Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zaprašti šljunak ispod točkova, zacvile kočnice, a pozdrave im ispuni miris izgorele gume. Kola se kao pijana zanesu levo-desno, pokušaju da izbegnu bedem
Nije trebalo dugo čekati na kaznu: mudonja u belom odelu opkorači naslon stolice pokraj njene i sede. Stolica zacvile pod težinom njegovog, kao tuč nabijenog tela. —Ako gospojca dozvoljava?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Prva strana, sva u slikama. — Opet buljiš u prazno? — zacvile još s vrata. Ona opet bulji u prazno ... Sine, zašto ne kažeš mamici šta te muči?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
MESEC POJEDEN Kačara: Mesec pojeden, usnuo kazan čučavac, razmrežen pauk gubavac, pacovi, hlebac dojeden. Zacvile rude, procepi i škripnu kolski točkovi; đavolu sevnu potkovi i crep se s krova otcepi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
krupan smeh zasipa mu glavu, tuče po moždanoj opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto malo, goluždravo i živo, jer se smeje Tola, nadničar, što je u njegovoj kući odrastao, njegovim hlebom decu hrani,
Iz gomile slame izvuče se pas, skoči na gazdu i zacvile umiljavajući se. — Uvek si me dočekivao. Noćas nisi. Ostario si, a? Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš.
Šta mi j e bilo večeras? pitala se Simka, a plač u sutonu u njivi slatko je zabole. Drveni krevet zakrcka i zacvile za njom. Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru. Mesec mleči veliku gomilu žutog kukuruza.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato je Milon odmah bio načisto, sa koje strane da opipa rebra nomofilaksova. On poče tim što zacvile plačevnim glasom. „Oprosti, ako Boga znaš!
Ne vi ćete, svi od reda, poći sa mnom!“ Onaj rob koji nosaše obe korpe, uzdahnu, pogrbi se što je bolje mogao i zacvile tužnim glasom: „Stropoštaću se usput, ako ovaj teret moram nositi tako daleko“.
Možeš mirne duše sve te spise baciti u vatru, a da to nikad ne požališ“. „Kuku meni!“ zacvile Aristoteles, „sve što do sada naučih iz filozofije, pogrešno je!“ „Ne pečali se zbog toga!