Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sa čijim je ćerkama živela u prisnom prijateljstvu, morao je da obeća da će gospoži Dafini, jedne noći, svojeručno, zabiti u grob glogov kolac.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
onda elegantan okret, dobro je, ovaj put drži bradu gore, sada je pred stolovima, to je onaj trenutak kada im se treba zabiti u tromi mozak, u srce, u oči — trenutak istine u krkljavom glasu voditelja umnoženog zvučnicima. Sada je taj trenutak!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svi ti čarobnjaci, dobričine, pričalice i sanjari onakvi su kakve ih je dao zabiti bosanski Kraj, a videla i doživela raspevana duša jednog osetljivog deteta.
M. Dostojevskog, doživela je svoj lirski odjek i u dalekoj bosanskoj zabiti. To jest, ona je tamo oduvek i postojala, i pesnik nas o tome samo obaveštava.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nekako po strani od tih sumračnih bestragija, sasvim izdvojeni, stoje seoski mlinovi potočari. Jesu u zabiti, ukriveni, priče se oko njih pletu, pa ipak ...
Valja mi malo okolo potražiti. Ovaj građanski obučen starac, koga čovjek nikako ne bi očekivao u ovoj brdskoj zabiti, sad mi se učini još čudniji. Zapitah ga odakle je, možda odnekle iz okoline.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
narod (koji kupuje sir i povrće A na njegove se ukore nimalo ne osvrće) Taj narod što, boraveći u bespuću i u zabiti, Šapće: „Zovi me i loncem, samo me nemoj razbiti!” Finijih ženskih odela? Svašta li u glavi nastane!
„E pa sad, kad sam je stornjao”, (Reče, u sebi, orao) „Ponovo ću je zgrabiti Dole, u šumskoj zabiti!” I naglo, u kovitlac, Spusti se kao hitac Na padinu travnog predela (A zmija je, nad njim, lebdela.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je pomoću vrlo jakih folklorno-mitskih predstava, koje inače dobro čuva upravo Tomčina seoska sredina iz planinske zabiti.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogli smo im pustiti malo krvi, zar ne? Zar ne, braćo moja? Mogli smo im pod nokte zabiti nežne glogove trniće da urliknu, da zastenju, da im krvava pena izbije na gubicu. Šta sve nismo mogli.
Što ti oštriš rogove? Najzad. Tu je dakle gospin jelen našao svoju pitomu dolinicu, zaturenu u zabiti, sklonjenu od hajki, i tu će se dogoditi njihov susret.
Ja sam jak i moćan, šapućem sebi. Ja sam gospodar ove pitomine, mudriji sam od svih prastarih žitelja ove zabiti. Lukaviji sam, veštiji.