Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla! Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako!
(Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla! Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.) Ama ovo prokleto Juco može da gledi kroz rupa.
Apage, škilji, u kujnu, tu ti tebi mestu! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata.) Prokleto Eva, oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.
Radičević, Branko - PESME
“ Al' on s puta turi baku, Te ka vrati, pa za kvaku. 95. Vrata čedo ne zabravi, Valjda beše to slučajno, On s' u izbu plao savi, Zgleda svoje sunce sjajno Ono leži za nj nezgodno Al' za dosta
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Sav se u ćiriš pretvorio dabogda, koliko si me mučio! (Tresne vrati i spolja zabravi.) SRETA: Šta? (Oće da otvori vrata.) More, Pelo, otvori, malo ti je bilo? Na moju dušu, poludila žena!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
gladi, priprema pušku, fišeke vadi, a onda Pijetlu pridiku drži: „Kad u lov odem, rođeni pobro, oboja vrata zabravi naša, i još ti kažem: čuvaj se dobro od starog lisca, od Mudrijaša.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda zabravi vrata svoje sobe i seđaše onde, zabavljen svojim opitima, danima, od jutra do mraka, dogod mu Sunce šiljaše kroz onu rupi
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ovde je krčag s vodom i hleb, a onde u ćošku lončina — objasni mu pandur, pa iziđe i zabravi vrata. Ovo poslednje objašnjenje kao da nije ni bilo potrebno, jer čim uđe u apsu, Đurica oseti strašan smrad, od koga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatim se hitro okrete, otvori vrata, izvadi ključ, pa iznutra zabravi i ključ stavi u nedra. Uh, šta uradih! — pomislio sam. Njeno lice je sijalo od zadovoljstva. Ona obrisa oči i priđe mi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi ovom vrata. Selo Momče golobrado, A do njega Cvet-devojče, Oboje se zagrlili I nagnuli da s’ poljube.