Jakšić, Đura - PROZA
On je uzdahnuo, a ona je klela Madžare tako groznim kletvama da kad biste ih vi čuli, vi ih nikad zaboravili ne bi, dobri čoveče!
ti nisu zaboravili... ti ne mogu zaboraviti! Onaj mali gospodin dade znak kuvarima da sipaju. Gladna sirotinja jurnu bez svakoga reda na
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
međ nama ćuti, ćuti jer zna da bismo od onog što bi mogao reći najviše prečuli, malo razumeli, pa i to malo brzo zaboravili. Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer smo mu jezik iščupali, jer smo ga kamenjem i cepanicama jer smo ga dotukli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Drži ikonu i digao je više glave. Nama živa srca popucaše. Prestravili se, pa zaboravili i da gasimo. A on stoji. Crven ga plamen obasjao, bijela brada prekrila sva prsa, digao ikonu više glave, i kroz onaj
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
No mi smo se malo poviše udaljili od predmeta i zaboravili se opisujući ovoga lopova. Ali tako je to u svetu! Pravo je rečeno da dobar glas daleko ide, a zao još dalje; pa zato
, samo da što duže mislite na mene. — A da ne bi zaboravili, evo vam ovaj puket cveća. On neka vas podseti na moju molbu i na vaše obećanje — veli Melanija. — Sećaće me na vas...
’Ajd’ desetica, i kojekako. — E al’ opet, vi zaboravili koliko je dugačka zimska noć. Pa svu noć konji jededu, a noć se otegne k’o gladna godina...
— Oče Ćiro — viknu malo jače domaćin s vrata. — Česnjejši... O, oče Kirilo! — viknu još jačim glasom. — Zaboravili ste da mi kažete kad da vas probudim. Tišina. Nikakva odgovora. — Oče Ćiro — viknu još jače domaćin. — Spavate l’, a?
— A šta ste mi, papâ, kupili; da niste što zaboravili? — Dakle, šta je bilo, Ćiro? — pita nestrpnjiva gđa Persa. — Je l’ polučio onaj što je zaslužio?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tako je cmoknuo, da se i sama mati zarumenila. — Izvolite sesti. — Hvala. — Vi ste već gotovo na nas zaboravili bili. — Znate, ja sam čovek koji se ne nameće; gde me rado primaju, tamo idem.
Ja vam iskreno kažem da bez toga venčati se neću; pre ću od svega odustati! — O, zaboravili smo, odma’ ćete i’ dobiti. Gledićka otrči mužu i javi mu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ugurali su je u sobu, kao što se tele gura kroz kapiju. U brzini, bili su zaboravili vrata da zatvore, za njom, pa je Pavle tako spazi u svetlosti jeseni, zbunjenu, pocrvenelu, sa zalazećim Suncem u daljini.
Ti koščati mrki, sasušeni, ljudi, sa brda i planina, ogrezli u krv, u krvoprolića, kao da su bili zaboravili da se smeju, pa su se sad smejali nekim sitnim tičijim glasovima. Isakovič zatim ču kako se dovikuju.
Nismo mi Turci. Opasnost je da Kumrija preboli, i decu, i ode, i ona, nekom mlađem čoveku. Izgleda da su Isakoviči zaboravili tu stasitu, plahovitu, ženu. Ta ne čeka, da je teraju. Ako je Trifun osramotio nju, neće se ona obazreti, ni na decu.
Bili su sasvim zaboravili, serbsku, zavist, rođačku. U kući trgovca Žolobova, posle toga, nekoliko dana, u familiji Isakovič, samo se o tom
Vratila se, i sad žive sretno. Oboje su sretni i zaboravili su šta je bilo. Gospoža Femka ima divnu dečicu. On ih je sve video, u njihovoj kući u Budimu, kad je u Kijev dolazio.
Italije, Domeniko Tercini i grof Bartolomeo Rastreli, ali su Isakoviči, pa i Pavle, ta strana imena, bili, davno, zaboravili.
Teodosije - ŽITIJA
ušavši svi u crkvu svetog Pantelejmona pokloniše se, i grleći ga ljubazno ga sa suzama celivahu, tako da su od radosti zaboravili toliku udaljenost mesta i tolikih dana i noći trudna putovanja, jer dobiše što su želeli.
Samodržac i svi blagorodni čuvši ovu strašnu pouku, sa suzama priklanjahu vratove svoje, tako da su od mnogog umiljenja zaboravili i hleb da jedu, jer se već beše i dan preklonio.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali su u toku turske vladavine ove borbe zaboravili i Srbi i Bugari. Mase srpskog i bugarskog stanovništva, koje su radile zemlju, koje su trpele iste patnje i imale iste
Ali pod uticajima sredine i usled mešanja ženidbama oni su se stopili sa muslimanskim Srbima i potpuno su zaboravili svoj jezik. Dinarski muhamedanci spadaju uopšte u najstarije srpsko stanovništvo ovih oblasti.
Osim toga je izvršeno mešanje ovoga stanovništva i poislamljenih Bugara koji su zaboravili slovenski jezik. Početkom XIX veka su Turci i Tatari prevlađivali istočno od Jantre, a gotovo u svima varošima severno
Za osudu je da se na ovaj način podržava megalomanija jednog naroda. Pomenuli smo već da su Bugari bili sasvim zaboravili na borbe koje su sa Srbima imali u srednjem veku.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— povikaše ona dva magarca iznad vrata krčme. Do ponoći se krčmar i čiča Trišo toliko napiše da su zaboravili ko je od njih krčmar, a ko je čiča Trišo. — Ja sam krčmar, a ti si mlinar! — tvrdio je čiča Trišo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
matori glasovi nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred starcima kapitulirati, koji su, opet, zaboravili na Lenku, pa svaki po svom ćefu tera i glas menja. Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da nisu padale bombe, Isakovičevi vojnici zaboravili bi bili gde su, misleći da vežbaju pod Varadinom. Ukopani u zemlju, oni su noću lelekali uz gusle, poduprvši leđima
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
hlebom, kad smo odlazili i obećavali sami sebi da ćemo ih se setiti i da ćemo vratiti dobro dobrim, svi oni koje smo zaboravili, zaokupljeni sami sobom.
na bokovima i listovima nogu, a onda, kada joj je ruka već bila na kvaki, nadzornik je zovnu: — Hej — viknuo je — zaboravili ste ovo... — Šta? — Upaljač. — Hvala — reče i iziđe u noć. ČOVEK KOJI JE DOBIO ULICU Kada je poznati pesnik N. N.
Stajao je i ponavljao komplimente kao pokvarena gramofonska ploča, a onda su ga opet zaboravili. Kada bi šetao ulicama, deca su već izvikivala njegovo ime (to se u toj varošici smatra izuzetnom šalom i zove se
Matavulj, Simo - USKOK
Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao da bi
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Tebi se žuri, a meni treba mnogo vremena. HASANAGINICA: Treba vremena i onom detetu, koje ste svi zaboravili... MAJKA HASANAGINA: Ko bi od aga čekao sedam godina da mu se rodi prvenac?
Ne vide oni nikoga osim sebe. Nek je samo njima potaman. Njima je stalo do milosti vezirove, a na Alahovu milost zaboravili! Oni ne paze da se o boga ne ogreše, nego da se o vezira ne ogreše!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
dok ocu ne prinese žar, da ovaj zapali cigaru, i tek onda bi odlazio, i to natraške, kao iščekujući da ga, ako su zaboravili, opet za šta pozovu. I kad je već bio veliki, momak, odelo su mu jednako oni sami naručivali.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Perzerin i Osvim, smešne reči! PUTNIK: Umesto Prizren i Osim. DOKTOR: Pa ko tako govori? ŠALjIVAC: Zar ste zaboravili kako su velike klipe načinjete do 24 predjela neba. DOKTOR: Uu! Kakav je to jezik?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
E, u tom scenariju me nećete gledati, da znate! Na nas su, izgleda, bili sasvim zaboravili. Ostavili nas da se smrzavamo na onoj cičoj zimi; inonako ćemo biti posle streljani za ratne zločine, Šta li?
Jedino ste zaboravili da se osigurate od raznih protuva, koje će i vas i vaše naslednike poizbacivati sa svih mesta na koje ste opalili
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Vraška devojko, i s tim tvojim knjigama! 2. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron su ovde svoju šnupntiklu zaboravili. JELICA: Šnupntiklu?! MITA: Što prosti kažu „šnuftihla“. JELICA: Čujete l’, tatice? Jedan bedinter samo!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju. Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili. I zakon trajnog srca neka vlada kraj srušenoga grada.
U brda smo pošli. Kosa joj duga i žuta, bliska u hodu njena su bedra. Napustili smo zakone i rođake, zaboravili miris roditeljske trpeze, grlimo se iznenadno, a ja ne znam ko je ona.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
kuglica, a neprijateljski vojnici se u rovu uskomešaše i ašovima počeše izbacivati zemlju, da bi se što dublje ukopali. Zaboravili smo na umor. Ushićeni smo pred samrtnim strahom neprijatelja. Takav je rat.
Najednom opet ugledasmo onu kolonu u daljini, na koju smo bili i zaboravili zauzeti osmatranjem na drugoj strani. Austrijanci su prilazili brzo onoj šumi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A koga ste vi, more, zaboravili? podseća ih č'a Marko glasno. — Pa nismo, Ago, zaboravile, ali sad..... ne znamo.... pa kako ćemo, muca Anđa.
— E, pa ne mogu svi da plaste i kopaju. — Ja, ja, brate moj, jes', tako je... — Ej, ljudi, mi se zagovorili, pa i zaboravili bardak, viknu domaćin. — Ja, brate moj, nisam zaboravio, no ne znam đe je.
Tek zna, koga on jednom ovako oglasi, više se taj ne viđa u crkvenom stolu. » He, ovo smo se mi zaboravili !« trza se Marko i vadi iz džepa požuteo stari časovnik. Dobro je, Taman koliko treba! — Ujaa! ...
Dete istrča na dvorište... Opet žurba, snovanje, nameštanje, pozdravi, poljupci ... — Napred, svatovi! A malo mačence zaboravili... Razleže se iznenadan, očajan vrisak, koji ispuni užasom ceo narod. — Tetice... ne idi!... Teto... uzmi me!..
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Brinući se o opštim ili, kako se to Sreta lepo izražavaše, narodskim stvarima, zaboravili su i na sebe i na svoje i na svoju kuću.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I gore, i dole, i svuda su gorele sveće. Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno. Magda ispade iz kujne i čisto ustuknu ispred Sofke.
Iskupiće se oko nje, i kao kajući se što su je noćašnjim svojim tolikim, od srca, kao samoživim veseljem, zaboravili, počeće, češljajući je i kiteći, da plaču, nariču oko nje. Ali zato ipak na njih Sofki nije bilo krivo.
Pa ne samo da im je ovo sada kao prvi put što se tako izopijali i sasvim zaboravili, nego da je to njihov običaj na ovim njihovim svadbama. U tome se i sastojala njihova veselja.
A ja ovamo mogu bez ičega. Ja i njena mati ništa, zaboravili na nas!“ I tada se Sofka seti da su možda odavno bez para, bez igde ičega, i sa jezom dočekujući ga poče sebi da
Pandurović, Sima - PESME
Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na pomolu snova, S nevinim horom skrivenih slavuja, Mutnu i tužnu pesmu: Aliluja! Zaboravili smo posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam
Da imala nisam vazda budno oko, Da mi glava, srce nisu bili hladni, Davno bi me — mali i krvavi plen — Zaboravili svi zverovi gladni. A ovako, moćna biće mi i sên.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dušmaninu se pomolili. Naše sluge ne sukratili, naše sirote ne zaboravili, već se za njih molili da ih bog izbavi — luga prostirača i pepela pokrivača.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Na to reče brat najmlađi: „Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Groblje za strance je zbog njih podignuto, da ne bi dobijajući od vas manje, bolje i potrebnije nezbrinuto imajući zaboravili.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Braćo, — pitao je on — niste me zaboravili? — Nismo, kako zaboravili! — odgovaraju oni. — A ni ja vas — kaže on. — Opet smo se našli na narodnom poslu!
— Braćo, — pitao je on — niste me zaboravili? — Nismo, kako zaboravili! — odgovaraju oni. — A ni ja vas — kaže on. — Opet smo se našli na narodnom poslu! — Jesmo, ako Bog da!
Uspomena koju sam o njoj sačuvao isto je toliko lepa kao i ova o putu o kome sam ti sad pričao. I rastali smo i zaboravili se onako isto.
I rastali smo i zaboravili se onako isto. Dakle, prošlo sve, zaboravili se mi, živeli svojim životima, putovali svojim putevima, ratovali svojim ratovima.
Jer, evo, mi na njih besmo sasvim i zaboravili. Sv. Petar položi ruku na srce. — Gospode, — odgovori on — a ko bi i mogao znati gde su ti?!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
oh, bože! gotovo su zaboravili, donijeli su cvijeće, malo gladiola, krasnih svježih gladiola, naslonili su ih tamo na radijator... o, hvala, hvala...
Prosto kao da smo zaboravili ugasiti lampu na hodniku, pa odšvrljali na četrdesetodnevno krstarenje!... Mediteranom!... Ta je li moguće da je to
Ko može da zamisli kakva se sve straćavanja odigravaju u samoći jedne bolesničke sobe? Da smo slučajno zaboravili rukavice na radijatoru pa se vratili po njih, ko zna s kakvim bismo ga licem zatekli? Bolesnik je ostao sam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kako je sad ovuda, govore li o meni ? — Sve se ućutalo, dijete; zaboravili su te, čim si otišao... zasad ćeš biti miran. Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U to vreme Englezi nisu bili rado viđeni gosti na atlanskoj obali Francuske. Najstariji ribari nisu još zaboravili englesku flotu koja se tu kretala za vreme Napoleonovih ratova.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I gonili bi se dugo i valjali po uspaljenom strništu ne osećajuć sunčeve žege ni udaraca naizmenice i čisto bi zaboravili i na samu stoku. Ali ona je bila čvrsta i odlučna: puštala je da radi što hoće, samo neka joj ne osvoji života.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Konačne odgovore nije dao, nije ni mogao da dadne, ni Mišić u svojoj kritici, bar ne toliko uverljive da bismo zaboravili na iznesene zamerke; više i bitnije od toga: da bismo posle tih odgovora mogli da čitamo poeziju kakva je Popina ne
U poslednje vreme, opet, kao da su svi ili gotovo svi zaboravili na književnost i prekonoć postali političari i ideolozi. Drugo, u visokim obrazovnim i naučnim institucijama dugo je
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno“.
Miljković, Branko - PESME
zadnje svetlosti, to su predeli preslikani sa očiju mrtvaca čije reči zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje sve smo zaboravili osim svoje vlastite smrti koju živimo molitva Treba se moliti smrti za svoj život a tišina će sačuvati skamenjene
Krakov, Stanislav - KRILA
— Luda, i onako će umreti... — dodao je dobrodušno. Posle su na njega i zaboravili. Sedi major je igrao sansa sa Duškom i potporučnikom Milovanom.
— Siromah Duško je to voleo. Kazimirov grob je bio nedaleko, ali su na njega zaboravili. I onako su tih dana opet streljali jednoga. Vojnici su primili vino i nedeljno sledovanje u duvanu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
! Sećate li se da pre 2—3 meseca Mak-Mahon umalo što nije učinio s njom ono što učini Napoleon 1851. Zar ste zaboravili da je republikanska stranka u skupštini pobedila samo sa jednim glasom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A treće čete još nema... S one strane reke vlada mrtva tišina, kao da su zaboravili na nas. Niko od nas ne sme glavu da promoli. Povremeno zaprašti mitraljez. Pokušavali su granatama da nas iščeprkaju.
Mi smo se ispeli na neku gomilu kamenja ispod jednog platana, da bolje vidimo, a i da se zaklonimo od sunca. — Već smo zaboravili kako to izgleda kad maršujemo kroz varoš i kite nas cvećem jada se Brana „Maher“. — Kako?...
jer će nam svojim pričanjem odstraniti za izvesno vreme monotoniju i tešku neurasteniju, koja nas sve više muči. Zaboravili smo naše prepirke i nudimo jedan drugoga svim onim što imamo.
Nasmejao sam se, jer sam znao da se pitanje odnosi na onaj slučaj u Bidža-Mahali od pre tri godine. — Još niste to zaboravili? — Ah, pričao sam ja mnogima taj slučaj, i slatko su ti se smejali, sveca ti detinjeg. — Hoćemo li?
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Pusti ti njih... Kad oni varaju, varaću i ja ... —Tako je! I opet se diže starac otac Dionisije i veli: — Mi smo zaboravili u našem veselju da ispijemo čašu u zdravlje — znate koga?
Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi! Dobra vam noć! — i pođe u kuću. Ivo gledaše za njom, i kad zatvori kućna vrata, bješe mu čisto žao
„Biće oni već zaboravili svoje siromašno selo”, pomisli mladić, „gdje ih svaka nevolja gonila, pa se podali drutome, tuđemu životu”.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Misle o njemu na osnovu onoga što su čuli od onih koji su ga prošli pa posle zaboravili na tegobe. Priče o ratu! Kako su mi smešni njihovi pripovedači!
Možemo lepo preživati naše lepe mogućnosti. I Dimitrije poče da nabraja. Možemo otići iz ovog kraja i tada bismo zaboravili ono što su nam ovde učinili. Izmaći se izvan domašaja naših progonitelja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
što je, između ostalog, razlog da sve jezike govore s nekom tipičnom jevrejštinom, iako su svoj jezik napustili i zaboravili. Pavle je pričao o Parizu sa dosta francuskih izraza i uzrečica, i s gestikulacijom koja je bila potpuno nova.
ljudi ti koji su tamo ostavili tanjir lepih jabuka na stolu; zadenuli za ikonu bosilak; ili se smeju u dvorištu, a zaboravili da u sobi ugase sveću, pa im on previče preko ograde koliko staje to palanačko osvetljenje.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I onda, zar je čudo što smo se u snu trzali, što smo zaboravili i narodne pesme i očenaš, pa često puta i svoje sopstveno ime i prezime, i mesto rođenja, i imena svojih roditelja.
I tako smo polako i nečujno zaboravili jedno na drugo. Moja peta ljubav bila je jedna glava sentimentalnoga romana, koji nije ni završen.
Mi smo, gospodo, jednog iz naše generacije zaboravili na Zemlji... – Nismo ga zaboravili – pisnu sa donjeg dela stola, gde se okupila opozicija, Radoje Domanović – nismo ga
Mi smo, gospodo, jednog iz naše generacije zaboravili na Zemlji... – Nismo ga zaboravili – pisnu sa donjeg dela stola, gde se okupila opozicija, Radoje Domanović – nismo ga zaboravili, nego se on izvukao iz
– Nismo ga zaboravili – pisnu sa donjeg dela stola, gde se okupila opozicija, Radoje Domanović – nismo ga zaboravili, nego se on izvukao iz spiska. On je na nekakav način preparirao spisak naše generacije pa je izostavio sebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Mamo... mamo! — čujemo uzvike. Kao da smlati nešto ljude. Ta i oni imaju decu na koju su gotovo i zaboravili, pridavljeni užasima života. Ali oni im ne mogu pomoći sada, ni sebi, pa ni ovom detetu.
Ženjeni oficiri izvukoše prvi iz svojih sanduka sačuvano odelo i kretoše u varoš da bi zaboravili tugu svoju. Neoženjeni su sedeli po šatorima i igrali karata.
Oko podne poče i bugarska artiljerija da šara po dolini, tražeći našu pešadiju. Bili smo i zaboravili na neprijateljske kolone, koje su nastupale ka Lerinu, jer su se pojavili bliži, i po nas opasniji cile Vi.
A oni će na nekoji način dostaviti vest i poslednjem vojniku na objavnici. Zaboravili smo i na umor i na žeđ. Ađutant trlja zadovoljno ruke i veli: — Bugari su danas nešto obazriviji.
To je široki plato, koji se prema jugu polako spušta. — Zaboravili ste da spomenete i Kajmakčalanski potok, oko kojeg smo se krvili. Kapetan Radojčić pogleda u kartu. — Da.
Petrović, Rastko - PESME
Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, Setih se da smo zaboravili prvo umreti. Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Već su i najstariji suncokreti u livadi zaboravili kada se njihov daleki predak zakleo na vernost nebeskom caru. A čemu i da pamte?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati.
Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati“.
“ Musina tri srca, svakako, — kaže Maretić — znače tri života, „samo su pjevači zaboravili pravi smisao tijeh triju srca, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne. Jednog dana mogli ste šumom pratiti trag nekog dječaka. Stigao je do samog logora, prošvrljao ga unakrst i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
se tu koji pisma ne znadu, znadu li, a nisu dobro za ovo skazivanje razabrali ni od drugih čataca pročuli, ja l' su zaboravili, zato vala mi za ovi Aharov posao ponašire iskazati što i kako, krošto li se je slučilo što.