Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
brata što udara a ne gleda gde, macke u Valjevu, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne, sve sam preživeo, zagledan u tačku, u onu sve dalju, sve sjajniju tačku, koja obuhvata i sadrži sve!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Procedio je kroz zube zapovest da mu se pripreme kola. Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i kako im u usta
Dok su sluge Isakoviča počele da pripremaju prtljag, koji je bio donet za Pavla, Petar je, zagledan u daljinu, dovikivao brata: „Ej, debeli! Sad znamo što idosmo na Turčina, Franceza i Prajsa!
Kuća se već selila. Trifun je tu čekao ženu, to jutro, poguren, srozan, kao lešina. Zagledan u Mahalu, koja je bila na stotinak, dva, koraka, on je video, jasno, i onog Einnehmera, u plavom kaputu, i husare,
Gospoža Kumrija, kći kapamadžije Grozdina, otputova i ne osvrte se. Trifun je bio zagledan u aleju jablanova, kuda mu je žena nestala, a posle se vratio u kuću, da posvršava poslove, jer vreme brzo otiče, a i
Trifun je bio zagledan, tužno, u zelenilo baruština, u šašarik krovova kućeraka, ispod bagrenja, a iza Mahale, u zelenilo vrbaka, koje je,
Stajao je tako, izgubljen, ispod lipa, kraj fenjera, koji je bio spustio kraj sebe, na zemlju, međ noge. Bio je zagledan, niz strmu, praznu, budimsku, ulicu. Polako, a posle sve brže, svitalo je.
Isakovič je bio zagledan u Dunav, obasjan Suncem, koji ih je pratio, desno, na vidiku, svuda. Pavle se posle sećao, kako su na vidik bili
Isakovič nije nameravao da učini posetu, koja mu je bila ponuđena od strane gospože Evdokije. Stajao je kod prozora, zagledan u baštenski mrak, u koji je padao samo tanki mlaz svetlosti te jedne sveće, pored kreveta.
“ Za trenut se činilo kao da Isakovič hoće da skoči iz kreveta, ali je posle ostao tako, polupodignut, zagledan u Božiča. Božič mu onda reče da treba da požuri. Veterinar će ga odvesti do ergele grofa Para i njihovih štala.
Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na kom je opadalo žuto lišće. Tako ga se sećao.
Stajao je i mrmljao, kao omađijan, zagledan u rešetke, gore, na osvetljenim prozorima. Znao je da su neki sahranjeni živi, tamo, gore, u ćelijama, samo zato što su
E kapetane, nisam znao, ko mi je u kuću ušao. Žive vas žene priželjkuju, a vi ste zagledan, u ono, što je u grobu! Nekromant! Božič je to tiho rekao, ali ga je Isakovič čuo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari! - rekao sam. - Zdravo!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I kad nije bila prisutna, sedeo je često zamišljen, zagledan u njeno visoko čelo i obrve, koje su, i braća, i njeni, nazivali pijavicama.
Tad, prvi put, usudi se i da je dodirne. Krišom upozna njenu kosu, i raspletenu; poljubi je jednom u obraz, zagledan dugo u nju; stiskaše joj tvrda ramena, nesvesno, pomažući joj jednom da se zakopča, mada ga ona nije zvala.
i, ležeći u kolima, što su ga lagano vozila za pukom, on se sve više podade žalosti što se sve to događa, tako, uludo. Zagledan u gorostasne vrhove, pod kojima se senke modrele u snegu, on se vozio kroz topal, proletni dan i miris jelovih šuma,
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka nejasna žudnja da se više ne vrati.
Zaboraviv za trenutak i gde je i kud idu, zagledan u visoke zidove stena, nad kojima se sjalo nebo sasvim bistro i sasvim bledoplavo, Vuk Isakovič se beše smirio,
grudi, pogledavši ga, kroz lornjon, jednim okom, tako da bi on stao kao ukopan, da odmah zatim pobledi i razrogači oči, zagledan netremice u nju.
U moru trave, obasjane Suncem, opkopi i zidine varoši, zasađene drvećem, lebdeli su mu pred očima svako jutro. Zagledan u visoke i šiljate crkvene zvonike, on je video nad njima i ljubičasta nebesa, vlažna od kiše, sa velikim, plavim oknima,
džakova i plastova sena, kraj ukopanih topova, kroz razvaljene plotove i posečene voćnjake, na jednoj blagoj uzvišici. Zagledan, netremice, u one bagremove, u kuće, u daljinu, njemu se učini da se nikako ne približuju.
Pošto je kroz pakao pod sobom propustio toliko žena, sa ovom mu se učini kao da će na nebo. Zagledan u njene oči, počeo je čak da mirno misli i o tome da ona može umreti.
konje, i nisu smele da se osvrnu, nije video ni pašnjake, ni nova naselja, već je jurio pravo, stojeći, stisnutih zuba, zagledan u sebe, u svoj život i svoju kuću u kojoj mu je snaha umirala.
„Da me ne drže za bludnika“, pomisli – „da nisu dočuli što“, mišljaše – zagledan tupo u drveni zvonik i voćke u dvorištu.
Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Umesto da pažljivo razgleda čašu se neobičnim crtežom, sebični otac, zagledan u mali ekran, baci zeca na pod i on, pritom, slomi nogu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u nešto čvrsto udarno u kamenu vest i ljudsku ljutinu vršak plođenja i njegov bes čovek se množi takva je godina zagledan u reku vidi šta ribe rade i odozgo ptice u njivi bacaju istu mrest kao čovek što seje kroz klasje poruka u vis
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dok su oko mene pričali, primetio sam da su i ti glasovi nekako teški i da ljudski govor, pre, nije tako zvučao. Zagledan u mračne prozore, sećao sam se kako mi je moj drug opisivao neke snežne planine Urala, gde je proveo godinu dana u
Svud stojim zagledan u nebo, i provlačim rukom po vazduhu i milujem ga, milujem ga. Za mene je sve što će mi se dogoditi svejedno, jer sam
Skidam mu kapu. Posle trideset i dve gadine, kad sam tamo bio, ja sam stajao zagledan u prozore iza kojih sam nekad živeo. Ne mogu da nađem u svemu tome nikakav smisao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) Nad rekom, u klinastom poretku, jato proleće, U uglu neba skupljaju se oblaci, I čovek, zagledan u daljine, polja i šume Sve vidi, a ništa ne razume. Nepismeni usamljenik, nadomak sunčanog zahoda.
Sto miliona! Ko šipak koštica, puna je vasiona... — Bratoko moj, ko sum i gde sum? — Pita Staroplaninac, zagledan u Universum. A Paskal će: „Smrtni me hvata nemir, Kad se zagledam noću u Svemir...
Ćosić, Dobrica - KORENI
I na njemu dva bela, zagrljena meseca. GLAVA PRVA Kad je izlazio iz dućana, zamišljeno zagledan u crvene đinđuve nanizane na žutom koncu — „Zašto sam baš ovo kupio?
— Moj sin da se oženi ćerkom mog najvećeg neprijatelja? Narodnog krvopije. Moj Vukašin Tošićev zet! — šapuće zagledan u dva velika oka, tuđa i pusta, mora da ga gleda. — Jeste. Ali ćerka nije što i otac.
godina kuljnu preostala snaga, ruke iščupaše kolac iz plota, on ga zari u sneg pred sobom, poguri se napred i osta tako zagledan kroz dve bitke u sebi u jednu kukavičku pogibiju.
Kapetan ga snuždeno sasluša, prošeta po kancelariji, zagledan u veliku sliku krala Milana, postaja malo, kao da pribira snagu i smišlja šta da kaže, pa reče: — To o prerovskoj
Ništa, šapuće. ...Vrata tresnuše o zid, a Aćim i dale sedi na minderluku pored prozora, zagledan u crne jasenove; trže se, ali ne pogleda u vrata jer zna zašto su tresnula. — Muško! — zadavi se Milunka.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Možda mi je ovde i kraj?« —sklupča se i leže u sneg, zagledan u nebo, bez uzbuđenja i žaljenja. Zvezde su mu bile tako blizu da ih je mogao dotači rukom. »Ko zna ko tamo gore živi?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Uspeo je, i u tome. Kad je otišao, bila je 1839. godina. Zagledan, na uglu svoje i Kapetan-Mišine ulice, u nebesa, Gospodar Jevrem mora da prizna, i sad sklon istini, da je njegovo,
On svakako sada nije hteo Vučiću: hteo je da ostane između četiri zida, zagledan u jasne a nepristupačne svetlosti. Nije razmišljao o tome šta se sve dogodilo od onog vremena kada je, 1815, tamnovao u
Samo, od tog prepoznavanja osetio je ne strah nego radost. Zagledan u automobile, Vasa Čarapić i ne pamti šta je sve činio posle pogibije Marka Čarapića.
Možda bi, zagledan u Knežev lik od bronze, mogao da ga upita da li je taj uklesani lik vladara koga je njegovo doba promašilo jedan od
Odgovor, verovatno, ne bi dobio. Ćutljiv i ćudljiv, bronzani knez ostao bi zagledan u smetove izmešanih prošlosti a Vasa bi, ulicom koja nosi njegovo ime a koja je nekada, delić carigradskog druma,
Oni koji su putovali sa Dobračom brzo bi se uverili da on zna da čita iz oblaka i da razume govor vetrova. Zagledan u nebo a nekako odsutan Dobrača je, uvek na vreme, predviđao nevreme i nalazio, uvek na vreme, zaklon za sve.
je odstojanje koje je on umeo začas da preskoči, dok drugi to nisu ni pokušavali: nisu ni slutili da ih Višnjić vidi, zagledan u njihove glasove.
Popa, Vasko - KORA
stopala Useve trudne Rojevi eksera siluju Njive su nestale Sa polja Nevidljive usne Zbrisale su polje Prostor likuje Zagledan U dlanove svoje glatke Glatke i sive NA STOLU Stolnjak se širi U nedogled Sablasna Senka čačkalice sledi Krvave
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„O, ja vrlo volim, a pomalo i razumem, tu lepu umetnost. Nisam propustio da se na putu do vas, gospodine barone, zagledan u monumentalna zdanija koja ukrašavaju vašu varoš i da im se nadivim“. „Onda ćemo se lako razumeti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Neka se pošalje tamo, preko mora... u Stari kraj!... Ostao sam i ja neko vrijeme bez odgovora, zagledan u ljeskanje topoline krošnje. — Pa dobro! Kad hoćeš, pišimo! — i uzeo sam pero u ruke. — Neka mu bude!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala - pesnik daje sasvim konkretno objašnjenje: „Zagledan u mračne prozore (u vozu kojim se u zavičaj vraća - N. P.
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. “337 Nigde Isakovičevo opažanje nije - na dugome putu od zavičaja do Rajne - u tolikoj meri dinamizovano, niti se tako
s crnom monaškom siluetom, senka je, čini nam se, morala iskrsnuti baš onda kad svetlost svesti konačno mrkne: „Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano previjao i lomio.
Tako, na primer, dok zagledan stoji pred apeninskom rekom Arno, pesnički subjekt nazire zavičajni Dunav: I ovde, proletnje veče za mene je
nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan šator, sav izvezen cvećem i grančicama, pod kojima nema ničeg. Zagledan u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nozdrve mu raširene, para iz njih bije, koža podrhtava. Ali on, moj konjanik, je nepomičan. Zagledan negde u daljinu. Odsutan. Mislim o tome kako da dođem do njega. Gledam ispresecani predeo.
landaravo krilo kapka i onda će onde na kaldrmi pod prozorom videti mene dok stojim u košulji, okisao, promrzao i nem, zagledan gore u nju kao u repatu zvezdu što se iznenada pojavila na nebu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospodin-Vasa i Mimić, inače baš ne najbolji prijatelji, idu jedan pored drugog, ali svaki zagledan u svoju tačku. Nad grobom je nekoliko reči svega rekao učitelj Leskovac.
Petrović, Rastko - PESME
bes Milovala me po čelu i užagrenom uvojku A ja sam sumnjao već grozno i obuzimao me bes: Odrastoh iza vrata, skriven, zagledan u njegovo moćno Ognjište Sve što razaznavah tada beše da sam usamljen Pokatkad savladan pokrivah ranama svojim ovo
Sednem li na stolicu prazan, bez volje, Zagledan kako kvase vlažni dlanovi rublje: Postelja zalud čeka da iznuri još bolje Život moj, zavist joj i srebroljublje, Pohlepno
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Drugačiji, nekako čudan bio je najmlađi sin. Uvek zamišljen, uvek zagledan u daljinu izbegavao je igre braće i sestara, odbijao da sledi sunčev hod. — 3ašto bi baš svi morali da rade isto?
— reče mravlji vođa, a dečak se osmehnu i da ih ne ožalosti obeća da će zvati. Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim.
Srebrila joj se krljušt na mesečini, a oni koji su je videli stajali su i slušali kao zatravljeni. Svu noć zagledan u trak mesečine na talasima, Marijan je bio uveren da vidi kako se Srebrenka igra s talasima.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Neko hoda po šumi — opet će djevojčica ali još nije čestito ni dovršila rečenicu a Jovanče, zagledan u dubinu šume, skoči na noge i viknu: — Nikoletina! Ej Nikoletina!