Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Đuko se posadi u kola prema kapetanu. — E sad ćemo, Đuko, pravo u Vučevicu — reći će kapetan kad već kola izmakoše iz avlije i pojuriše drumom.
— A već za to ne beri brigu. Umeću ja njima podići kako valja... Ti samo gledaj sehira dok dođemo u Vučevicu. Tu ćemo učiniti sevte, pa elbet budu batli Vučevčani...
U tom razgovoru i planiranju stigoše već i u Vučevicu. Kapetan je odseo kod kmeta seoskog Stepana Stenčića. Odavno nije bilo take žurbe oko dočeka, kao taj dan u Vučevici.
Ele, nasetova ih mnogo i mnogo. A i valjalo je da ih nasetuje. Sad je tek prvi put izišao u Vučevicu, otkako ga postaviše da je kapetan nad tim srezom.
On je često pohodio sela, ali se uvek dešavalo da Vučevicu obiđe; nije mu bilo po zgodi da svrati i u nju. 3atim je nastala dobra čast. Jelo se i pilo skoro do zaranka.