Jakšić, Đura - PROZA
Odsad ćeš svako podne u ovoj sobi ručati“. Ja sam od strâ drhtala kao prut. On se saže, zagrli me i htede me poljubiti... Ja sam vrisnula i pala na zemlju.
Obradović, Dositej - BASNE
Pun udivljenija car, i začuđen, pita ga šta to znači. Kaže mu ovi sovjet roditelja svoga. Tada car zagrli ga k prsima svojima i, sa suzam u očima, ljubeći ga, vopijaše: „Alija, predragi Alija! Ti si božji čovek!
Otac ih zagrli oboje i, s otečeskom milošću ljubeći ih, da im ovu nauku: „Ja hoću da se vi svaki dan u isto ogledate ogledalo: ti,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčinu zaigra srce od radosti. On vide već živu, ostvarenu sliku s pred očima. I zagrli Marinka. — Alal ti vjera, sokole! Ti govoriš tako mudro da bi mogao pašovati s takom pameću!...
Zeka stiskao pesnice pa gleda po ćoškovima, a suze ga oblevaju... Aleksa obrisa oči, pa priđe Jelici i zagrli je: — Radosti moja! Dobrojutro moje!...
— Pa... dobro! — reče Miloš. — Daješ? — viknu Aleksa. — Dajem. Aleksa mu pritrča, pa ga zagrli. Zaplaka se starac od radosti... Nasta ljubljenje... Sve živo oplaka od radosti. — Na koga se naljutio bog?
— Razgovore naš! Sto si mi puta brigu rasterao!... — reče Laktović i zagrli ga. — Ostavi se toga, Klempo!... Nego, da biramo harambašu. — Šta da biramo! — reče Jovica. — Eto Stanka.
I hajduci se izmeštaše s ustanicima. — Stojane! — okrete se Stanko Čupiću — primaš li nas?... Stojan ga samo zagrli... I na krvavom razbojištu nastade veselje što je nebo prolamalo...
Ona ubrisa oči i nasmeši se. — Tako, srećo moja! — reče Stanko, pa je zagrli. — Smej mi se da tvoj osmejak vidim i u najvećoj osami i u najstrašnijem okršaju!...
Stanku zaigra meso. — Ja ću mu sutra na megdan izići! Vojvoda ga zagrli. — Hvala ti, junače!... Jeste Mujaga strašan, ali strašnije tvoje oči sevaju!...
Ko se šancu primakao, taj više ne vide Bosne ponosne, ne zagrli majke ni seje, niti poljubi ljube. Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi.
Moj je posao svršen, i sad mi ostaje samo da umrem junački s junacima — ako me primate?... Zeka ga zagrli. — Ama što me gledaš tako?... Ja ti govorim celu istinu!... Ja sam svršio svoja posla... Kome ću sad?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Brzo ga povratiše i digoše na noge. On se prvo obrisa od vode kojom su ga polivali, pa onda zagrli sina, ali tako naglo kao da je se bojao da će mu pobeći! Dugo ga ne pusti.
— Petrija, sestro... Ona je dohvati za ruku, posadi je pored sebe, zagrli je, i obe se zaplakaše. Kako slatko jecaju — kao sisančad!
A kad on diže i ispravi glavu, Ninko viknu kočijašu: — Ošini! Konji pođoše. Pop pristade uz kola i zagrli se u hodu s kum-Ninkom, pa reče: — Čuvaj mi dijete, tako ti života i samosazdanog stvoritelja!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gabriela osećala neko zadovoljstvo, i onako razdragana izašla u avliju, pa, kao svako sretno stvorenje, gotova bila da zagrli ceo svet.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad je došao kući svom ocu na vakaciju, priđe mu da ga poljubi, a otac opet njega zagrli; no, to parče platna tako je bilo jako uškrobljeno da je u poljupcu s njim oca zaklao. — Ekscelent vic! Dođe kafa.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Mili, o čemu to govoriš, ama šta ti to govoriš? smejala se Nataša za sve vreme i htela da ga zagrli. — Ne, ne vredi, ne vredi tako, brani se — vikao je Aleksije koga je njen smeh dražio do besnila. — Od čega, mili?
Afrika
no što će sići on mora da primećuje to moje uzbuđenje, i u momentu kada prihvatim njegovu ruku da se pozdravim on me i zagrli i potapše po ramenu. Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
E da me iskorijene iz najdubljeg korena. Aha!“ Pavle ustade da zagrli bratučeda i načini se velika graja. Đurđe ih je obilazio kao medved i odmahivao rukom.
Smeh se orio. Gospoža Evdokija se zari, tada, glavom, u njegovu plavu, husarsku, kurtku i, kao da su konji, zagrli ga, spustivši glavu, preko njegovog vrata, na njegovu glavu. Osećao je njene usne, kako mu klize po vratu.
Grübeln nicht gut!“) Volkov je bio sad nasmejan, i, prišavši Pavlu, činilo se da će da ga zagrli. Njegove oči su se sad smejale veselo. Kaže, i on je prošle godine bio u velikoj tuzi. Umro mu je otac.
Ne grustjite po prošlomu!“ A kad vide kako se lice u Isakoviča mrači, prišavši mu, zaista ga zagrli. Veli, neka kapetan dođe sutra, preksutra. On se nada da će kapetana ambasadoru da predstavi.
Bila je gospoža Božič, koja uđe brzo, zatvorivši sama za sobom vrata. Ona se nasmeja tiho i htede da ga zagrli. Pitala ga je, glasno, gde je ceo dan bio. Čekala ga je i tražila, kaže, a bila je izgubila nadu da će ga videti danas.
Nije mogla sercu da odoli. Hoće bar jedanput da ga zagrli. Nesanica je muči! Hoda kao luda po kući. Gde je bio, tako dugo? Što se nije javljao? Niko je nije video, kad je došla!
Gospožu Božič je to, za čudo, razveselilo. Lud je, kaže, kao svi muškarci, i ne zna šta govori. Zar neće da je zagrli i poljubi? Čekala ga je željno!
Dok je malopre hteo da je izgura na vrata, sad je podiže, poče da joj tepa i zagrli je nežno. Luda je, kaže – ne treba da ga sluša.
Ni sam nije znao zašto, saže se da je poljubi u obraz, kao neko dete, kao da je dete, a njegova. Ona ga na to zagrli, obema rukama, i poče da ljubi, kao da je u gospože Evdokije učila. Isakovič je odgurnu i htede da otvori vrata.
Kad ona, međutim, pokuša da ga zagrli, a kad ponovi da želi da čuje istinu – tako mu duše one koja u grobu leži – Isakovič pognu glavu, pa reče: on i njena
Kad joj muž iziđe na vrata, a njena jetrva priđe, plačući, da je zagrli, ona reče mirno: „Eto sad se pokazao. Dite je to. Ludo. Dite je to! Ditetina!“ Međutim, Pavle to nije slušao.
Petar joj je zabranio da, ubuduće, Pavla zagrli, ili poljubi. Ubiće je, veli, ako je bude video da se još jednom tom dugonji, o vrat, obesi. Dite je to. Ditetina.
Teodosije - ŽITIJA
I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s mirom, ali mu zapovediše da se brzo vrati. Jer ne znađahu da neće tražiti je
i razveselivši se zagrli vojvodu, uveravajući ga da će sa njime poći. A prizivaše Boga tajnim uzdasima za pomoćnika u napasti, i smišljaše i on
i položivši prepodobne ruke svoje na ljubljenog sina, blagoslovi ga, i umnoživši k Bogu molitvu za njega, zagrli ga sa suzama i poslednje celovanje dade mu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
skočio je od radosti kao jarac, bacio uvis brašnavu kapu i povikao: — Ovamo, Tošo, stara hajdučino, da te tvoj čiča zagrli! Ovamo i toga hrabrog Šarova, koji je protjerao kradljivca Žuću!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Ustaje, zađe mu za leđa i zagrli ga). Nikakav oblačak; hoću da mi je sve vedro. NOVAKOVIĆ: U srećnom braku uvek je vedro.
ANTA: Nismo, dabome! (Novakoviću.) Eto, na primer, vi bi ostali bez braka. RINA (zagrli čvrsto Milana): Ah, to ne, samo to ne! ANTA (Spasoju): Pa zatim, ti bi ostao bez imanja.
(Pogleda u sat na ruci.) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva. AGNIJA (zagrli Vukicu i vodi je u sobu): Slatko nestrpljenje! 'Ajdemo! VUKICA (prolazeći kraj oca): Kažem ja!
) Hvala! Velika hvala! (Napušta slušalicu i ide Spasoju raširenih ruku uzvikujući.) „Ilirija”! „Ilirija”! (Zagrli ga čvrsto.) SPASOJE: Da? ĐURIĆ: Da! SPASOJE: Svršeno? ĐURIĆ: Da! SPASOJE (poleti mu u zagrljaj): „Ilirija”!
SPASOJE (gurne Antu): Ama, ne vi; akcionari, ovamo na moje grudi, braćo i sestre, akcionari. (Zagrli sve koliko može i kliče.) „Ilirija”! „Ilirija”! Zavesa TREĆI ČIN Radna soba kod Spasoja.
I počećemo ga sa jednim veseljem. Sine, zete, venčanje što pre, sutra, prekosutra, najdalje u nedelju. (Zagrli Vukicu.) Da, mi nastavljamo život; mi nastavljamo život! (Opšti pokreti zadovoljstva.
Matavulj, Simo - USKOK
Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo! I zagrli uskoka, koji dirnut, u mraku se poljubi s neviđenim, nepoznatim čovjekom!
Izidoše Krstinja i Joke. Janko zagrli starca, kao što bi svoje zagrlio; ižljubi dragića i srdačno se pozdravi sa ženskima, pa sjede i ispriča im sve.
cjelivali ruku i pošto im izjavi sažaljenje, dodavši nekoliko dirljivih riječi o Krcunu, vladika otide ka svom pisaru, zagrli ga i sjede pored njega. I započe: — Neću da ga hvalim, a neću ni da ga karam, biće vremena za sve to!
Još su se malo razgovarali, pa pođoše svi odjednom. Onda Milica izide iz kolibe i zagrli Stanu. A kad se cura vrati, Stane zastade i zovnu kneza: — Molim te, brajo, na jednu riječ!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
KUMAČA: I da spavam pre venčanja kod tebe - oćeš? DEVOJKA: Zašto ne, bar ćeš me očešljati. KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ! ODJELENIJE VTORO ŠEST NEDELjA PRE VENČANjA UGLED 1.
MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare! MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar.
Sremac, Stevan - PROZA
— E, tako te ’oću! — veli Jova razdragan, pa je zagrli. — Eto vidiš, priko, tako se mi volemo. A ima, boga mi, i zašto da me voli! Jer ja, boga mi, nisam k’o drugi muževi...
Radičević, Branko - PESME
“ „Hoću, hoću“, Fata odgovara. I hajduk se malo popridiže, Te zagrli, i poljubi Fatu, Poljubi je i dva i tri puta, Pa izvadi pušku od pojasa, I udri je mladu sred njedara.
“ Opet momak stade. I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.“ Zagrli je, poljubi je, Obrnu, prevrnu: Od sebeka ne pusti je Do pred noćcu crnu. (10/11.
Već je blizu, i sve bliže, Već do zlata svoga stiže. Tu ga snaga sva izdade, Na kolena kraj nje pade; Još zagrli kam studeni, Pa se i sam okameni, Jošte stoje zagrljena Tamo, brate, dva kamena; Još iz kama voda bije, Još usala
“ Na prsi on njoj ruku svoju meće I oseća di u nji srce kuca, Već micati se njena usta vidi, I opet ne sme da je zagrli, Jer on se boji da je opet natrag U pređašnji ne baci san, sad ona Otvara oko, pa se gore diže, Zabunjena unaokolo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eto, dotle sam ja dotjerao. Komandant se odjednom grohotom nasmija i desnom rukom čvrsto zagrli razgoropađenog drugara. — Aha-ha-ha, Džakan! Kako da ga ne znam. — Znaš, dabome.
Čitavog proljeća nisam vidila zrnce soli. Ratnik pojede svoj dio krompira pažljivo, natenane, pljusnu dlan o dlan, zagrli nenu preko uzanih ramena svojom teškom ručerdom i veselo guknu: — E, majčice rođena, sad mi se malo odmakni od ove
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali kako će? Kako će ona njega, Itu, da pogleda, da mu se nasmeje, od radosti da se zaplače kad ga zagrli, kad bi se odmah, ama odmah, isprečio on, pokojnik.
A sada ona sama, Anica, nije više ono: pređašnja Anica, već žena, a on Ita, još je Ita ... I kako će ona da ga primi, zagrli, kao njegova? Možda bi uvek osećao kako mu nije došla čista, kad je grli, ljubi, već je drugoga, pokojnikova...
Kostić, Laza - PESME
bije, u žestini i zanosu već osećam bujnu kosu, što se po mom licu ppocy, mirisi mi obasuše svak' zadisak željne duše. Zagrli me, dah mi stesni; al' očiju pogled njez'ni' nagon uzda, zanos trezni; iz njega mi mis'o sine: »Majko!« — »Sine!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i ižljubi. Kad već sav narod iziđe, zahvale mu što ih je popuštao i izbavio i otidu svaki svojoj kući.
Kad iziđe pred oca, zagrli ga otac pa mu reče: — Zaboga, sinko, gde si? propade carstvo! A on odgovori: — Ko je tome kriv?
Došavši kući vrati vid gospodaru, a ovaj kad progleda zagrli svojega slugu pa ga obasu zlatom i svakojakim blagom. Ali mu sluga reče da ne traži ništa drugo do dobra konja i
Kad vidješe šta i kako bi, svi se obradovaše, a car ga zagrli i stade ga pitati ko je i odakle je. On se onda kaza i sve ispripovijeda šta je sa njim bilo, a car kad to ču, naljuti
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Jest, zato. Bog se mora rasrditi na taj svet. LjUBA: A kad se momak i devojka zagrli? STANIJA: Grle se koji su nevaljali. Zato takva devojka ne sme ni na svet da iziđe, da je ne pljuju.
stanija: Kad bi bila luda. ljuba: Da me s toplim ljubve čuvstvom U mečtanju zagrli. I kad krasne oči njene Stidna zora otvori, Ah, učini, da se sanak, U istinu pretvori.* Je l’ da je lepo, majke?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Nek lija uzme za ruku lovca, neka se s vukom zagrli ovca!“ Đipao deda do pola noći sa Vinkom, starim vukom, vetar im pesme zviždao divne, mahale vrbe rukom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ću i ja sa stremena kad se jave trube s belih dvora kad omekšaju vatre, kad se pokaju zmije i brat se s bratom zagrli u srcu kremena.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA (ode uz stepenice). POJAVA V DANICA, AGATON, SIMKA AGATON (kad spazi Danicu, poleti i zagrli je, isto tako i Simka. On vadi maramu i briše suze): Drago, drago dete moje! SIMKA: Slatka moja, rođena moja!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Skakuće po kujni kao šiparica od četrnaest godina, pa doleti u sobu, zagrli majku, obaspe poljupcima milu seju. Majka, radosna, što joj dete tako srećno, pa uzdahne i pogleda mlađu kćer,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!” SOFIJA (zagrli ga): „Ah, Franc, oprosti mi, Franc, to samo šala beše s moje strane!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi
Da zasuzi, zagrli, rukama obema, gola kao potok, sa bedrima kao labudovi. Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško: Što si uvek tužan?
Ne, ne od mene. Dosta će biti ako, jedne zime, iz vrta jednog zavejanog, istrči neko ozeblo, tuđe, dete i zagrli me. PLES O, pustili smo svuda duše i, eto, vraća se samo strast nevesela.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„ Kod tih reči otac me zagrli i poljubi, i njegove suze pokapaše po mome čelu. — Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— veli Sreta i jednako šparta po kafani. — Gazda Đorđe, predsedniče! Mićo! Provire! Uživajte! — reče i polete pa zagrli Provira koji se ubezeknu i ukoči kao seoski šarov kad ga metnu na krilo da ga miluju!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KAKO SE SASTAŠE S NjIMA, ZNADOŠE ŠTO JE. SESTRA SE BATRIĆEVA ZAGRLI S ĐEDOM BAJKOM (KNEZOM), UGRABI MU NOŽ IZA PASA I UBI SAMA SEBE; BAJKO SE PRENEMOGNE I PADE SPORED UNUKE MRTVE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U grlu joj stao plač. Osećala je kako treba da poleti, padne mu oko vrata, zagrli ga i od radosti, zbog tolikih muka što su zbog njega pretrpele, da proplače: — Tato, tato mili!
I on po tom njenom jasnom i otvorenom pogledu vide da je zaista istina, da se zaista rešila Potresen, zagrli je, i ljubeći je po kosi, poče da muca: — Hvala, čedo! Hvala, Sofkice!
Pandurović, Sima - PESME
i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom, Zagrli Beda velika i živa, A bolno srce, u trzanju žučnom, Procvili strašnom pesmom bez motiva; O, u te dane da mi se
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Kako mu se mali kaza, on ga je dugo gledao pravo u oči. Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom. Ostala djeca mukom gledahu gospodu. „Ne valja dirati tičija gnijezda“, reče svima.
„Što ti je Stane?“ zapita najzad. Djevojka sjede kraj njega, zagrli ga i naslonivši svoju glavu na rame mu, plakaše tiho. Pa kad se umiri, kaza mu što je ražalilo.
Što da ti meni pričaš što napamet umijem... — Eto, eto, opet se jediš — reče ona, pa raširi ruke kao da me zagrli. Ja joj se izmakoh. Ona izbulji oči, pa dodade: ti mniš e ću ti staru pjesmu. Nije. Druga je!
“ reče ona, poljubivši mu ruku. Stana, u taj čas, taman dođe iz kola. „Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut. Cura se malo začudi toj milosti, tu pred zvancima, protiv adeta.
„Ha blago Milunu!“ reče serdar. „Hoćeš li ti ovako naučiti?“ Dijete mu sjede na koljeno i zagrli, kao da ga zabavi, da ne smeta Jankovu radnju. Suton se počeo bješe hvatati. „Ja bih da što založimo, e sam ogladnio..
„Samo srčano i muški da se rastanemo... Bog zna, možda ćemo se još vidjeti!“ reče Janko, stežući srce. Adolf se zagrli i ižljubi s njim, pa ne rekav ni riječi, kroči na konja.
„Nije Janko: jo-jo-jo — ja-ja-ja“, reče ožimljući ustima, „no je ovo uskok Janko“. To rekavši, serdar ga zagrli svojski i poljubi u čelo.
Zabolje ga to, pa je zagrli i stade je ljuljuškati na svojim runjavim, razdrljenim grudima. „Neka, moje dijete, umiri se...
E, čuješ ti toga! Tako se već bješe zanijela? Serdar je zagrli i poljubi u čelo. Pod tijem toplim cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kolo: Na čije će dvore pasti? Čiju l’ ljubu obljubiti? Paun: (Tada poskoči: zagrli u kolu koga hoće i poljubi se s njime, pa se onda on uhvati u kolo, a ono drugo ostane „paun“). KOŠNICE Svi...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i ižljubi. Kad već sav narod iziđe, zahvale mu što ih je popuštao i izbavio i otidu svaki svojoj kući.
” Ona ga poznade, i teke ču njegov glas, i ona njega zagrli, te od velike radosti i plača njemu na ruke ispijenu. Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i
od čuda, i za cijelo po dana razabrati se nije mogao, dok njegova | šćer u to skoči i kao da ga rukama potkrijepi i zagrli, počne od žalosti nad njim plakati, dok se na jedan put osvijesti i reče šćeri: „Ti si moja žena, tako je zar Bog
” Car tako i učini, i teke stane zvijukati okolo mrtve šćeri, ona sjede, a otac je zagrli i odmah naredi da se sjutradan pripravi što treba za svadbu.
” Pa- | storka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kćerju. Zdravo joj žao bude što oca nije našla kod kuće, ali polazeći dade i maćiji dosta
Kad iziđe pred oca, zagrli ga otac, pa mu reče: „Za Boga, sinko, gde si? propade carstvo!“ A on odgovori: „Ko je tome kriv?
A ova je baba bila sunčareva majka. Kad ona sirota oživlje i viđe da je u gori, zagrli babu i nikada se od nje odvojiti ne hoćaše.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
s noktima svojima na parčeta rastrgne, nego da me najlepša srpska kći u svoje nezlobive, čiste devojačke naruč[j]i zagrli! Ja pohuditi sebe i drugim grešnim ljud’ ma upodobiti? Nipošto i nikako!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Za konjem uđe Kušmelj, držeći u ruci nategnutu kuburu. Bakonja zagrli konja i stade ga ljubiti i tepati mu. — Borme, sinko, za dlaku je škapulâ! — veli knez.
Malo prije večere dovede fra-Tetka u kujinu svoga sinovca i predade ga njegovim drugovima. Bakonja ga srčano zagrli. Bješe to krasan dječko, zdrav kao jabuka, milokrvna lica, koga zbog njegovih opunačkih obraza krstiše odmah imenom
mu pođe u susret takijem načinom, kao da će ga ščepati za gušu, a kad Bakonja ustuknu, Srdar udari u grohotan smijeh i zagrli ga govoreći: — Ej, ludo dite, zar da se fra-Jakov za take stvari ljuti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
uzmicala i trzala se od njegovog dodira, a on se dugo mučio i gušio u brzom, vrelom disanju, da se ne okrene njoj i ne zagrli je, vrelu i snažnu.
Razbio sam zvona. Niko to u Prerovu sem mene nije smeo da učini. Kaži, je li smeo? — Tola rasplakano i pijano zagrli Aćima. — i mi svi. Ne slušaš samo ti Aćima. Svi ćemo da izginemo za njega. A on je moj vršnjak!
Još više smalaksa. Aćim shvati. — Sine, nek nam je dugovečno i srećno! — iščupa se iz njega; naginje se da ga zagrli; Đorđu se šire oči, kao od zaprepašćenja, u zraci mladog sunca celo mu je lice.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zatim se sklupča kraj njenih nogu i prošaputa: — Budi moja nevesta! — plaho se podiže i zagrli je, a stena se trže, obradovana. »Gle malenog!« prođe joj kroz glavu dok joj je talas nežno doticao stopala.
— granama kao rukama bor zagrli male svirače i povuče ih uvis, na sam vrh krošnje do kojeg pogled jedva dopire, ali gonioce ni to ne obeshrabri.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Natoči mi čašu vina Iz podruma svog, Poljubi me, zagrli me, Pomog'o ti Bog! Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila.
“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Tvoju vernu drugu; Pa joj reci, reci... Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje
vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ružom I šišmirom, Srpske mome strukom ruzmarina, Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na škole osme'ne, Haj, na škole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednače s
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali kad pogleda u njene iskrene i preklinjuće oči, obuze ga sažaljenje i iz njega progovori očinsko osećanje. On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje? - Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!
„Dobro dete moje!“, reče joj on. „Idi sada, a ja ću uzeti Aristarha u zaštitu“. Ona ga zagrli s iskrenom detinjom ljubavi. Kad mu ćerka ode, Filadelfos primeti njenu zlatnu grivnu koja je ležala na patosu.
treći, „mi se lakomisleno i brzopleto bacismo u naručja švedskog kralja, ali, eto, on ne ispruži još svoje ruke da nas zagrli i zaštiti“. Sedeći utučen u svojoj visokoj naslonjači, administrator slušaše ćuteći te i druge slične prekore.
Neka ti je toplo hvala na svemu što si za mene učinio, neću to nikad zaboraviti“. Oni se kucnuše čašama. Ujak zagrli svog nećaka koga i svi ostali srdačno izljubiše.
A kad docnije pođe u seosku školu, evo ga svakog slobodnog dana da majku zagrli. Onda ga je uvek pratio jedan veliki lovački pas“. „Lovački pas!“, uzviknuše deca, „kako se zvao?“ „Hektor.
Lavoazije je srdačno zagrli. „Moja draga supruga“, reče, obraćajući se meni, pa me onda predstavi njoj, izgovarajući pogrešno moje ime.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On se okrete, pogleda me mutnim, iznurenim očima, poznade me, pa ustade i zagrli me, ali je bio iznenađen. — Gospodo, — predstavi me on rasejano, posle pozdrava — ovo je moj pobratim, ovo je čovek,
je odgovorio Svilar, ali očne kapke nije mogao da podigne iako je baš naročito želeo da gleda ovog čoveka i da ga zagrli i da mu kaže: eto, ravno četiri noći šibaju ga da ne spava, drmusaju, polivaju ga vodom i udaraju nečim u slabinu i
Ovde dođi ... Bože hvala ti ... evo ovde priđi mi sasvim blizu, odavde se vidi, oseća najbolje, zagrli me, jako me zagrli, jako, što jače, tako ... gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri...
Ovde dođi ... Bože hvala ti ... evo ovde priđi mi sasvim blizu, odavde se vidi, oseća najbolje, zagrli me, jako me zagrli, jako, što jače, tako ... gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri...
gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri... Gle, ljuljani plavi, eno kaćunak! Zagrli me, idi, idi brzo, uberi, brzo beri one ljiljane pune ruke, moje ljiljane ...
— Gle, a ti baš sigurna u to? — Sigurna, da. Ti si mi rekao a ja ti verujem sve, sve je sveto što ti kažeš. On je zagrli i sakri lice. Onda se nasmeja: — Dobro, lepo, dobro.
Dakle tako. Daješ mi reč? Gospođa Leđenski, razdragana kao dete i kao nikad dotle, veselo pruži ruku, pa onda zagrli gospodina Leđenskog. — Dajem, evo ti dajem reč. Ti imaš potpuno pravo. Zaista, knjiga je sve.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i ižljubi. Kad već sav narod iziđe, zahvale mu što ih je popuštao i izbavio, i otidu svaki svojoj kući.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar? DARA: Je l' otac? ČEDA: Jeste! DARA (ushićena, zagrli ga, srećna): Slatki moj Čedo! ŽIVKA: Deco, deco, pridržite me! (Klone, umorna od uzbuđenja, u stolicu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
ona pri podizanju leša nikom ne dopusti Jablanovu glavu, no je sama pažljivo spusti, pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto tvoga Jablana!..
— Dobro si došao! — uzvrati mu domaćin i nasmejano, ali lukavo i namešteno, pođe mu na susret čak do vrata i zagrli ga po običaju.
U rukama mu duge ćilibarske brojanice kao da je pregao da postane podvižnik. Budi Bog s nama, danas!.. On me toplo zagrli, ali ne podiže na moje traženje ruku da me blagoslovi kako je nekada samo on umeo, naročito kad gledaju Turci.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Haj, i ja bih s’ ugledao Na visoku dugu Koja s’ diže u visinu Čistim svojim sjajem, Da zagrli celo društvo Jednim zagrljajem; Da okrepi što je palo, Što je malaksalo Da podseti šta je nebo Ljud’ma obećalo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Ja neću. VASILIJE: Kad nećeš, ja ti neću nijednu aljinu kupiti, znaš. EVICA: Vaso, srdiš se? VASILIJE (zagrli je): He, ti si moja. EVICA: Ti si moj Vasa. (Poljubi ga.) POZORIJE 2.
RUŽIČIĆ: Nikakože. JOVAN: Da ne bude ova? (Pokaže reškontu.) VASILIJE: Ha (zagrli ga), slatki, medeni Jovane! EVICA: Kod Jovana reškonta. Ah, ah! Kako si je našao? JOVAN: Dao mi je ovaj filozof.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zizi je iskočila iz kola, i potrčala da zagrli Boru. Kroz granje se videla u šatoru plava kosa Ivonina. — Šta ćete vi ovde?
Petrović, Rastko - AFRIKA
no što će sići on mora da primećuje to moje uzbuđenje, i u momentu kada prihvatim njegovu ruku da se pozdravim on me i zagrli i potapše po ramenu. Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Svoju vernu drugu, Pa joj reci, reci... Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti.
Opije te, zanese te, Obori te padom smelim! Zaleti se, da te slomi, Zahuka se, da te skrši, Zagrli te, pa te stomi, Poljubi te — pa te svrši!
Raj sa zemljom zagrli se, I hladnoća sa toplotom; One međe rastope se Među smrti i životom. Čuješ večnost kako bruji, Na njenom se
Kome zbore ovi glasi? Ja pomislim sam u sebi; Duša danja, duša noći Zagrli me: Tebi, tebi! A ja što im reći htedoh, To slavujak pevnu prije: Od radosti ništa slađe; Od žalosti ništ’
Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— veli, iako ga prvi put vidi, i snažno zagrli. Niko ne može da dođe do reči. Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča
— Leko, druže, spasavaj, ako boga znaš. — Pazi ga Leka! — diže se Bora, priđe mu teturajući se i zagrli ga. Kapetan Leka našao se u čudu. Njegovo iznenađenje bilo je još veće kada je ugledao vojnike koji su stajali uza zid.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Eto ti šikucije: „E, baš si, veli, Davide, baksuz! Ni u čem ti se ne da!“ „Dosta, brate! Znam!“ — viknu' ja, pa ga zagrli' i poljubi'. „Dosta! Goni! Vala ti, 'vala i tebi i premilostivoj carevini koja se ona za me toliko brine?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MARICA: Ne, ja neću da se odvojim od njega. Ja ću ga ovde, pred celim svetom, zagrliti, pa ne možete da me odvojite. (Zagrli čvrsto Đoku.) VIĆA (drekne): Molim, ja protestujem!
Jakšić, Đura - PESME
Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; Poljubi me, zagrli me, Pomogô ti bog! Sumrakovac 1857. VEČE Kao zlatne toke krvlju pokapane Dole pada sunce za goru, za grane.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
O da, ah da! Možda, sigurno zato da, kad zagrli ženu, razočara se, onda se seti, oseti svu razliku, lepotu njenih prsiju, njena lica, usta, očiju koje nije hteo.
Toliko je bila ubijena da, prolazeći pored njega, nije smela ni da ga se dotakne, oprosti se, zagrli ga. — Poljubi me! Nikad u životu tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da se oprosti,
nje sagne, čisto uzme je, da bi mogla da stoji na nogama, da bi mogla da metne svoju malaksalu ruku oko njegova vrata, zagrli ga. Sam je on morao da joj prinese svoj obraz njenim ustima da bi ga poljubila.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kada opazi majku u dvorištu, čisto mu dođe da je zagrli. U njenim dobrim očima zapazi brigu. Znadijaše da je ona bila blagodarna i dobra sirotinji, i njih dvoje nijemo
— Zbogom! — napokon istisnu mladić i htjede da još nešto reče, no ne mogaše. Tek što je živo zagrli. Dođoše i ukućani, i on se s njima redom izljubi. Prvo nego će otići, nanovo se još navrati k djevojci.
Diže se i on. — Zašto bježiš? — upita je, i osjeti nemir: — Zar se na me ljutiš? — i nanovo je zagrli. — Pusti, kasno je! — i uputi se uzbrdicom. Na ravnici do njih, kroz vjetar, dopre jači zvuk harmonike.
Ilić, Vojislav J. - PESME
kod svoga sina, On prizva Korvusa hrabrog na pehar samoskog vina, I kad je Utiku malu pokrilo sumorno veče, On mač zagrli tada i mračno, s uzdahom, reče: „Budi mi još jednom veran, o druže vremena slavni' Za slavu vrline rimske, što naglo
A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad stoji; Što vremena tok sumorni u mrtvome
Klisarka upazi ovo, jer na to ne beše slepa, Pa ni pet ni devet, lepo, no kmeta nenadno ščepa I zagrli ga silno. No kmet se otrže snažno, I zatim pokuša odmah da lice napravi važno, Ali se pokaja za to, mada je kajanje
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si. TREĆI ČIN Kafana prosta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pa onda, osetivši da je to u stvari zapovedanje, svirepo, ona zagrli Julicu nežno, i stade joj nešto dugo šaptati. Jesu li to bile samo nežnosti? jesu li bili predlozi uslovni?
Zar tako! — Starac se uplašio od sebe i onoga što je rekao, poteče sinu da ga zagrli i moli da razume i oprosti. Pozli mu, stade da zapleće jezikom, i sruši se Branku u naručje.
— Pavle odjedared oseti neki ponos što mu je mati tako jaka žena, zagrli je nežno i stade je u šali hvaliti. — I pametna si, majkice, i mnogo si dobra za mene.
A usput mu je palanka već saopštila da Pavle ima lupus, i da se razišao sa ženom. Pavle nije dao Branku da druga zagrli. — Bolest nije prilepčiva, ali je vrlo ružna.
Grdnju sam izvukla ja, zašto ne pazim šta mlađa moja braća govore... kako ću paziti! — Koda zajeca, Soka je zagrli, a Jana priplakuje od srca — ja, ja, htela sam da skočim u bunar, i bolje bi bilo da sam...
Pod orahom, stari Sava je taman ispio flašu piva, raširio ruke kao da nekoga hoće da zagrli, i pao glavom po stolu, mrtav.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Eto ti joj đaka, sav razbarušen i podivljačen, kao da je iz šume došao. Mati trči da ga zagrli, no on je tura od sebe, tražeći stolicu, i rukom od nauka pretovarenu glavu, da ne padne, podupirući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teško mi je mnogo... Ne znam šta će sa mnom biti. Ako stigneš u Srbiju živ, druže, zagrli mi majku i pozdravi sestru. Tvoj Dragoslav.“ Noć se bila spustila... Na frontu su bleštale raznobojne raketle...
Petrović, Rastko - PESME
”Da, neženjen! Čime bih to čeljade preranio; U kojoj postelji da me čeka, I pošlje čije, moju glavu da zagrli? Jednom je prišla jedna đe sam spavo, I bila tiha i slatka ko mehlem, I suza za njom mi ostanula, A ipak sam je u noć
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne treba meni tvoje carstvo! I, imam ja svoga princa... — zagrli Princeza dečaka, a tigar sleže ramenima. Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne možeš iznuditi... — Idite!
Šantić, Aleksa - PESME
Staro groblje ćuti, A krstovi, mahovinom ogrnuti, Svoje ruke šire, kô da svaki čeka Da zagrli nekog... I dok ponoć plava Trepti, i pod božjom rukom selo spava, Žeteoce čudne, koštane i sure, Ja vidim gde s
25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto na plameno nedro.
Mojoj dragoj beše dosadno zacelo, Pa ti ona skroji venčano odelo, I kô muža nežno zagrli cvet mio — Momka što je gluplji od svih glupih bio. Kako li je mila, lepa, moja draga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— će ti dođe da pogineš ludo u Kosovu u vojsci carevoj?!“ Viđe bane, poznade derviša, od đogata konja odsjedaše, pak zagrli stariša derviša: „Bogom brate, starišu dervišu, na poklon ti moje dugovanje!
Kad je bio čardaku na vrati, kob ga kobi Stevanova ljuba, zagrli ga, pa ga i poljubi: „Bogom brate, Vaistino slugo, višnjim bogom i svetim Jovanom!
Kada viđe beže Ljuboviću đe će doznat Pivljanine Bajo, on zagrli Njegošević-Mata, pa ga ljubi u bijelo lice: „Bogom brate, Njegošević-Mato, nemoj kazat Pivljaninu Baju da na meni
Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!“ PESME NOVIJIH VREMENA 81 PEROVIĆ BATRIĆ Bože mili, čuda velikoga!
Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!“ PESME NOVIJIH VREMENA 81 PEROVIĆ BATRIĆ Bože mili, čuda velikoga! Što procvile u Banjane Gornje?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ih! — Eh, ima vas, a tjerate jednog malog dječaka da ga vuci rastrgnu. Stric hitro spuznu s drveta, zagrli mališana i uze da ga tješi. — Ne damo mi, bogme, svog Nikolice. Hajde ti sa mnom. — Neću! Baš nek me vuk pojede.
Kad logor potpuno iščeznu iz vidika, Nikolica uze kradom da briše suze. Jovanče ga prijateljski zagrli. — Šta je, Nidžo? — Ne znam ni ja sam: možda mi je mušica upala u oko ili me je ubo trn u petu.