Nastasijević, Momčilo - PESME
Znam, na istini je ovo, i plele bi se u venac duše. Al’ gnjilu moju, evo, rastočila put. Iz tri što zadadoh rane, prozrem, već lopiš u mir. daj da za kapljom tebe žeđa me bez utola na veki, za bol, za greh, za blud.
Jer i kroz ranu, i tiše tim, prizivlju se biti. Al’ dve se otvore. Preboli te zadadoh, moja bez prebola, brale. Jer je tiho satkana duša, na tiše brdo uvodile prozirne ruke.