Jakšić, Đura - PROZA
ta je reč nepoznata, naše prazne grudi ne osećaju melem njene sadržine, a duša naša, suzama pokajanja izobilno topljena, zaboravila je na nade blagu utehu — smrt je sve što nam u časovima gorkog očajanja srce razigra. — Imaš li oca i majku?
„Iste njegove oči!“ govorila bi tužno. „Isto njegovo lice!...“ Sirota!... Ni do groba ga nije zaboravila. Dan za danom tužno su prolazili. Nikad vesela lica, nigde osmeha.
Stana je obukla svoje stajaće ruvo, glavu je zabulila belom kupovnom šamijom, pa nije zaboravila više levog uveta i jednu crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu razne šare, po kojima, kao malene
Obradović, Dositej - BASNE
” „Ah, sestrice, kako to besediš?” — odgovori slavuj, — „zar si ti zaboravila da je onaj građanin i veliki gospodii bio koji je nas ljut uvredio, i mene bednu u toliko očajanije priveo i s uma
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kao dete u lêr išla, pa je na pop-Spirin imendan obradovala tátu, i podnela mu zajedno sa spremljenim slovom koje je zaboravila, i završila s plačem; a iznad toga jedna fotografija cele porodice: pop Spira i gđa Sida sede, a izmeđ njih stoji s
Jer da su još malo samo ostali, otvorilo bi se grotlo na vulkanu prepunom gneva, hoću reći: planula bi gđa Sida, i zaboravila bi sve obzire koje treba da ima jedna gostoljubiva domaćica. A uzroka je bilo već isuviše.
— Man’te je, molim vas — umeša se gđa Persa — kad uzme knjigu, ta vam ondak ne zna šta je dosta. Ta bi vam zaboravila i da jede i da pije kad nađe kakvu takvu knjigu. — E, vi, mamâ uvek preuveličavate! — brani se Melanija.
K’o sad s pop-Ćirom što se... — Ju, ja i zaboravila da vas pitam. A ko ga je napastvovao?... — Pa pop Spira! — Pop Spira! Ju, žalosna, a zašto?! — Pa zbog mladoženje...
I doista, Jula se ispovedila mámi. Kazala joj je sve. Nije zaboravila ni bogat rod Šacin, ni njegovu nameru da ide u Beč da tamo svrši hirurgiju.
u prozore, i vetar kako zviždi, kako trese prozore i tresne od vremena na vreme tavanska vrata, koja je domaća čeljad zaboravila da zatvori.
A baš ću gledati da se sretnem š njome! — nego, rihtih, umal’ nisam zaboravila. Imam da ti javim jednu vest koju smo dobili dok ste vi bili na putu. Naš Šaca dobio onaj tal.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Zato Naza zaboravila i na stid i na sve i počela svako jutro da odilazi popu kući i čeka ga na kapiji. — Nema Nazo — odbijao je pop
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ah, nisam još nijednu pročitala! — Kako to? — Znate, ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i francuski. — Šta, i francuski? — Nešto malo.
Kod takvih prilika nije čudo što je Svilokosić dobro priman u kući Rogozićevoj, pa i kod Ćirkovića. Alka je već zaboravila nevernost njegovu, a Ćirković sve ženi čini po volji, a rado se nalazi u društvu najotmenijih, kud, naravno, pripada i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda je nastao rat, odvojili se. I na onoj daljini i zbog one opasnosti, a navikla već na njega, zaboravila je sve njegove mane i sva ona poniženja, pa ga čak vatreno, sa svim iskreno poželila, i zvala da dođe, sve dok nije
kao, kao u nekom od mojih prethodnih života. Da li me pojmiš? A ono vreme kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod našeg drveta, one šetnje po mesečini obalom šumne Morave, onaj
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na to nastade tišina. Bajevič mu reče da oni znaju da će pomreti na putu, ako ih je Rosija zaboravila. Ovakav život i ne vredi ništa. Bar će oni, što ostadoše, znati šta ih čeka.
Da ga čuju. Neka, dakle, znaju da on ne govori u vetar, nego je poslat da ih vidi. Nije njih Rosija zaboravila i pašport im se sprema.
Gospoža Božič beše, brzo, zaboravila tu ženu sa zelenim očima, pa se dade Isakoviču, sad još strasnije, još luđe. Vikala je da ga niko kao ona voleti neće!
Bajevič, Radule, Jovov, ispriča Isakoviču da oni znaju da ih je on odatle izveo, jer ih Rosija nije zaboravila, i da svi, koji mogu, kreću. Ali, eto, i sad, pri polasku, Bečlije se pokazaše, još jednom, ludi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Ode.) VII ANA, RINA RINA (zvoni). ANA: Molim! RINA (rasejano): Ovaj... šta sam ono htela, ne znam... zaboravila sam... Kad se setim, zvaću vas. ANA: Molim! (Ode.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nisam znao odakle da počnem, iako sam mogao da počnem s onim jutrom kad je Stanika kao zaboravila da postojim, a ja otišao u školu bez doručka. Nisam počeo, jer to bi bilo iznošenje tajni one kuće.
- ponovila je. - Ne znam! - rekao sam - pretpostavljam. - O! - rekla je, gledajući u maticu reke kao da je zaboravila da postojim. Činilo se da je zabrinuta.
Moj stari će sutra platiti karte! - povukoh je ka izlazu iz groblja, ali ona reče da je nešto zaboravila. Nešto što mi je ponela na poklon.
Vi ne verujete da kornjače hrču? Nabavite jednu. - Ona nas je zaboravila, Greta! - šapnuo sam, ali sam slobodno mogao i da zaurlam.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Zaboravila si da su deca bila mala... – Sad su velika, i sad ću okrenuti drugi list. Došlo je vreme da se i ja pozabavim malo sob
– Oh, gospodin je, znači, počeo da se bavi psihoanalizom! Mora da sam zaboravila u klozetu neke novine u kojima si to pročitao! Psihopatologija svakodnevnog života!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Šta je ovo, a-a-a? — zaciča on. — Ne, Jovane! — poče ona da muca, jer tek sad vide da je na vodu bila sasvim zaboravila. I, osećajući se kriva, očekujući udarac za to, samo je zaklanjala glavu i mučila se da pred njim ustane.
metne šamiju i seda za sofru, dahnuvši slobodno pošto još jednom baci pogled po sobi, kao bojeći se da nije štogod još zaboravila, što je trebalo učiniti pre ručka.
POKOJNIKOVA ŽENA I Toliko mu je već izlazila, a i sada izlazi na grob, da ga je kao živoga gotovo zaboravila i pamti ga samo po grobu. Dugačak mu grob. Više groba štrči mu drven krst.
Kapiju zaboravi da za sobom zatvori. A kao da je zaboravila i na pokojnika i strah od njega. Izgledala je radosna, vesela. Tako je brzo ušla.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zar je njoj onde mesto? LEPOSAVA: U hitosti ostavila sam, pak sam posle zaboravila. SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda. (Briše figure.) Gle, gle, toliki pra!
Aratos ti, eto, i pekmeza i svega! Ne znam što sam i počinjala, kad mi je, eto, toliki posao na glavi. MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete. MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.
MAGA: O teško si ga meni, a lepo sam i, eto, bila složila! NIKOLA: Čim si i oparila? MAGA: Eto sam zaboravila, da i oparim. NIKOLA: Ej, naopako ti zvonilo, zar se tako krastavci slažu? Tako će biti i s kupusom.
Da joj kažem, da se obuče, jer se neće ni setiti. Baš dobro, vratila se. 5. MAGA, I PREĐAŠNjI MAGA: Eto, zaboravila sam, da te pitam. NIKOLA: Mani se svega, Mago, danas se razdaje nagrada dobroj ženi.
SVETOZAR: Jednu sam osramotio, ali u nevinosti. Navranila kosu što može biti, ali zaboravila na zulufe. Ja, prost, zapitam je, odkud ima dvojake boje kosu.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Dok sam ja došla, već je bila obučena. Ja je molim za oproštenje što sam na dužnost moju zaboravila, a ona mi kaže: Neka, Perso dušo, ja mogu i sama. TRIFIĆ: Pređe joj nisu mogli troje ugoditi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A mačke? Na njih sam potpuno zaboravila! To treba da vidite, na časnu reč! Već kao pomalo izlaze s lažnim diplomatama i ličnostima koje su u modi, a završiće,
Toliko sam se bila raspričala da sam sasvim zaboravila na Mišelina. Okrenem se prema njemu, kad imam šta i da vidim — on nina-nana! Ujutro me probudi neka strašna škripa.
I tako, potpuno sam bila zaboravila na Snežanu (tako sam joj dala ime po jednoj svojoj dobroj prijateljici), sve dok ne zavukoh ruku u torbu.
Ako su mi već platili toliki put, čak do Londona da bih ga zaboravila, nema smisla da neprestano mislim na njega. Mislim, to ne bi bilo nikako u redu!
Išlo je prilično teško, to sa zaboravljanjem, ali ipak sam uspevala nekako da ga privremeno zaboravim. Najviše sam ga zaboravila u jednoj diskoteci koja se zove „Tifani“.
Hej, zaboravila sam da vam kažem — moj matori inače uopšte ne razlikuje krizanteme od slatkog kupusa. Toliko! Usput, matori primećuje
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Save... Ljubica se strese, preblede i dohvati se rukom za vrata. Opa je i zaboravila da starešine vode oštra računa o vladanju državnih službenika... »Gle, pa šta će sad biti ?... da otpuste, na svagda...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moja mati nikad nije bila zaboravila ta dva groba. Pored srbijanske konjice, u Temišvar su, tada, bile ušle i rumunske trupe i svi su hoteli bili puni
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A eto, ni od korova nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce! Možda se okliznula, pa pala... Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i „mamu njenu“ ostavlja uvek tako same.
— Daj mi šal! Idem do kuće, nešto sam zaboravila. | Jedva je to mogla da progovori, pa i ne dočeka da se šalom, koji joj tetka preneražena pruži, sasvim zaogrne,
XXII A sama je bila kriva. Znala je da ne treba. Ali se posle i sama kao zagrejala, zaboravila, jer, izmešana sa njima, jednako dvoreći ih, osećala je: kako oni, zbog toga njenog silaženje međ njih, izjednačavanja sebe
Ali ona bi se jednako vajkala: — A ne, ne, čedo. Leći ću ja, leći. Nego sam sinoć zaboravila. Slučajno se naslonila na taj jastuk, pa zadremala, zaspala. Međutim cele noći nju Sofka čuje kako ne spava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
torbicu, nabrala obrve, pa premeće nešto po torbici; jadnica, kusur čini koliko je potrošila, jali da nije što zaboravila, jer će odgovarati, možda, svekrvi...
“ poče ona čisto materinskim glasom i načinom, držeći ga za ruku. „Kako ne bih razumjela. Misliš li da sam ja zaboravila sve što si nam pričao, koliko te jada ubilo od djetinjstva do danas. A danas zar ti je lakše?
„E, ja bjeh i zaboravila onoga! Ama čuješ, Pejo, grehota je opet onoga čovjeka varati, ako ću mu reći onako kao što me nauči. Greh...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ni ko će kome da zatreba! Ne znam šta je onaj elebak popravljo! Prozori opet ne dihtuju! To posle potri! Zaboravila sam Anđelku peškir!
A ti me ne pitaš da l bi ja nešto popio? IKONIJA: Zamarijala se, pa i zaboravila! ANĐELKO: Dajde jedno ladno pivce i ljutu! IKONIJA: A šta ćeš sad? Mislim, za poso, i stan...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak kao da ga je bila, po napitku vode zaboravljenja, zaboravila, pak istom ujedanput opet kao da se je s medotočnom sladošćom njegovom sastala i s gorećim srcem i dušom počela ga
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije lud da drži nerotkinju.“ „Nek vidi malo kako sirotinja živi. Zaboravila, pa se osilila.“ Duša ti u nosu, a znala si da me ujedeš. „Podelićemo imanje Katićâ kao oštinsku utrinu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su munje po nebu, a gromovi survavali
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije se kajala što je ubila Petriju; kajala se što je zaboravila na dete u sebi. Stigla je pred Miloša, skinula dve male puške koje je nosila za pojasom a koje su, kako je zapisao,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Vrlo mi je milo što sam Vas opet videla. Nisam Vas zaboravila ni za vreme teških dana što sam ih preživela. Nedostajali ste našem društvu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tu, na samim vratima stanice, stiže me Marija i pruži mi kutiju sa žutim imalinom koju je opet bila zaboravila i koju ja ostavih u džep gornjeg kaputa, pa odoh da uzmem kartu. Razume se da putujem brzim vozom.
svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu bedne dece što su zaboravila na otadžbinu. — Jest, jadni starac bi svisnuo od mojih reči, zacelo. Ali ja ga razumem.
„na sablji izgubili na sablji povratili“, i čudna neka rasa koja kao da je poneka važna muška svojstva sasvim bila zaboravila da ponese iz zemlje Srbije odakle je pošla.
Pribrao se i prikupio brzo, pa se još više naduo i naljutio što ga, bez svake potrebe, budi. „Zar si ti zaboravila“, veli joj on, „da je tebi glavna i prva dužnost da me poštuješ, da me kao gospodara svoga slušaš i da mi se pokoravaš?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I, u jednom uglu, plava dječja kolijevka koja je davno zaboravila dječje gakanje, bezdano prazna, kao presušen bunar. I još — sva sila karniša za zavjese.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
To je umiri samo za čas; uzbuđenje tjera je da se posvema vidi, jer joj se učini kao da je zaboravila kako zaista izgleda, i jesu li primjetljivi oni tragovi nemile bolesti.
— starica završi živo. Pa onda najednom kao sjeti se: Zaboravila sam vam ponuditi čašu mlijeka, — govori mi, pa ne čekajući odgovora, pođe kroz jedna vratanca u svoj odjelit stan, što
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SAVKA (uvređena): Pa dobro... ŽIVKA: De, de, de... znam te što si ljuta, ali nemoj misliti da sam te zaboravila. A ti, tetka-Daco? DACA: Ju, slatka moja, da mi oprostiš.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da bi je tom skupocenošću uverila kako zaista to on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i mamu njenu ostavlja uvek tako same”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Sirotinja j’ tu krajna, nevolja teška, grka, — Na odru bolna majka, a uz nju mala kći... Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Rihtig, malo nisam zaboravila tortu, to sam baš sama mislila mesiti; to je osobito jelo, jošt ako će posle konfekt doći. Kafa rastvara sve, daje
FEMA: Nitkov, zaopucao me s njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila. Vuci se kod Anče, neka skuva dve šnole crne kafe! JOVAN: A neće biti dobro tri? FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pogledaj te Marsovo Polje ono krovavo! Pogledajte s Avale Sinov' mojih grobove svuda! Sestra moja Vengrija Za me zaboravila, Nit' velika Rosija Čuje vozdihanija moja. Moji mladenci nevini, Vitlejemskim podobni!
Istinabog, tu je mila Jezik svoj zaboravila, Al’ joj to ne škodi Kad već i onako nije Kod gdekoje familije Svoj jezik u modi, I kad ju je ta Već u tuđih
Ona jest vožda ili cjelomudrije svojeja mladosti ostavila i zavjet svojego boga zaboravila, zane dom jeja naklonjajetsja k smerti i jeja hoždenija k pogibeli.
Milutin, tj. Srb-Milutin. Kao da je pesma tada odmah zapažena (da bi se ubrzo potpuno zaboravila): njena ogorčena poslednja dva stiha naveo je P(avel) N(ikolić) u svojoj nimalo ohrabrujućoj analizi naših tadašnjih
Strpa tepsiju sa testom u peć, sad da vidim šta je u Sedmici — — — — — Moglo je ono testo izgoreti, ja sam ga zaboravila!” Očevidno, njoj nije godio ovaj život „testavnih ruku”, i ona se na njega češće žali.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Razvuci usne! De, osmehni se; I zaboravila sam, nećeš verovat, Na krotkom licu kako izgleda Uglađenosti učtiv osmejak. (Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
bunarskom i polivene bašte oko njega od današnjeg mnogog vađenja i rasipanja vode, da će baba, tobož poslom, kao da je zaboravila da štogod zatvori ili čula kakvu lupu, pa zato se digla da vidi, sa nabačenom kolijom na glavu, na brzu ruku opasana
A ona nikako da se uteši. Nekoliko dana trajalo je. Danju i kojekako. Smirila bi se, zaboravila u poslu. Ali noću, kad sve legne, pospi, Mladen bi gore čuo odozdo kako kroz tavanice iz sobe njihne dopire plač,
Pogađao je, znao je zašto ona sada tobož tako ide, luta, kao da je nešto zaboravila da ponese. I, s neiskazanim bolom, gorčinom, koja mu je palila grlo, išla na nos, mislio je kako i sada, na poslednjem
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Da mi ga je viditi! Zašto me nije sobom poveo! Bila bi s njime išla priko svita... — Mislio sam da si ga zaboravila... — Nikada! A ča ste zbilja mislili?
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio dete, naš komšija... MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo.
I tek sada, iz lica ti i glasa, sve više vidim u tebi ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga Stanka, što me je, dok smo bili deca, krijući se, iz bašte
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako se ljeskala na suncu! Postajala sve vedrija, sve lepša! Gotovo već poče da zaboravlja svoj Cvet. I, možda bi ga i zaboravila da nad izvorom nisu leteli leptiri kroz čija je krila prolazila svetlost sunca, kao nekada kroz latice pustinjskog
»Gde mišji narod?« Mirno je čekala svoju sudbinu. Nije ona važnija od miševa i princeza, a i breza ju je sigurno zaboravila! Stolica tiho uzdahnu, spremna da ne zajauče kad je bace u oganj, kad neko uzbuđeno uzviknu: — Kakva stolica, ljudi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Svoje muke u domaćoj feudalnoj državi (pre Đurđa Brankovića) ona je već, uglavnom, bila zaboravila; uostalom, te muke bile su neuporedivo manje nego one pod Turcima.
Majka te je već zaboravila, snae Jele zaboravit neću; snao Jelo, nenošeno zlato!“ Božio je Janković Stojane: „Božja pomoć, sirotico stara!
Stoju majka već zaboravila, snae Jele zaboravit neću; snao Jelo, nenošeno zlato! Ko će staru dočekati majku? Ko pred mene staru išetati?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odlazio je dugački Stric koga je već prežalila, ali ga nije zaboravila. Odlazio je ponositi hrabri Jovanče, koga će ona nositi na srcu čak ako se više nikad i ne vrati. — Ako se ne vrati?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
To je vređalo njen ženski ponos. Jednoga dana je čak planula i zaboravila se, tako se zaboravila da je grdnu lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se
To je vređalo njen ženski ponos. Jednoga dana je čak planula i zaboravila se, tako se zaboravila da je grdnu lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se nije mogla da održi na
i prezirala kao gadne spletke besposlena sveta — spletke koje je na jedno uho primila, na drugo pustila, čula, pa i zaboravila. Zato se silno iznenadila kad joj na Krstovdan priđe glavom sama Zona i poče o tom istom da joj se jada.