Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I on izida mirno iz odaje kao iz svoje sobe. 18. MUČENIK Otvoriše vlažno podrumče. Iznutra udari zadah mema i vlage. Njega gurnuše, i on se spotače preko stepenica...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
sva ta nesavladljiva i tajna snaga pobesnelih temperamenata slila se bila u jedan pun groznice i neke mutne jeze zvuk i zadah smrti. — Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee!
Onda on uđe u crkvu. Neki hladan, jezivi zadah umi njegove ropyće obraze i prljavi izgled u štalu pretvorenog hrama, punog rasturene slame i raznih otpadaka, zadrža
Afrika
džinovski bezlisni baobabi sa gigantskim plodovima na granamo, i palme „karite“ od čijeg roda, koji prostire strahovit zadah, Evropljani izrađaju sapune i margarin. Žuti slamni krovovi, šiljati, izgledaju kao od samoga zlata iznad crvene opeke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve tone u težak zadah ovnujske kože, na kojoj mu leži gornji deo tela, kraj ženine glave.
Iz krvi njene, zatim, poče da se širi neki strašan zadah, tako da su sve babe iz kuće okupljale se oko nje, krsteći se i bajući joj.
Ona je ostajala sa svojom groznom, praznom utrobom, iz koje se širio težak zadah, dok se ona previjala u bolovima i mukama.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stalno me je gledala. Bio je to prilično jadan i pohaban bioskop, u kome se osećao zadah obližnjeg toaleta. Gazilo se do kolena kroz ljušture semenki.
Oko njih se širio neprijatan zadah znoja i prašine sa patika. Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo
Oseti ponovo zadah bede i kvarnih zuba i shvati da je na smrt umoran od bežanja; sa četrdeset i dve godine ne bi više imao snage da sve to
Neprovetrena soba primi zadah osamljenog vuka koji se povukao u poslednji brlog, što je vonjao po jeftinom duvanu, rakiji, ostacima hrane, starim
Kroz gusti dim jeftinog duvana, zadah piva i vinjaka, znoja i prašine, treštala je pakleno ozvučena pesma: »Oj, živote, moja tugo, oj, kafano, moja drugo...
Matavulj, Simo - USKOK
I otide te otvori vrata koja bjehu do dvornice. Janko s vrata kroz gusti mrak osjeti zadah vlage i truleži; ali kad Murat otvori kapke na dva prozora, onda se ugodno iznenadi.
Ćelija bješe malena, svedena, obojena žuto, ali svijetla i suha; onaj zadah bješe od vazdušne vlage. Začu škrganje u zidu i vidje iza vrata omalenu izidanu peć.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U njima se oseća jak dah, pa i zadah života, i to su široke realistične, nepoetične, ali tačne slike stvarnosti, »odsečci života«, kakve su radili
Milićević, Vuk - Bespuće
posmatraše mnoštvo đačkih lica, s kartama, takovima u rukama, zavaljenih i bez misli; činovnika što donose sa sobom zadah kancelarije i debelih protokola; utegnutih i namirisanih oficira; sijedih i ćelavih penzionaraca, zapuštenih,
Sa tavanica spao kreč i crnilo se drvo. Njega je tištala tjeskoba u ovoj polumračnoj i ukočenoj sobi. Osjećao se zadah starine, groblja; sve je podsjećalo da ovdje više nema života, već da je bio, pa umro; i to osjećanje života koji je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pomešano s mirisom od suvih dunja, grožđa i krušaka što višahu na tavanicama, izdavaše oštar a često i zagušljiv zadah. Uvek je ona bila u toj sobi i doterivala i čistila nameštaj. Samo ja i ona živeli smo od moje mase.
Ako preživiš...“ Trgoh ruku. — Idi i naberi. — Pa čisto bežeći skočih. Nešto one reči, a nešto zadah od duvana pomešan s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me poplaši da je nisam smeo ni da opomenem da mnogo
Izgledao joj je tako, tako... Pa još mrka zora koja je bivala sve jasnija, pa onaj miris novoga nameštaja po sobi, zadah zavrnute lampe, a ona polunaga, s modricama, izlomljenim telom, a i on do nje, zguren, koščat, uz nju, dodiruje je...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pocrneo kao zemlja, naduo se, pa se pokidala sva dugmad na bluzi... Oko krvavih usana rojevi mušica. Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka.
čitav red... I baš tu, ispred Tekeriša, zaustaviše nas. Komandir naredi da vojnici sjašu. Težak zadah usirene krvi i truleži ispunjavao je vazduh. Pokraj topa ležala su dvojica...
A ovde, ljudi se raspadaju šireći strašan zadah. Ili ih surovo bacaju u jame, kao mrcine. Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se
Malo posle iznosi bolničar ljudsku nogu i baca je negde iza kuće, kao kakvu cepanicu. Sunce je pripeklo, zadah da zaguši... Vojnik mi prinese ručak. Beše neko pečenje. Smuči mi se.
U rovovima su ležale plave bluze na gomilama. Bilo ih je sa polomljenim nogama i otkinutim glavama. Osećao se zadah sveže krvi i teška usparina dizala se iz vlažne zemlje.
Uozbiljio se čak i Tanasije. Čekali smo dugo ispred sela Uzeća. Pokraj puta se dizala neka ševarika i osećao zadah barske tinje. Istok se počeo belasati i svetao krug, kao oreol oko glave svetitelja, bivao je sve širi.
Trebalo ga je podići i on jeknu. Onda nožem rasekosmo bluzu i košulju, koja je bila sva vlažna i zadah sveže krvi zapahnu nas. Dvojica ga lagano podigoše, te mu širokim zavojem obavismo cele grudi.
— Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije. Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh.
Potporučnik Aleksa se probudi te se i ja digoh i iziđoh iz rupe. Zapahnu me zadah amonijaka i vlažne zemlje... Prolazili su vojnici u izgužvanim i nagorelim šinjelima i izokrenutim šajkačama, bledi i
A po zidu videle se tamne mrle i ostaci ljudskih mozgova. Težak zadah smrti sukljao je kroz razbijene prozore. Išli smo lagano, prolazeći kroz sela koja su bila pod vlašću neprijatelja.
Raspituju se za smrt druga ili prijatelja. Onda, za srećna viđenja, kucaju se čašama, nazdravljaju i nakreću naiskap. Zadah vina i rakije izmešan sa dimom duvana prosto guši...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom. Najedared sokak se pregradi gustim, neprovidnim, ogromnim oblakom prašine, koji
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića...
Rakić, Milan - PESME
Čula si pesmu, draga, al̓ to nije Vesela pesma nekadašnjih dana... O, da l̓ osećaš da se u njoj krije Nesnosni zadah ustojalih rana?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sav je zaudarao na burmut, duvan, i na neki star ali i suv, osvežavajući zadah. I kada se s mukom gore pope, i kada bi posađen na minderluk, kada se oseti da je seo, da je siguran u mestu, on poče:
nije ni ispraćala, jer da je izlazila za njim do kapije, sigurno bi, vraćajući se, morala da oseti ovoliku zagušljivost, zadah, dim duvanski, te bi otvorila da provetri.
dana gomilalo, da uskoro počela cela kuća, osobito dole, kujna i ona velika soba, da zaudaraju na onaj težak, masan zadah, pun zagušljivosti, teškoće, ali nekako sladak, razdražljiv.
I čisto joj teško padao taj mlečni dečji zadah oko nje, a još teže ona huka i vreva iz njihne kuće. Čisto joj dođe da i odavde beži.
Ali ovamo oko nje sveće su sve više gorele, i od njih sve je gušći zadah bivao, a sama je ona sve više okružavana i potiskivana od svatova.
Velika lojana sveća u čiraku, više njene glave, dogorela je do drške čiraka i rascvetana gasila se šireći zadah. A on, mladoženja, do njenih nogu, gotovo na golom podu spavao je. Kako ga uveli, tako i zaspao.
U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata. Gori ona tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa. Ma da su odavno svi po kući budni, opet se niko živ ne pokazuje niti miče.
gde je velika kapija i kafana, na mahove poče dopirati otegnuto prodavanje salepa, i vika simidžija, i jak oštar zadah od upaljenog ugla po mangalima ispred dućana. Ovamo kroz kapidžik već počeše dolaziti iz komšiluka žene na bunar.
Pandurović, Sima - PESME
tvojom, moja svest bez moći; Sećam se da je u ponoćno doba Još mirisala svud kraljica noći Na strast, i mladost, i zadah od groba. SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć.
svakog mladog, novog cveta, Seća me na pale krune starog doba, I prolećna raskoš na taštinu sveta, I mirisi maja na zadah od groba.
ISTINA Ja znam da stradah, da žuđah i padah U svom životu. Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
osim tijeh briga, ostaje i drugijeh krupnijeh, jer ne malo Crnogorčadi na svijet dođe u planini, te im je prvi udisaj, zadah staroga Lovćena, prvi krov zelena čest. Tako biva u Lovćenu preko dana.
Ta je snovao svoj novi život, svoje gnjezdašce, toplo gnjezdašce, ljubavi, jak zadah krute istine sve to rasprši kao što vjetar maglu rasprši.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tu je bila knjižnica, a u isto vrijeme i „skula“. Najprije bi Bakonjin nos osjetio zadah vlage i prašljivijeh knjiga, pa onda bi njegove oči otišle ka velikom Isukrstu na stijeni i na katedru pod njim, gdje bi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Među prstima mu je bila ugašena cigara, a pored nogu gomilica zgaženih opušaka. On oseti njihov hladan zadah. Usnama promile gađenje i još nešto: Aćim zaključi da ne može da razgovara sa sinom. Nema vremena da se premišlja.
i dugi niz soba pod jednim krovom što se nužnikom završavao, ne gaseći cigaru, stalno mamuran, neispavan, gadljiv na zadah kreča, vlažnu ciglu i sasušen znoj prljave postelje.
“, radosno je rekla, a on se naježio: „Ne treba! Idi!“ Čuo je kako trči niza stepenice umočene u zadah rakije, kašlja i galame, osećao njena teška stopala po pršljenovima kičme, i govorio sebi: „Ja sam istinski bolestan.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prvo su osuđenog dovodili do raskršća na kojem je, pod istočnim svetlostima, uvek vitlao vetar i nanosio zadah nestajanja.
Ovaj zadah je dolazio i iz malih, nečistih, u sluzav kal i smrad zaglibljenih radnjica, sa mesom i ribom, koje su se nizale jednim
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tu ćemo sesti okruženi vodom, Slušati žubor i sanjati snove!“ „Ne“, - reče ona - „strašim se tog vrela! K'o grobni zadah da ih njega piri!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prozor je bio otvoren i zadah vlažne zemlje i mokrog lišća, ona vlažna svežina puna mirisa, sa mesečinom iza kiše, ispunjavala je sobu neodređenim ali
Pod njim zjapio je ponor, gore nebo prozračno, nasmejano. Iz praznih soba širio se zadah vlažnoga maltera, i glasovi radenika što su krečili zidove, zvučali su neobično zvonko, kao odjek u stenama.
Ko ne poznaje Ljumu, taj ne zna šta je gadan teren. Oh... One reke i vode, čiji zadah, čini mi se, još osećam, one planine sure i natmurene od kojih me još strah obuzima! Jeste li videli Galič?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Da bi bar koliko izbegao ovaj nesnosni zadah i da bi doznao šta se radi na ulici, pope se opet na prozor. U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci,
« Pantovčevu glavu dohvatio plamen, zgoreo svu kosu i po kući se prosu zadah... Kako oseti smrad spaljene kose, Đurica htede da vrisne, osvrte se pažljivo po kući, ugleda još nekoga nad onim, koga
Vazduh u sobi beše tako zagušljiv, osećaše se jak zadah od pića, kojim je prožet svaki delić vazduha.... zapara, smrad... pa sve to davi, zanosi, opija...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I pusti trulež neka slepo gazi Ljubav i dušu, i natapa strunu; Zadah nek na te svoju senku plazi Visoku, krupnu, kao zloba punu.
Il' sam ja izraz truleži mog veka, Koja tka zadah i svud nemar stere? Il' to korača duh propale sreće, Propalih misli, napora i snova, Kao opelo za mrtvo proleće, Kao
Putem stvaranja ne kreće se snaga, Duh neće više da vidi i sanja: Ostala sa mnom samo čula naga I zadah truo sporog raspadanja. Putem stvaranja ne kreće se snaga.
I ostavljajući sporo svoje sreće znak, Sa naslonjenom glavom o mrtve aprile, Ja osetih tada poraz, grob i zadah jak. K'o ma'ovina meka, k'o pokrov od svile, Zaborav će sad padati na spomen i san, Na odigrane borbe i časove bile.
1910. NAŠI DANI Razvilo se crno vreme opadanja, Nabujao šljam i razvrat i poroci, Podig'o se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci. Razvilo se crno vreme opadanja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nad glavama im vjetar huče i odbija se od golih krševa, a njima je u društvu milo i toplo: grije ih sunce, vreo zadah čobanica i mladićki životi, skupljeni jedan uz drugi da se zajednički od studeni obrane.
Onako slaboj, smeta joj njegov zadah od vina, i čisto se plaši njegova mucanja i pogleda malih mu mutnih očiju. Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi
Pa se najednom trže i požuri u grad. Dok je uljegla na vrata, osjeti kao i uvijek ružni zadah tjeskobe, no pred očima još joj sijeva toplo sunce.
Gleda djetinje pomodrele usnice i sluša teški mu zadah, — i osjeti majčin bol.... Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi
Pa i sada s odvratnošću gleda u pijani svijet i osjeća zadah žestokih pića i neugodni vonj zadimljenih, škiljavih lampa, — i nikako da u Spasoju vidi zamišljenu mladićku priliku: čini
Antica osjeća noć i njene šapatljive glasove, osjeća njegovu tešku ruku, toplinu života mu, vruć zadah iz usta i mušku volju, ali nikako ne može, ma da se sili, da se za nj zagrije: jednako joj drugi poznanici pred oči
Litija se naprijed kreće i ostavlja za sobom vonj voštanica i zadah starih tunika, a prati je oštri vonj morske oseke i suva žala.
A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od kužne bolesti izbavi nas, sveti Roče!
A sunce, žal i vreo zadah mora unose u naslućenu sladunjavost svoju toplogu. A kad se smiri dan, prožet slatkom melanholijom, nosi u sebi kući
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u Nečistoj krvi tačno u gore naznačenim trenucima prikazuje kako se Sofka raspamećuje, zamire, pa joj čak i mrtav zadah dolazi iz utrobe pri prošenju, prilikom ritualnog banjanja u hamamu i tokom same svadbe, što mora poticati iz dubokih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na stoličici blizu sobnih vrata”, a gori „tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa”.
tamo u stolove, da odgovaraju na jektanija", međutim „ovamo oko nje sveće su sve više gorele, a od njih sve gušći zadah bivao, a sama je ona sve više okružavana i potiskivana od svatova.
te joj glava klonu; (VP) Sofka ču kako otpočeše poređani tamo u stolove da odgovaraju; (MP) ovamo oko nje sve je gušći zadah bivao, i sama je ona okružavana i potiskivana.
Krakov, Stanislav - KRILA
Povrh kejova i jarbola vukao se teški zadah od rastopljene smole i ukvarene ribe, a visoko u zraku se prevrtali veseli, pijani aeroplani.
— Oho, pa ovo je dobro. I čuturica se opet nagla. Nad pospalim vojnicima lebdeo je zagušljivi zadah prašine i znoja.
Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila.
Prošao je dan kao i raniji, i pala je noć. Žbunje je na mesečini pocrnelo. Tada se jače osećao zadah od leševa. Trunuli su stotinama pred rovovima i po šumi. Smrad je bio težak, i hvatao kao zločinac za grlo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
džinovski bezlisni baobabi sa gigantskim plodovima na granamo, i palme „karite“ od čijeg roda, koji prostire strahovit zadah, Evropljani izrađaju sapune i margarin. Žuti slamni krovovi, šiljati, izgledaju kao od samoga zlata iznad crvene opeke.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
šumatovačke bitke ostaviše na bojnome polju, još su ce gde gde pušile, a jutrenji povetarac donosio je do nas težak zadah od ljudskoga pečenja. Kraj jedne dogorele vatre leži potrbuške jedan arapski trup.
lanci zvekeću, prozori kloparaju, vagoni promiču kao mušice, a iz njih se čuje graja i vreva i čisto se oseća vreo zadah od hiljade sabijenih ljudi. I sva ova zahuktana masa gvožđa i živih ljudi juri nekud brzinom munje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Da vas muka spopadne. Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno. Ogromna planina.
Četnici se prikupiše oko mene. Prilegli smo iza nekog zaklona. Pojma nemam gde sam. Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo. Sigurno od leševa, što leže već toliko dana. Ispred nas naslagano je pločasto kamenje.
Zastali smo naskoro pred nekom podzemnom pećinom, tri, četiri metra pod zemljom. Iznutra je dopirao težak zadah masti, kože, ljudskog znoja, sve izmešano sa mirisom zemlje. Moje su se oči jedva privikle na polutamu.
— A sad?... Ćutite... mali moj. Ha-ha-ha! — cerekala se grozno. — Čujete! — i unese mi se u lice, da već osetih gadan zadah njenih usta. Jeza me je podišla. — Čujete!... Večeras bićete moj ljubavnik... — Nikada! — odgovorio sam odlučno.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i vrletne zemlje, koju nemađoše niko više obrađivati i ziratiti, i osim praznih i zagušljivih staja, iz kojih zaudaraše zadah smrti i pustoši. Torske ljese nešto svijet raznese, nešto se opet osušiše i sagnješe.
Bojić, Milutin - PESME
Bleštala je svetlost i bila je jara, I gust zadah vina i znojavih uda Bio je uz ludu igru pjanog cara: Zvonio je bakar i muzika luda.
I nabrana usta još jednom bi htela Da okuse mladost razbludnih mladića, Da im srču oči, dok se čaše liju I udara zadah ložnice i pića; Htela bi da ruke još jednom se viju I stežu mermerne gole muške gnjati, Da u muškom nedru oči joj
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Stoji kao da čeka dok sluga, čisteći po dućanu i vetreći ga, ne istera iz njega sav onaj noćni, i vlažan, zemljiv, kiseo zadah od espapa, soli, katrana, kože.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nigdje ni živa stvora; u selu osjećao se zadah umorna života, i težački dah kao da izbijaše iz onih siromašnih potleušica. On popođe i zakrene tijesnom uličicom.
Odoše. Ivo časom zastade, i gledaše za njima. Čim zamakoše, osjeti silnu tugu. I on pođe i ponese sobom topli sjajni zadah dana, s njenim blagim, djetinjim obličjem. Ne mogaše odoleti želji da ih ne pohodi, pa tako započe njihovo poznanstvo.
S kopna bi zaćarlijao vjetrić i golicao ga po licu. Vonj žestokih trava i zadah mora, uz jednolično cviljenje popaca, budili bi u njemu najslađu poeziju i čežnju. Svjećarice ližu po morskoj pučini.
Jasno more miruje, privlači. Mladić oćuti opet zadah istinskoga života. No pošljednja bol bijaše jošte jaka — nije mogao da je se otrese.
Živci mu se upokojiše, obišao ga mlaz silna ganuća. On osjeti u sebi zadah vaseljene, iz koje je i on niknuo i osluškivaše šapat njenih bića...
Sa slašću osjeti zadah bezbrižnoga života, i kopkaše ga želja da ga se nauživa i nasiti. U očevoj kući našao je Cirila; i njegov otac bijaše s
Besvjesno osjeti njenu mladost i drhtaj i zadah puti; i postupce osjećaj se jača. Životi se potresoše, pa u zagrljaju, kao da iščekuju vrhunac slasti, otupiše.
Proći će nam! Sjede na vlažnome žalu. Šum ih uspavljuje. Njega kvase njene vruće suze, nju zapahnjuje njegov muški zadah. I u oluji slušaju otkucaje života. Ivo gleda u nebo, očima prati oblake, a ruka mu počiva na njenim prsima.
Gleda je i stiska joj umornu, tešku ruku što u njegovoj lako podrhtava. I, nagnuvši se nad nju, osjeti zadah njena prostoga života, pomiješan vonjem zemlje i mirisom suve trave što je prionuo uz čisto joj lagano odijelo.
Čini mi se da ga vidim, onako umorna, teška pred sobom; zapahnjuje me njegov muški zadah... I onda nisam gospodarica od svoga života.. Ma pustite! Stid me ja!— prekide djevojka govor.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
unutra, plašio sam se da ne stanem na zmijski splet, jer ovo je vreme njihovog parenja, a ovde ih je u kovragu sijaset. Zadah truleži, paučina, memla. Manastirski meropsi rade u polju, oru, drljaju, seju.
Mogu da budem sam sa sobom, a što je još važnije dovde ne dopire zadah raspadajućih leševa koji svuda leže nesahranjeni.
Moja močvara ostaje neizmenljiva. Mutna vodurina koja se ljeska na suncu, zadah truleži, crknute mrcine koje plivaju unaokolo, rojevi komaraca, belouške što lenjo puze kroz trsku.
Odsečeno mu je levo uvo. Lipti mu krv niz žutu kožu i čekinjastu bradu. Vasilije Sunce prži. Gori kamenjar. Slatkasti zadah lešina u raspadanju. Kiša već dva meseca nije pala. Gore usijana sunčeva kugla, dole usijani krš, svuda razbojnici.
ljudi se inače međusobno ne podnose i znam šta misle jedni o drugima, ali to im ne smeta da se povazdan prenemažu i taj zadah lažne sloge i ljubavi bazdi ovde poput raspadnute strvine.
Tamo: mračni, zagušljivi tavan, zadah đubreta što se diže iz štale kroz retke oblice i grede. Ovde: blistajuća mesečina na blistajućem Vilinskom gumnu.
U onim prvim previranje je već počelo, rojevi sirćetuša neprestano zuje, kiselkasti zadah pene štipa za oči. Ali to šaputanje rakije koja se eto rađa u oštrom vonju i crvenkastoj peni ne zabrinjava ovog grbavog
u stopama kopita vrančevih vonj znoja muškog i ženskog, miomiris parenja, slatkasti šmek suza, miris uzdaha i oštri zadah čežnje. Sokolar sjaha, sjaha i Dadara, njegova senka. Udara sokolar na Saborište, udara i Dadara.
oko crne vratimljske kule okružene devičanskom belinom, topli dah umiruće zveri što se ledi na kristalnim bridovima, zadah đubrišta koji kruži oko ledenica pod strehama. Matija Sedeti u toplom i slušati kako napolju reže vuci. Nije loše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A okolo neke žene. Na trpezi bilo je pečenja i oglodanih kostiju. U sobi se osećao zadah vina. Neodlučno pogledah, onda zapitah jednoga: — Komandant?
Sigurno su ga podmetnuli kao neki stepenik. Zajedno sa ordonansima vukli smo buavu lešinu, od koje se širio težak zadah. Onda smo nabacali kamenja, te jedva pređosmo. Puta dalje nije bilo. Pred nama je široka, a strma ploča neke stene.
Šantić, Aleksa - PESME
Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje? Što li iz biljke bije cvetne Kô zadah lešine koje? Što tako hladno iznad luga Sunčana svetli traka?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
oruđa, čimno muče ljude, sasma su teška i zla, debeli nokti nepregibati, zli bičevi, crna klokoćuća smola, smradljivi zadah, kreveti žeško ugljevlje, nezagašen požar, neoprošten sud, sudac bezprijateljan i ničim podmićen, pred njim nema svakom
Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini, miris i zločest zadah primeće cveću i travama; ubeljuje, zeleni, žutka, crveni, crnpurasti, plavetni i prešaruje; na papradi sladi, na pelinu
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kujna je po pravilu uvek malo podalje od odaja jedne takve čorbadžijske kuće da se ne bi osećao zadah od gotovljenih jela. U toj kujni su se i čeljad i ukućani prekodan najradije bavili.