Dučić, Jovan - PESME
Ni seme u brazdi, ni stopa na putu, I kako je teška sena koju vučem! Kanda tuđe srce bije u mom kutu? Sve svetle palate života pod ključem!... Vaj, koliko puta umiremo?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta tebi je bar bilo još dana zapisato, a ne ja da se vučem po svetu ovako brez tebe, brez svoga najbližeg, kaz’ti, brata i prijatelja.
A retko, dete, i dolazim u baštu. Nešto sam ti slaba... jedva se vučem. — Pa jeste — veli Jula — niko i ne nadgleda to bure. — Ta obiđe ga pokatkad moj Aca.
Mogli su me, kaže, slobodno upregnuti u štajerska kola da i’ vučem i brez biča; ja, kaže, ništa ne bi’ znao! Nego fala im, kaže, što su bili ipak ljudi, pa nisu!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Kako je veseo, vedar i razdragan ovaj svet — mislio je on. Samo se ja žalosno vučem mlitav, bezživotan, gladan i odrpan.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ehej, da su meni tako brze noge, išao bih svako jutro da Žuću vučem za rep. Opet je nastala tišina. Rijeka svojim snenim šumom uspavljuje ribe, iako one to ne čuju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ne. Ne kao vojnici. Vojnici idu zato što moraju. - To je svejedno: ići ćemo, a ja ne volim da vučem ni ruksak ni bilo šta. Ja imam ušteđenih oko hiljadu i pet stotina.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“ DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem. MLADOŽENjA: Zasad neka ostane ovako pak ćete posle vi. DEVOJKA: Ajde, kad sam pogrešila. (Vuče.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— I ostade plavušan? — Ostade toga dosta, a šta se tu moglo. Pao sam i sam s nogu, jedva se vučem. Ostalo mi je samo da molim, zovem, prijetim, ali je sve to slabo pomagalo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Jer ako te ja zaopucam, biće ti suviše. MARKO: Ja dokazujem samo moju temu. Zar ti držiš da te ja za kose vučem? To nije istina. Ti samo misliš tako. MILOŠ: Boga ti, jesi li pametan? MARKO: O tom se niko ne sumnja.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja činim taj korak: al sa njime gle Kao da vučem korenje i vreže Iz nečega što sam dosad zvao tle. Evo me gde lebdim u vazduhu sad Trenutak jedan van zemaljske teže.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
narod poliće, i ja to gledam, ali vidim kako se Ivan Ilić uskomešao, pa se na prste podiže kao da hoće da govori. Vučem ja Ivana Ilića za rukav, pritiskam nogom i odvraćam, ali se on žustro trza i otima, pa ustaje i pruža ruku tamo ka
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
kâ molovane, bele ka sneg, zgodne, umiljate... A ja vučem ovu mučenicu, ni sam ne znam zašto; ni meni kakva dobra od nje, ni njoj od mene!... Ej !«...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Proveo sam noć u zatvoru sa nekim Ciganima. Vučem se po kavanama. Sednem pored prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uvatio on za jedan kraj pa vuče i viče: »moj je.« Ja opet ukrutio za drugi kraj, pa vučem i vičem: »moj je,« te se umalo ne pobismo, a proštac niti je moj ni njegov, već ko zna kojega je jadnika.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ovde sam telom, tamo u onoj povorci koja zamiče za okuku — dušom. Vučem za sobom svoju bangavu nogu, nikad mi nije bila teža. Dimitrije Niko od nas nije očekivao takav ishod.
Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem? Čega se god dotakne moja prokleta ruka! Artemije Najzad su razbojnici napali i severni bedem.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
prilikom ovoga lepoga hrišćanskoga obreda, dobio kijavicu, ja je se nikad više nisam oprostio i evo je kroz ceo život vučem, te mogu slobodno reći da sam ja svoju religiju iskijao.
se istanjio i prosenio tur da sam stalno osećao neku promaju koja mi je pogoršavala onu kijavicu što je već od krštenja vučem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Potporučnik Reljić upade: — Ljudi, pristao bih da ratujem još dve godine, samo da ne vučem više topove preko onog krša i kamena. Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!...