Jakšić, Đura - PROZA
Jedan pramičak pade mu baš na krilo. Otac ga, siromah, uze, zagleda se u njega, posmatraše ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ništa, neki šećer. — Kaki šećer? Daj da vidim!... — i brzo izvadi iz torbe glavu šećera, zagleda je, pa klimnu glavom: — Ih, kume, zar i ti?!... Što će ti to?... Jes baš ona — evo okrnjena!... Kume, šta će ti ovo?
Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe. Smotri ga naš dugajlija, pa se zagleda u nj kao da ga poznaje; zagleda se još bolje, pa ga zovnu: — Jes' ti, Radane?!
Robijaš uze neku dugačku flašu piva, pa pođe. Smotri ga naš dugajlija, pa se zagleda u nj kao da ga poznaje; zagleda se još bolje, pa ga zovnu: — Jes' ti, Radane?! Robijaš stade, pogleda ga, pa uzviknu: — Aha, Đuko!
Jedne prazne taljige priterane plotu. Dvojica drže budak u ćuskiju, kao hoće da kopaju. Mojsilo zagleda bolje, kad al' odnekud onaj putnik što mu je pričao 25. maja onako mnogo kako se jašu konji i gađa u nišan.
— »Jes' ja dvadeset pet puta! O, to prokleto dvadeset pet, što me se nalepilo... Nije to dobro...« Tu Pupavac ućuta i zagleda se,: misleći nešto, u jedan ugao sobni... Kiša pljušti kako bog hoće, čuje se gde čitavi potoci teku ulicom.
Anđa uze to parče, zagleda otud i odovud, pa reče nekim neobičnim, vračarskim glasom: — Bogami, prijo, evo mu strave od nekake kao zverke, kao
Priđe polako mučnjaku, poturi ruku te uze malo brašna, zagleda ga na dlanu, pa baci opet u mučnjak. Strahinja uze polako obe puške i spremi se; čisto već ne diše koliko se pritajio.
A je li otišao odavno?... — Pa i nije. Tek ako je sad stigao na njivu... Miona brzo uze torbicu od Dušanke, zagleda šta je spremljeno, pa ode žurno. Dušanka osta pred kućom — gledeći začuđeno za svojom majkom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Marinko diže glavu i ispravi se tek upola; priđe minderluku i spusti na i samo jedan malen delić svoga tela. I zagleda se Turčinu u lice. A to lice beše tako blago, tako milo da ti se činilo da je svetiteljsko.
Oba iz dobrih domova, oba dobri momci... nije znala na koju će stranu!... Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara...
I... on se obneznani... 6. PREOBRAŽAJ Vodeći Jelicu i držeći je čvrsto za ruku, Stanko izide na put. Onda stade, zagleda se u oči Jeličine, pa reče: – Idi kući. — Dobro — reče ona poslušno i izvuče svoju ruku iz njegove, — Nego... stani!.
— Je li, more? — upita kmet. — Čujem, čiča Jovo. — Poznaješ li ti ovu kesu? I podnese mu je. Stanko je dobro zagleda, pa mirno reče: — Ne poznajem. — Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe.
Svi gledaše i videše kako zamače u lug, ali niko ne pokuša da ga zaustavi. Kmet Jova se zagleda u Aleksu. Zatim pogleda po narodu, pa reče: — Hajdmo odavde!... Ova je kuća prokleta!...
Osećao je čisto kao da ga po kosi mazi topla i nežna ruka Jeličina... Pa se zagleda u prošlost, skoru prošlost, i uzdahnu... — Doći će dan kad će se i meni vratiti moje živovanje!... Oh!...
— Hodi ovamo... Priđi! — reče zapovedajući. Stanko priđe. Mesečina obasja lice njegovo, a hajduk se zagleda u nj. — Dobro — reče. Pa se okrete, namesti ruke na usta i zalaja kao pas. Lavež se odazva.
Behu to ljudi mladi i zdravi. Vidiš kako im zdravlje dija iz svakog pokreta. On se onda zagleda u vatru. Gledao je kako se na jednoj cerovoj žišci hvata puhor.
Vrisnu šara i — suvarak pade. Hajduci skočiše oko njega. — Evo, vala, skinuo ga je baš u peteljci!... Zavrzan zagleda, pa pruži Stanku ruku: — E, ej vala ti! U svemu si bolji od mene!... Harambaša mu priđe, pa ga potapša po plećima.
Zavrzan isuka jatagan, pa se zagleda u one šare ispisane po njemu. — Zeko! — reče. — Čujem. — Jesi pismen? — Jesam, u dlane!... A što pitaš?
— Ne znam; ali, veli, vrlo mu žao. On vas voli i voleo bi da je s vama u lepoj ljubavi... Pop se zagleda u Ivana. — Da mu ti nisi kazao da mi mrzimo na njega? Ivan pogleda popa, pa se čisto trže: — Bog s tobom, popo!...
— A... jest, jest!... Znam!... Neka, neka, nemoj vaditi! Jelica, videći kako se ušeprtljila, priđe bliže i, zagleda joj se u oči... — Majko!... — reče ona i sva zadrhta. — Ti nešto strašno kriješ od mene!... Šta je?...
Dučić, Jovan - PESME
A kad je sve bilo gotovo, on se — kao Tvorac nekada — blaženo zagleda u svoje svileno delo. PREHISTORIJSKA LjUBAV Na jednoj kamenoj ravnici nad ponorom, na nekom planinskom hrbatu,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Vidiš! Još kao da se poznaje! On se dobro zagleda u prozor, a meni između obrva metnu prst. — Mama mi je pričala, — rekoh ja, a oko mi ode za srcem i zakova se za
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« — Eto, zbog toga me i mrzi da držim kola i konje, — veli pop Spira i priđe k prozoru, pa se zagleda u jednu staklenu téglu i gledaše je dugo. Nastade počivka.
Može se... zgodno je... — E, al’ kako ću, kako? Kad ga on, kažu, čuva k’o oči u glavi; svaki čas ga zagleda i pipa je l’ mu na svom mestu. Pa baš i da ga se dočepam, al’ kad on vidi da ga nema, a?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pitate ga: — Koliko imam godina? On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima... trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On?
— odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On? — I opet se isto onako i drugome unosi, zagleda ga. — Ima četrdeset... četrdeset i pet godina. Toliko, nema više... — Samog sebe uverava.
On naposletku pristade. Mehandžija mu donese u čašu vode ali pomešane s rakijom. On je uze i poče s nepoverenjem da zagleda. — Voda, voda... — silom počeše svi da ga uveravaju te on ispi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Šta bi hteo da kažeš? Jurišić se okrete, sede na travu i zagleda se u Hristića, čiji dogled okačen o prst pade dole.
Tada, najedanput, njegova drhtava ruka jako pritište slušalicu i on se odazva pa se ukočeno zagleda u zemlju i pobledi. I tako zaprepašćen i smrtno bled drhtao je i slušao neko vreme.
A tek kad ga poneše on je balje zagleda i oseti još nešto: kako ga ona i još kroz suze posmatra čudno pažljivo, nekako životinjski.
Ova patrola zastade i zagleda ono telo, pa se prekrsti i ode dalje zverajući unaokolo. Zatim, kolonom po jedan, naiđe odredska prehodnica i tako
Komandant zovnu komandira pete baterije. — Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno! Onaj skoči s konja, naže se pa zagleda: — Na žalost, gospodine pukovniče!... — Bio je dobar?
Pa se ona tanka kolona, dokle god se dobro ne zagleda, činila kao da mili u jednom istom pravcu, tamo ka vratima. Ali je Jurišić na to bio obratio naročitu pažnju i uočio:
Kad je Jurišić stigao pred kapiju i zastao, on se zagleda u osvetljene prozore one male, duboko u dvorištu uvučene kuće pred kojima se povijalo, kao da će se najedanput srušiti,
Onda jedna žena sa čovekom ispod ruke naiđe pored njega, začudi se, pa se ponova vrati i zagleda ga radoznalo i odlučno ispitivački.
On je zagleda takođe i u njoj poznade ženu Hristićevu pa se komično uozbilji, lupi nogu o nogu i duboko skide svoj otrcani šešir.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Treba piti, kaže, da sve naše brige zaboravimo. Um je naš za morem, a smert naša, možda, za vratom. Pop se onda zagleda nekud u daljinu i prestade da pije. Smert, kaže, kao materina ruka, uspavaće i grešnika i bludnika i ubicu.
Ana i Đurđe su kliktali, kad videše uspostavljenu familijarnu harmoniju. Pavle se zagleda u Varvaru i pomisli, kako ta žena ima lep osmeh, a još lepšu suzu.
Smejući se, Petar je nastavio da zagleda kola i konje, kopite, paoke, na svakom točku, kao dete kad mu dadu igračku. „Kreći, debeli!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena? (Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.) Jeste, on je! Slutio sam, slutio sam... LjUBOMIR (prilazi mu): Umirite se! Stišajte se!
SVI: Ni za nas. (Zauzimaju raznolike stavove. Spasoje prekrsti ruke na trbuh i zagleda se u tavanicu; Rina se sakrije iza leđa Novakovićevih; Protić seo u jednu duboku fotelju, utonuo u nju i zaklonio oči;
PAVLE: Zašto ne? SPASOJE: Onda izvolite sesti. (Nudi ga cigaretama.) PAVLE (seda u fotelju i zagleda je): To je ona fotelja iz moje radne sobe. SPASOJE: Nećete valjda reći da su i cigarete vaše?
MARIĆ (s prezrenjem): Požuriću, ne brinite, neću propustiti voz. (Zagleda ih još jednom sve redom.) Da, požuriću, idem, ja idem! (Ode.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se iz jednog mesta, pa da sve što ostavljaš bude kao i da nije bilo. I zagleda se tada u daleka brda iza kojih se sad pomaljalo Sunce.
U dimu turskog duvana, gospoža Dafina gledala je svetlost prozora, kao što se u mračnoj noći zagleda u svetao Mesec. Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa.
U tom trenutku Francuzi pripucaše na njih i oni svi obodoše konje, sem Arkadija, koji ču zviždanje metaka, ali se zagleda, sa konja koji je drhtao, u sunčan, širok vidik s one strane vode.
Jedva i pogledav vojnika koji mu je, malo dalje, klečeći na senu, čistio pištolje, zagleda se u bezdanu visinu nad sobom.
koju izabra oklevajući, ona dade kesu dukata, koju je čuvala pod jastukom, matorom slugi svoga devera, pa se zatim zagleda u vrata kao da je čekala da neko uđe.
preko jarkova video je samo napregnute sapi i trbuhe konja, po kojima behu od napora iskočile žile, da se zatim, opet zagleda, kao iz nekog sna, u svoje sluge, koje su ravnomerno skakale sa kola, sad desno, sad levo, da podmeću cepanice pod
Stade tek onda kad dublje zagleda u oči gospože Dafine koja izdahnu, u dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ Kada mlada u Srbiji, Hercegovini i Crnoj Gori stigne mladoženjinoj kući, ona zagleda pod kućnu strehu, pa kaže: „Koliko sagledala kutnih rogova, toliko rodila sinova!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Upravo se ljubila s onim naduvenim Gregori Pekom, koji je u tom filmu igrao američkog novinara, kad se iznenada zagleda u parter desno.
Odjednom, momak se pažljivo zagleda u mene. Zavukoh ruku u džep — pare su bile tu, znači, sve je u redu! Idućeg trenutka smo se prepoznali.
Na roditeljskom sastanku ne zagleda svoje vršnjakinje u klupama, već znatno mlađu nastavnicu. Sve ređe ide bez sakoa, pravdajući se pred sobom da nema gde
Na srednjem prstu nosio je krupan zlatan prsten, sličan bokseru. Nina se zagleda u njegov oblik dok je pio: klupko nagih muških i ženskih tela parilo se u kovitlacu oko crnog kamena.
Oni zaurlaše od smeha. Dobio je još malo na vremenu, ali uskoro će nešto zaista morati da preduzme. Nina mu se zagleda u oči. Preko njegovog pogleda bila je navučena skrama.
Matavulj, Simo - USKOK
— Sigurno — povrnu uskok, osmijehnuv se i mahnuv rukom. Mrgud Šutov zagleda se značajno u kneza. Pošto ga je dugo tako posmatrao, zapita: — A da, boga ti, kneže Drago, šta ti misliš s ovijem
Ona mu reče: — A gdje si već? Tvoja te je kuća željna! Janko se zagleda u nju, lice joj bješe blijedo, grudi joj se talasahu. Onda se Janko nagnu i poljubiše se. Pa, bez riječi, uđoše.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
( Čudesna sprava) Lirska slika se lovi obazrivo, iscela: Samardžija se raznježeno zagleda u dolinu potoka Čapre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca.
Radičević, Branko - PESME
Skoči brže s Pegaza lakoga, Dovati se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda, Kad al' u njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom, Pogleda i željnijem pogledom, Al' u ovim kâno i u
Ugleda je hajduk, zagleda se, Dugo prođe, riječi ne nađe, Ma najzade vako progovori: „Jao, Fato, hajde sa mnom, zlato, Primi vjeru tu
Uvijek mi dosad vjera bješe, Pa zaš sada nevjeru učini.“ Te je uze i opet potpraši, A zagleda bijesnog Mehmeda, Puška puče, Turčin se zanjiha, Udri čelom o tvrdo kamenje, A Muhamed za perčin ga lati, I odnese
Uze Milun i pušku nasloni, Nasloni je na taj tvrdi kamen, A zagleda Turčina mlađanog, Što mu grdnu ranu udario, Pa od oka tanku pušku uždi, Obrnu mu mozak u tikvini.
Rade divan a struka visoka, Lica bela, sokolova oka: U njega se Cveta tad zagleda, Zaboravi na meneka bleda. Krasan beše on junak na svetu, Nigda lepšeg ne vide mladetu.
s konjem na zemljicu, Al' je veće silan na nogama, Dva mu oka ko dva živa plama; Mač levakom ščepa Radivoje, Pa zagleda to momčadi dvoje, Škripnu zubi, krenu mača britka, Preseče i ko dva pruta vitka, Pa se vinu kroz Turke nazada De
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A znaš ga naviti, veliš? — Znam. — Deder. Starac me usjede na svoj krevet, stavi mi sat u ruke i bez daha se zagleda u moje prste.
— Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac. — Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed. — Još ćeš tu nekakvoj dokonoj paripini ići ugađati i tabane mu češkati, a!
Nije tako. Ne znaš ti, moj dragi, šta je konj, odmah se to vidi. Samardžija se raznježeno zagleda uz dolinu potoka Japre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca: Ide on u mraku za tobom — kuc-kuc, čok-čok!
Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri
Da to ne bude ta? Djed samo izduboka hukne i zagleda se u Savu kao da je ovaj, pribogu, u najmanju ruku rogat. — Znaš li šta je, Sava: osim toga krsta na tebi, ti si,
— Pritrpi se, pritrpi — čantra za sebe stric Nidžo i poprijeko zagleda kakvog namjernika, pticu lutalicu, koji se raščarapio u hladovini pod orahom, pa natenane raspreda s djedom Markove
su nekoliko puta kamarati zajedno odlazili kod Kečine Draginje, ali ni sami nisu bili načisto s tim koji od njih ide da zagleda i begeniše curu za sebe a koji je onaj sporedni, tek da se nađe kamaratu pri ruci.
— razvika se komandir. — Zar su tebi poreznici ...Ama, to su državni službenici, kugo kokošija. Đuro se zamišljeno zagleda u ono sikirče pred sobom.
— Žujova, jadan ti sam zajedno s njom — otkuka seljak. Intendant se vrlo zamišljeno zagleda u bujnu travuljinu iza ograde i odnekle otud izvuče rješenje. — Šta ćemo, moraš je dati. Trista ljudi gore gladuje.
Nećemo im vratiti da sto ruku imamo. Vačkonja se sumnjičavo zagleda u bezimena noćnika. Majke mi božije, imaš ti sto i trideset ruku.
— A bojim se i Trinaeste brigade, tamo mi je kum komandant. Nevolja jedna, pa eto ti. Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali: — Bojim se, brate, ovih raznih ...
Tršavi dječak ujutru dopade do kućerka u kome je konačila kuhinja, unezvijereno se zagleda u natrpanu mračnu sobicu, pa kad spazi svoga kuma, sav prosinu i nasmija se.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Usta joj behu mala i tanka, k’o paricom prorezana, oči svetle, tihe i čiste... A još kad se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i providne joj kože; one fine, nežne malje ispod kose, oko vrata i pri kraju obraza; i ono
Pružih joj ruku. Ona ostavi korpu, veliku torbu i štapove što je vukla za sobom i kleče. Uze mi ruku, okrenu dlan i zagleda se u nj. Kako je čudno odudarala moja bela ruka od njene koščate, suve, crne ruke.
prelazeći hladnim, crnim prstom po mome dlanu, poče: „Duša ti je široka, srce crno, te teško onoj koja se u tebe zagleda. Vek ti šaren, put dalek, neznan i taman. Ako preživiš...“ Trgoh ruku. — Idi i naberi. — Pa čisto bežeći skočih.
Odupre se o stablo nogama, izdiže, nasloni na zid, prigrli me, i, tako sakrivena iza mene, zagleda se u dvorište, svadbu: u one stolove do zida, ljude oko njih, starojka, svekra i ostale zvanice koji se, već zagrejani
— Pij! — nudio ga je mračno i surovo. Mita poče, ali malo. Samo gutljaj. — Ne mogu više. — I okrete se, zagleda opet u noć, u mesec koji sad beše nasred neba i isto onako veselo poigravajući osvetljavaše ozgo sve, jasno trepereći.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Govedar uzme rogožinu u ruke, te je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: — Koliko to vrijedi? A oni mu kažu: — Četiri pare. — E — veli — dobro!
JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA Žena Premudroga Solomuna zagleda se u nekaka drugoga cara, i namisli da ostavi prvoga muža i da bježi ovome drugome; ali nikako nije mogla da se
Ubrzo se riješiše i uđoše u brijačnicu, te se obojica obriju i ošišaju. Kad su izišli iz brijačnice, zagleda se jedan u drugoga, pa se obojica zabezeknuše, te uprepašćeni počeše jedan drugoga pitati: — Ama Ive, — reći će Stipe
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči na pokojnog Matu. TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali...
) Ovo su dokumenta! AGATON: Je l' krštenica? PROKA: Nije krštenica, al' evo, pogledaj! (Razvija tabak.) AGATON (zagleda): Pa to nekakav plan? TRIFUN: Pa Proka je arhivar u opštinskom katastru, pa zna valjda da pravi planove.
TRIFUN: Pa Proka je arhivar u opštinskom katastru, pa zna valjda da pravi planove. AGATON (zagleda): Pa to si ti izradio katastar naše familije? PROKA: Nije katastar, nego stablo; je l' vidiš ovo stablo?
(Ode u svoju sobu.) POJAVA IV MIĆA, DANICA MIĆA (zagleda opet u svoju cedulju). DANICA (kad spazi Miću, oseti se neprijatno dirnuta). MIĆA: O, draga rođako, hteo bih...
AGATON (zagleda je): Pa to ovaj... ti kanda misliš celoga života da se savetuješ sa njim? SIMKA: A zašto da ne? Pravo da ti kažem,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čak i Krsta vozar zapalio neku lulu i cima guste dimove. Ali mu se nešto ne sviđa, zagleda mrzovoljno lulu, pa je sa nekim preziranjem baci u reku.
— Gospodin potporučnik, bogami, tu je „cukalo“. Ja zavučem ruku, teke nešto tvrdo. Izvadim... ono sat. Zagleda i Aleksandar časovnik, i veli da je iz neke naše radnje.
Čuo se samo zvek njegovih mamuza i frktanje nekog konja. Na vratima se zaustavi. Zagleda se u jednu lopatu naslonjenu uza zid.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jest, samo sam tada i živeo, više nikad, odgovori Gojko s nekim bolom, gotovo sa očajanjem, pa se opet zagleda nekud u daljinu, a pred očima stadoše mu proletati sećanja iz bezazlena detinjstva. Kako da se ne seća!
I sad joj odjednom dođe na pamet da se zapita: da li su njeni postupci za to vreme vazda bili umesni ?... Ona se zagleda u daljinu i stade u mislima preturati dan za danom, sve što je u školi preživela ; i što više mišljaše, sve veće je
stolice, držeći ukras u rukama, pritrča prozoru, pa videvši da pisar iziđe iz dvorišta, vrati se na pređašnje mesto i zagleda se u svoj časovnik...
Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu... Oseti da je obuzima strah, baš pravi strah; ali to od čega dolazi strah daleko je, ono se ne vidi, ne
Ona zastade, zagleda se u njega, i kao da joj odjednom sinu nova misao u glavi... promeni joj se lice, postade svetlije...
Neka paklena odlučnost sevaše u tim široko otvorenim, velikim, crnim očima i ona se upi, zagleda se u Gojka, primače mu se još bliže, vrlo blizu, tako da oseti njegovo disanje....
A Ljubica je doista stradala mnogo. Odjednom se zagleda u Gojka dugo, dugo... pa joj dođe da vrisne od bola. Pobegne u školu i stane hodati, kršeći ruke i uzdišući teško.
i glava kuće, nastavi on, rukujući se sa Ljubicom, — jer ti prijatelju, ne možeš biti glava kuće, nasmeja se on, i zagleda se u Ljubicu...
Gojko se stade pribirati... da, to je žena, vrlo mlada žena, ali takve lepote, kakva se veoma retko viđa. On se zagleda u nju... Kako to da je ne poznaje, ako je iz ovoga sela!... Ali je lepotica, prava lepotica!...
Jamačno ga opaziše u mraku, te Vlajko zastade na vratima, a ona sama pređe dvorište. Otvori vratnice i zagleda se u Gojka, pa kad ga poznade, obrte pravo niz put; Gojko jedva stizaše za njom...
— Hm... to ne valja!... Jak potres... a on je dosta slab i inače. Lekar se zagleda u crte Gojkova lica i opazivši neke oštre nepravilnosti, namršti se... — O čem je buncao ?...
Znala je šta bi sad trebalo da učini, ali joj to beše odvratno. Ona se samo približi još više i odjednom se zagleda u ono mrtvo lice... Prođoše joj trnci kroz celo telo... Gle, pa i lice govori !... mrtvo, mrtvo lice, a govori !...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nijedan nemam, tako mi svega na svetu! — uzeh se kleti. Šef se zapanji od čuda. Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori. Kad se malo povrnu od čuda, naredi mlađima da što pre donesu desetak ordena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Jest, to je bila komisija«, mislio je; »ali kako su se popeli?« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i projuriše ispod njegova prozora. On se trže.
On izađe bez ikakva osećanja. Stade i slučajno mu pade pogled na brilijantsko dugme na košulji profesorovoj. On se zagleda u dugme i stade da ga posmatra.
— Nikola Nikolić, profesor latinskog jezika. Dama se odjednom trže; protrlja čelo, otvori jednu debelu knjigu i zagleda je. — Da, tako je, 1895 godine predavao je u ovoj gimnaziji latinski jezik Nikola Nikolić. On je sin...
— Koga čekate, gospodine kapetane ? — viknu neko iz neosvetljena kraja. — Ja... čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga.
Eh, što me je to bolelo!... Žena mi je prava lepotica. Kad idemo ulicom, svako se u nju zagleda i vidim baš na svačijem licu misao: »Lepa ženica !« A ja se topim od radosti. Pa kako mi je kad pomislim na rastanak!..
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Pa razume se da nema, ko je od nas to mislio pa da spremi hartije? (Vadi iz džepa puno hartija, zagleda jedno pismo.) „Pop Spira...” (Čita.
MLADEN (seti se): A, jes', a ja zaboravio, evo i ovo. (Daje mu listić.) JEVREM (uzima i zagleda): Šta je ovo? (Spiri.) Pa je l' ti kažeš 271 glas? SPIRA: Tako sam čuo. Ko ti to javlja?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Ko je baš toliko cepidlaka i radoznao da vidi i naslovu i onome pod »moto« pravo mesto, neka zagleda tamo gde je i Sreta zagledao, a to je u Zečevićevu Istoriju sveta.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih, Pita se: „Peci mi,Bože, Gde se kuje zavera mučka?
Iziđe u sneg, onako vrela, Ode, pepeo da istrese, šta li? I zagleda se u nebesa bela Kao da za nečim izgubljenim žali. Tinja zadnji plamičak-pijavica; Evo je, vraća se, odlazi u ćoše.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofki se učini kao da je gola, jer tako poče, ne znajući ni sama zašto, samu sebe da zagleda, kao da se uveri da li zaista na sebi ima odela, da joj štogod ne fali.
Kako sjaha, niti konja veza, niti se utegnu, dotera i zagleda kakav je, već brišući, otirući šakom znoj od dugačka vrata, uđe pravo k njima u kujnu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ama, vi ste oficir!“ „To me je išlo po rodu i vaspitanju, Gospodaru!“ To im je bio sav razgovor. Vladika mu se zagleda dobro u oči.
Dijete se živo obrnu, pa joj se čudnim oštrim pogledom zagleda u oči. Cura sva poblijeđe, pa se u tili čas zacrvenje pred tim ispitujućim pogledom, te kao da ga zabašuri, naže se i
Tu rahatno sjede, obliznu se, pa pošto još šapicama protrlja oči, zagleda se u ranjenoga momka. Na dvoru suton se počeo bješe hvatati.
„Neće, valaj, no od ovoga moga brava zubima natući! Vidiš da se u nj zagleda... Pretrpi se, čoče, nije no tek zarudjelo!“ „Što si tražio, to si našao!“ reče Joka, smijući se.
„Ikona, ja šta!“ reče serdar nemarno, pa je dade Stani. Djevojka se zagleda u Elvirinu sliku. „Ja bih rad vidjeti ranjenika!“ reče Spasoje, sestrić serdarev. „I ja!“ ponovi svaki. „Pa elate!
!“ serdar ne dovrši, no se, bez nevolje, nakašlja. Žena mu uzdahnu duboko, pa mu se zagleda u oči. „Šta si naumio? Jedno ili drugo, čoječe! Bijelo ili crno... Red je, bogami, da se tome kraja dođe!“ započe ona.
“ započe ona. Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne. Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj. „Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!
“ „Je li te koji očepio?“ opet će Petar najozbiljnije. „Jest, bogami“, osječe serdar, a zagleda se dobro u oči Petru, ne bi li odgonetnuo šta znači to. „Čemu to sluti?“ „Hm — pa... ništa!
Majn liber Adolf!“ Čovjek u kabanici, kao da ga munja odiže, skoči, zagleda se u najvećem čudu u Janka, pa preneražen, nemogući izgovoriti do „ah!“ — prihvati ga u zagrljaj.
On ne diže oči, pa ne znajući kud će pogledom, zagleda joj se u ruke, ama tako čudno zagleda se, kao da vidi nešto vanredno. Cura odiže ruke, pa ih složi za kanicom.
On ne diže oči, pa ne znajući kud će pogledom, zagleda joj se u ruke, ama tako čudno zagleda se, kao da vidi nešto vanredno. Cura odiže ruke, pa ih složi za kanicom.
„Pita: kako mije ona nesuđena snaha, a Bog zna, može biti da je i suđena“, ispravi Cuca, pa mi se dobro zagleda u oči. — Valaj, Spaso, nijesi ugonenuo! O tome nemoj dalje. Bilo i prošlo. — Ama, čoče, nijesmo o tome potonju rekli?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Govedar uzme rogožinu u ruke, te je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: „Koliko to vrijedi?“ A oni mu kažu: „Četiri pare.“ — „E! (veli) dobro!
On kad iziđe pred carsku kćer, malo se zbuni i poplaši; ali careva kći kako ga vidi, zagleda se u njega pa ga zapita otkuda je i kuda je naumio; a on joj kaže otkuda je i pripovedi joj sve po redu kako ima još
” 42. JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA. Žena Premudroga Solomuna zagleda se u nekaka drugoga cara, i namisli da ostavi prvoga muža i da bježi ovome drugome; ali nikako nije mogla da se
Govedar uzme rogožinu u ruke, te je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: ,,Koliko to vrijedi?” A oni mi kažu: ,,Četiri pare.” „E!” veli „dobro!
Ona kako vidi Ćelu, zagleda se u njega, ali nije htela za dugo nikome kazati. Kad mnogi prosci stanu dolaziti i prositi je, ona najposle kaže da ne
Stanković, Borisav - JOVČA
! JOVČA (odlučno): Nema! VLADIKA (odsečno): »Nema«, jer ga ti nećeš. JOVČA (još odlučnije): Nema! VLADIKA (zagleda mu se duboko u oči, približivši se): Nećeš, jer ti ne treba. Ne daš je... drugom!
MLADEN Pa kupio sam, Vaske. One stare pocepale se, pa da ti ne bih prljao po sobi, nove sam kupio... VASKA (zagleda ga, daje mu znak da se okreće, što on i čini, zagledajući se i sam): Pa to ti baš lepo stoji. Zar imaš toliko para?
razgrne šamiju te joj se još jače osvetli od vatre njeno staro koščato lice; uzima sa sofre »kost«, unosi se u nju, zagleda pege i šare po njoj). Pauza. Vetrovi jače i bešnje duvaju. Tresu zgradu. Vatra npacka.
NAZA (značajno maše glavom, oturuje kosu koja joj pada na oči; tajanstveno): I arno i lošo! (Zagleda bliže): Bio si bogat, silan. Što god si zaželeo sve je bilo tvoje. Hazne, bisage s parama...
Hazne, bisage s parama... JOVČA (s dosadom, prekida je, odmahujući rukom): More, i sad to imam. NAZA (zagleda još pažljivije): drugo šta ima?
— ti mu ne dade... JOVČA (čisto plačno, kao pravdajući se): Sve sam davao! Šta joj nisam dao?... NAZA (zagleda bolje »kost«, podnosi je Jovči da vidi i sam i pokazuje prstom mesto gde se to vidi): Ne znam, gazdo. Ovde tako stoji.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja sjede i nalakti se. Oči su mu sjaktile. Na lijevoj strani čela utonula mu brazdica u koju se Bujas zagleda. — Šta ti je sad? Je li ti žâ što smo se pomirili? — Neću više tamo — reče lagano Bakonja, dišući uzbuđeno.
Dronjo stade i trenutno se zagleda u konjika, pa ostavi sudove i uhvati konja za oglav viknuvši: — Bakonja! Zar si ti to? Bješe Kenjo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe zaćuta, volovski papci sporo i meko topću po prvom snegu odocnele zime, i napregnuto se zagleda u noć uskomešanu crvenim kružićima i zelenkastim iskrama što se stalno pale i gase na mokrim rubovima zenica.
pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih. Odavno je iz njega iščilela radost od njihovog žutog svetlucanja i tankog, čistog zvuka.
Đorđe siđe s kola, stade i zagleda se u gust drvored jasenova zariven u tamu. Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole! — Jesu li muški?
Simka se povuče u senku iza njegovih leđa, nasloni se na naćve i zagleda se u šiljak šubare, sa koje se topi sneg. Ne pamti da se ikad ovakav s puta vratio. Ni dobro veče joj nije nazvao.
Već sviće. Simka s Mokrim licem još uvek stoji oslonjena uz naćve. Đorđe joj priđe, zagleda se u lice, umorom izduženo, pa u vrat i grudi.
A moj otac? Luka Došljak, vodeničar... Simka uđe s naručjem drva. On izdaleka spazi njen umor zgusnut u podočnjacima, zagleda se, ni ona više nije negdašnja, pomisli. Ona nije kriva. O tome neće s njom... — Onaj još spava?
Uzdahnu duboko, šiljak svetlosti se presavi i samo što se ne prekinu. Vukašin među prstima okreće cigaru i zagleda je. Sigurno su čuli. Svi se čudno drže. Kako da im objasni? Šta da mu kaže? Očeve oči oseća na sebi.
Da li je samo to? Strogo se zagleda u brata. — Ako si o ženidbi hteo, onda se tako ne počinje sa ocem i bratom — šupljim glasom reče Aćim.
Ona se pokrenu, prvi put otkako je ustala sa stolice, malo raširi noge, da bude sigurnija na njima, i odsutno se zagleda u žeravicu koja je ispala iz furune i sporo umirala na dasci, na kojoj su mnoge pre nje ostavile za sobom crne ranice.
„Gledaj pred noge i ne bleni u prozore!“, strogo je prošaputao kad ga je uhvatio kako zagleda devojke što kroz prozor istresaju ćilime, a onda, povučene ispruženim rukama, kao da padaju za svojim očima, ozbiljne,
ga je podsećalo na neku zverku što se čuje samo noću i koju niko danju nije video, Tola otvorenih usta zvera po sobi, zagleda u odžak niz koji silazi, da zgazi i njega i vatru, ledena, dlakava šapa.
Pusti ženu, pa se nagnu nad korito, podiže maramu i zagleda se u crvenkaste i naborane dečje glavice. Crna, ulepljena kosica pokriva im čelo. Levi je krupniji i kao lepši.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda, najednom, kao da je s neba pala, ulete lopta kroz prozor. Dečak, koji je trčao za njom, čučnu i zagleda se u dubinu. — Pa, ovde ima nekog? — uzviknu i strča se niza stepenice. — Ej, ti tamo, vrati mi loptu!
Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza. Bila je hroma i grbava. »Verovatno je pošla po hranu?« pomisli Đavolak i zagleda se u nju. Smešno pocupkujući, devojčica se s mukom probijala kroz smeće, ali nije ispuštala mališana. — Bang, dang!
U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga!
Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči? Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju.
Ostade na voDi samo prsten sjaja, a iz njega se izdiže Srebrna ruža. Dečak, zadivljen, kriknu I zagleda se u nju. Sav nežan, sav srebrnast, cvet je širio takav sjaj da su i nebo i zemlja blistali.
Trže ga tek riba koja mu se na dlanu preobrazi u zlatoperku. On je pusti da padne u vodu i zagleda se za njom, zapanjen: iz belog, svetlucavog peska pružali su se ka njemu rumeni prsti korala između kojih su promicale
Ali godine su prolazile i on poverova da je sve bio samo san. »San bio, san prošao!« —prošaputa jednoga jutra i zagleda se ka morskom dnu, iznenađen.
— zadivljeno uskliknu žaba krastača, pa se trže: — Šta je ovo? — krastača se s negodovanjem zagleda u tek rođenu žabicu. Glas joj je, istina, zvonak, oči bistre, rep se još vidi, nije strašno, ima vremena, otpašće!
Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško. Zagleda se u lokvu. Sa dna, iz mulja, dizali su se mehurići zajedno s nečijim tihim glasom.
Sunce se radoznalo zagleda u Belu žabu, i osmehnu: — Ne mogu, žurim. A nema ni potrebe! — zlatnim prstima dotače Gospodar neba Belu žabu.
— Ko je još zrake lovio? Osmehnu se starac i zagleda kroz prozor. Kao blistavi, srebrni oblak plovila je u noći krošnja oraha, a ispod nje titrale senke.
Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!« — zaključi talas smerno, pa je još jednom pozdravi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Taj bankar, sa licem produhovljenog pacova, običavao je, dok ujutru zagleda svoje službenike i odmerava im spremnost za taj dan (izgleda da je, u svom iskustvu, već računao sa promenama u
čibukčicu koja visi na olinjalom zidu i odlazi na ugao: tu on vrti čibukčicu od koje se, eto, ne odvaja ni u smrti, i zagleda u smetove vremena što su nalegli na taj ugao, na samom vrhu Zereka.
u taj deo, naoko bezličan, ali u koji, pre podne, padaju prostrane svetlosti a, pred veče, prozirna sumračja, ona zagleda u progrušalu tamu što se spušta u prostore nad Dunavom i u odbleske ozarenja što još dopiru od ušća i od Save.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sada ćemo sačekati izlazak Sunca“. Pitagora sede. Nad istočnim horizontom ukazaše se prvi znaci zore. On se zagleda onamo kao da nešto iščekuje; i njegovi učenici upreše svoj pogled onamo. Iz mora se uzdiže još jedna jasna zvezda.
Mladić se zagleda u tu skulpturu. Na njoj je video mlade ljude kako stoje kod svojih konja, kako ih uzjahuju i kreću dalje.
Varaš se! U stanju sam da iz tvog lica očitam tvoju starost, pa da ti dokažem da govoriš budalaštine“. Zagleda se oštro u lice Mesečevo.
Pemberton se zagleda u taj prizor. Dirnut njime, prošaputa: „Mučeniče nauke! Nasloni, mirne duše, tvoju umornu glavu na taj jastučić koji si
On se zagleda malo u daljinu, pa nastavi. „Posle trogodišnjeg rada završila je naša ekspedicija svoja premeravanja koja se otegoše čak
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kao zbunjen i mučen snom koji nije upamtio on se izbuljeno zagleda u zid pa ponova spusti glavu. Još je bilo vrlo rano i svetlost je kroz sasvim mali i četvrtast prozor, koji je ličio
Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše. On se trže ljutito, zagleda se, poznade me, skoči (spavao je obučen) pa se zagrlismo.
Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom bugarašu... — Vi? A ko ste vi, majčina vam?
— Pa... pa, pa na brzinu. Kad se hitro promeša. I Sekula otvara oči, namiguje i zagleda u deseticu. Posle diže glavu: — Muf jeste li videli? Tri godine a... a... a svi od njega da živimo.
Tada je i on pao u mrak. Pa protrlja oči i zagleda se u drugu modrocrnu rupu na ruci. Dan je onda bio vedar i plavo, mirno nebo gledalo je Drenak sav u oštrom kamenu kad
oboje ćemo ti umreti. A ti, ti ćeš nas žaliti, pa ćeš se posle, kao i svi, oženiti. I posle toga ukočeno zagleda u njegove užasnute zenice kao da bi htela ono nemoguće: da prodre i da sazna čak n najintimniju tajnu njegovih docnijih
— Budi dobar da mi podigneš uzglavlje. I žena koja danima nije mogla podići glavu nalakti se, pa se zagleda u njega očekujući. On kao ljutito i mučno upita: — Baš sve da ispričam? — Sve, sve.
Posle se ipak povrati, čudi se šta to može biti s ključem i traži da ga vidi. Onda ga prinese sijalici, zagleda ga pa se zasmeja i stade ga lupati o astal.
Oh, kako su slatke“, te se Jaćim unezveri i ne znade šta li će pre da pogleda i zagleda. Želja mu je, naravno, bila da na ženskome polu pogledu pusti na volju, ali ima ti tu i svakojakih drugih privlačnosti i
Ona ima dukate o vratu. Bila je kod zubnog lekara da joj udari zlatan zub, pa svaki čas otvara i zatvara usta i zagleda se u ogledalce. „Ne možemo, veli, njivu da kupimo, ali ovo bar možemo!
Nastade mrtva tišina, i sve se netremice zagleda u svedoka očevica Đoku Evstatovića, koji će eto sad onaj gusti veo tame sa strašne tajne da otkrije... „...
Mesec se probi i osvetli onaj deo guste šume više grada... On podiže glavu i zagleda se tamo. Ogromne, kao čudovišta, senke klizale se preko krovova, valjale se kao talasi preko čestara, jurile mu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
razgledaju one jedva primetne bore oko krajeva očiju, koje izdaju lukavo i podmuklo srce, i kad se čovek malo bolje zagleda u ono neobično sevanje očiju mu, moći će bez dvoumice pogoditi, da Đurica neće ići običnim tragom svih seoskih momaka,
Stanka ne pođe na njihov poziv, već leže i reče da će da spava. Stadoše da joj se roje misli u glavi... Tako misleći zagleda se u plavo nebo, po kome se nošahu nekoliko sivih oblaka.
Lakomislena i burna mladost ne može da zagleda dublje u život, ni da predvidi sve ono, što je može snaći u životu... A Đurica se sav predao neočekivanoj sreći, pa i
Svaki bi se začudio, kad se pre ova žena spremi, a kad pre kavu skuva, ali to Đurici ne pade na pamet. On se zagleda u ženu i pomisli: »Da li mu je to ono dijete? Ova je gotovo starija od njega«. — Evo ti snahe, pobro — reče mu Novica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ KALA Žena Premudroga Solomuna zagleda se u nekaka drugoga cara, i namisli da ostavi prvoga muža i da bježi ovome drugome; ali nikako nije mogla da se
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ej ti, hoćeš rakije? — upita Zagorku starešina. Žena se pridigne. Momče se prene, protare oči i zagleda se nekuda neodređeno. —Hvala! Nije od potrebe. Toplo je... —Uzmi, kad ti dajem!
—Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina. —Čovjeku se desila nesreća: bolan je, — izreče žena i zagleda se u vatru. —Što mu se dogodilo? Kaži! —Koja vajda kazivati? Otud nema pomoći. —Pripovedaj! — umešaše se i devojke.
Nije verovala svojim očima. Prebaci ga preko ruku nekoliko puta. —Malo je, gospodaru! — i zagleda u šaku. —Koliko smo se pogodili? —Je... No nije ni toliko. Manjka šesnaest novčića. —Nije moguće!
—A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško.
— i upre u nj plašljivo očima. —Umro je, — odgovori mirno dete i zagleda se u vatru. Nju u grudima ljuto žicnu, kao da joj je ko zarinuo nož u srce. Časom se uzdrži i upilji pogled u čeljad.
Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se uobličilo ono što je mori, i odvojito ispoljilo se.
— reče joj Marko, spazivši da se brodica naginje na stranu. Antica se trže iz misli i pripomjesti. Pa se zagleda u njegove obilate i duge ruke što živo veslaju prama kraju, i, iznebuha, sjetivši se bolje nečega što joj se otprvo po
Žižica zagleda se u pod, u jednu prugu sunca, i pričinja se da sluša i razumije, a Bukalo puši lulicu — on puši na kratki kamiš, pa bi
Ide naprijed, a za svakih nekoliko koračaja kao obezumljen u nešto se zagleda. Tako najednom zastade nasred puta ispred zatresenih grana, gleda u osjen oblaka što ga vjetar na mahove putem i po
Svi ućute, samo se čuje zveka novca što na zemlju pada. Pomnjivo zagleda oko noge da se otkuda ne nazre kraj novčića. Neko najpošlje zovne.
Paron Zorzi pruži prema njoj svoje duge, mršave ruke i, sav drhteći, obuhvati njenu toplu glavu i prinese je k sebi. I zagleda se u njene duboke, ognjevite oči .. . — Morača. proklet sam! Ne mogu bez tebe....
Marko potraži očima curu. Pogled im se sukobi; ona zagleda se u nj svojti poplašenši tamnim očima, s naherenom crven—kapom na glavi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Skidaj pušku da se junački ubijemo! On gotovo nesvesno skide pušku i tupo me zagleda, ne govoreći ni reči. — Udri! — viknuh mu i podigoh svoju pušku; podiže i on. — Udri, bre, junače!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke? ANČA (zagleda se u nju). FEMA: Dobro me gledaj, glupoglavko jedna, šta nalaziš majstorsko kod mene? Jesam li obučena kao firškinja?
Krakov, Stanislav - KRILA
— Dobro veče, gospodin’ majore. Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Počivka.) Spaso!... Nema je!... Al’ šta je ovo? (Sagiba se, podigne sa zemlje parče stare šamije, pa je zagleda.) To nije bila njena šamija!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Šćućurili se u zelenom gustišu pa ćute. Neko zapalio cigaru, neko priteže obuću ili zagleda oko puške. — Šta tu radite? — Sedimo, vala. — A što, bolan? — A da šta ćemo drugo?! — Hajd'mo napred.
Komarov me dobro zagleda u oči, osmehnu ce i reče: — Prilična kuraž peći to u oči jednom đeneralu.?... Ja se nađoh u neprilici: — Izvinite,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Posmatrao sam jednog četnika kome se u cevi zaglavila čaura, pa nikako da je izbaci. On zagleda u pušku, zatim kao da nešto premišlja, i tek je najednom baci izvan rova, kao nešto neupotrebljivo i nepotrebno.
Komandir, ne govoreći ništa, otpasa revolver i stavi na sto. O pojas je bila prikačena jedna bomba, i komandir se zagleda, pa kao da govori sa samim sobom: — Ne mogadoh da je izvučem, zakačila se.
— Doneli vojnici odnekuda. Ali to je poslednje... — Vidi, molim te! — zagleda Kosta flašu i nali vino u svoju i Borinu čašu. — Gde smo stali? — pita Bora.
Onda se obrati Tomi: — Pričajte nam nešto o svojoj domovini. Toma se laktovima nasloni na kolena i zagleda preda se. Ujednačenim glasom govorio je. — Cvetna polja, mirisni lugovi, šumovite planine...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— izdera se osorno, odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo. Veče se primiče.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Pravo kažeš! JEROTRIJE: A nisi ni pogledala odakle je pismo? ANĐA (zagleda): „Prokuplje”. JEROTIJE: Kažem ja tebi, Anđo, ne šalji dete u goste tetki, ali ti: neka, neka se dete provede malo.
JEROTIJE: Ama, kako ne znaš? VIĆA: Eto, pa čitajte sami! (Daje mu telegram.) JEROTIJE (čita i iznenađuje se. Zagleda depešu sa svih strana, pogleda Viću, pa opet pokušava da čita): Pa dobro, šta je ovo? VIĆA: Ne znam.
MILISAV (popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto): Da ne bude Kaja Janković? ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste!
TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.) Gle, pa evo ih akta Perićeve intabulacije.
ŽIKA: Ako, de, ako! Pa dabome, kad ona stoka Josa uzme Tasinu stolicu. (Zagleda stolicu i uzima nešto.) Gle, molim te, met'li mu iglu. MILADIN: Uh, zasvrbe me, do srca me zasvrbe!
(Vići.) Čitaj daalje! VIĆA: Nema više na ovoj hartiji. Sad ima ovaj notes. KAPETAN: Ima li što u njemu? VIĆA (zagleda u notes): Prva strana prazna, samo jedan datum napisan. Na drugoj strani neka pesma. KAPETAN: Aha, pesma!
Otkud moja ćerka može biti tako pismena? VIĆA: Eto, vidite potpis, ako ne verujete. (Daje mu pismo.) KAPETAN (zagleda potpis): „Marica”!... (Poražen, slomljen, hukće i šeta uzbuđeno. Najzad zastane pred Vićom i više poverljivo.) A ovaj...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Dućan im star, snizak, sa širokim vratima na kojima je katanac. Mladen, čim dođe, pošto se prekrsti i dobro zagleda katanac da li je u redu, meće u nj ključ i otvori ga.
U magazi sluga radi, dovodi u red daske, krupe soli, poluge, kože. Mladen obično zagleda tevter, beleži veresiju, računa. A po čaršiji kao obično.
Ćipiko, Ivo - Pauci
po vratu, i položi gdje mu je drago na zemlju, miluje je i ruke joj meće u njedra; i cura pušta, i tek se trgne kad mu zagleda divlji plamen u očima i kad osjeti njegovu ruku na svome golu tijelu. On tada, oznojen, bijesni...
Ali starješina diže je sa mrtvaca, zaogrne ga njome i k vatri ga privede. Rade se zagleda u veseo plamen, i kao da se, tek toga časa, svega sjetio, oči mu zasuziše, i učestaše suze, i kotrljaju se niz obraze...
Jedan dječak, komšija, pocrnjeo, aljkav, kupi balegu ispod konja; zagleda se u jednu, još živu: puši se iz nje i osjeća oštri vonj.
I, razgovarajući, pop Vrane zastajkuje; na mahove gleda nekamo neodređeno, na mahove zagleda se u nju i, najednom obgrlivši je, veli: — Mašo, ja bih s tobom ovako do na kraj svijeta! Bi li ti pošla sa mnom?
Mašicama prihvati žeravu i zapali, i pušeći zagleda se u vitlove... Htjede da iziđe, ali ugledavši mlinarev brus sjetise: trže nož iz korica za pripašajem i naoštri ga,
Domalo sve se stvari stapahu, gubeći svoje određene oblike. Kad stiže k prvim kužama, zaustavi se. Zagleda u svjetlost što još tinjaše u najgornjoj kući povrh crkve, i osluškivaše drski lavež ljute paščadi i panjkanje mazginih
Uđoše u čistu, obijeljenu sobicu. Ivo rastvori stakla i kapke. Zatim se obrne k majci, nasmije se tek primjetljivo i zagleda se u nju. Stara postavi svijeću na sto. —A šta je od oca? — upita on. —Spava, umoran je. Jesi li gladan?
— Evo ti! — reče mu blago. Ivo prihvati i natoči. Uto je starica sredila postelju. Kad bijaše s poslom gotova, zagleda se u sina. —Bićeš umoran? Blid si, poj opočini! I nato tiho iziđe i zatvori za sobom vrata.
U sobi nađe nju, brata joj i nekoga vremešnoga gospodina. Ona ga dočeka pouzdano, s blagim osmjehom. Časom zagleda se u njeno vedro lice i u uzvraćenu crvenu gornju usnicu! — i pozdravi ih. — Zdravo! Dobro došao!
Naglo rastvori oči, promeškolji se po postelji i, podavivši prekrižene ruke pod glavu, zagleda se u drhtaj prašine u sunčanom sjaju.
On se prisloni uz bor i zagleda se u sjajni sunčev zrak što se prelijevaše po pučini. Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu
Kad htjede sunce na zapad, on se pope na visoku gomilu i zagleda se u daljinu. Slatka sjeta, puna lagane poezije, postepence ispunjaše ga, posmatrajući te sure sjene kako pune doce,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dolaze slepci sa prosutim očima, mole ga da im vrati vid. Bez gađenja zagleda u njihove rane, gnojave čireve, pipa natečene trbuhe, prevlači dlanom preko zgrčenih udova.
Mi umemo, ali on ne ume. Da li ste kada gledali kako on leči bolesnike? Približi oči rani i dugo je i pažljivo zagleda. Tada obično ne gleda u haljine, jer rane nisu na haljinama, nego na koži i u mesu. Rane su uvek iste.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nekako on se zagleda u gradu U lepu Jelku, u nevino dete; Zaište, dakle, da je njemu dadu; A već delije počele da prete Pucaju noću, pod
Stanković, Borisav - TAŠANA
Mi ćemo sa Sarošem. SVI BEGOVI Sa Sarošem. REŠID BEG A u jutru da produžimo u moj čivluk i Donjo Vranje. (Zagleda kafanu): A dobru si i kafanu izabrao. Sklonjena, u mahali, a nije kao u čaršiji, pa svaki ko prođe da zaviruje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao uvek kad je uzbuđena, gospa Nola, posle čaše vode, otvori jedan prozor širom, i zagleda se u daljinu. — Tako, to dobro čini. Odmah sam jača, i ne bojim se više ničega.
— I trebalo mi je zato što je novac tu da ga ljudi potroše korisno!... Opet priđe prozoru, i zagleda se u daljinu. — Da mi je poleteti, i odleteti... odleteti u stari kraj i stare običaje... Pravo kaže Švaba...
— Hoda Engleskinja po gradiću kao po svojoj kući. Zagleda u niske prozorčiće. Zagleda i svet nju. Da je mlada, vidi se. Da je bogata, vidi se. Da je Jevrejka, i to se vidi.
— Hoda Engleskinja po gradiću kao po svojoj kući. Zagleda u niske prozorčiće. Zagleda i svet nju. Da je mlada, vidi se. Da je bogata, vidi se. Da je Jevrejka, i to se vidi. Ali što je obučena!
— Engleskinja najzad zastade pred izlogom, jedinim izlogom od jednostavnog velikog stakla. Zagleda kroz vrata, pa još jedared pogleda predmete u izlogu, koji ni po čemu nisu imali veze sa apotekom.
otac njen sedi na drugoj šamlici, i jeza je prođe od glave do pete: slični, ne kao otac i kćer, nego kao dve starosti. Zagleda se u svoje ruke: malčice drhću.
Ne može Mirko ove nedelje ništa raditi, ima bolove, ja ne dam da radi — zagleda se „ćorava Nata” u mušteriju, da zna kome govori.
snovi, život i smrt, zajedno, to je veliki, moćan život čovekov.” Pa ode dalje, sedne na klupu kraj ženine grobnice, i zagleda se kako je sve lepo, čisto, negovano. Ograda jaka, podupirači kameni... i mir, mir.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ulazi bled i ispiven mladić, lekar ga pipa, kuca po grudima, zagleda mu jezik i prevrće mu očne kapke. — A rđavo spavaš, je li? Đak potvrđuje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pusti ga! — Tgèѕ žantil — dodaje Hili i netremice posmatra Kostu. Ali Kosta zaćuta i zagleda se negde kroz granje. Zatim se diže i teturajući se iziđe iz venjaka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čitavu večnost šume talasi, pa šta? Sedefna ruža saže glavu i zagleda se u pesak preko kojeg su klizile senke ribljih jata, a na steni, ne većoj od pedlja, pevušila koralna grana.
Možda bi nekim drugim ovo đavolsko mogao da prepokrije? Otvori Drvoseča vreću i zagleda se u maske: baš je zgodan mladi vojnik!
Ni sam ne zna koliko je tako bežao dok ne dođe do jedne slepe ulice, zavuče se iza žbuna, otvori vreću i zagleda se u nju: u vreći jedno jedino lice ostalo! Uze ga Drvoseča u ruke, premeće, misli, samome se sebi smeje. Šta sada?
— Hoćeš! I možeš! Ti sve možeš: ti si iz suze rođen! — žena privuče dečaka k sebi, zagleda mu se u oči i osmehnu: — Nemoj to nikada zaboraviti!
— Gle, kamo se ono sakrilo! — uzviknu i zagleda u svoje radosno lice u ogledalu, seti staričinog mučnog hoda, pa prošaputa: — Kad bih zauvek ostala ovako mlada, ovako
dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi. Ko zna koliko je tako gledao?
Baš da mu ovoga puta ne podvali! Neka stoji nasred njive i plaši svrake i dečake.. Starac sede na prag kolibe i zagleda se u polje. Meko su se spuštale poslednje zrake sunca, a Strašilo se njihalo na povetarcu. Još malo pa će rosa, pa mesec.
To pred njim nije bio Starac, već momak usnica tek nagaravljenih. — Sećaš li se sada ko sam? — zagleda mu se devojče u lice, a on se trže. — Nije moguće! — prođe mu kroz glavu.
Starac sede i osloni se o dovratak kolibice. — Kako sam glup san usnio! — reče i zagleda se u Strašilo koje se veselo njihalo usred polja.
Kada se bolje zagleda opazi da su to, u stvari, oči trava. »Gluposti!« — pomisli. »To sigurno svetli rosa na suncu!« Bljesak je bio tako jak
ka mestu odakle je zvuk dolazio i vide: sedi čobanče, svira, glasanjem frule uspavljuje vetar i trske, ribe lovi. Zagleda se Zvezda u mladića, ne diše, ne pomera se s mesta. Da je bacio udicu mogao ju je u času uhvatiti.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
O, prokleta Ciganko! Oh, sinko, što za nju kuću ostavi, što majku osramoti? Što se u nju zagleda — oči joj ispale! Što te omađija — usta joj otpala!... Oh, Gospode! Čime te, Gospode, naljutih?...
(Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod! (Zagleda sebe.) Zar ja s’g ovakav da sam? Eve: i čakšire, i pojas mi se sm’knuje! Snaga mi većem haljinku ne drži.
MITKA (Koštani): E s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme.
Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh. (Zagleda se u njega, hvata ga za mintan.) Zašto, bre, sada takav da si? Zašto raspasan, zašto žut, bled?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
druga zaburmano, pa se odburmava — zavijeno, pa se odvija zavrći se — zametnuti se zagleduje (od zagledivati) — zagleda (od zagledati) Zagorje — oblast u Hercegovini između Treskavice i Zelengore (najčešće, a ima i drugih oblasti sa tim
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
E, jesam neka šeprtlja. Ono zvijere, kao da je slutilo da se radi o njegovoj koži, odjednom podiže glavu i zagleda se pravo u Mačka. Dječaku od straha stadoše oči. — Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle . ..
Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?! Pao, pa pao, što se to tebe tiče!
Kad si znao popraviti zemaljsku kuglu, umjećeš i ovaj šešir za moj „globus“. Mačak uze šeširčinu u ruke, znalački je zagleda, coknu dvatri puta jezikom kao što to čine odrasli majstori kad procjenjuju neku krntiju, a onda zamišljeno reče: — Hm,
Boko zagrize i jedno i drugo i razroko se zagleda u mališana. — Taman posla, Nikolice, da ovo žvaćem i nešto smišljam, niko mi ni riječ ne bi razumio.
— A tvoja Žuja? Valjda mi je ona neki muškarac! — zajedljivo dočeka Stric. Nikolica ubrzano zatrepta i u čudu se zagleda u svoju kuju. Pazi, molim te, pa i Žuja je žensko, a on se toga dosad nije sjetio.
Dva mala istraživača skameniše se u mjestu. Jovanče samo što okrenu glavu i ukočeno se zagleda u Mačka kao da nijemo pita: — Šta je sad ono? — Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu.
On se začuđeno zagleda u natpis na dečakovu šeširu, poče lagano da sriče slovo po slovo, a onda se zlurado isceri: — A tu li se kriješ,
To su tenkovi, prolaze cestom. Momčina ostavi posao i zajedno s dječacima pope se na zaobljeni vrh brežuljka i zagleda se u daljinu.
— Nema ga još. Čitavo jutro pazim, ali... Ček, ček, šta je ono, pogledaj! Vanjka se i sam netremice zagleda u daljinu. Nad golom kapom Lisine poče da se diže nešto kao proziran tanjušan stub lake magle. — Je li ono dim? Nije!
— trže se dječak. — Kako ne gledaju, jadna ti majka, a šta ti je ovo na šeširu? Stric skide šešir i u čudu se zagleda u dvije rupe koje su se odnekud otvorile na njemu. — Pazi šta je ovo? — Prosvirale ti ga ustaše!
Ovako mi je sasvim dobro. Lunja se na to samo trže, pažljivije zagleda dječaka na svom krilu, pa brzo skoči tako da Stričeva glava bubnu u travu kao neka bundeva.
Jedan partizan pograbi kutiju, koja je ležala na zemlji između njih dvojice, zagleda je i viknu: — Pa oni prave paklenu mašinu, pogledajte! Odvedoše ih u štab odreda i uzeše na ispit.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad prođe pored nje, jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom kao da je to neki nahereni
Tek malo posle neko se meškolji, zagleda u komšijsku tablicu, viče: „Mućni!“ Nacko odgovara: „Mućkam“. jedni viču: „Mućni bolje!“, drugi opet: „Dobro je, dobro!
— Koj si ti? — zagleda je Mane. — De, nesam kumita!... Što, jošte li me zar ne poznaješ? — smeje se ženica. — Ja sam si Vaska...