konopac i po taktu zvona mlati glavom, muškarački ga ščepa za ruke i gurnu. — Budalo blesava! Ludače! — viče.
Sad smo, ljudi, načisto svršili. ...Jedva vuče noge, noć je, vraća se Nikola. Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg.
Ruka mu se trza u krst po pomrčini, strah je gomila nad njim, a kroz njega, tišinu i maljavo šuškanje lišća vuče se dug jauk, onaj iz Simkine sobe. Ćorđe mačjim koracima dođe do prozora i prisloni se uza zid.
Ja volim čistoću.“ I Andra ti kao mlad šegrt saginje glavu i vuče brezovaču. Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao kerovi
Jedva pronosi glavu i prigušen hropac. Ne od žalosti. Od straha. Nema kud. Nešto ga vuče uz neravnu uzbrdicu ka drenu. A pobegao bi. Ne može. Mora da se dovuče Do drena. Pade pa skoči kao da je u grob upao.
Bože, zar nisi mogao mene da mimoiđeš? Sve, znači. Ja sve da platim. Pas po kaldrmi vuče trupac. Opet kašalj. To je ona. Đorđe jeknu kroz nos i polako pođe u kuću. Tako mora da bude. Nema kud, mora.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Žalosno opuštenih krila samo se vuče po stazi, i pišti: — Kako da poletim? Neću da budem vrabac! Zašto vrabac? Ima i drugih ptica...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuče, Ali nešto iz daleko vuče... ............................. .............................
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi... I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V.
Jedan mali vranac okreće ga tromo, Malaksao davno od teškoga truda; Vuče bedno kljuse sipljivo i hromo, Bič ga bije, ular steže, žulji ruda. Vranče!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Sini - kaže - ognjem stvoritelja! Ti si iskra za nebo stvorena, besmertnijem Bogom pomazana. Šta te k ljudskoj vuče kolijevci, đe kukanje i plač okrunjeno, đe vjenčana glupost sa tirjanstvom, đe se samo rad nesreće ljudske bogotvori
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
uzajamna dejstva dvaju tela su uvek jednaka, a protivnog pravca“. Svako telo koje pritiskuje ili vuče jedno drugo, biva od ovog istom takvom silom pritiskivano ili vučeno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Je l' predratna kostobolja?“ A on me vuče za kaput, pokazuje glavom na Nikolu koji je zadremao i veli: „Vi znate muž poslednji vidi. Eto i on.
On se kruti, uspija usnama, zabacuje ramena nazad, i još se više mršti. — Zašto si na raportu, blesane? I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos... podine... pukovniče... a... a... a pojma nemam!
Uzme dugačku čaklju i obično zakači za tur ili za jaku pa tako vuče i skuplja modre i ukočanjene vojničke lešine, razbacane oko stanice, pored pruge ili na samoj pruzi i slaže ih u duboke
Ja kuražno iziđoh, a vrata zacvrčaše. — E sad, Stevane! Pa se slušaoci ispružaju i protežu, dok Stevan vuče, jedan za drugim, dva duboka dima iz cigarete od vlažnog duvana. — A napolju vetar besan, lud.
samo da je bez krivice ostao bez rada i da će to strašno pogoditi njegovu porodicu) okrenuo naglo i produžio da se vuče kroz šarenu gomilu sveta s obe strane trotoara.
Napisao sam ti samo ovo nekoliko redi, i već me nešto vuče da prestanem i odvraća me od namere. I posle svakog reda sve žešće.
i, crven kao vatra, da se bori sa onim upornim rečima, zapinjući iz sve snage da izgovori svakome poznati stih: Pazi, Vuče, sad Obilić tuče.
Dakle, Lepir Aleksa (ukršta svoj mač sa mačem Vuka Brankovića i preti): — P... p... pazi, veli, V... v... v..... Vuče, sad O... o... Obilić tuče, tudeka, vodeka, sadeka. G... g... gledaj, kneže, tudeka, vodeka, sadeka, k... k...
A on sve traži po onom raskombusanom romanu i onda sanćim nalazi, pa vuče plajvazom liniju i čita: — Evo, veli, jedva nađo’, strana leva, numera desna: selo Vranjska, snaša lanjska; vrca, vrca,
Okvasi malo obraz iz neke barice odande u avliji, a i ne sapunja, pa vuče, vuče, ali ni dlake: više očupa i odere nego što onim brijačem oseče.
Okvasi malo obraz iz neke barice odande u avliji, a i ne sapunja, pa vuče, vuče, ali ni dlake: više očupa i odere nego što onim brijačem oseče.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dugom vježbom izoštravalo se to novo čulo. Činilo mi se da osjećam kako me čisto tjelesna gravitacija vuče prema onoj strani svijeta. To stremljenje predočavalo mi se grafičkim znakom strelice.
Zamislite samo: to ukleto gibanje, taj robijaški lanac vječitog kretanja koji čovjek vuče za sobom i kome svaki novi dan nadodaje po jednu kariku.
Bubuljičavi, pogureni, loše odjeveni mladunac koji se vuče prikrajkom ulice pun hemunga i latentnih grdno ljubavničkih aspiracija, podoban je da, za jedan čudotvorni krem protiv
Narod, isto tako prirodno, teži k ostvarivanju svojih. Država vuče na svoju stranu, a narod, opet, na svoju. U tom natezanju država je redovno lukavija i organiziranija, narod je
Dalje, sve se razvija samo od sebe, svojim nužnim, neizmjenljivim tokom, i vuče pisca za sobom kao psa na lancu. Blažena naivnosti neupućenih koji misle da pisac piše ono što hoće! Taman!
LXIII Čudno se rađala ta nostalgija! Zadugo nisam shvatao što je to što unutra kopka i kuda me to vuče. Jedna nova žudnja na pomolu ili jedno začahureno sjećanje koje još nije prokljuvalo svoju ljupinu?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kud će sad ? — Rekli su mu da udari na Jelovičke planine, a to je baš pored njegova sela. Tamo ga vuče neki snažan magnet, kome on ne može da nađe otpora.
— Bogme će to biti... pa sad produžuju staro poznanstvo. Jest, to je. Ali opet: koji đavo nju sad vuče k njemu? Ona zna da je razbojnik, i sve... pa opet... Hm... ženska posla — đavolja posla!
— Pravo reče nama Vujo da su to luda posla — progovori Pantovac, ljutito, kad iziđoše van dvorišta. — Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe. — Ako se stidiš, nisi morao ni dolaziti — odgovori mu Stanka.
— Ama koji to vuče na drugu stranu, kaži mi ga po imenu! Ko to traži ortačinu sa mnom ?... Dede, kaži mi ga, pa ću se ja računati sa njim,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On im sad kaže sve, i pita ih jesu li vidjele starca od palca sa bradom od lakta, a o njoj vuče bukvu. One ga upute odatle da ide dalje.
Nasusret mu je išao jedan čovek koji je zavezao dvanaest natovarenih kola za pojas, naduvao gajde te svira, i vuče sva kola. Kad junak srete ovoga čoveka, zamoli ga da ga negde sakrije, jer ga neko goni.
Produži kolar da vuče svoja kola, pa i zaboravi na junaka u čakširama. Kad bi veče, htede kolar da sedne, a poče junak iz čakšira da viče:
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve to stoji na gomili trenutaka U neredu, po prošlosti razbacano, Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi I odnosi bez otpora i lagano.
Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Imao sam osećanje da me Rigerov uticaj vuče na jednu stranu, a da me Palacki ohrabruje da idem u suprotnom pravcu koji sam već izabrao pod uticajem češkog
zanimalo pitanje brzog prevoza u Njujorku i imao je puno ideja, ali mu očigledno nije bilo jasno kakvu vrstu električne vuče treba da primeni. Nekoliko godina kasnije i to pitanje je raščistio. Posetio je Budimpeštu 1894.
Sistem vuče na njujorškoj podzemnoj železnici je praktično isti onaj koji je bio predložen Parsonu, glavnom inženjeru, i on ga je
kao, na primer, Stilvelu, glavnom inženjeru Najagara Pauer kompani, Spregu, dobro poznatom pioniru električne vuče i pronalazaču sistema sa više jedinica bez kojih bi sistem naše podzemne železnice bio praktično nemoguć. Između 1890.
Ali tu se moram zaustaviti. Na sebi osećam tešku ruku verskog fanatika koja me vuče dole. Njegov ledeni prekorni glas opominje me da bogoslovlje ne dozvoljava takvo tumačenje reči iz knjige “geneze” koje ne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Svetlost se napolje razasiplje, nasuprot se kući odbleskuje i zahvata glave nekojih Zagoraca. Trgom se odnekud vuče starica; uljegne u otvoreni dućan navrh ulice i iz njega se vrati s kupljenim hlebom u ruci.
zraku što odozgo s prozora k njima dolazi da im navijesti da je nad njima negde javilo se sunce i — želja ih za njim vuče.
On je izbije i, onako ljut, vuče je za sobom. Povede je u jednu krčmu, gdje ispi po litre vina, pa krišom izmače se. Dijete ga čeka i čeka i sada, kao
Gledaju u svijet što pored vrata prolazi, i piju pomalo. — Gledaj, Lazo, pseto vuče kolica! — reče najednom ona, diže se i požuri k vratima. — Ja odoh, — reče joj on, kad se povratila.
— A ti si se plašila. Ha, sad si već moja!... Nema već razloga da se otimaš. . ženo moja! — i, govoreći, vuče je k sebi. Antica se čudi njegovu zanosu: ona ga poznaje kao mlakonju.
'Ajde, ženo moja! Diže je za ruku i nizbrdicom vuče za sobom. Kad stigoše k moru, u hitnji ukrcaše se u čamac i voze prama školju. — Bolje upri !
— prkošljivo, strijeljajući ga očima, okrete se ona prama njemu. Marko je ščepi za glavu i potegne k sebi, pa je vuče prema sanduku. Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je!
Kunjajući, osjeća njen pogled nad sobom, i nekoliko puta opazi njenu ruku da se lagano vuče oko njegovih obraza, kao da hoće da ga miluje, ali lijen je da se prene i odbrani...
Pomnjivo zagleda oko noge da se otkuda ne nazre kraj novčića. Neko najpošlje zovne. On polako vuče nogu natrag i veli mirno: „Stani, moje je!
Tu more uvijek žamori, a podalje, u uvalicama, miruje i vuče isprano, bijelo žalo, a čisto me u duši nešto steže kada gledam u ta zasjenuta zatišja, otkuda puca pogled na široku
I vuče curu dalje... A već sredina litije pored njih prolazi. —Otrgnite živine! Sramota! Pred licem svetoga Roka! I graja biva
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Da, gospodin zet. On čeka u predsoblju. ŽIVKA: Recite gospodinu zetu: neka mi se vuče ispred očiju, neću da ga primim. ANKA: Ali gospodin kaže da ima zvaničan razgovor.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
15 U hladnoj i razgrađenoj kući razgrađen je i svekoliki porodični red: svak uzima što mu i koliko mu treba, vuče za sobom predmete i ostavlja ih ne mareći za druge ukućane; deca Sofkina iz naćava izvlače komađe hleba, vitlaju njime.
iznutra navire naglo uobličava u jedan vid telesnog zadovoljstva: „Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna . . .
Kao treperenje goluba. Kao da se brani, otima od vode koja ga k sebi vuče i hoće sobom da svali u taj ponor”. 181 I tu gde golub (to je simbol ljubavi) krilima treperi, očajno se otimljući od
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pred sam polazak uzeo je još jednu ženu: našao se junak Arnautin i poklonio devojku jednom takom čoveku kojega vuče srce na istok, za svojom verom, kako se odmah objašnjavalo... Preležanin ga bejaše primio sasvim svojski.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Lekovito se ori tvoj muški srpski glas, Na tvoja usta zbori Srbije drage spas. I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola.
Eno se Srbi mire, Svi koje um i srce Ka jednom cilju vuče, — Al’ misle jedni ’vako, A drugi malo drukče. I to je valjda zato Da budu svetla lica Kad svane vidovdanska
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče. Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče.
Krakov, Stanislav - KRILA
Crna linija grebena je sve bliža. Već je skoro tu pred njima. Opet san vuče za otežale kapke. Tela idu jedna za drugima i klate se ravnomernim taktom. Ss... Ritam je presečen.
Bar neće mor ati više amalski samar da vuče. A u beloj baraci je bilo uvek isto. Mija je stalno ležao uzdignutog kuka. Bol je bio već jednolik i umrtvljen.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Gomila crnaca koja vuče pus-pus, opkoljava nas i nameće svoje usluge. Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik.
Gomila crnaca koja vuče pus-pus, opkoljava nas i nameće svoje usluge. Pus-pus su kolica na dva točka koja vuče po jedan urođenik.
Sve je to Sudan; čar luksuza, Istoka koji se čak od Benaresa, preko Persije i Nila vuče do Tambuktua i dovde. Malo dalje, kada se prođe ribarsko seoce i šumica na reci, počinje Bamako, grad koji su pre dva
Voz silazi Okeanu samo jedanput nedeljno. Tada on vuče nešto što se hrabro naziva spavaćim kolima, i nešto što se, još hrabrije, naziva kolima za ručavanje.
U Dakaru, koji je zborište svega što se vuče po moru, između Južne Amerike i Evrope, svega takođe što ide na Daljni istok a ne prolazi Suecom, postoji čak i jedan
Opuštenih ruku, ide mi u susret dva koraka, taman koliko mu dopušta lanac koji ga vuče za trlo. I pre čovek–gorilo no Prometej.
kao da je sve to samo slučajno a ne kao da ga beskrajna čežnja vuče k njoj. On nije video Betzabe i voleo je ovu ženu jedino svojim čulima, čime je bio daleko iznad mene.
Ja sam imao utisak da me ono što me uvek vuče na put, što me je vuklo i u Afriku, sada nerado pušta od sebe. To je moja čežnja, čežnja celoga moga pokolenja, toliko
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još u grudima... Vuče! Podaj mu nek’ se napije — U pljosci biće rakije — Nek’ se okrepi...
GLAVAŠ: A vi stojite?... Al’ ste blesani! Ili čekate tu da izdahne Od silne gladi, očigledice? Hajd’ idi, Vuče, vod’ ga kolibi!
“ Boga je živog stroga zapovest; Pa kad je, ćuteć, gazi kaluđer, Neka je gorski vrše sinovi... Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje!
O, ho! Znam ti sad Jazbinu mračnu, vuče grabljivi! Pa tu si hteo da je sakriješ Očima bistrim budne maćehe? D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô
Hej!... Ovamo se vidi vatra! Bih se zakleo da su naši! RADAK: To je Vuk. (Viče.) Ovamo, Vuče!... Amo slobodno, Na nevolji te čeka pobratim, Sa živom željom da te ugleda. Ovamo, Vuče, hej!...
(Viče.) Ovamo, Vuče!... Amo slobodno, Na nevolji te čeka pobratim, Sa živom željom da te ugleda. Ovamo, Vuče, hej!... Idi, Porfirije, Što možeš više drva tovari, Nek’ liže plamen gore u nebo, Da mi se braće sito nagledat!
Vuk napred, a za njim Isak, Đenadije, Stojan, Ana i Boško dolaze. Pređašnji. RADAK: Dobro mi došô, Vuče, brate moj! VUK: Bolje našao! RADAK: I ti, Isače, s braćom čestitom, Sa beguncima, dobro došao! ISAK: Dobro, bogami!
Dete mi vraćaj, vuče grabljivi! Ti si ga zaklô oštrim zubima! Ili poricat misliš istinu? Ta, eno, pena krvi njegove Po ust’ma ti se lepi
Pastorče tražeć, tu je jurila!... Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.) Šta mi je sad?...
(Baca pušku dole.) I ti si teška kô od olova! Radače!... Vuče!... Gde ste sad?... (Radak, Vuk i Isak ulaze.) RADAK: Šta je, Stanoje? Što si nam danas tako klonuo?
VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako i zalutati; Jer je neznatna, Vuče, razlika Od one staze što, krivudajuć, Sa glavnim drumom sela vezuje, I one druge što, kô niz brdo, Putnika vara
gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče tanku košutu; Ona zastaje...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Seljak dirnuo vola na Terazijama i žandarm već ga hvata za jaku i vuče u policiju da ga kazne za zlostavljanje životinje; lončarski trgovac na Savi pakuje lonce, pa ne da šegrtu da nosi
Ja jedva ugrabi' ovaj proštac, pa i to umalo ti se ne pobi' oko njega s jednim burazerom. Uvatio on za jedan kraj pa vuče i viče: »moj je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kao hteo bih da idem, i to napred. Ali me neka sila prikiva za zemlju i kao da mi vuče noge naniže. Okretoh se unazad... Nastupao je drugi streljački stroj. Bugari preneše vatru na njih, preko moje glave.
Uhvatio sam se za nekoga, koji me podiže, i gotovo nesvestan potrčah napred, kao da me vuče ona masa. Nagazio sam na neki mulj, odakle jedva noge izvlačim.
Ali one plave oči Arletine ostavljale su zasenjavajući i dubok trag, i ja sam nesvesno, kao da me nešto vuče, pošao niza stepenice. Napolju me obavio hladan vazduh, i već kada sam se udaljio od kuće, mislio sam samo na Arletu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura. Ko je kriv, nek' trpi, ko dužan, nek' plati, Ko krade, nek biju, nek glavom zaplati.
Ja na bravu dušem, da otkinem ruku, Koja, primerznuvši, terpi strašnu muku; No čto većma dušem, to nju većma vuče K sebi zlobno gvožđe, a kum-Gliša huče. — Zaboga, pomagaj! Hod' te amo, sluge, Prinesite ognja, izbav'te me tuge!
Luden Da, bodri Vuče! Ljute iz nužde su Premnogi dobri Serbije sinovi, I mirni, nježni sercem, dušom, Tuđem nezavidni srebru, zlatu, Oravši
K svobodi otvorene dveri; Pobeda j' pravim junakom skora. Ti vide, Vuče, međ njima hrabrstvene Tam' Obiliće, ovde Kosančiće I Topličane, starog Juga Sinove, — mačeve ognjesevne.
Kod njegovog šuma svakom srce tuče, Mnogog, pa i mene, ludost za nos vuče Da, boginje krasna, prinesem ti hvalu Najbržim galopom na prvome balu.
1844. Nikola Borojević KARNEVAL Što je doš’o taj zavanda, Jer se kući već ne vuče? Čujete li kako banda Po sokaku lepo tuče, Da navesti karneval I veseli noćas bal?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
bi mogô Kad bi mi znao mudre razloge U drugom veku što sam pribrao Mereć lukavstvo iste tazbine, Koja nas za nos vuče varljivo... Al’ evo ide knez!...
E, baš sam znao Da tako mnogorečiv razgovor Telal tek biva većeg grdila, Što krajem svojim pjano povodeć Za sobom vuče tešku mrcinu — Baš kô na repu, negde, vukovom Što je lisica sante lepila. KNEZ ĐURĐE: Venecija je u opasnosti.
To nije. To je pakao — U kome sam se gorko mučio, U kome sam se mrzit učio!... Pa šta me vuče tome kamenu? Šta me priziva tome plamenu? Šta me vezuje?
KAP. ĐURAŠKO: Sve bliže deru — Samo viteški! Kao što vitezima srpskog imena U ovo kobno doba priliči — Gađaj, Vuče! Miloje! Radenko! Katunoviću! S Katunjanima složno udaraj; Znaj da slobodu svoju branimo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo. On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu.
Najprije čovali čakšire, pa čizme pre'o kolena, onda, pripasa sabljetinu, po zemlji se vuče, pa natuko' škrljačinu, pa onda obuko' kabanicu i sape' zlatali puca.
Bojić, Milutin - PESME
Ja sam hteo razlog života da rešim I čuh glas tvoj da me zemnoj slasti vuče, Jer zemaljskih tajni da mi dade ključe. Tvoje sunce me je učilo da grešim. I neću mu reći da se za to kajem.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zemlja me tamno vuče da počinem, Pusti me, druže, sama. Što nečišću zoveš meni godi tamno, Pusti me sama! IMALO MALO GOLUPČE Imalo
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sa uzdignutim kolenom i na njemu tevter po kome je beležio veresiju, pazar; ili, tamo, u magazi, kako lakše stvari vuče, uređuje. Docnije, posle njih, već bi dolazila baba. Po babi Mladen je znao da su se vratili sa groblja.
Baba, kad on počne tako da upinjući se diže, vuče, zaustavljala bi ga i ne davala mu. — Neka, neka, čedo! Znam ja da ima. Nemoj da se pretrgneš. Znam ja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U snu našao se najednom u nekakvoj žućkastoj bari, usred polja. Gazeći preko nje, malo po malo upada u blato i teško vuče noge za sobom, ali sili se i ide naprijed, a sve više i više zapada.
A rondari pred sobom gone magare, da ga s ostalima do sutra zatvore. Za njima plašivo vuče se stari „fratar” i moli da mu ga puste i jednako veli: — Prigladniće, nije ga se danas vragu struka okusilo!
A teško mu je; vuče ga želja za djevojkom želio bi razgovora i djetinjeg veselja — onamo u polju, nasamo, između zelenih maslina, prama suncu.
Najednom, želja ga vuče k njoj... A noć prolazi, on to lijepo osjeća; žao mu je što će i ova proći, a da ne osjeti u njoj ljubav i milovanje;
Rogo, brat lugarev, pjeva na vas glas; do njega je stari Ante Rajić, a iza baldahina jedva sena štapu vuče otac mu. On, kad ugleda sina da stoji na nogama, kretom ruke i prijekornim pogledom opomene ga da klekne.
Časom i pred očima gleda dolje kod mora osamljenog starca Mrsa, gleda Krnju, u čijim rukama teški je križ; iza baldahina vuče mu se otac; poznaje ljude i njihov život; zna za njihovo milosrđe, zna iz čijih usta diže se vapaj.
Stari se očito ljuti, i vidi se: muka mu je u životu; a kad pođe da što dohvati, jedva za sobom vuče noge i uvijek se banka jednom rukom drži.
A kad bi se za čas smirio, pitaše sam sebe; ,, Što je to tako silno što me za njoщ.m vuče?” I ne nađe odgovora ni utjehe, ni u znanju, ni u filozofiji raznih sistema, ni u onome što je u životu vidio.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zabašurujem pogled dotičući ovlaš ivice srebrnog pladnja na kojem je poređana pečena divljač, ali me nešto neodoljivo vuče da u mislima pratim pokrete njegovih ruku.
Kakav bi to bio raj ako bi rajske duše pred sobom imale prizor jednog usukanog Artemija koji za sobom vuče krivu nogu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće. Mršavo, maleno kljuse Lagano taljige vuče, a vrat je pružilo dugi I kipta dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. 1886.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
MRAV STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Mili, mili, mali mravak Pa po vazdan radi, Leti kupi, vuče, slaže A zimi se sladi. Pogle tamo koliko ih – Svaki mrvu vuče, Jedan drugom s puta svrće, Niko se ne tuče.
Pogle tamo koliko ih – Svaki mrvu vuče, Jedan drugom s puta svrće, Niko se ne tuče. Ta radnja je mravu mila Pa ma kako teška bila, Lenjo dete nek se stidi Kada
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Ljutito): Badava smo i dolazili. I zato hajd! (Ljutito vuče Mirona ka kapiji.) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre! Ama ne vuci me! Ne mogu ja tako brzo, tako silno!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
govoriti s njenom majkom, uzeću je na brigu kao svoje dete, ne mogu pustiti da dobra i lepa devojka ostane luda, i vuče batine od muža celog veka. Jači deo života gospa Nolinog bio je život udovice.
Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija. Julica je tanka kao senka; vuče na glavi grdnu crveno-zlatnu kosu; koža joj bela, i hladna kao u ribe.
Čudno ime, a čudan i Švaba, Švaba koji ne ume da zaradi! Da se ljudski okući. Nego se vuče od vrata do vrata, vrti onaj točak, i kupi krajcare. Prosjak!
Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu. Bolest ju je raznežila prema samoj sebi. — Gle čuda!
Baš je tako s Julicom. Tu se dve krvi nisu mogle sliti. Sada je nešto naročito krv vuče majci... Kud je i ja i dovedoh ovamo da doživi onu nesreću.
Otidni na grob Todoru Lazariću; a na moj, kako hoćeš. Pravo da ti kažem, i ja se ovde osećam pomalo tuđa, vuče me moj kraj i običaji, i možda ću umreti daleko odavde...
Branko ide Milanu. Pod obema miškama nosi knjige i beleške, vuče noge, nečega mu je žao, skoro bi mogao zaplakati. „Beda me znala šta mi je.
Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji. Kod Jevreja, koren se vuče za njima, i čuva se i zaliva veštački, i to održavanje staje strahovitih sredstava...
I tu se dobro osećam. Volim svoju varošicu, i volim sve vas, i tebe nada sve, ali veliki svet me vuče. U njemu sam se razgranao, pa je prirodno da me vuče.
U njemu sam se razgranao, pa je prirodno da me vuče. Vuče me i bolja zarada, upravo vanredni izgledi da stečem i živim nezavisno.
U njemu sam se razgranao, pa je prirodno da me vuče. Vuče me i bolja zarada, upravo vanredni izgledi da stečem i živim nezavisno.
Orah jednako učestvuje u svemu, zakrivljuje dve kuće, sa po jednom silnom granom dodiruje krovove i kao da ih vuče bliže jedan drugome. Nekoliko godina ih je tako primicao, dok se opet nije desilo nešto na obadve strane.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
beloga grada Prolazio si nešto posle ponoći Ognjenim poljem vračeva Između senki kuća i lipa Nosio si živo vuče oko vrata Svirao u lipov list Dve iskre ti igrale po kožuhu I ljubile riđu bradu i ruke Nisam te zaustavljao Razbio
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
koja traje od samog postanka ove države i trajaće sve dok država ustraje, kao ono kad se dete rodi „s falinkom“ pa je vuče celoga života. I politička deca najradije igraju tu igru, pa zašto je ne bi i mi igrali?
Ja sam znao da će mu taj rep, koji se za njim vuče, smetati ma kad tad u životu i evo gde se to i ispunilo. Momak je susedov, razume se, prišao, skinuo ga s plota kao
Profesor matematike, na primer, pokušavao je čak da ga očajno vuče za uši, ne bi li pustio glas, onako otprilike kao kad se pritisne dugme da bi zvono zazvonilo.
umreti, dok je drugi, njegov kolega i inače moj dobar prijatelj uzbuđeno uzvikivao: „Taj je kadar još mesec i dva da se vuče ovako!“ Ja sam pokušavao, ali bez svakog uspeha, da izmirim njihova gledišta, ali su oni padali u sve veću vatru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zgaziće me!... Osetih bol u ramenu... A onaj trči ogradi... Konj zapinje kao pobesneo... Ali se baterija vuče kao crevo... Čini mi se čuh da neko dreknu iz porte: „Serb“... Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete...
Vratio sam se ponovo. Sretoh tada Đurašina i videh kako na leđima vuče neki džak pun čizama. Opomenuh ga. — 3a kvart ure! — odgovori on i zamače u jedan hodnik.
— Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo... Gledam malo podalje jednu podrpanu i pogurenu ljudsku senku kako jedva vuče noge... Kraljevski vojnik, nepobediva mrtva straža slavne srpske vojske... — Otima se siromah od smrti.
— Hajd što rekoste da je šakal kao konj. To je još i mogao da proguta. Ali, majku mu, gde vam pada na pamet da šakal vuče kola, pa još i topove! — More, progutao bi on i to, da se ovaj amza nije smejao veli gotovo ljutito Luka.
— Ne. Ovo je Bidža-Mahala. — A selo Strupino? On ravnodušno sleže ramenima, stavi nož u usta, pa poče da vuče zategnutu jagnjeću kožu. Opsovao sam ga, gadno, kao da mi je on nešto kriv i poterao dalje. Podilazim pod Katunac.
Čujem da komandir to odlučno odbija i ostaje na osmatračnici, mada ima temperaturu usled malarije, koju još iz Soluda vuče.
Petrović, Rastko - PESME
Al da me vuče stalno sobom, u težnji svojoj za savršenstvo O bol, o bol! Dati mu ruke i biti večno Beskorenstvo! No pogledaj moje oči
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Padao je i padao, ko zna koliko je padao! Najednom, Kapljica oseti kako joj obrazi postaju slani i kako je neko vuče u dubinu. Od straha ona zatvori oči.
Samo budale misle da su oblaci magla koja se vuče po nebu, a ne začarani konjanici i devojčice srebrnih kosa. Samo gluvi ne čuju kako razgovara cvet s cvetom!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Jao, ne stiskaj!.. Boli me, Vaska, boli! VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj! Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi).
Šantić, Aleksa - PESME
Hljeba! Hljeba! 1910. JA I MOJ PRIJATELj Sve me srce mome prijatelju vuče! On je bačvar. Ovdje stanujemo oba. Još od rane zore pa do gluho doba On teše i bije i maljima tuče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gavran i vuk razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od
ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara ječmom i sijenom, to je, vuče, od paripa krvca; ak' udara vinom i duvanom, to je, vuče, od junaka krvca.
ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije. Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu.
pod ruhom i oružjem velikog junaka (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što
Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može.
Gledale ga još tri šićardžije: jedno jeste Đakovica Vuče, a drugo je Nestopoljče Janko, a treće je momče Prijepoljče; gledali ga, pak su govorili: „Dobra konja mladog Bugarina!
misle bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara Đakovicu Vuka: koliko ga lako udario, tri puta se Vuče premetnuo. Veli njemu Miloš Vojinović: „Toliki ti rodili grozdovi u pitomoj tvojoj Đakovici!
Al' da vidiš čuda velikoga: što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što
Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može! Tad govori krale Vukašine: „Avaj meni do boga miloga!
Kad ujutru jutro osvanulo, pošetala Velimirovica, mila snaha Vuče dženerala, po bedenu grada Varadina; ona gleda niz polje zeleno, u polju je opazila Marka.
Knjigu piše dženeralovica, te je šalje bijelu Prilipu: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, ne gubi mi Vuče dženerala i mojega sina Velimira; išti, Marko, što je tebe drago!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Deder, ko je taj ko ih smije dočekati ? — Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?! Đoki Potrku, kao i mnogom drugom, ranije su se u mraku pričinjavala sve nekakva čudovišta: te
— Eto ti, ode nam dim pješke po zemlji! — povika Vanjka. — Pazi ga samo kako se vuče. Odjednom se dječak presiječe u riječi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A dijete, što zna ima li što mleka, nejma li ništa, hele, ono sisa i vuče sa studeni mu ustanci razgreva gmeždeći vime. I opet štogod poviše poizvuče sebi mleka.
pošten gospodar i kućanik i junak veliki plemenorodan i kolenović, a potom ništo i niotkuda; rđa i rđaković, te se vuče ka smlaćen.
Više prazno trga i vuče napolje pak uvečer ili u mrklo dobi, kad mu se već i dosadi čameći i zvireći u vodu, pođe da ide kući, a još očekuje