Jakšić, Đura - PROZA
Bilo je nešto na njoj što me je od nje otuđivalo. Kad me pogledi, ja oborim oči dole, a kad mi govori, mene čisto uši zabole. Glas joj tanak, vele da peva kao vila u gori, al’ meni, rekao bih, kroz mozak dere.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Da mi je da oseti!... Pa da ga više zabole njegovi gresi nego muke kojima bih ga mučio!... Njegova rođena krv treba da se uzbuni protiv njega!...
On promeni telom i stvori se zraka mesečeva, pa se diže pravo nad dom u kojem je sveta ugledao. I srce ga bolom zabole. Vide, ponurene kraj ognjišta, dve sede glave kako suzom iz očiju gase žeravicu...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
To je zabole jako. I ona postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Moraće da ga ostave na proplanku pokraj puta. Jedva su stigli i dovde kroz gustiš što se neprimetno pretvorio u šumu. Zabole ih svaka ogrebotina po novoj crvenoj karoseriji, a struganje automobilskog dna po izlokanom putu u koji su usečene dve
Sremac, Stevan - PROZA
neku staru suknju gospođe Perke šefovice, pa radi posao, a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku lepo zabole kukovi od smeha, pa samo viče: »Dosta, dosta već, ubio te bog, gospodine Jovo!
Radičević, Branko - PESME
“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide čudo drugo: Vika, jauk: „O pusti nas, pusti!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga
Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli! Ako l’ mu majka ne dade, Duša joj raja ne vid’la!“ 111.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— rekoh i stresem se od užasa, i dođe mi da jurnem na jug zemlje i da se pobijem sa Anutima, jer me tako zabole stradanje nevinih, mirnih građana od njihova varvarstva, pa čisto zaboravih da sam star, iznuren i nemoćan i osetih u
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sad u nebo, a sad nadole! (Gledajući, vrat sam ušinô, I srce me, zbog zmije, zabole.) O, strašna orlušino! Gde li je samo iščačka? Šta je: smuk ili poskok?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sve je moje. Samo preko mog groba možete da se delite. Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki! — Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu. Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu.
Njoj klonu glava: sećanje na oblačenje košulje i prošlo veče ponovo je zabole. — Postala si gazdarica... — Tvoja sluškinja — šapnu ona. Đorđe je ne ču i nastavi: — ...
Đorđu suvo pucketaju nozdrve. Šta mi j e bilo večeras? pitala se Simka, a plač u sutonu u njivi slatko je zabole. Drveni krevet zakrcka i zacvile za njom. Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru.
Hoće li nešto ostati od ovoga?... ...Simku od njegove svirke još jače rana zabole, jauknu: — Zatvori prozor! — Ne bih mogla da živim sa seljacima — reče babica Roza.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao besan jurnuh niz velike kamene opštinske basamake, omakoh se, preturih se, glava me strahovito zabole i dalje ništa ne znam šta je bilo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čitave desetine godina prođoše mu u takvu životu, a njega još ni glava ne zabole zbog toga. Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin.
A gle sad...« I nešto ga u glavi tako jako zabole, da se morade uhvatiti levom rukom za čelo, koje obuzimaše sve veća vatra... — Nek vi je srećno!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
prska i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom,
Bojić, Milutin - PESME
jure, kroz vijor što reže, I krše stabla i kidaju mreže, Naša su srca što se večno vole Skrhala strele, što su se zabole, Stopila hude smetove što sneže I uzdrhtala i žedna i žudna U krvavom se zagrljaju slila, Zderavši čežnju, što se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tako se to nastavlja, dok nas ne zabole vilice i trbusi. Pomislim da je naše izgnanstvo iz manastira najlepša stvar koja nam se mogla dogoditi, jer smo tu na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
bi mu bruka sve do Kuršumlije, Ristovca i Sukova. Umirio se malo i stao opet razmišljati, i već ga glava zabole, a željeni san nikako da naiđe.