Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
marrš! Na uskom putu teško je okretati top sa šestornom zapregom te poslužioci na rukama zaneše zadnjak topa i kara. Zatruparaše kopite konja. Ali prednji konji trećeg topa ustuknuše, frkćući. Mrtvi se isprečili.
I, gonjeni nagonom za održanjem, ljudi skočiše i natčovečanskom snagom podigoše rukama zadnjak topa. Bičevi zaošinuše. Neko jauknu...
Vozari već polegli, u galopu izlaze na nasip, da se zadnjak gotovo zanese, i onda opruženim trkom niz drum, bez određena cilja i pravca.
Dok su jedni raspredali ovu gužvu, drugi su otkačili zadnjak topa i trčećim korakom ga odvukli na svoje mesto. I tu gde smo se zaustavili, ostali smo četrdeset i dva dana...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Srećom, korito nije bilo dublje od dva metra. Poslužioci poskakaše u rečicu. — Ispreži! — Otkači zadnjak! — Na rukama guraj! — Vraćaj nazad! — čule su se šapatom razne komande. Voda je šljaporila. — Daj konopac!
Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo... U mraku nazirem kako se zanosi slobodan zadnjak topa. Promakoh. Sad sam uz vozara. Uh, ala me ošinu bičem. Udarih ga pesnicom. Nešto se na putu isprečilo.