Jakšić, Đura - PROZA
te godine se — gospodin Zarić svojim debelim trbuhom počeo odlikovati. On je, možda, u svome izobilju na to i zaboravio; ali oni koji su svoje jadne kolibice za budišto isprodavali, baš u to vreme kad je on bogate salaše na najlepšim
po licu puno bora, oči mutne, bez svetlosti; pije pokatkad po svu dragu noć, a ne ume da se nasmeje; pevati je i zaboravio, a najlepše je gudio u celoj okolini... Kosa seda, a pre tri godine beše vrana.
A oni su mi cela moja radost; da nema njih, osedeo bih pre vremena. Siromah!... Zaboravio je da među ono nekoliko pramičaka sede kose, što mu se po slepim očima lelujala, ne beše nijednog crnog vlakna; sav
— Moraš, kćeri, i ti ići da ga dovedemo kući... Starac se već i zaboravio šaliti, pa mu je šala i izgledala malo hrapava, zajedljiva... Siromah starac!... A danas mu dođe da se i on malo našali.
Obradović, Dositej - BASNE
„Idi sve tom putanjom,” — kaže mu oni „pak ćeš brzo k jednoj doći.” A kad ovi to čuje: „Ha, ha! Nešto sam zaboravio”, reče, pak bež' natrag.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(Zaboravio sam kazati, da su Turci Valjevci, odma kako su knezovi posečeni, svoje žene i decu odselili u gradove, u Soko i Užice.
Napisao sam dva pisma, jedno mitropolitu Stratimiroviću a drugo — sad ne znam upravo kome, zaboravio sam, ili princu Karlu ili general-komandi, jerbo mi je oboje napominjao lajtnant.
Konjici okolo stoje, a mi sa Karađorđem uđemo u čador veziru na razgovor. Katić tolmači. (Zaboravio sam kazati: onu noć, kad je vezir na konak na Bele Vode došao, sve četiri dahije sednu u lađe i niz Dunav bez familije
I onda su posekli Radomira oca Pavla Radomirovića. To je bilo 6. avgusta 1804. godine, licem na Preobraženije. Zaboravio sam kazati: kako je došao Crni Đorđe sa Požarevca sa pročima — odma Đorđe Ćurčija zovne: „Ko je ćurčinac, hajde za
Čini mi se, da taj peskoviti put traje nekoliko pošta, zaboravio sam. Kad izađosmo iz peska, onda smo brže putovali. Dođemo u Harkov i nađemo Čardaklinu ženu (koju je Čardaklija sa
Sad ja pokažem da sam na Vračaru, kako sam nosio mur moga strica Jakova, u hitnji, kad sam pošao, zaboravio ostaviti, no u džepu odneo i evo ga.
da sam ja u Srbiji, u valjevskoj nahiji, u Brankovini selu; Protić u Požarevcu; Teodor u Cesariji u Rumi; Čardaklija, zaboravio sam gde za se kaza, negde, čini mi se, oko Arnautluka, i daje bio u Cesarskoj ritmajster, da, „kako se Srbija pobunila
rano iskaše izun da se prevezu, no kad im odrekosmo konečno, a oni okretoše uz Moravu i između Bagrdana — uprav mesto zaboravio sam — na konaku udari Karađorđe s vojskom i sve i̓ pobi i pljačku uzmu.
Voskresenija (ovo mi je Gaja Dabić kaz̓o, da je po Voskreseniju u vtornik ili Sredu svetlu boj bio na Čučuga; ja sam zaboravio bio) čujem ja, da se od Sokola vojska sprema na valjevsku nahiju, koju je pokupio, oko 5800 Turaka, neki Valjevac
Ovo sam zaboravio i preskočio. Kad je naša vojska, po drugi put, 8. maja 1806., izišla na Vračar, Miloje Petrović načini šanac u Cigansko
No sad da vidite. Čovek ugovara, a Bog rešava. (I ovo sam zaboravio. Kad smo ja i Čupić došli u ordiju, zastali smo popa Galonju iz Mačve, i više od dvesta kočija mačvanski̓, gde dogone
A i moga su oca posekli, i na smrti je amanet ostavio da mu niko njegov Turcima ne veruje, ali sam ja njegov amanet zaboravio, no to iz nužde i za narod žertva, i svaki čas pogledam kad će dželat doći da seče.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— I mi nismo po pola ljudi... Gle ti njega! Ušuškao se vazdan tamo oko tih sjajnih pulija, pa nas i zaboravio!... — uzeše ga koreti što šuška s kapetanom. — Bog dušmana zaboravio, braćo! — Izvinjuje se David doslužujući im.
— uzeše ga koreti što šuška s kapetanom. — Bog dušmana zaboravio, braćo! — Izvinjuje se David doslužujući im. Kapetan diže čašu i kucnu njom čašu pred pop-Perom.
ne popu, da se deca nisu igrala nikakim drugim »utvarama« osem popovom kapom, koju je on u vinogradu, bežeći od grada, zaboravio, te je bujica snela u potok a deca našla — što potvrđuje i sam Živadin i Mitar, koji je popa gologlava stigao i nabio
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čuo je da puca grane za njim, pa mu se učini da ga neko vija. Beše zaboravio da je kraj njega bio Marinko... Mislio je da se sve selo diglo za njim u poteru...
— Znam, ali razbijen sanduk, pa onda... — poče pop. — Zar Lazar nije mogao razbiti sam svoj sanduk?... Zar si zaboravio da je on toga dana pucao na Stanka?... I pucao na čoveka, i mogao ga je ubiti, pa mu opet ne bi niko ništa...
Zaplaka se starac od radosti... Nasta ljubljenje... Sve živo oplaka od radosti. — Na koga se naljutio bog? Koga zaboravio?... To nije istina. Ja ga vidim!... On blagosilja moju kuću!... I živeće koleno Aleksića dugo, dugo!... Mnogo će živeti!
Zar si se malo puta ovde igrao?... Uđi, uđi!... Evo ti i strina-Petre, tvoje „cine.” Zar si zaboravio kako si je zvao?... Lazaru se noge podsekle. Ove blage reči, onaj čudni pogled. Je li mogućno da je to otac Stankov?..
— vikao ga je neko. On otvori oči i vide Marinka nad sobom gde se smeši. — ih, Aleksa brate! Subaša te sasvim zaboravio. Kad ja dođoh danas pa zapitah, rekoše mi da te se nisu ni sećali!... Jesi li gledan? — Jesam!... — prošapta siromah.
Stanko priđe družini. — Neka se nabavi koje jagnje... Sutra su Petrove poklade — reče on. — Vidiš, a ja i zaboravio! — reče Zavrzan. I diže se s Jovanom i Jovicom da nađe jaganjce. Petrove poklade padoše baš u nedelju 27.
Ima li igde, pod ovim božjim pokrovom, takog čudovišta?... Razume se da je davno oprostio. On je već i zaboravio svoje muke u ovoj radosti... Zora je sinula rumena i sjajna. Nijedan oblačak ne sakri sjajnog sunašca.
Beše zaboravio da joj pusti ruku. Osećao je raj držeći njenu ruku u svojoj. To opaziše i Aleksa i Petra i osmehnuše se. Aleksa dodade
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu spram mesečine. — Pa zar si zaboravio na čardak pun šišarke? — Pun je! — kaže otac glasom mekanim kao svila, a rukav prevuče preko očiju i spusti ruku.
— A gde je ranjen? — Bogami, ne znam. Ne znam — badava! Pisao mi je, istina, njegov drug Jole, ali ja sam zaboravio. Smešna imena tamo. Evo pisma! U dve borbe — u dve...
! — Da kako ću? — reče naš pop. — Onako je sve u dlaku! Još sam zaboravio da mu kažem da sam i jednog Turčina pokrstio, i eno ga, svi ga znate, valjan hrišćanin i jedan po jedan gazda u selu.
Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio. Ja sam zaboravio da vam kažem. — Šteta! — reče gđica Vedel sasvim uspokojena.
megdan s Kursulom, pa ipak on htede se načiniti ravnodušnim, kao da on i ne motri na tako običnu stvar i kao da je i zaboravio da je sav išaran kao Sidovljeva karta Evrope. On očigledno čekaše da ga ko zapita za njegovo junaštvo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Stari sede pred kućom pa pućkaju na lule; poneki se tuži na kamiš i vajka se što ga je sinoć zaboravio da iščisti, pa sad dobio k’o krajnike vukući dim, te mu preselo svo zadovoljstvo i uživanje.
— E — predloži pop Spira — ’oćemo li da malo isperemo gušu vinom? — A koliko ga imate u podrumu, zaboravio sam da vas zapitam! — reče g. Pera. — Pa imam tako trideset akova.
Dok se oni tako razgovaraju, čaše se neprestano pune i prazne. Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino.
— Ta tu tvoju »slatku« gospoja-Persu! — Pa šta: jesam li vid’o? — Bože, Spiro, i ti si već sve to zaboravio!! — A da! E, pa nisi trebala onako na kraj srca da budeš! — Eto, sad ja na kraj srca!...
Pop Spira je sutradan im’o posla u polju u vinogradu i po njivama, pa je sasvim zaboravio šta je juče bilo, jer kad je bilo posle večere, uze lulu i duvankesu, pa će reći popadiji: — ’Oćemo l’ tamo preko?
— E, pa... — veli pop Ćira, vadeći iz sanduka stvari — evo i za tebe, mama, da vi’š da te nisam zaboravio... al’ bolje, ’ajd’ pogodi sama šta sam ti don’o! — veli, a zaklopio stvar. — Ju, mamâ, iberašung! Aaa!
— Jest, naučila — smeje se ona — naučila što je Švaba zaboravio... — A-a-a, a ti tu... to su, izvesno, sve vaši... je l’ te?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Trpa u pojas, po pazuhama, jednako obzirući se oko sebe da nije štogod zaboravio, ne video još koju krpu, prut što treba da uzme, ponese.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba, koliko se u Savku zaljubio, ipak nije hteo da se dâ sasvim poznati, da ne bi posle na miraz zaboravio. Savka se malo udali da bere grožđe, a Ljuba se gospođi Jelki približi. — Kako vam se sad dopada moja Savka?
Razljuti se i odvaži da više ne piše. Već je gotovo na Savku zaboravio. Kad jedared dođe gospodar Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom u O., mesto Čekmedžijićevo. Otsednu u bircauzu.
Afrika
! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.
Mi ne vidimo šta je na njemu da bismo znali šta nije; već čim ga pogledamo, prvo zaključimo da je zaboravio vezati kravatu, poneti šešir itd.
Sad je primetio da ja spavam na ravnoj postelji, bez jastuka (bio sam zaboravio da ga nabavim u Francuskoj), i pre no što će leći, doneo je da mi ponudi svoj jastuk.
“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.“ Bio sam zaboravio da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim domaćinom, najprijatnije, što se da zamisliti, sve do prelaska za ručak.
Pošto se izvučem iz ćebadi, iznenađeno gledam vuneni kostim za kupanje koji mi je preko odela. Zaboravio sam da sam noćas, drhteći od zime, išao da otvorim kantinu i iz nje nasumce izvukao prvu toplu odeću na koju sam naišao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Toliki su, pre njega, već, krenuli u Rosiju, i nestali u snegu, u daljini, kao da ih je Bog zaboravio. A još se toliki spremaju, da pođu. Stalno, tako, lutamo, u nekoj noći, iz koje, nama, izlaza nema.
kaže, i on se seća, tako, da ga je otac kljukao, pričama o Akilu, i grečeskim junacima, ali on je sve to davno zaboravio. Sve mu je to smešno. Treba živeti. Treba decu izroditi. Treba živeti veselo.
Osećao se veseo, i sam, u tom proletnom danu. Bio je zaboravio sve drugo. Joan Božič, posle, imao je neke črezvičajne poslove, i u Rabu.
Kud žuri? Koga želi da sretne? Pa se seti da ga smrt, još uvek, vreba, na ovom putu – što je bio zaboravio. A kad je, trčkajući nasumce, po hodniku, naišao u trpezariju, vide da je prazna.
Gospožu Božič bio je zaboravio. Na celoj toj velikoj pučini vijenskih krovova, nije imao nikog svoga. A kad bi se setio priča svog poočima Vuka, koji
Mislila je, onako lepa i gola, da je zaboravio noć u Vizelburgu. Pavla je, međutim, podilazila jeza, jer mu se, i u zagrljaju, sad, činilo da na njegovu mrtvu ženu
Kajzerling je jako zadovoljan, da se i to svršilo. Isakovič je bio na njih već zaboravio. Iznenada, sad, setio se, u onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu
Isakovič onda reče da ima svoju slavu, Svetog Stefana Dečanskog, Svetog Mratu, ali da je sve molitve, u ratovima, zaboravio. Nada se umreti, stojeći, sa sabljom u ruci, ne pognuv glavu. Neće se uplašiti smrti, kao što se babe plaše u mraku.
Bio je Francez i živeo u Franceskoj, u varoši zovomaja: Tur! Isakoviču, iako je molitve bio zaboravio, nije bilo pravo što mu franceskan dira u slavu, ali nije hteo da vređa te popove, koji su se klanjali ponizno, kad ih
Kad bi Volkov mogao da vidi Trifunovu ženu, Kumru, kad obuče tesne čakšire husara, nikad je više ne bi zaboravio. Pavle onda dodade da mu je Volkov pričao i nešto neverovatno.
Petar pogleda hladno Pavla, pa reče, da je njega, Pavle, u Beču, izgleda, zaboravio. Kakvu su njemu pisali šaržu? Pavle na to, snuždeno, pognu glavu.
Video i u snu. Bio ih je zaboravio. Đurđe onda dodade da je Kumrija videla tu ženu, ili čula šta se o tom laje, pa je javila Trifunu da mu se neće
Teodosije - ŽITIJA
Ako bismo po dostojanstvu i po suštini opisali sve ono pređašnje što je zaboravio u metanisanju, umiljenja i tajne i javne uzdahe, i suza njegovih istočnike, izgledalo bi neiskusnima i lenima nemoguće.
u radosti i veselju božastvenom, i nasićivaše se neiskazanim viđenjima mnogodnevno, tako da je i hudo bilje i gorki žir zaboravio jesti, i ni da ga skupi izaći potom nije mislio, niti je želeo još da živi na zemlji.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci. Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Timotije me je iznenađeno posmatrao. - A, to si ti! - rekao je na kraju. - Zaboravio sam da je danas tvoj red! - dodao je.
Ili bi seterka zalajala kad ne treba, ili bih ja zaboravio da izvučem udicu na vreme. Baronica me je posmatrala čučeći nekoliko metara dalje, ali tako kao da ne posmatra mene,
- U redu, neka i zna. Ali, kako ti znaš, Atamane! - Zna Mita. Zaboravio si da je on predstavnik razreda na profesorskim sednicama.
Ali, kako ti znaš, Atamane! - Zna Mita. Zaboravio si da je on predstavnik razreda na profesorskim sednicama. - Zaboravio sam, ali to je lud plan, to s novcem, i ja neću da se mešam u to. Pisma, to je u redu, ali njen novac!...
goveđeg paprikaša, kutija šećera u kockama, farmerice i kišni mantil koji je Vlada na poslednjem semestralnom raspustu zaboravio. U kutiji za novac bilo je ravno 174 dinara. To je dovoljno da Rašida i ja dođemo do Beograda.
ona čija je ofarbana kosa podrastala, tako da joj je glava bila šarena kao glave jedne vrste barskih ptica kojima sam zaboravio ime. Odgovorih da nije. One rekoše da u tome, ipak, nečega mora biti. Takva jedna baba! A Markota?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jesi l’ sasvim prepravan, Sofro? Nisi li što zaboravio? — zapita Čamča. — Sve je u redu. — Jesi l’ prepravio dolamu i ćurdiju? — Jesam i pojas, i samurkalpak.
Gospodar Sofra malo natrag otskoči i nadžakom obori i trećeg. Eto sad četvrtog. Krečar se sav okamenio, zaboravio je petla navući; Čamča pak, odmah kako su vrata provaljivali, podvukao se pod krevet, no kad je video kako Sofra lopove
Tu će se još jedared odmoriti, pa onda upravo do Krakove. Sad padne na um gospodaru Sofri da je zaboravio kući pisati. Otkako je otišao, nije još pisao.
Otkako je otišao, nije još pisao. Doduše, u Košici mislio je pisati, kako je iz čarde otputovao, ali je zaboravio i niko me to nije u onoj zabuni posle čardanske bitke palo na um. Sad sedne pa piše. Piše i Čamča, i Krečar.
Gospodar Sofra baš onda nije bio kod kuće, otišao je Čamči. Sad je Pera u enom elementu. Zaboravio je da on nije više član u kući, ode sa latovom u štalu, posednu dva najbolja konja, pa jure tragom bećara.
Žao joj je što nisu odmah kod njih otseli; kalfa je zaboravio to javiti, premda mu je bilo kazano. Već pola devet, a nema nikoga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ništa nije bio zaboravio. Milujući ćerčicu, naredi da se vozi lagano, i kao neki ostareo medved, sav nakinđuren, poče u kolima pred detetom da
„Vi Srbi najradije birate posao vojnički, pa zato...“ Uznemiren što je dalji tok svoga govora potpuno zaboravio, ponavljao je ovu frazu, na nemačkom razume se, svakome, ko god mu je to jutro došao na oči. I nikako nije išlo dalje.
Kad bi bila prisutna, zaboravio bi se i zagledao u nju, uvek bledu, sa usnama malo povijenim, i dugim trepavicama, pod kojima je bila tama.
svom mozgu Vuk Isakovič, nekoliko godina, sećajući se svega, po raznim mestima svog života, na razne načine, dok nije zaboravio.
O bratu i ženi sve dotle ne dobi vesti uopšte, tako da ih beše skoro zaboravio. U puku se proču da će zimovati u Oberpfalcu, a da se njini ostali pukovi tuku protiv Prajsa.
i razvod braka svoje snahe, nego prosto da svrši ma šta, da bi joj olakšao samrtne muke na koje beše, privremeno, zaboravio.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Podmornicu je, verovatno, ostavio ispred vrata: samo mu je ona nedostajala pa da bude kompletan. Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija.
« Zaboravio sam da kažem i to da su našoj ulici neprestano menjali imena sve to vreme, a pošto smo stanovali na prvom spratu, pri to
Bilo je tu, naravno, i drugih lepih knjiga; na primer, Četiri uspeha Gulje Koroljove, zaboravio sam ko je napisao. Jaka stvar!
ni zastave na vetru, više ne pričinjavaju nikakvu radost, baš kao da je neki rasejani scenograf posle predstave zaboravio da skloni stari dekor (sve je iščezlo sem nepotrebnih kulisa i statista! Ribarske svađe Karla Goldonija, možda?
Iskopam rupu, samo da probam, mislim, jesam li još u formi, da nisam slučajno zaboravio da opalim maškom klis u vazduhu, i gle, još sam dobar igrač klisa — to se, izgleda, ne zaboravlja, baš kao što se ne
Zar se ovde, u Beogradu, ljudi još cene po glupim »teget« odelima i kravatama? Bože, na to je potpuno zaboravio! —Dođi ovamo! naredi mu carinik, gromada od čoveka. —Dođi da te malo pretresem . . .Takvi kao ti sigurno nose drogu!
A kad si mi krao slaninu iz paketa u domu »14. decembar«, to ništa, a? A što te Žika lečio od upale pluća, to si zaboravio? I sad se ne sećaš starog Žila! Pili su viski u carinskoj sobi. — Pa, vidim, brate, da ti tamo nije išlo bogzna kako.
kad je prijatelj kod koga je neko vreme stanovao zaboravio da mu ostavi ključ od kapije, pa je do zore skakutao po snegu i obilazio usnulu Kalenića pijacu, zavideći smrtno svima
— Laže, druže nastavniče! — reče drugi. — Stalno me zasmejava; on je počeo! — Tišina! Gde je kristal-šećer? Zaboravio? Trk, šta čekaš? — Šta je sa onom starom salom za igranke? — Srušena je. — A jezero? Kupaš li se u njemu?
Matavulj, Simo - USKOK
Janko ču gdje viče: „Nije tako, bratanoviću moj svijetli!... bog zlo zaboravio. A, da oprosti sveti vladika, besposlen pop i popadiju bište!“ Na to se zaori smijeh. Milun obrisa prašinu.
Sjećate li se prije, jednako je hodio i nadgledao, a sad kanda je i zaboravio! — Sâm bog zna! — reče Stane i uzdahnu. — Suviše je meka srca, pa, zanago, ne može da prežali Krcuna!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Aleksandar Popović (1929—1996) mi je rekao da je već zaboravio i sadržaj svoje knjige. Podsetiću vas, u nekoliko reči, premda je PRILIČNO uzaludno prepričavati ovakav roman.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali za sve to vreme bavljenja prozaičnom politikom i života u pozitivnoj Engleskoj, on ništa nije zaboravio i ništa nije naučio.
Milićević, Vuk - Bespuće
Sjeća se, jednog dana, Milan je bio zaboravio da govori njemu, i pričao je veselo, s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu, o lumpovanju, balovima i
— Nemoj da me koriš. Ja znam što ti hoćeš da kažeš. Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše.
On se sjećaše nje kao malog djeteta koju je kasnije zaboravio; začudio se kad ju je, poslije toliko godina, ponovo spazio i našao kao izraslu, vitku djevojku, s crnim očima,
On pođe sav uzbuđen i uznemiren u svoju sobu i tek kad se udari o jednu stolicu, sjeti se da je zaboravio svijeću u inžinjerovoj sobi.
Prošle su ga bile te vatre i groznice; on je bio gotovo prebolio i zaboravio nešto za što je mislio da se možda nije za njega ni s njim rodilo.
punu sunca i vatre, unio svoje mrazeve i zime, da je mirno i hladnokrvno, poslije jedne prespavane noći, na to sve zaboravio, bez ijedne misli koja bi ga korila, bez ijedne želje koja bi je tražila; ona je nestala i utopila se u njegovim
Sremac, Stevan - PROZA
Ih, kakav si! A da ti čitam Sanovnik, a ti bi na ručak zaboravio!« A onaj bi mu obično odgovorio: »More, učo, bože zdravlja, eto nedelja, pa ćeš se načitati da će se dosaditi i nama i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kod jednog domaćina naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono što je zaboravio.
naučio ovo, uz drugog zaboravio ono, a kao za pakost, nit je dobro ono što je naučio nit mu je loše bilo ono što je zaboravio.
Šta li sam to tamo našao, šta li zaboravio, a šta li zapamtio? I zašto me sve to prati čak i za obasjana avgustovskog dana, kad sve sjenke spavaju otežale od
Ne prođe ni pet minuta, kad evo ga opet, provlači se kroz rupu na zidu i smješka se kao krivac. — Eto ti, ja opet zaboravio kako se zove ona staretinarnica. — Muzej, muzej. Evo, zapisaću ti na ovoj cedulji.
Tek samo vidi da se pretvorio u pijano i vileno čeljade, zaboravio da se ikad bojao Švaba, pa samo katkad zatrese ošamućenom glavom kao kobila u vršaju, ali sebi ne može da dođe.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čuvši ovo car mnogo se udivi i kaže, da je taj rob jošt prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on davno istrunuo.
Najposle ga zapita đavo još jednom: — Jesi li štogod naučio? A dete mu odgovori: — Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
Dok ti se onaj junak sjeti da je zaboravio ćemer, pa trči brže bolje natrag. Kad dođe vrelu zastane prosjaka, nazove mu boga i zapita ga kad je stigao na izvor.
Rahat pođe pred podne kući, ama Mujo rahat i prerahat, pa je u tome bio zaboravio i na ono što je slagô. Kad on tako idući primakne se blizu kuće, kad al' ima šta viđeti: pred njegovim vratima imade
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „Kamo ti glava?“ Ja se maši rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica pa vadi mozak iz moje glave te jede; a ja polagano
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
To mora da bude. MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem. SOFIJA: Zaboravio si onu poslovicu o stolici? MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat!
POZORIJE 5. SELjAK, PREĐAŠNjI SELjAK: (poznavši magarca): Šta, opet si nešto skrivio? Ej, nesrećni sine, zar si zaboravio moje savete i one muke koje si podnositi morao? Ali neka, kad si takve pameti, a ti se muči kao vrag.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) Nigda nisam u mom životu ni vidla. Sad kako znam u ruku da uzmem? SRETA: A gle, ti si milostiva gospoja, ja sam i zaboravio. Čekaj da te naučim. Vidiš ovu četku? Uzmi je u ruku. (Sultana uzme.
A gle, mal nisam zaboravio. Pelo, danas cej daje bal. Gledaj da se malo nalickaš, da mi praviš paradu. SULTANA: Šta, ja na bal sa slepicama?
Lalić, Ivan V. - PISMO
V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako možeš, da te nema — To neće biti dokaz da ja jesam. Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja.
u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko u ruci Odsutno te nosi Sa nesrećom našom Sklopio je zavet, Pa zaboravio I zavet i sebe — Al svetiljku ipak Ne gasi u hodu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mada je, izgleda, zaboravio da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i stade mirno s rukom
Oni koji me vole zovu me: Miša ili Mišelino. U ateljeu imam džak za spavanje. Zaboravio ga letos neki Šveđanin. Pa, ako ti odgovara dok se ne snađeš ...
posle „dobar dan i sedite“, primećivalo se da je veoma dugo živeo u inostranstvu: teško je pronalazio naše reči. Zaboravio čovek!
Naravno — čabar! što je najsmešnije: dobro se seća da je negde sakrio sam od sebe dve cigare, ali u međuvremenu je zaboravio gde to. Tada počinje čuveni monolog o tome kako, sem njega, cela zemlja uglavnom krade!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ta šat se naranimo našim laganjem. MITA: A kako ćemo ući kad smo nepoznati? ALEKSA: Opet si zaboravio: alat čini zanat. Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On je jedan od retkih ljudi u svetu. — Viđate li ga još? — Kad god idem u Madrid. Nije me zaboravio; ponekad me zadrži na večeri. Njegova žena i sestra sviraju u četiri ruke.
— Evo me, gospodine! — Nemam vode. — O izvinite, gospodine, ja sam sasvim zaboravio. Evo, trčim. Pet minuta docnije lomnjava po stepenicama i deran kuca: — Smem li ući? — Slobodno, Vaskes!
— Ne znam na koga mislite? — Mislio sam da je samo jedan stari ribar ovde. Zaboravio sam njegovo ime. — To bi mogao biti takođe tvoj otac! — reče jedan od njih onome drugom.
Sa druge strane, na nečem što je ili divan ili postelja za decu, sedeo je bolesnik. Njegov lik sam bio zaboravio, ali je očevidno bio grdno izmenjen, samim tim što me nije ni najmanje setio na onaj koji sam jednom video.
Voleo sam sa ushićenjem tu devojku koja je trpela u životu, koja još trpi i koja je došla da to kaže. Zaboravio sam zašto sam je zvao da dođe. Da je to bilo radi mene a ne radi nje.
Mogao sam još potrčati za njom. Ona se nije osvrtala. Da se osvrnula samo jedanput potrčao bih, i posle bih sve zaboravio; cela njena priča bila bi kao predigra.
Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu... Treba poklati sve petlove. Čak ako bi dan i zaboravio da svane — kakva glupost! To nije da bi pevali, već da bi sebe razbudili. Šta me se tiče šta će misliti o životu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bojažljivo sam se kretao i gotovo zastrašeno priđoh stolu za kojim su sedeli poručnik i narednik. Nisam zaboravio da im prvo kažem čin. Opet me uputiše dalje... Kao da sam se malo uživeo u okolinu...
Bio sam srećan što sam ostao čitav i, onako uspravan, stajao sam da se odmorim. Zaboravio sam da me i u tom položaju može kuršum pogoditi, jer sam već preživeo trenutak kada sam bio na pogledu njihovom.
— Njegovo ime? Osetio sam laku drhtavicu pred ledenim glasom komandanta divizije. Brzo se pribrah i odgovorih: — Zaboravio sam da zapitam za ime. Čini mi se da ni trepnuo nisam, kad sam izgovorio ovu laž.
Jedan izgubio, a drugi zaboravio? — Na licu komandanta javi se grimasa kao da nas omalovažava. — Slušajte!... U drugim prilikama ja bih možda cenio
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad. — Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre. Zaboravio sam da se vaš posao ne sme prekidati. Ja, znate, naučio na našu kancelariju, gde vrata ne miruju ni pet minuta.
— A ti, čini mi se, ne vide pisara? — Ne. Što? — Više je okrvavljen od nje. Zaboravio na to u zabuni, pa samo uskoči na konja i ode. Gojku opet zasija radost na licu. Seti se Velje sa zahvalnošću.
Ali da i on zna, da ga odovud gledaju! !... O, onda bi zaboravio one udarce kamdžijom, ono poniženje i sva stradanja... — Gospodine Gojko, reče pisar ulazeći, da vam izdam časkom platu,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I vadim drob! Zato sam Drobac! I nemo to da mi ne upamtiš za idući put! (Izlazi desno. Kraj pumpe je zaboravio volujsku žilu.) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa! Dođe ko tele, ode ko tele!
GINA: Kud god da ide, ostavlja krvav trag! (Potiračom pere kaldrmu) VASILIJE: Da čovek ne veruje!... Pogledajte, zaboravio je volujsku žilu! GINA: Znači, vratiće se! Moraću još jednom da perem iza njega! VASILIJE: Ovim ih tuče?
GINA: Zaboravio si da pomeneš kučeći stil! SOFIJA: Hvala, sad mogu i sama! Trčim da presvučem kostim, još mi je vlažan!
DARA: Ne stoj te tu kao zavezani! Svaki je sekund dragocen! (Svi odjednom ućute: ulazi Drobac) DROBAC: Zaboravio sam žilu. Ovden sam neđe ostavio žilu. Đe mi je žila? Zove me Majcen na dužnost, kad niđe žile!
MILUN: Ne počinje u šest! VASILIJE: Počinje, tako smo plakatirali! JELISAVETA (s verande): Vasilije, čekaj! Zaboravio si periku i čizme! VASILIJE: Nemam ja devet ruku! MILUN: Ne počinje ni u 6, ni u 7, ni u 8! Ne počinje nikad!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nama je dobro. Prokleta pobeda i oduševljenje. Da živi mržnja smrt prezrenje. JADRANU Zaboravio si bijesne i grozne gusare? I galije od Neretve, crne i krvave? I pesme i mačeve naše duge i tmure?
I galije od Neretve, crne i krvave? I pesme i mačeve naše duge i tmure? I jedra i veselja, urličuća kroz bure? Zaboravio si njine teške, mračne glave? Haj, pogledaj, i sad, školja kad se zažare i tresnu o nas grmljavine tvojih talasa.
Ja sam zaboravio mnoga imena igrača, ali sam zapamtio Prestinija i Grandiće, a najviše našeg levog beka, Branu, koji me ja pomagao i
Ja se sećam jednog našeg centarhalfa, narednika austrijske ratne mornarice, čije sam ime zaboravio, ali čiji gorostasni stas nisam zaboravio, kako udara držaljem, kao Tale u narodnoj pesmi, i brani svoju zastavu.
jednog našeg centarhalfa, narednika austrijske ratne mornarice, čije sam ime zaboravio, ali čiji gorostasni stas nisam zaboravio, kako udara držaljem, kao Tale u narodnoj pesmi, i brani svoju zastavu. I ja sam se tukao za tu zastavu.
Prešao sam dakle u Beograd i ostao. Moja mati imala je u Beogradu neku sestričinu, čije sam prezime zaboravio, ali znam da se zvala Maca. Imala je kuću pored kafane „Moskva“ (Balkanska ul. br. 6).
A bio je zaboravio kako počinje. Posle rata, i kod nas bilo je ljudi, pa i književnika, koji su tražili čak i od Narodne skupštine da im se
Veli, onda ovo drugo. Tako se opet vraćam u Udine. Imamo operetu. Zatim putujem u Opatiju. Zaboravio sam da mu vratim onu knjigu.
Ali tihi, mokri zidovi, jedna modra dolina, koja se spuštala u more, pokriše me senkama i tišinom, tako da sam zaboravio sve poznato i gorko, i lagano ispravio se da vidim more.
Tebi, jer tebi je sam bog dao vlast jer nikad nisi zaboravio te stene ponosne, sure, orlovite. Mučeniče, sveče naš nekloniče.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Za svaki slučaj, ako bi narod baš nešto i zaboravio da vrši svoju obavezu prema zakonu, to sam ja već, predviđajući i taj najgori slučaj, poslao pre tri dana poverljiv
(ime pisca sam zaboravio).” Hteo sam posetiti i gospodina ministra pravde, ali on nije bio u zemlji. Bio je u to vreme na odsustvu, i otišao u
i kako je mladi pesnik bio činovnik, to njegov starešina ovako dostavi gospodinu ministru: „(Ime i prezime sam zaboravio, te se mora uzeti uobičajeno N. N.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ej, ljudi, mi se zagovorili, pa i zaboravili bardak, viknu domaćin. — Ja, brate moj, nisam zaboravio, no ne znam đe je. U mal'ne poče' da mucam, ka' one žene na prelu. — Koje žene, č'a Stevo?
Tako ga mi zaboravismo, a i on je, valjada, bio zaboravio na svoje staro gospodstvo, — naučio se na rahatluk, a i starost ga sustigla, pa se dosta, bogme, i promenio.
i zacenuh se od smeha... Tako sam zaboravio na svoju nevolju. Ali me ona jedinica opameti. Posle nikad ne dobih ni trojku, nego sve odlične i vrlo dobre ocene.
Onaj što stoji pod najmanjim zvonom već se počinje ljutiti: on treba prvi da povuče, a Marko, kako mu se činjaše, i zaboravio na zvonjenje. — Prvo! reče Marko, a nestrpljivo podskoči, podiže ruke i zaljulja zvono...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Najedanput mu padne na pamet i lupi se po čelu.) Narod, govor! Eto, ćaskam sa vama pa zaboravio na govor. Ama, ćutite kad vam kažem... ćutite, razumete li... (Šeta uzbuđeno i smišlja govor.
MLADEN (seti se): A, jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (Daje mu listić.) JEVREM (uzima i zagleda): Šta je ovo? (Spiri.) Pa je l' ti kažeš 271 glas?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama, prosti me, palio sam prangije kad je ono vladika ovud prolazio, pa ih jako nabijao, a zaboravio da zinem, pa sam otad ka’ malo tvrd na ušima. — Je l’ se ko još otimao za kmetstvo? — poviče Sreta. — Jok, brate.
Famulus Maksim ga dočeka na vratima. Zaprepasti se čovek kad ga onakva vide pred sobom. A zaboravio sam vam ranije kazati da je Sreten već pridobio Maksima sasvim za se.
I sve je to zaboravio neblagodarni svet, pa čak i one silne i krasne kajgane! I on, dakle, koji je negda tako rado viđan u svakoj kući i od
Izabrao je drugu struku, a ono sasvim batalio i zaboravio. Ne možeš ga skoro više ni poznati da je ikad to bio; ostale mu samo još dve stvari iz onog doba: voleo je da
Stigao je Sreten u mehanu i sede do Provira, bivšeg poljaka, za koga kažu da je prišipetlja onog starog propalog režima. Zaboravio sam vam kazati da je prilikom restavracije suverenstva narodnog i Mića dobio svoje »ise«.
da svečano proslavimo taj događaj. — Za koji događaj? — Pa onaj proglas u Braziliji, onu promenu. Eh, pa ti već zaboravio! Ih, ala si i ti neki. — E pa de! Zaboravio sum, nesum učevnjak kako tebe...
— Pa onaj proglas u Braziliji, onu promenu. Eh, pa ti već zaboravio! Ih, ala si i ti neki. — E pa de! Zaboravio sum, nesum učevnjak kako tebe... — Osvetlićemo selo, proveselićemo se pred tvojom mehanom, pa ćeš i ti zaraditi što.
Ne zna lepo čovek šta radi! — Ali, eto, danas se i on nešto odobrovoljio, uhvatili mu jedan trenutak slabosti, i on zaboravio i svoje nazore i tatkove savete, pa dopustio ćati Peri da igra s domaćicom!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Flašu je dobro zapušio, zapušač prevukao voskom i ostavio je u jednoj metalnoj kutiji, gde ju je bio i zaboravio. Kad je jednoga dana, u drugoj polovini juna, otvorio flašu, jegulja je iz ove iskočila i odmah počela puziti po stolu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A opet, da ih ne bi svet sasvim zaboravio, redovno su se pojavljivali na saborima i svečanostima. Slali su bogate priloge za zidanje škola i crkava.
Sluga, pošto još jednom baci prestrašen po- | gled po konju, da nije štogod zaboravio, privede alata, gurnu onu uzengiju na Tomčinu nogu, koju ovaj beše samo podigao, pa onda brzo pređe na drugu stranu,
Pandurović, Sima - PESME
Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan. S fakirskom verom dočekao tu bih San dubok, večan, i željan, i nužan, Sâm, lišen sviju doživljaja
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „A da dva puta sam te zvala“, odvrati cura smijući se. „Pri tebi zaboravio bi on i na večeru!“ doda onaj stari. „Čuješ, Stane! Ovaj naš vidar sve o tebi nešto zbori!“ „A šta, striko?
“ Svi potvrdiše da je tako. Ozrinić stade prebirati za kolanom, govoreći: „Baš bjeh i zaboravio, no se sad sjetih! Donio sam nešto, kao neka ikonica šta li je, te mu ostade kod nas...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
11 Djete moje, san te prevario, Prevario, ne zaboravio! Zlato moje, san te prevario, Prije tebe, nego tvoju majku! San u bešu, a nesan pod bešu!
(Ime) 301 — Šta ne može ni jedan čovek o sebi kazati? (Da je umro) 302 — Šta nije još niko na svetu zaboravio? (Da umre) 303 — Šta čoveka ćelavim čini? (Kosa) 304 — Što baš onda opada kada raste?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: Kamo ti glava? Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla, pa vadi mozak iz moje glave, te jede; a ja
Najposle ga zapita đavo još jednom: „Jesi li štogod naučio?” A dete mu odgovori: „Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „„kamo ti glava?”” Ja se mašim rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla pa vadi mozak iz moje glave te jede; a ja
videći da je carev sin prestao k njima dolaziti, dosjete se jadu, da je kakvu drugu đevojku k sebi dobavio a njih zaboravio, pa se dogovore da navalice pođu u kamaru đe carev sin leži.
Čuvši ovo car mnogo se udivi i kaže, da je taj rob jošt prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli, da je on davno istrunuo.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Iz kujne ulazi Prosjak) IKONIJA: Jesi večero? Šta kaš za pasulj? PROSJAK: Odličan! Ne bi vam ga zaboravio ni kad bi mi kruna sinula s glave! GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nema šta!
— Ajmo, polako, goskapetane, polako. Tako, nogu prednogu! Samo polako! (Izlaze. Tanasko je zaboravio pušku naslonjenu na Anđelkov grob. Prosjak polako ustaje, sumanuto se kreće po sceni.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Zaludu se ti poklapaš“, reče mi, „ja tebe poznajem kako god i ti mene; al’ se ti nimalo mene ne boj; zar si ti zaboravio da smo se mi svagda dobro pazili? Dobro si učinio što si od kaluđera utekao; baš kao da si mene pitao!
god penjali uz brdo, onda ti moj prelat čita brzo, brzo, baš kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole poleteli, onda bi zaboravio čitanje, i stajalo bi ga vika: „Karisime, odosmo, propadosmo!” Već mi je dosadio bio pitajući: „Što govore oni ozgor?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Torni pas Kušmeljev vijaše u naslonu. Osinjača je šaptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Baksuze miči mi se s očiju'... 'Mutavko, gubi se u obor!'... Jesi li zaboravio? Sudario se s razrogačenim Aćimovim očima. Ja nisam zaboravio. Oženio si me, a nisi me ni pitao da li ja hoću.
'Mutavko, gubi se u obor!'... Jesi li zaboravio? Sudario se s razrogačenim Aćimovim očima. Ja nisam zaboravio. Oženio si me, a nisi me ni pitao da li ja hoću. Oženio si me Simkom da bi ti Milunka bila bliža.
Ječeći, okrenu se ka zidu i pokri glavu da više ne čuje zvona. Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio. Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak.
Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio. Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak.
Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je. Sve što je bilo do te večeri, on je zaboravio. Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak.
Neopažen od pasa, ušunja se u senjak i pored stoga klonu na sneg. Diše hroptavo, usporeno i nedoklano. Zbog Simke je zaboravio da ponese paru i otkupi dušu. Nema zvezda, a noć sve vidi. Oseća: kostreše mu se dlačice na vratu.
Dok sam mlađi bio, često sam ih sanjao, a dva puta isto, što, eto, nisam zaboravio ni sad, pred polazak. Otac u velikoj šubari, plazi jezik i sav je iskićen jataganima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao. Ali, još više od rastanka, bolela ju je misao da ju je on odbacio i zaboravio, sve dok nisu počele stizati njegove slike koje je ona trebala da prenese na svilu.
»Baš koješta!« i sama isto zaključi, pa ipak, još od zore poče čekati pticu, ali vrabac niti se javi niti pojavi. »Zaboravio me?
« — pomisli i uštinu se za mišicu, ali ogromna Zlatna kraba i dalje je stajala pred njim, smejući se: — Zar si zaboravio šta želiš? Da nećeš da budeš car? — Ne — provali iz dečaka. — Hoćeš li najkrupniji biser mora? Postao bi bogat...
Mogao bih, kasnije, s njim pobeći! Kad bi stari bar jednom zaboravio da upali svetionik!« Ali starac je, tačniji od Večernjače, čim se rub zapadnog neba zarumeni, palio džinovski fenjer,
Zaboravi na to... — sav smračen, oblačak strogo odmahnu glavom, a dečak prošaputa: — Kako bih zaboravio? A i zašto? Ako postoji Princ oblaka koji se u suton spušta i usamljenim dečacima postaje drug u igri, što ja to ne bih
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle njegove, Gospodar-Jevremove smrti, kupio njegov po evropski uređen Konak,
Ludom hrabrošću, Stojan ga je i otplatio, ubrzo, u boju na Mišapy; ali, i opomenu je ubrzo zaboravio, jer kao da mu se sve bilo povratilo: i uloge, i pobede.
kiše bilo malo a sunca mnogo, Vuk je slušao i beležio a guslar je ocećao kako se u njemu, opet, kravi toplota koju je zaboravio.
Pitanje ga je bocnulo pa onda izmigoljilo u prostore sna. Ujutru ga je zaboravio, a nije ni bilo važno: već je kretao na put, prvo u Trst pa onda na mesto zbivanja, u Grčku.
Popa, Vasko - KORA
ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među dlanovima Grejao sam ulicu Kojom si se vratila Glas ti je po krovovima Zaboravio belinu Časovi sa kojima sam samovao Dižu se pred tobom Sa snežnih stolica 28 Pod očnim kapcima Spavaju ti
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pri rastanku moradoh joj obećati da ću se uskoro opet pojaviti u njenom salonu. POSETA GROFICI Od RUMFORDA Nisam zaboravio obećanje gospođi Lavoazije, da ću je ponovo posetiti, ali me razni događaji u tome do danas sprečiše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ „I ti me uveravaš, da je ona isto onako snažna, pomamna i odana, kao prva, koju nisam zaboravio i koja se nije najbolje svršila?“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi.
Da bih ipak sve to zaboravio ustao sam i gledao kroz prozor. Kiša više nije padala, ali mrak beše potpun. Tada se setih da sad nailazi mestašce gde
Pa i ja više sebe ne poznajem. Znam, vidim i sam: nisko sam pao; stidim se od tebe; zvao sam te pa zaboravio. Znam: to hoćeš da mi prebaciš. — Ne, nisam... — promucah.
sedela sasvim mirno i pogledala me još jedanput tako otvoreno, tako dobro i sa toliko plemenitosti da sam sasvim bio zaboravio gde sam i šta je sa mnom. Ja propustih stanicu gde sam imao da izađem i ostadoh u kolima sve dok ona ne siđe.
Da li se i vama to isto kadgod desilo ... ali, pardon, ja sam zaboravio da vi niste oženjeni, na čemu vam zavidim poslednjim nervom koji je mojim nesretnim brakom upropašćen.
svestan sam onoga što kažem, oče moj, jer iz vas govori sam veliki duh moga pokojnog oca, čije sam zanimanje bogami, zaboravio. Isto mi je on tako govorio i eto tu me je trebalo dirnuti tu, gospodine, u tu žicu.
Ulazi!“ Dakle taj bol koji mi je ta starkelja tada nanela, ne nazvavši i mene mladim gospodinom, ni do danas nisam zaboravio. Taj bol nije malo uticao na moj budući karakter. On me je upravo i doveo dovde.
A tamo, tek što je koraknuo, osvrte se, baš kao da je pola samoga sebe negde zaboravio i za sobom ostavio. Okrete se Mitar kao što se uvek okretao kad je sa drugom svojim putovao i o njemu se očinski
‘ I jesam, gospodin predsednik, na drva zaboravio, al’ sam se brzo digao i volove upregao. Upregao sam volove, pa sam u šumu pošao, a baš mi to na um da te pitam, ali
“ pita zaprepašćeni predsednik. „Zec, gospodin predsednik“, kaže Boka, „od što ga je komšija Sreta pogađ’o, a sam zaboravio, pravo da ti kažem, da je pušku dvocevku o svoj ramen nosio.
Sve one dužnosti o kojima su ti tvoje starešine ranije govorile ti si momentalno zaboravio, ti ih, uostalom, kako valja nikad i nisi mogao razumeti.
u najslađe lutke bila je toliko lepa, a moja sreća što je držim i mogu da gledam toliko potpuna, da sam skoro sasvim zaboravio gde sam.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i nadareni bili, oduvijek sam nagonski osjećao kao manje vrijedne, zapravo defektne), u tom oštrom zapažanju čisto bih zaboravio na čustvovanje.
Tokom tolikih godina kao da je sasvim bio zaboravio svoje porijeklo i svoju zemlju. Sad se odjednom trznuo; užurbao se, uskomešao, pregnuo da nadoknadi propušteno.
— O, još ćeš se čuditi kako si lako i brzo zaboravio! Jer ovo isto što ti se sad čini „neizdrživo” i „beskonačno“ , posmatrano unatrag činit će ti se da je bilo „lako“ i
Redovna poratna euforija. Ali masa je bila zabrinuta. Masa je gunđala. Što ćete, to je već njeno!... Zaboravio sam vam napomenuti, stvar se dešavala u jednoj fantastičnoj zemlji u kojoj su već prethodno svi socijalni, ekonomski i
ilustrovanog tjednika, ko zna po koji put, prepričan slučaj o čovjeku koji je, nenadno pogođen totalnom amnezijom, zaboravio ime, identitet, prošlost i familiju, pa neznano odlutao, zamućenih očiju ali lagan kao ptica.
Odlučio je: ovo ćy ponoviti, sve na dlaku ovako, čim se probudim. Samo, kad se probudio, bio je zaboravio kako se izvodi onaj mali „grif” s plitkim udahom. Slično je i ovo...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo kad bi krstonoše minule pored kakva bogata doma, gde su domaćice iznele nekoliko karlica mleka, zaboravio bi sve misli, dočepao bi jednu kutlaču i srkao dokle god traje...
— Nije to tako — odgovori mu Vujo. — Ti si i zaboravio kako ti je bilo, kad si prvi put napadao čoveka, oči u oči, usred bela dana.
Srećom, sad je zaboravio na svoje okolnosti, inače bi mu ovo novo osećanje samo pozledilo rane i muke mu uvećalo... IX Državna vlast, posle
Zastade i oslušnu... Neko mu se približuje. A, jest, to je društvo, na koje je on bio zaboravio. Potrčaše svi napred ćuteći, a Đurica skakaše pred svima, ne znajući ni gde gazi, ni kuda ide, ni šta radi.
Jovo iziđe iz sobe polako. — More, prođi se komedije, kad ti kažem. Najpre sam zaboravio, a posle je bilo dockan... — reče on ljutito, pa posle kao da se priseti nečemu i povika: — A šta mi tu jednako drobiš
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim je Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor. I tako je ovde već sto godina proveo, pa je još uvek bio onako mlad kao kad je došao.
Čuvši ovo car, mnogo se udivi i kaže da je taj rob još prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on davno istrunuo.
Najposle ga zapita đavo još jednom: — Jesi li štogod naučio? A dete mu odgovori: — Nisam ništa, nego sam zaboravio i ono što sam pre znao.
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „Kamo ti glava?“ Ja se mašim rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brže-bolje vratim natrag.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jer još čujem nad glavom vetar kako svira Pesmu praznu k'o uteha, tešku kao pad. SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je
ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ta sezona kupanja bila je pokvarena mojom lakoumnošću ali ubrzo sam zaboravio tu lekciju i samo dve godine kasnije sam zapao u još goru nepriliku.
savremene književnosti, koja se razlikovala od svega onoga što sam do tada pročitao i toliko me je zanela da sam sasvim zaboravio svoje beznadežno stanje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” A onda me otac strogo pogleda i upita da li sam ja zaboravio ono što mi je često govorio da grmljavina nastaje usled tandrkanja kola svetog Ilije kada se vozi kroz raj i da li ja
Nikad nisam zaboravio ovaj incident i nikada nisam imao razloga da promenim svoje mišljenje. Jedan gospodin, svedok malopređašnje tuče,
parnih mašina nekoliko godina pre deklaracije nezavisnosti, Džim je izneo jednu svoju misao koju nikada nisam zaboravio.
godine ukinuto staro ime “Kraljevski koledž?” Skoro sam završio priču o mojoj karijeri studenta koledža, ali sam zaboravio da još nisam pomenuo jednu stvar koja mi je ležala na srcu, a to je nauka.
Pogled na istok otkri mi jedan prizor zbog kojeg sam skoro zaboravio na doručak. Daleki, snegom pokriveni Alpi, obasjani ranom sunčanom svetlošću, odskakali su od pozadine svetlog plavog
Pogled na istok otkri mi jedan prizor zbog kojeg sam skoro zaboravio na doručak. Daleki, snegom pokriveni Alpi, obasjani ranom sunčanom svetlošću, odskakali su od pozadine svetlog plavog
Između mog mladog škotskog prijatelja, moje majke, Nikole i mojih profesora na Institutu za fiziku, uskoro sam zaboravio neprijatne uspomene na germanizam u Pragu.
Čekao sam vrlo dugo dok se nije pojavio taj ”neko” a to je bilo onda kada sam skoro zaboravio na ovaj pronalazak. U međuvremenu nisam imao ništa do parče papira za uzvrat za sve muke koje me je, pored toga,
Video sam ga tri meseca kasnije, ali nikada posle toga, i tako sam zaboravio da sam ga uopšte napisao. Sada sam otkrio da je slika razvoja elektromagnetne teorije koju sam onda izložio, ista kao
ponašanja materijala koji se upotrebljavaju u konstrukciji induktivnih kalemova, toliko su me zaokupili da sam i zaboravio kako propuštam izvanredne prilike istraživanja u oblasti nove fizike koju sam uvek simbolično predstavljaoslikom
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Neko je dete zadocnilo; sa sklenicom u ruci poskakuje i žuri se kući; sigurno ga domaći iščekuju, pa zaboravio na svoje. I dućani se zatvoriše. Napokon i iz čitaonice iziđe ih nekoliko.
Danguba je na to već zaboravio, i sada, na toplome suncu što ga tako ugodno zagrij eva, čisto uživa. Ne sluša gospodarevu okositu zapovjed, ni
se iz varoši vraća, i kabanica bila bi im prostrana: stopili bi se uza nju i osetio bi slast u životu, i barem za čas zaboravio bi na svakidašnje brige. A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno. Sam kako će dočekati zimnju zoru?
Sa sobom je ponio samo što se na njem našlo; čak je zaboravio i na struku, bez koje dotada nije nikada od kuće kretao. Kad svitaše, s prvoga visa ugledavši u zalivu zalutalo more,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zbog toga je više nego zanimljivo da Petrović ni na putovanju po Africi (1929) nije zaboravio na kovače, o kojima nam daje pouzdano obaveštenje: „Oni, kao što znamo, pripadaju zasebnom plemenskom rodu i
Moram priznati da ustajem, obavljam poslove i ležem s nekim čudnim, pritajenim osećanjem da sam nešto propustio, zaboravio, smetnuo s uma, ali ne znam šta.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Morao bih se vratiti sa unapređenjem kako bih i ja sa svoje strane zaboravio nepravdu koja mi je učinjena. Eto, to je sve što ja tražim.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vidiš li da sam poslednji gost i dužan je svaki da mi učini počast!.. Ustani, jer nijesam Ciganin! E, Bog te milovao, zaboravio si na dobre stare običaje!.. — Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini.
— Jeste, dok sam živ to ne mogu oprostiti!.. — Phi, pobratime, koliko si slab!.. E, bolji sam od tebe. Zaboravio sam i oprostio sve što mi je učinjeno za pet stotina godina... A ti pominješ guske i grebene!..
Ni nadbedrenik nije zaboravio. I to neka mu je s jadom prosto. No taj čovek nagnao njegovu popadiju da napuni kadionicu žara i tamnjana, pa da pođe
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ja se na to probudim i taki se setim sna, jer tko bi na tvoje poljupce zaboravio? No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem na lutriju na tvoju sreću. EVICA: Ah, bože!
Krakov, Stanislav - KRILA
Po danu je spavao pod stenom buđen samo treskom eksplozija. Na Kazimira je zaboravio, neprekidno pio konjaka, i uvek mislio na samoubistvo. Potom su jedne noći došli neki novi ljudi i smenili ih.
Petrović, Rastko - AFRIKA
! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.
Mi ne vidimo šta je na njemu da bismo znali šta nije; već čim ga pogledamo, prvo zaključimo da je zaboravio vezati kravatu, poneti šešir itd.
Sad je primetio da ja spavam na ravnoj postelji, bez jastuka (bio sam zaboravio da ga nabavim u Francuskoj), i pre no što će leći, doneo je da mi ponudi svoj jastuk.
“ — „Ni ja, tj. nikako ne bih smeo garantovati za vas da ste protestant, ali bih smeo da niste katolik.“ Bio sam zaboravio da sam u Africi i razgovarao sam sa svojim domaćinom, najprijatnije, što se da zamisliti, sve do prelaska za ručak.
Pošto se izvučem iz ćebadi, iznenađeno gledam vuneni kostim za kupanje koji mi je preko odela. Zaboravio sam da sam noćas, drhteći od zime, išao da otvorim kantinu i iz nje nasumce izvukao prvu toplu odeću na koju sam naišao.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
DRUGI TURČIN: Vjere mi, zato!... A da si mu dizgen malo popritegao, šćaše bit kročiji! ĆERIM: I ne bi zaboravio da je i on samo rajetin. Ne! Al’ evo Kolebana! (Koleban dolazi.) HASAN: Jesi li ga našao? KOLEBAN: Na domu beše!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A zašto se niste malo založili? — Nisam imao kad, zaboravio sam, šta li. — O, ja na to nikad ne zaboravljam. Makar trista poslova čekalo, prvo valja založiti svoj kazan — to je
Sad nema takvih popova... — Govoreći ovo, jednako je opravljao kola. Upitam ga odakle je. — Ne znam odakle sam; zaboravio sam već otkad sam na granici — odgovori mi on — a skoro ću zaboraviti i kako mi je ime.
u Beogradu, u kome konzul javlja da je doznao kako je nekoga austrijskoga laćmana, dopisnika »Nove slobodne prese« (zaboravio sam mu časno ime), koji je bio u turskom taboru, nestalo u borbi na Šumatovcu, te se po tome misli da smo ga mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Da vidimo sad dalje. Takvo je, dakle, stanje bilo petnaestog i između petnaestog i šesnaestog. Aja. Zaboravio sam još reći da je petnaestog septembra posle podne stigao i naš treći bataljon, odnosno drugi po redu.
Ađutantu je diktirao zapovest. — Ih — rekoh podnaredniku kad smo izišli — zaboravio sam da kažem da je poginuo kaplar. — Ne mari.
I kapetan „Fikus“ zaboravio kako se to kaže na ruskom. Da bi im najzad objasnio, Pera je kinuo tako snažno, da je sve čaše s vinom preturio.
„Đevrek“ je odmah gotov. Skide bluzu, pa se zatrča, dođe Do stola i stade. Svi zagrajaše. — Zaboravio sam da se prekrstim — kao da se pravda i nanovo se vrati.
— Čitao sam negde — dodaje Živadin — zaboravio sam gde, da je celokupna ljudska istorija jedna grobnica, jedan mauzolej srušenih kultura i njihovih heroja.
Iz svoga sanduka izvadio je četiri kutije konzerviranog mleka. Nije zaboravio čak ni hinine, ni aspirine. Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu zebnju.
Srce mi je snažno udaralo. Ali najednom sam se zastideo. Hteo sam da nastavim odmah naš razgovor, ali sam trenutno zaboravio šta sam hteo reći. — Evo, to je taj merzer — komandir iziđe do vrata. — Gde udari?
— E, izradi me na brzinu. Njihovo vedro raspoloženje prešlo je i na mene, te sam za momenat zaboravio na strašnu stvarnost. Ali vreme je bilo da idem.
Ljut je, verovatno, što su ga uznemiravali i zamišlja kako on noćas obavlja neko herojsko delo. Zaboravio sam trenutno da bih to isto i ja radio. Vraćao sam se polako da im bar za koji sekund produžim život.
Ne izostavljaj nijedan detalj. Isajlo, kuvaj kave! — naredi Luka i pripali cigaretu. — Dakle, spustim se ja... — Zaboravio si da kažeš: kad ništa... — upade Vojin. — E pa, nemoj da me „zafrkavaš“... Luka se obrati Vojinu: — Ostavi ga sad.
Ali toga dana nije mi bilo teško. Valjda sam se navikao. Uveče smo stigli u neku njihovu komandu. Zaboravio sam kako se to mesto zove. Znam toliko da im je tu baza za taj kraj Albanije.
Isajlo, nosi ovu bakalnicu — pokaza Luka na šoljice od kave — i kuvaj novu. — Bio je to neki veliki bioskop. Zaboravio sam mu ime. On je izvadio karte. Ulazeći u salu, ja htedoh da uđem u jednu praznu ložu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
moguće zamisliti Branka koji bi u staro karlovačko vino poezije iz vremena svoga đakovanja nasuo nepenta, pa odjednom zaboravio sve ove stihove i sve što se u ovoj knjizi poezije davnoga vremena koje mu je prethodilo nameće kao ideal i kanon.
parohovo predloženije zaključili da svaki jednoplemenik naš u društvu srpskom srpski govori; koji bi se zaboravio i tuđu reč progovorio plaća 3 kr. kaštige, koji novci se na blagodjetelne namere obraćati imaju.
tesno vezane kada je pisao o plahoj, čulnoj strasti Živkovićeve ljubavne poezije iz ovih godina, o svešteniku koji je zaboravio na svoju veru, građaninu koji je prelazio preko svih obzira i konvencija moralnih i društvenih i govorio jezikom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Niks, ništa to ne pripoznajem! To se meni o glavi radi! A, niks. Sudac (umiruje ga): Ne boj se ti ništa. Nešto sam zaboravio, pa pitam gospodina... Ima, Davide, ima tak'a škola u nas.
David: E, 'vala vi za to! Sad vidim da si čojek od reda i zakona. Ja sam zaboravio maloprije kazati koliko mu je godina. Čojek nek ide po redu i zakonu, pa da je crni Ciganin, on ti je odma' kod mene
David: I za to 'vala. I to sam zaboravio kazati. Oženjen je, kosti mu u Zenici sagnjile! Ama, ne znam što se i uplećem u poslove slavnog suda?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: Bre, pa ti kao da si išao da iscediš krpu u Atlantski okean. Već sam i zaboravio za tebe. Daj ovamo! (Uzima krpu i obavija je sebi oko glave.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uvek kad god bi otac što zaboravio iz dućana da pošlje kući a ona, ne smejući ponova svaki čas da ga za to opominje, bojeći se da ga time kao ne naljuti,
), uvek bi se onda obraćala Mladenu, i to kao da je on otac, on zaboravio, on za to kriv, i čisto bi njega za to korila. — A, bre, što ne donesete? Kako to da zaboravite?
A ostalo, sve je zaboravio. I oca da oplače, za njim suzu da pusti. Čak mu ni grob nije dobro video. Sem na pratnji, prilikom sahrane, a više nikad.
trud da bude kakav treba zadugo, zamnogo, za tri, četiri, više godina, s dana u dan, bio je potreban da se nikad ne bi zaboravio, pogrešio, nikada ne bi učinio ono što ne treba.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Što ti dođe? — veli mu. Nije tebi nevolja na ovaj dan silaziti. —Sišao... zaboravio kupiti baruta... —Pa za to? —A da, treba proslaviti Božić!
Čovjek mucajući progunđa nešto i ispričava se: — Zaboravio, da, zaboravio... a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar... — Pa da, zaboravio!
Čovjek mucajući progunđa nešto i ispričava se: — Zaboravio, da, zaboravio... a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar... — Pa da, zaboravio!
a ti, gospodaru, zapiši, a ja ću uzeti bakalar... — Pa da, zaboravio! — odgovara gospodar i kori slugu što hoće da obuzroči s krađe poštena čovjeka. — 'Ajde ti kući!
Pa gle čuda! Kod svoje žene bijaše je kao zaboravio, a sada opet probudila se snažna želja za njom i, kao negda, mori ga...
I Rade bijaše po svemu zaboravio na uvredu nanesenu mu u crkvi. Ali jednoga dana, kad je u varoši bio, zovnu ga iz dućana gazda Jovo i, uvevši ga u
I odmjerenim korakom povrati se preko gaza k mlinicama. Uniđe u mlin i veli mlinaru: —Zaboravio sam duhan kod kuće, de tvoju kesu, da napunim! Mašicama prihvati žeravu i zapali, i pušeći zagleda se u vitlove...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja ne mogu tačno da izrazim u čemu je tu stvar. Zaboravio sam šta mi je sve Jakos pričao o tome, a i on je bio tada uzbuđen, zbrkan i rasut, a da i ne govorim o tome da je
Da, bio sam tu pred njom ono što jesam — prokleti nikogović, sebar. Bio sam ništak koji se zaboravio. Usudio se i prešao granicu svoga porekla. Ništarija na putu iz ušljive kolevke do gospodske odežde.
To što sam ja ove noći prekinuo sa pokajanjem i ispaštanjem greha, nikako ne znači da sam svoj dug zaboravio. Sutra ću sve nadoknaditi.
Ali kada bi to primećivao, on nikada ne bi bio dobar vidar. Bog bi mu uskratio svoj dar, zaboravio bi koja trava spada u koji melem.
Ako je ranije i znao da su to neprijatelji njegove braće, tada je, okružen prizorom ljudske patnje, sve namah zaboravio i potrčao da pomaže.
On nije zaboravio kako mu je Dorotej spasao život, zacelivši mu ranu na kuku, kad su već svi mislili da je stari vlastelin gotov.
! Dimitrije Kad sam pomenuo Saborište, Matija je otvorio svoju mladu gubicu koja je još mirisala na majčino mleko i zaboravio da je zatvori. Nije zgodno sagovorniku stavljati na uvid jezik, resicu i ždrelo, ako taj već nije nekakav vidar.
Povredio si moje samoljublje. Podsetio si me da sam sitan, grbav, krivonog, a bio sam to ovde u Saborištu zaboravio. Grba mi nije smetala, nisam je opažao. Ono što nisam hteo da vidim nisam ni gledao.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vaša pisma, pročitana nekoliko puta, leže preda mnom. Vaša strahovanja da sam se razboleo ili da sam šta više, zaboravio Vas, razagnata su, nadam se, mojim pismom iz Atine.
On ju je uzeo u zaštitu, borio se za nju i, pobediv njenog brata, vratio na kraljevsko prestolje. U njenom zagrljaju, on je zaboravio na svoju venčanu ženu, a ko to ne bi - najstrožije osudio. Toplo telo mlade kraljice raznežilo je staroga ratnika.
On me opominje na kalendarsko pitanje zbog kojeg pišem ovo pismo, a na koje sam, zabavljen onom lepom ženom, zaboravio. Poslednje godine svoga života upotrebio je Cezar da uredi rimsku državu koja je od građanskih ratova mnogo stradala.
Tako ćemo se, draga moja prijateljice, videti tek idućeg leta, a da dotle ne bih zaboravio šta sam ovde sve video i doživeo, ja vodim zbijenim rečima moj dnevnik.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kvasio je svetom vodom i oči i uši i srce i noge i ruke. To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio. Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata.
Al' što kažeš, seče! I ufati te na mestu di si nešto taman mislio da prošvercuješ. Ja, ovaj, jutros zaboravio malo konje da istimarim... šta ću, nisam valjda strela, kad ona prid mene, i grmi k'o prorok Ilija...
Vlasnik je sve prodao, i otišao bratu u Mađarsku. Odande je mladić pisao drugovima sve dok nije zaboravio maternji jezik. A veterinar se propio.
Kao da priče i nema, kao da priča nije bila drugo do jedna gimnaziska lekcija. Branko je prosto zaboravio! Niko u palanci, naravno, nije slutio da je to bio najbolji trenutak „veličine” Brankove. Sem, možda, gospodin Joksim.
Apotekar je zaboravio da se pokloni. Farmacajt se pribra, i reče glasno šefu: — Ko zna, možda će kazati latinsko ime leka.
Celom kućom, sem živinarnika. Stefan Vlaović počeo je da gaji i voli živinu, ptice domaće. — Svet je zaboravio sasvim da su to ptice, Božje ptičice, a ne samo pečenje i sitnež za čorbu.
je doktor učitelju kad su ostali sami — dečko je za sada zdrav, uglavnom, ali možda ne valja što je otac njegov zaboravio u njemu flašu rakije.
Spuštanje trostrukog kovčežića u zemlju, bilo je jezivo. Obojica očeva glasno jecaju; gazda-Gavra, bled kao krpa, zaboravio je da sveće razdeli sakupljenima s tri grudvice zemlje.
Papudžija Raka otišao u policiju da prijavi svoj stan pod novim imenom, i mrtvo zaboravio da stanuje u „Tacitovoj” ulici. A policiski pisar, prvi komšija Rakin, takođe ne može da se seti Tacita.
su držali Grci i svoje magaze i kancelarije: hladne, neprijatne, neudobne, da se niko od njih ne bi tu dobro osećao, i zaboravio na osobitu tehniku života.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu. No ja sam zaboravio na predmet moje povesti, sirječ na magarca Muamedovog.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Nastaje, dakle, interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam svoje prezime zaboravio i pod kakvim je okolnostima on to mogao učiniti.
Znam da je jedan moj rođak zaboravio svoje prezime kad je napunio dvadesetu godinu i kad se okružna komanda nešto o njemu raspitivala.
Dobro, to još razumem; ali takav razlog nije mogao postojati u doba kada je dotični moj predak zaboravio svoje prezime. Ostaje mi, za rešenje ove zagonetke, jedina pretpostavka: da je taj moj predak morao umreti gdegod u
— E pa hajde ti, pomoćni glagole, ustani i šapni da čujemo svi. Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže?
Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže? — Zaboravio je, — ustaje Živko — zaboravio je da kaže da je bio kratak dan i zato onaj čovek nije mogao da stigne da okopa
Reci, dakle, šta je ono glavno što je Sreten zaboravio da kaže? — Zaboravio je, — ustaje Živko — zaboravio je da kaže da je bio kratak dan i zato onaj čovek nije mogao da stigne da okopa vinograd.
zujanje i mumlanje, jer bi tada ceo razred zapeo da nauči zadatih dvadeset reči, kako bi ih, odmah po svršenome času, zaboravio.
Jesi li sačuvao pamćenje, znaš li, na primer, da mi recituješ štogod? — Znao sam, ali sam zaboravio. — Možda si upamtio kakvu narodnu pesmu? — Znao sam, ali sam zaboravio.
— Znao sam, ali sam zaboravio. — Možda si upamtio kakvu narodnu pesmu? — Znao sam, ali sam zaboravio. — Ili ma šta drugo, ma kakvu pesmu, reci šta znaš?
— ponavlja profesor. Spira ćuti, trepće i gleda u tavan. — Zar ne znaš, po bogu brate, odakle si rodom? — Zaboravio sam. — Pa šta onda znaš? 'Ajde reci mi da čujem šta ti znaš, kad već ne znaš ni odakle si rodom?
— odgovara Spira kao iz topa. I dok se profesor zgranjavao pred pojavom što je Spira zaboravio svoje mesto rođenja, dotle smo se divili Spiri što je tako lepo znao ovaj binomni obrazac, jer mi nismo ni toliko znali.
jednom jednu lepu gospu, koja se prijatno nasmešila na mene, i meni senu kroz glavu: da nije to slučajno ona koju sam zaboravio. Pribrao sam svu odvažnost i prišao joj: — Gospo, da li se vi sećate, jesam li ja koji put vas voleo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda će nam tamo dati po jedan pojas za spasavanje, i reći: hajd sad na more! — ljuti se Luka. — Pobratime, zaboravio si da kažeš „kipislcauf“ — dira ga kapetan Dušan „rezervni advokat“. — Molim te, nemoj drugi put to da zaboraviš.
Telesa ljudi i konja kao neka lavina stropoštavala se odozgo, valjajući se jedni preko drugih. Zaboravio sam trenutno na svoje stanje, ali me užas obuzima da me oni odozgo ne pridave.
A on je jadnik umro od iste bolesti. Kao da se otimam od smrti, ustao sam onako malaksao, ne bih li zaboravio žalosnu uspomenu.
Petrović, Rastko - PESME
Da li će te iko pogledati ovako posle mene, Da li si zaboravio ono čime si se ogrešio, Obećao si, nisi održao. Imađah šesnaest godina, plakah u postelji; Tad prvi put odoh i ubih je.
Ubih i njega, i drugog njega, i opet nju. Rekao si: ubi; ja nemam vremena, vratiću se! Nisi imao snage; zaboravio si! O kako si lep, ti si najlepši zaista od svega što sam saznao! Ni jedna linija, ni jedna senka sećanja: sam Oganj.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Stani, vodo! Šta hoćeš? — jauknu Vedran, ali se voda s hiljadu malih usta kikoće, preti, podseća: — Jesi li zaboravio kako si u oči izvora trunje bacao?
Niko mu više ime nije znao, čak ga je i on sam zaboravio. Za sve, pa i samog sebe bio je: Smešno Lice! O KAPLjICI I CVETU U času kada se dan od noći deli, zajedno sa Suncem,
— Hajde, ustani. Igraćemo se! Radan u nedoumici saže glavu: on je odavno zaboravio šta je igrao, odavno čak ni s kreveta nije sišao. Kako to da kaže svome malome gostu?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali to nije sve. Narod nije zaboravio da u pesmama o Marku izrazi i svoje teške slabosti. Jest, sultan je drhtao od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tako si mi nešto lijepo pričao, a ja zaboravio. Za ljetnjih noći huču po Gaju avetinjske sove, javlja se ćuk, a truo panj tinja zelenkastim sjajem i plaši osamljena
Kvrcnu samo oroz, ali to majstora Mačka više uplaši nego da je zagrmio top. — Pazi, zaboravio sam da je potprašim barutom! E, jesam neka šeprtlja.
Jovanče se postidi što je maloprije pred seljacima čitao njemačku naredbu, pa odgovori: — Znao sam, ali sad sam zaboravio. Nikoletina ga značajno pogleda. — Vidi se, momče, da si kod naše Lane školu učio.
— promuca Lunja. Jovanče se sjeti skorih priča o Stricu i Marici, pa reče s prekorom: — A zar sam ja svoju Lunju zaboravio? Zar sam nekog više volio nego nju? Koga, reci mi?
— Kako šta!— radosno povika čiča. — Ispraćam unuka u vojsku, valja to proslaviti. — He-he, moj dragi, ipak si nešto zaboravio — zavreča poljar. — Kamo ti rakija za nas, čestite starce. — Tu je i rakija — namignu djed. — Evo je.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zašto li svoga srdca nigde ne zgrevaš? Zato, jer si se dao s dušom za blagom. Te si zaboravio ljubav božiju i bratsku i prijateljsku i utvrdio si se ka kamen.
I tuštena su jošte ko tomu propitljiva i pronahodna se staranja osobita i narodska! A sam sebe i svoju nedoskuticu i zaboravio, brinući se za vilajet! Pak ti, takvi, kojoj da se milosti od Boga nadaju dostati im?
Pohabljen se i ispira, a ne prav i čist. Veće veća i muka tamo čeka. Svoju nedoskuticu i zaboravio, brinući se za vilajet! Na život, sreću i dobro zdravlje! ZAGONETKE Aheja je davno proletela, Obrtuška se udajačila.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A posle, baš da je sve zaboravio kalfa Kote, nije trebalo da zaboravi onaj šamar što ga je pre nedelju dana dobio i on sam od majstor-Mana kad je tu