Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Kaži se, vele oni, kaži.” Uđe opet Petar, ja ustanem i zagrlim ga, pa se poljubimo, i svi se ižljubimo, pitamo se i dugo razgovaramo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
stalo razvlačiti i lepiti po mojoj detinjoj duši, te ni posle godinu dana, kad sam kući došao o raspustu, nisam smeo da zagrlim majku, jer sam sav onaj gad osećao na sebi, užas imao od onog greha i one prljavštine i bojao se da ono čisto i sveto
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zavukoh ruku u džep — pare su bile tu, znači, sve je u redu! Idućeg trenutka smo se prepoznali. Htedoh da ga zagrlim. ali momak pokaza krajnju evropsku uzdržanost i procedi samo jedno: »Kako si?« Rekoh da sam dobro. Kako je on?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Priđider, kumiću, da te još jednom vjerno zagrlim širom naše napaćene zemlje. Ponovo se grle tako srdačno da sve rampa škripi između njih, a onda se opet odmiču jedan od
— Kako neću poznavati svog rođenog kuma! — čudi se stražar i prilazi rampi. — Daj, bolan, da te još jednom zagrlim. Zar ja svoga kuma ... — Pa daj onda diži tu rampu. — Kume, bez legitimacije niko ne može proći, takvo je naređenje.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Pesma se peva, tek da se peva. LjUBA: Pa tako i mi činimo. STANIJA: Ja, vi: ,,Uha! uha! Odi, momče, da te zagrlim, oću da umrem za tebe.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Bili smo uspravni. Osećao sam skoro čvrste suze u očima, toliko sam se morao siliti da ne pružim ruke i zagrlim je uz grdno mnogo poljubaca i reči. Rekoh joj: — Mislite li da je opasno od vaših ako duže ostanete? — Možda.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
li ruke, raspašu se žene padaju na kolena, i plačem porodilja klanjaju se meni pune tužnog milja i kliču, da ih ja zagrlim prvi, prvi: jer moje su ruke mokre od krvi, krvi. ROBOVIMA Ne ubijajte pseto ni vuka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sada neka svetli, sve neka svetli! Rodio mi se unuk. Gde si, panjugo, da te zagrlim? On grli Mijata, Nikolu, Tolu. Sve ih ljubi u obraz.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona otvori, gospodine, ali tada, oh tada je sve bilo dockan, vi me razumete! Uđem ja unutra i sav srećan hoću da je zagrlim. A kad ona vrisnu i pobeže od mene kao, daleko bilo, od leša.
Ozbiljan, grub, obrastao u bradi, namučen, prava junačina, čovek. Takvog da ga vidim, zagrlim i odmah da umrem... Veruj mi, stara, ne šalim se, sasvim mirno da umrem... Zadrhta zemlja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Uživanje u veslanju i topli zraci julskog sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno mesto, pošto je svojom strelom prostrelio srce austrijskog
Uživanje u veslanju i topli zraci julskog sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno mesto, pošto je svojom strelom prostrelio srce austrijskog
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zanelo me što u njemu Tako živo sja, — (Opije me manja čaša Kamo l’ ne bi ta!) Digoh ruku da zagrlim Mladog nadnika, Što iz duše tako krasnu Sliku naslika. Digoh ruku pa rukavom Zbrisah posô ceo.
Malo ti, pobro, rekoh, al’ zadovolji s’ tim, Više ću reći nemo, kada te zagrlim. »Starmali« 1889. POBRI STEVANU KAĆANSKOM tužna i poslednja Čujem, vilo, koja si nam Pobratimstvu kumovala; Znam
I ja bi da te zagrlim i hvalim — Zato ću da te predstavim malim. I najvećeg rasta, čempresa i palme Seme je malo, Ali šta bude kad
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali šta da mu radim. Da mi je rođeni brat naišao saterao bih ga u red. Bilo mi ga je ipak žao, te mu priđem i zagrlim ga. On me poljubi... Obojici nam potekoše suze... Mrak je pao uveliko.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče! Samo mi se dobro drži za pojasom snaši, Namigni prilj-Mati ili bratu Jaši, Ili svircu Paji, sinu
Stanković, Borisav - TAŠANA
O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?... Čekaj, s decom da se oprostim. Ali ne. Ne smem da ih zagrlim, ižljubim. Moje su ruke nečiste: one više ne pripadaju samo njihovom ocu.
Petrović, Rastko - PESME
IZ KOVNICE IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u senci ga
Šantić, Aleksa - PESME
I kad se u taj veliki plamen slije Tih suza reka vruća, I kad te silno zagrlim, ja ću umreti S ljubavi i čeznuća. 7 Ja ću u čašu ljiljana Utopit s dušom žar ceo, A pesmu o mojoj dragoj Pevaće
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Zallaka se jetrva Koviljka, pa govori sirotici Mirku: „Čedo Mirko, odi bliže strini! Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!