Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Je li oni kažu, oni valjda bolje znaju od tebe.. Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu. On ne reče šta kažu Joca i njegov pomoćnik: ali je meni bilo isuviše jasno da je mišljenje Jocino i njegovog pomoćnika
Mene ubij, a nju oteraj! Da ti je bogom prosto! Nemoj me samo oturati od sebe, živoga ti boga! Đedi zadrkta malo brada. On htede da prikrije svoju uzbuđenost.
O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose? — Petrija, sestro, oprosti mi! Žensko srce odvugnu, zadrkta i rasplinu se: — Anoka, dušo, da ti je bogom prosto! — Petrija, sestro...
Radičević, Branko - PESME
? Al' kad moma daleko odšeta Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo stigo lipe ponosite, Ali
I taj je zvuk mi dušu taknô ljuto, U meni srce zadrkta mi muško; U duši mi se pitanje to rodi: Ko zna, međ živim da li t' ona odi? 39.
“ — gospodar privati. — „Gusala s' mani, zapevaj onako!“ Al' sluga zače, jer već znade kako, Pa kliknu, spusti, zadrkta i savi, Pa lati, diže, otište i zavi, Pa izbu, kuću, ta pesma zatrese, Iz kuće jošte daleko ote se.
U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada, Jer njega taka ne vide nikada.
34. Već izdaja svud preote, Zadrkta se carstvo naše, Veće, veće, oh straote! Pade i ti, Sentomaše! A sa tobom, slavo mila, Skraše se Srbu krila! 35.
118. I naš junak nije kamen, Te vas celi zadrkta se, Od srca mu udri plamen, On pritisnu zlato na se; Prigna usta, te plam pusti U taj celiv dugi, pusti. 119.
Ništ' ne čuje, pa se saže, Nad dragog (se) svoga naže, Sluša, sluša bojažljivo, Zadrkta joj srce živo. Sluša brižno: oh, on diše! Šta će ona zasad više!
mu sablj(u) u balčaku, Drugom ud'ri nad desnu zvezdicu, Siknu maču na levu vilicu, Pade o tle čalma, perčin, čelo, Zadrkta se i klonu mu telo, Pa trupina niz konja se vije, Zveknuše mu prazne bakračlije.
mu vranca posred čela, Za njom puče opet jedna druga, Prestriže mu dževerdana duga Po remiku, kano trsku kaku, Zadrkta se srce u junaku: „Oj konjicu, vazdanja srećice, Ao puško, draža od desnice, Da ljuto mi na srdašce zavi!
Kostić, Laza - PESME
! Drktala je bula od pete do glave, čujući pozdrav igumna Varnave, sa bleda lica kad joj pade veo, i Varnava kao da zadrkta ceo. Bledo mu lice još većma pobledi, ledeno srce još većma se sledi: „Koga vidim, jadan? čije čujem glase?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— I Simeun Pejić Rudar, đak od namastira Gomjenice! — dodade Simeun, a oči mu sijevnuše kô u katila. Zadrkta' ja od glave do pete. Kažem vam, braćo, ko kaluđera nije služio — taj se ne zna Bogu moliti!