Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ima suda i osem tebe! — pa ljutito iziđe iz mehane. Gazda Raka udari preko seoskih livada da obiđe uzgred i svoj zabran, a jednako psuje đa Simu, đa kmeta. Baš do njegovog zabrana kuća je Đure i Spasoje Pavića.
Gazda Raka osvrte se još jednom za njom, mahnu glavom, učini: »hm, hm!« pa zamače gore u svoj zabran. Sutradan, baš u sami mrak, stade vreva u Rakinoj nivi, Gazda Raka razmlatao se i razvikao kao da ih je deset.
Prošlo je već dva-tri dana kako je osecana ona potra. Poranio gazda Raka i obišao zabran svoj, pa udario pored Pavića kuće — hoće preko livade dole mehani.
— More, ovo ti je došlo gore i od 'ajduka! — A što, kako gore? — Eto kako, ne sme čovek serbes ni u svoj zabran izići. — Hm! što ne sme? — upita Trpko i namršti se.
— Gde, more, gde? — Ta noćas su tumarali gore po šumi i prelazili čak i u moj zabran. — Hm, ne laži, bre! — učini ćir Trpko kao ne verujući. — Bogami jes'!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona potpuno razume svoj položaj i ne zloupotrebljava ga. Npr. đeda zapita: — Šta veliš, snaho, za Maričićev zabran? Da uzmemo? — Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava!
Tako sam ja sračunao i smislio da joj odredimo, ako je vaša volja, ovo parče zemlje gdje je kuća, i njivu uz nju, zabran sa šarampovom i livadu s virom. To neka je njeno! Je l' vam pravo? — Kako ti narediš!
Ali njegova podjela imanja osta. I narod i danas zove onu livadu s virom Marin Vir, a zabran sa šarampovom Marin Šarampov. Ko ne vjeruje, neka pita samo koga iz mog sela.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što sanjari kao pesnici romantičari, za
Sremac, Stevan - PROZA
Pokazivao bi im dalje: šta je selo, dvorište, kuća, vajat, njiva, vinograd i zabran, i pošto ih je preslišao na licu mesta, vraćao ih je natrag site i obogaćene znanjem koje će im u životu trebati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Promolih glavu iza vrzine i sada osmatram... Levo jedna polusrušena kuća, ispred mene zabran, a desno neka sveže iskopana zemlja.
Pođoh kroz zabran i tada najednom ugledah rovove. Preda mnom se isprečili ogromni bedemi od sveže zemlje, između kojih su zjapile duboke
I na kraju izvrnuše kuvari kazan i tako ostatak pokupi Tanasije. Sunce se rađalo, i zraci se veselo rasuše kroz zabran i preko sveže zemlje. Život nam se učini još teži i mučniji.
Po pucnju pušaka uviđam da sam već blizu rova. Promolih glavu i ugledah zabran... Sretam ordonanse, a na jednom uglu, gde je veće proširenje, vidim uspravljena, krvava nosila, ostavljena sigurno da se
— Pazi, pazi! — Viknu Aleksandar. — Vidite onaj zabran... e, ispred njega je put... Kreću se... Vide se jasno tri konjanika... lagano jašu. Sada stadoše.
Ne vide ih još, jer je put savijen na lakat. Jedan se vrati u galopu. Pratimo ga... Skrete u onaj zabran, gde sada ugledasmo više njih. Sigurno podnosi izveštaj. A ona dvojica još stoje.
PA DOKLE ĆEMO? U toku noći promenili smo položaj. Otišli smo malo udesno i nešto pozadi. Pred nama je bio onizak zabran i tako smo, unekoliko, bili zaklonjeni.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre. Tih mi je plač a grohotan smeh, kad se u zoru probudim prvi ništa mi nije zabran, ni greh. Ceo je svet za mene vez pun šara moje krvi. Šara bez smisla, broja i reda, tankih ko izoran crv.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »A čija je ona kuća, oni ambari i onaj domazluk i bogatstvo?« »Ćir-Tašulino«, biće opet odgovor. — »A onaj zabran tamo, i one njive i one lepe livade?« — »Gazda-Tašulino; sve njegovo.« — »A ima li duga gazda Radisav na imanju?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Šta bi mi, recimo, dao za ovog drugog opasnika? Da znaš, otkako se rodio, nije suzu pustio. „Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok.
„Veliku livadu i zabran“ Neću da čujem. „Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok. „I krave, kola, plug, i kuću da ti napravim.“ Jok. „Celo imanje i sve zlato u gotovini.
On je držao opuštene dizgine, a kobila se sama pela uz brdo, odakle se video put za Palanku. Ušli su u zabran, priterao je uz cer, uhvatio se za stablo i gledao kako odlazi. Konji nisu kasali. Leteli su. On nema za šta da se kaje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako mu nijedan dan ne prolazi s mirom. Izađe on subotom posle podne, sa članovima mesne streljačke družine, u zabran nekakav blizu sela, i dogovaraju se tu i prepiru kako će sutradan, u nedelju, gađati nišane.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad pređe potok i naiđe u gust zabran, steže joj se srce od nekoga neobičnoga predosećanja i zebnje... Pogleda preda se i, pod jednim gustim gložjem, ugleda
Po licu joj se moglo videti da se nadala ovom sastanku. Đurica je odvede duboko u zabran, te u jednom sklonitom mestu, posedaše. — Gde si, bolan; poludeh od muke — reče joj Đurica, pogledavši je strasno.
Branio sam svoje dete, pa to mu je!...« Pred podne Stanka zamače za šljivar ispod kuće pa otud ode pravo u zabran. Sad iđaše tamo bez ikakve bojazni i bez onoga pređašnjeg uzbuđenja: samo se potčinjavaše onoj neodoljivoj težnji, koja je
— Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku. — Umorni smo kao đavoli, pa da se malo prilegne. Ulazeći u zabran, Đurica propusti druga napred, kome ovaj postupak ne bi po volji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No, sad je već bilo kasno, Jer on se, kraj svega drugog, sećao i toga jasno Da je kmeticu pozvô u zabran opštinskog ćate Uoči Đurđeva dana, a zašto - i sami znate.
A svinja, ne misleć dugo, Zagrokta na svoje prasce i ode na mesto drugo, U tuđ nečiji zabran. Amor je, međutim, spavô Bezbrižnim i ravnim sankom, kô ljudsko stvorenje pravo.
No, pre neg oluj dođe, Kmetica lepo se spremi i onda u zabran pođe. Idući poljanom dugo, kmetica vremena dobi Da pojmi dubinu greha. Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo.
Ona je žurila naglo kroz trnje i gustu čestu Dok mrtva umorna stiže u zabran skrovitim mestu, Gde kravar trebaše doći. No njega ne beše tamo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Niko je nije slušao. niko je nije cenio i ništa od nje očekivao. Po čitav dan, leti i zimi, luta ona kroz zabran, beži od sobe i od onih koji su u sobi. — Hladno je, Lesko, idi kući — reći će joj neko. — Ne osećam da je hladno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pokraj mnogih leže i njihove puške. Vukli su ih do poslednjeg daha... Na jednom ocednijem prostoru beše neki zabran. Po vatri koja je još tinjala vidi se da je tu bila neka trupa na prenoćištu.