Jakšić, Đura - PROZA
Ej, Jelo, Jelo! Jelica mu htede dodati ružu, ali joj ruka zadrhta, a lepo cveće pade na zemlju. Oh, i ja sam video to cveće; video sam njih dvoje kako rumene, kako im grudi zadrhtaše;
— Milisave, ima još neko osim nas dvojice, koji te željno iščekuje. Milisav zadrhta, a kolena mu stadoše klecati; a posle skoro nečujnim glasom poče pitati: — A gde je?...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ako li ga domčam — odraću ga! Radojka samo obori oči, pa zadrhta kao prut. — Goni te ovce gore u gaj! — poviknu Živan, pa se vrati u kuću kao smušen.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Kako što? Zar on nije hajduk? — upita Krunija. — Ako je! — Šta veliš?! I pogled majčin zaroni joj u dušu. Ona zadrhta. — N... n... ništa... — A ti reče: ako je hajduk... — Pa jest. On je pošten čovek...
Jelica, videći kako se ušeprtljila, priđe bliže i, zagleda joj se u oči... — Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je?
Nemoj da prokunem utrobu koja me je nosila!... Govorila je slobodno stalno; ni suze joj ne udariše, ni glas joj ne zadrhta. Iz očiju joj se moglo videti da je tvrdo rešena podneti i najveće muke, samo da ne pođe za Lazara.
I kome si dala reč?... Lopovu!... I to... Jelica senu okom. Od pogleda njenog zadrhta srce majčino. — On nije lopov! — Ali je hajduk! — Morao je!... Nije se dao vezati za praboga!... On nije lopov!...
U prvi mah, kad je vide, Stanko preblede... Zatim mu rumen obli obraze, snaga zadrhta... On ne odgovori Zeki ništa, jer mu se reč uze... — Kuda li će? — pita Zeka. Stanko stojaše kao kolac.
On mu gledaše otvoreno u oči, pa reče: — Ja ne jatakujem. — Šta ne jatakuješ — poče Ivan i zadrhta — kad nema noći a da ti sin u kuću ne dođe! — Moj sin dolazi u svoju kuću. — A...
On je dolazio sve bliže... Na drumu se pojaviše Turci. Jovica zadrhta... — Ibro! — reče on Jovanu. — Mir! — reče Stanko, a srce mu zalupa videći Lazara. Turci su išli bezbrižno.
— Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli. I ta strašna misao razdera mu srce kao krpu beza. On zadrhta sav, od glave do pete. — Uh, samo da to nije! — jeknu. Pa jurnu iz kuće napolje. Olujina otpočela...
Čim ga Aleksa vide, on zadrhta, jer je znao da se Deva džaba ne javlja. Ali htede to od svatova sakriti, pa mu priđe veselo, osmehujući se.
Ubijamo ih, i što ih više satiremo, to ih sve više pridolazi!... To niče kao trava iz zemlje! Jelica zadrhta. — Ne dršći, ne boj se!... Mi ćemo se tući do istrage naše ja njihove!
— reče bolno Surep. — Oh!... Što nisam poginuo! — reče Stanko, pa se svali u postelju... Zadrhta srce materino, pa je poče pogurkivati to napred, to nazad...
Dučić, Jovan - PESME
I, kao sivi list topole, Eva zadrhta. ČOVEK Na pjedestalu sedi majka od bronze i doji sina svojom teškom mrkom dojkom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Popa štrecnu kao da ga neko nožem udari. — Zar da se odvojim od svojega djeteta? — A brada mu zadrhta. — E, — reče vladika — ti si svome djetetu najviše dobru rad. Pa ja velim ne treba da staješ njenoj sreći na put.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Presta da plače i sva zadrhta, kad se seti kako brzo prođoše te lepe godine, čim on prvi put ode u rat, a ona prvi put rodi.
No kad je udari pesnicom, zadrhta i stade, i on usede. Sa mišlju da još može kao mladić da pojaše, krete, tresući se, preko poljane, zatežući kaiševe u
Matavulj, Simo - USKOK
Razumij ovaj dar!“ Njegove oči takođe planuše, a ruka mu zadrhta, primajući oružje. Gust, tih snijeg padaše kroz crnu noć.
Radičević, Branko - PESME
“ Pa zadrhta, i sva se zatrese: „Al' opeta — al' da kako bude — Kakav hajduk — kud zalutah tužna! Kakav mlađan ne, ne smije biti.
mlado, Zaškrguta, dohvati šešanu, Pa udari Miluna hajduka, Udari ga u lijevu ruku, Sakrha mu ruku u ramenu, Vas zadrhta Milun, progovori: „Jao Fato, prihvati mi pušku, Lijeva me iznevjeri ruka, Pomozi mi pušku napuniti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dimitrija ustrepta i zažmuri. Odjednom se njegovo lice preobrazi. Mišići oko jagodica, donja usna, podbradak, sve to zadrhta i ustrepta. — Todo! — šanu on. — Ih, ta dosta!
Pa još i to, da nešto on čuje, onda gde ću ja, gde? — Nemoj, Cveto — viknu on kad oseti kako joj na plač glas zadrhta. — Idem, evo odmah, sad. Istina što kažeš, ali ja. Znaš ti mene. Ja samo onako... dođoh da te vidim.
On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je? — Oh ne znaš ti! — grunu ona u jauk i silan plač. — Ne znaš! Jovanu se učini to kao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad car ču šta je bilo s tolikom vojskom i takvim vojvodama, zadrhta od straha da mu ne otme carstva, te ga pozva da se pomire.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naš rastanak možda će biti duži. Ti ćeš doći... ne sumnjam... ali ja sam star... osećam... — donja mu usna zadrhta. — Ne govori o tome. Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš... pazi majku i sestre — on se opet uozbilji.
Zatvarač škljocnu i gromoviti urlik zatrese zemlju, vazduh zadrhta iznad naših glava. Metak se zari negde pozadi, u ritu. — U zaklon! — začu se komanda i ljudi se sručiše u duboku jamu.
Sad je na nas red... Zloslutni i jezivi šum... užasni fijuk, sve jeziviji i strašniji. Mi sabismo glave. Zemlja zadrhta i prolomi se urnebesni prasak. Slušamo još tupe udare izbačenih busenova...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu se uvuče neka sumornost, i ona zadrhta.
Gojko iđaše po školi zamišljen, a đaci mu nešto pisahu. Kad ugleda njih dvoje, on se trže i zadrhta: oseti da mu ne dolaze ni sa kakvim dobrom. Kroz glavu mu proleteše nekolika nagađanja munjevitom brzinom. »Otpušten...
zbunjen, iznenađen, podiže zažareno lice, koje odjednom poče bledeti, usne se iskriviše i zatresoše, celo mu telo zadrhta, naročitu slabost stade osećati u kolenima, u nogama, koje drhtahu neobično.
Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta. To joj je najmlađa i najmilija sestrica. — Bosa !... uzviknu ona, po ovakoj lapavici. Za Boga, tata, šta radite ?...
Glas mu veoma zadrhta i on zastade, pa kao da proguta nešto što mu dođe uz grudi do grla. Ljubica ga gledaše sve začuđenije i zbunjenije,
Naučila je ona davno, da iz očiju svoje dece čita njihove misli. Ljubica pocrvene, zadrhta, pa se odjednom baci na majčine grudi i zaplaka gorko, očajno, s teškim jecanjem... — Maj... majko moja!... majko !...
Je li ovo doista od kamdžije? zapita on? prišavši bliže Gojku, razgledajuću dugu, crvenu masnicu. Glas mu zadrhta od uzbuđenja. Gojko mahnu rukom...
— Nemam ja nijedne njene priznanice. Nisam joj ništa izdavao. Gojko poznade ovaj glas, i zadrhta. — Dobro... odgovori depozitar otegnuto. Onda ja da izdam za sve mesece ? — Razume se, odgovori drugi glas odlučno.
Je li se to zbilja već svršilo ?... On se naže njenom uhu i prošapta: — Hoćemo li po Uskrsu odmah... je li?... Ona zadrhta, ali se privi još više uz njega, i uzdahnuvši odgovori: — Kako hoćete... neka bude! Ja ću vas slušati.
Slučajno ušla u sobu da nešto uzme, pade joj pogled na Gojka i ona se odjednom sva strese, zadrhta i htede vrisnuti od straha... Priđe mu još bliže... Šta je ovo... je li živ ?... Kako ovo gleda?...
Ali on može ujedno i žaliti i — čupati kokoške... Ljubici odjednom naiđe nastup ljubavnih osećaja, ona sva zadrhta od neke miline i baci se Vlajku na grudi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car zadrhta. — Krv?! — promuca on. — Krv i suze sirotinjske, care! I starac se saže. uze jedan zlatan novac pa ga prelomi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj, i taman htedoh proći, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji, a usta mi se razvukoše na prijatan osmeh kojim obično svi mi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
svetla i vesela lica i, najedared, kao da neki nevidljiv duh dođe te ga premaza, promeni se i postade kao mrtvac. Zadrhta mu punačka, glatko obrijana brada, usne mu postadoše crno-zelene, ruke mu se zatresoše, novine mu ispadoše iz ruku.
Nastade neobičan prizor. Čiča Pera pozeleni, zadrhta sav k’o da ga je uhvatila troletnica, skoči i podiže obe ruke u vis.
— Ne znam ja za to... njiva je moja i ne dam nikom da priđe tu. Izlazi, čiča! Viknu Spasoje, a košulja na njemu zadrhta k’o list na jasici. Beše pozelenio i došao, što vele, van sebe od ljutine.
Spasoje se prostre na zemlju kao pokošen, zadrhta jednom nogom i beše mrtav. Žene vrisnuše, dotrčaše ljudi iz drugih njiva i dohvatiše čiča Peru, koji stajaše sa
Prazna soba odjeknu i dete zadrhta od ove samoće. — Mamo! — vrisnu on iz sveg glasa i skoči s kreveta. Vrata se naglo otvoriše i uđe on, otac mu, bled,
— Živi!... Glas mu zadrhta, a iz očiju potekoše vrele suze... — Hajde, hajde u kola! — O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im.
A on mora sam zaljuljivivati... Ali kako ?... I on povuče za konopac iz sve snage... Daleko odjeknu samrtni vesnik, zadrhta miran jutrenji vazduh od njegove grmljavine i stade se talasati pod toplim sunčevim zracima...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
On sve jače i jače poče da udiše taj trulež. I to ga poče kao osvešćivati. Seti se svega. Poslednji put zadrhta i iznenada, silno, jako poteže rukom za nož iz silava.
— Hoću, hoću! — izlazeći za njim iz sobe ču se kako Sofka odgovara slabim, ali postojanim glasom. Sluzi zadrhta ruka kojom držaše uzengiju, jer se na pragu kujne zacrne on, Tomča.
Pandurović, Sima - PESME
raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku! svet zapeva celi; Zadrhta duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz jutarnju
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ranjenik zadrhta i jauknu. Vidar to učini nekoliko puta zasopke. Svakoga puta ranjenik je glasno jeknuo. Serdar i Ivana tješahu ga i
Dva rumena oblačića, u taj mah, pokriše mu blijede jagodice, a blagi osmjeh zaigra mu na obamrlim usnama. Njoj zadrhta luč u ruci. „Janko, kako si?“ zapita ga, drhćućim glasom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ovu su kuću — mahnu rukom po mraku — sirotinja i otimačina napravile. — Nisam njegove krvi — Aćim zadrhta od osećanja neke neumitne kazne koja se nadnela nad njim, koji se još greje na Vasilijevom ognjištu.
Morao sam ranije to da znam. Bog me je Đorđem opomenuo. I Vukašinom. I tek noćas da to uvidim — zadrhta mu glas, zavuče ruku u bradu i prelomi je na lice.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i zadrhta. »Šta će biti s devojčicom kad ja umrem?
— Kada bih postala nebeska reka! — prošaputa, a Velika rečna majka zadrhta od užasa. — Tog nije bilo, niti će biti, kćeri! Nijedna se reka još nije popela u nebo.
»Baš bi bilo lepo ostati s njima!« pomisli mali čistač pretvoren u kapljicu, ali se seti Srebrne ruže, i zadrhta: mora je naći, mora, mora! Mala plesačica prilazila mu je sve bliže. »Valjda im to nije carica?
Ne odgovara stenama da se druže s takvim brbljivcima, a ipak!« —pogleda ga, osmehnuvši se, a talas zadrhta od nežnosti. Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi.
— zaricao se. — Ni pogledati je neću... Ali, čim prvi zrak sunca pade na stenu — on zadrhta i pođe ka obali. Zatim se sklupča kraj njenih nogu i prošaputa: — Budi moja nevesta!
Na dno mora bežale su ribe od vreline, kad se iznad galebove stene pojavi Mesec a galebić zadrhta. Svu noć ga je pratio pogledom.
Načas joj se učini da iz peska čuje nečiji prigušen uzdah, pa zadrhta. »Da ga nije neko čudo pod zemlju odvuklo?« pomisli i zareče se da će ga i ispod zemlje naći, ako treba.
Krici se više nisu čuli. »Možda ih nije ni bilo?« — pomisli dečak, pa zadrhta: »A šta ako se razbio neki brod?« Potrča iz sve snage ka zalivu. Na talasima su se njihale samo bele kreste pene.
« — pitao se posmatrajući dečakov lagani hod. Ali otkuda mu u očima pogled vile? Otac zadrhta opazivši na dečakovom licu sjaj koji je vila imala na svome, no ubrzo odbaci svoju zebnju.
»Da ne sanjam?« pomisli, ali onaj glas se ponovo javi. — Oslobodi me, ali pazi da me ne pozlediš! Dečak zadrhta. Da ne dolazi taj glas iz panjića koji drži među kolonima? Čiji je? Od straha nije smeo da prinese nožić panju.
— planu dečak, a vetar ga, kao da perce zbacuje, strese sa sebe i iščeze. Dečak od straha zadrhta. Sam! Na celom belom svetu sam!
— A tada? — dečak zadrhta osećajući slabost u kolenima. — Tada je sve na tebi! Pogrešiš li, kao ludi vetar ćeš svetom lutati, bez zastanka!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Suviše smela? - To je prava budalaština, jer ja sam nepobitno dokazao da se vrste ne menjaju“. Glas mu zadrhta pri tim rečima, on pocrvene, a crte lica jasno ispoljiše njegov bes.
kad prvi kalem spojih sa Voltinom baterijom i pustih kroza nj električnu struju, magnetska igla galvanometra malo zadrhta. Pomislio sam da je to zbog toga što se sto na kojem je bila nameštena moja aparatura zatresao pri uključivanju struje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali se ona energično usprotivi: — Ne, nećete ići — reče ona hvatajući me za ruku koja od toga dodira zadrhta. — Ima mesta ovde. Sutra već nećete ga poznati. Stidiće se i pokajnički moliti za oproštaj.
to jest da nije sve onako kao što sam te uverio, da nije baš sve onako. Da li bi me volela tada? Ona lako zadrhta ali odlučno reče: — Ne. Zašto mi to govoriš? Šta hoćeš? — Šalim se, šalim, samo se šalim. Ti znaš, nije reč o meni.
! — A ti, šta misliš? Jedan snop sunčanih zrakova, pun boja, probi kroz prozor pa zadrhta i obasja pene od čipaka. Ona duboko uzdahnu i reče oduševljeno: — Oh kako me, oh kako me krepe ovi zraci, ovi zraci!
On pojuri iz šatora, opasujući revolver, i otrča topovima. Izlazeći ispod toplog pokrivača on se strese i zadrhta na svežem i oštrom jutarnjem vazduhu.
Takvog da ga vidim, zagrlim i odmah da umrem... Veruj mi, stara, ne šalim se, sasvim mirno da umrem... Zadrhta zemlja. Trenutno, potmula, duboka, u samoj utrobi Zemlje tutnjava... Naježeno telo se strese, pa ukoči.
Najedanput, s nemirnim, zbunjenim pogledom, ti zadrhta, ili se meni učini, od nenadnog, moćnog, jezovitog straha. On je prošao mirno, oporo stisnutih usana na kojima se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gvožđe na nogama!...« — pomisli Đurica, i samo mu srce zadrhta od te pomisli. — Otkud tebi, momče, ove stvari? — zapita policajac, dignuvši na jednom prstu duge niske starinskih
Ali te oni neće ostaviti, dok ne izdaš ostale, a To ne smeš učiniti — odgovori Vujo takvim glasom, od koga Đurica zadrhta. — More, to se zna... kakvo izdavanje! Ali ko će ’nake muke podneti? — Ti ih nemoj podnositi, ko te goni da ih trpiš..
Nekakva sumorna težina, nekakav iznenadni bol naiđe mu na srce, od koga mu zadrhta celo telo, a pred očima se uhvati, naiđe neka magla, od koje se ništa ne vidi oko sebe...
— Što ću ti? — reče ona, a glas joj veoma zadrhta. — Samo da ti kažem, zdravlja mi!... — Pa kaži mi ovde. — Ama znaš... proći će ko...
— Znaš šta, bolan: ja bez tebe ne mogu živeti. Ova je reč ošinu preko srca kao munja; zadrhta sva, pa, ne znajući šta bi mu rekla, skoči s trave, dohvati obramicu s rubinama i zaturi je na rame.
strasno i grozničavo osećanje obuze ih oboje, zaigraše im mlada srca, ispunjena neizmernom slašću i blaženstvom, zadrhta im celo telo, i oni sami ne opaziše kako se nađoše jedno uz drugo priljubljeni, zagrljeni, zaneseni...
Na prvom koraku u novi život, ona zadrhta... XIII Đurica se požuri, te nađe Vuja i dade mu izvešće o poslednjem događaju.
Đurica se uplaši. Stadoše da mu dršću ruke, zadrhta sav... Jedva se seti revolvera... Istrže ga iza pasa, nasloni cev na čelo starčevo i okide...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u njem, a sva se sja od suvoga zlata. U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kročila preko praga, ono se naglo povratilo, a kada spazi Spasoja iza banka ispod svijeće, sa sklenicom u ruci, čisto zadrhta i, pogledavši ga bolje, u tili čas obuzme je strepnja, kao da ne gleda onoga poznatoga Spasoja, već neko tuđe lice.
— javi se paron Zorzi, i njegovo glatko, posvema obijano lice, sa isprekrštanim crvenomodrušastim žilicama, čisto zadrhta i sav mu se život strese. — Morača! — izdavši ga glas, jedva šapnu. —Idi! —Zar ćeš me ovako pustiti od sebe?...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Apostol’ma prebledilo lice, Zadrhta im srce u grudima; Tad’ će jedan Hristu da prozbori: „Mi veslati više ne možemo. Zar ćeš pustit’ tu da izginemo!
Krakov, Stanislav - KRILA
Bde nad snom i spokojstvom. V PRED SMRĆU Nešto sevnu tamo na grebenu što se crni u noći. — Grrru... Kao da zadrhta zemlja. Potom tupi pucanj puške, i opet tišina. Noć je kao pred buru.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja se sećam jednog cveta. Ja se sećam jednog cveta, Koji sam ti onda dao, — Baš bejasmo kod Dunava — Ti zadrhta, — cvetak pao. Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode!
A preda me ti iziđe, Okićena sa biseri, Sa biseri naše sreće, Sa tri sina i dve kćeri. Ja vas spazih, pa zadrhta’, — Htedoh pitat’, al’ se boja: „Je l’ to Mirko? Je l’ to Sava? Jug, Tijana, Smiljka moja?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KRAJIŠNIK: O, gospodaru, ne zadrhta od sile turske nijedno dijete crnogorsko, a đe li muž?... Ali je sa Turcima i Staniša s Orlovići.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Eno mu se već vidi kuća kroz voćnjak! — viknu Stevica, i glas mu kao malo zadrhta. Oblačan, vlažan, težak dan. Svjetlost slaba, mutna; toplina se ne osjeća, iako je ljeto.
Proto se trže, pogleda u noć, zadrhta i prestravljeno se strese. Klisnu u sobu, skide pušku s klina, prebaci je preko sebe, a dugačak nož zadjenu za pojas,
— jeknu pokojni Partenija kô uboden, a glas mu žalobitno zadrhta, i suze ga obliše. — To nešto, Simeune, mlogo žalobitno. Uli-de mu Mićane, jednu čašu.
Bojić, Milutin - PESME
On hoće mladost i rumena krila A mi smo brali cvetove aprila. I on zadrhta zbunjen u tom času. Kô borac htede dostojno da padne i smrću pesmu o lepoti dadne: Kameni Pan se u roj zvezda rasu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Što je tebi, Cvijeto, te me sramotiš? — prekide ćutanje Radivoj. Cvijeta se trže i zadrhta, ali ni riječi ne odgovori. A Rade jedva dočeka, pa odvrati za sestru: — Ne sramoti ona tebe, već se ti sam sramotiš..
— I muči te još gore nego prvo! — reče on, i glas mu zadrhta, pa, da zabašuri ganuće, osmjehom pogleda u majku. — Je, uzviče se, ma valja pritrpit'! On se muči za sve nas!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Samo negde u daljini čudnovati krik se ote, I zadrhta u tišini, pun užasa i strahote. Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon okovani podzemnoga boga
junački klefta na pljačku se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
Tri veka minuše tako. U silnom Lhasu gradu Već maharadža Azok preuze junačku vladu. I Brama zadrhta tada od ruke njegove jače, Kad crne braminske vojske oružjem goniti zače.
Odbrana zadrhta gradska, jer tavni oblaci dima Pokriše, u času, nebo i sunce ognjeno njima. Kô strašan, ogroman jezik, plamen se pod
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To sam jasno osetio jasnije kada je zastrigao ušima i zatreperio nozdrvama. Nanjušio je opet divljač! On zadrhta po celom telu i odlete kao strela u šumu koju je danas uzaludno prokrstario.
Stanković, Borisav - TAŠANA
ali, dižući ruku, koju je Tašana držala i na koju je glavu naslanjala, i brišući njome čelo, kosu, lice, odjednom sav zadrhta po tresen): Oh, opet ovaj miris! (Polazi.) Sa ulice počinju da dopiru uzvici dece: »Žiž, žiž!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gospodo... Vi kao stari vojnici razumećete me... — glas komandantov zadrhta. — Odsad pa do pet časova izjutra... uništićete celokupni materijal... — I topove, i municiju?
Prineo sam pismo fenjeru i tada mi se učinilo kao da vidim tragove krvi. Ruka mi zadrhta. Obuzela me strepnja i grozničava slutnja. Okretoh dalji list.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, kada se Sunce pope u sam vrh neba Kapljica reče: — Moram otići, moram, moram! Zadrhta Cvet, od strepnje, ali ne reče ni reči.
Znao sam da ćeš doći! — ispravi se gordo Cvetić, a mala skitnica zadrhta. Je li moguće da je sto godina prošlo? Da je sto godina svetom lutala? Kako da bude sigurna da sve to nije samo san?
Po smehu koji je odande dopirao shvati da je Sunčeva majka nije prevarila, i zadrhta: želela je da vidi svoga sina, mora ga videti, mora, mora.
Mravuljak nije ličio na ostale: bio je velik i bio je beo, dok su svi drugi bili crni, ili u najgorem slučaju smeđi. Zadrhta mravica majka. Beli mrav bio je njeno dete. Nije ga se mogla odreći.
Plamene i žestoke su mu bile oči, oštra i hitra reč. Ljudi su ga s nežnošću posmatrali. Zlatokosa se trže i zadrhta. Da se to nije Mesec u momka-lepotana pretvorio? Pogled mladića, svetao, i vruć izmicao joj je tlo ispod nogu.
Ali, nebeski brat ne siđe, niti ga k sebi pozva. A onda se, jedne noći, uskomeša more. Zadrhta Koralna Grana od užasa. Nasmeja se Belutak: šta mu može vetar, šta talasi?
Sigurno mu je više od stoleća! Orah od čuda zadrhta. Zar to o njemu govore? Okrete se da još jednom pogleda brezu, ali vremena za osvrtanje nije bilo.
— To je, sigurno, moja Zvezda! — kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne? Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Gubeći dah, požuriše u pravcu škole. Odjednom, negdje u daljini, odjeknu potmula tutnjava od koje zadrhta zemlja. Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat!
Dječaci u pećini osjetiše kako se nad njima strese i zadrhta zemlja. Đoko Potrk skrušeno pro- šaputa: — Samo da koja bomba ne provali u samu pećinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vide kroz svoj pendžer mladu belu ženu u tuđoj bašći jer pere svoje noge. I srdce mu zadrhta za njom. Dotle nije od svoje želje odstao se dogod je nije k sebi dobavio i bio je šnjome. Prorok božiji i to uposlova!
Jučer sužni od njega stresahu se od straha pak i taj bi osuđen. Smuti se i zadrhta, sva mu mudrost i sila potonu, sav se u čudo viđe i zlo ga snađe...