Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ti samo gledaj sehira dok dođemo u Vučevicu. Tu ćemo učiniti sevte, pa elbet budu batli Vučevčani... I tako naš lepi kapetan pusti se u dug razgovor sa svojim vernim Đukom.
— Jes̓, bogme, gospodine! — opet graknu Vučevčani. — Bio sam baš mlađi pisar kod pokojnog Vula Ivića, kapetana. Kad se vratimo tako sa sabora — nose dva pandura pune
— Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala. Oprosti se kapetan sa svima, sede u kola i ode, a Vučevčani ostaše vrlo zadovoljni što umedoše tako lelo dočekati svoga starešinu... Odatle se krenu kapetan obilaziti ostala sela.
i bio nadomak Vladimircima, gde je sreska kuća — reći će zadovoljno svome vernom Đuku: — Pa, Đuko, jesu l̓ batli Vučevčani, a? — Dobro je, gospodine, dobro! — odgovara Đuko smešeći se. — Samo je moglo još i bolje biti.
A i vreme je već da se pohaba, jer ovo je sad treći Đurđevdan odonda kad mu prvi put uči niše Vučevčani ono znamenito »sevte«. I doista, desiše se veoma batli ljudi, ti Vučevčani!...
I doista, desiše se veoma batli ljudi, ti Vučevčani!... Šta je puta naš kapetan obilazio srez po zvaničnoj dužnosti!... Šta li je puta verni Đuko njegov činio pazar s onom