Jakšić, Đura - PROZA
Tako me je zastao Aleksa. Kad je ušao, ne reče mi ni „Dobro veče!“ niti što drugo; samo me je zagrlio, a desnom je gladio moje guste vitice što su mi niz tužno lice na zemlju padale. Posle mi ljubljaše usta, trepavice, čelo.
Ona se osmejkivala tako vedro, tako nevino da se Milisav nije mogao više uzdržati, nego je zagrlio i svojim vrelim usnama ljubljaše joj snežno čelo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta ti je? — upita je Stanko. Ona skoči: — Ništa... ne diraj me! — Zar ja tebe nisam nikad zagrlio?! — Jesi... ali... sad samo nemoj!... Nemoj molim te kao jedinog boga! — Ama, zašto? — Ne umem ti kazati!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pa ako ga još ne nađem? Čisto sam se dao u brigu. Ali čim ja iz kuće, a on na kapiju. S malim ga nisam zagrlio! Nagovorio sam mu za minut milijun gluposti: kako sam hteo da ga tražim; da ga tražim kod njega kod kuće, da ga tražim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
za talere, da su novci u najlepšem redu, pa tek posle, kao da se prisetio, siđe sa tronošca i priđe Pavlu, koga je zagrlio i koga upita, gde je u Vijeni odseo, i zašto je došao. Nije lepo da mu rođaci dolaze, tako nenajavljeno.
Volkov ga je, na rastanku, zagrlio oko pasa i ponovio njegovo: „Ne grustjite po prošlomu!“ Isakovič je tako, tog dana, vraćajući se u Engelbirtu prohujao
Nego treba, eto, da se rastanu. A da se sastanu, kao ljudi, u Kijevu. Isakovič je Marka Ziminskog zagrlio na rastanku. Mislio je susrešće ga u Kijevu, pre nego što godina prođe.
Pavlu bi žao, kad vide Grozdina, kako stoji pred njim i prašta se snuždeno. Grozdin ga je bio zagrlio. Šaputao mu je da nije lepo, niti je pošteno, da mu ne kaže, na rastanku, da je on čuo da mu je Trifun osramotio kćer,
Nema takve ljubavi na svetu, kao što je očeva, za ćerku! Božič je bio prišao Pavlu, pa ga je čak i zagrlio. Hteo bi, kaže, da uda ćer – i ne bi hteo. Njegov tast, bogati Despotovič, u Budimu, udov je i ostario.
Bez ljubljene žene, eto i ti si.“ Kad su odmakli od Tokaja i došlo vreme, da se rastanu, Petar je zagrlio Pavla, a Varvara ga je poljubila.
A ponova oživeše i zato, što je Petar, kad je prohodao, potražio Pavla, pre svih drugih, i zagrlio ga, kao da ništa ružno među njima, nikad bilo nije.
je jedno jutro, posle tog užasnog drhtanja, plača, zacenjenosti, od koje je dete patilo, našao da je dete, koje je bio zagrlio, i na grudima nosio, mrtvo. Bilo je teško sa Petrom. Nije hteo da poveruje, ceo dan, i celu noć, da je dete mrtvo.
Treba da požure, kaže – ostali ih već čekaju. Miškovič je bio dugih ruku i dugih nogu, a zagrlio je, u kolima, Pavla, na tesnom sedištu, kao da će da igraju, sedeći, u kolu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Pa ti ne znaš da igraš? Zašto nisi rekla da ne znaš da igraš, a ne da si bosa, i Greta, i sve to? - zagrlio sam je kikoćući se kao idiot... - Zašto sada ne kažeš?
Matavulj, Simo - USKOK
Izidoše Krstinja i Joke. Janko zagrli starca, kao što bi svoje zagrlio; ižljubi dragića i srdačno se pozdravi sa ženskima, pa sjede i ispriča im sve.
Svaki turio kamen pod glavu, pokrio lice i grudi strukom, zagrlio vjernog druga — dževerdar. Svakome iza glave bješe torba s brašnjenicom i mješčić vode.
Sremac, Stevan - PROZA
tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom joj najstariji brat zapeva. Bio je prebacio ruku, zagrlio muža joj, svog zeta i govorio mu, pevajući i nudeći ga da pije: — Pij, Mito... znaš, brate... prva radost, pa sam ti..
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio čelo na naslon od stolice; Tanasije, očajna lica, piše
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Sreta se trže kad vide koga je zagrlio. Odgurnu toga reakcionara i prišipetlju staroga režima i polete na ćir-Đorđa koji pobeže za kelneraj a gurnu pred Sretu
svi kao iz jednog grla, samo Provir ćuti i nabija na glavu slamnji šešir koji mu je bio pao na zemlju kad ga je Sreta zagrlio. — Jedva jednom! A, boga mi, i beše mu već jednom vakat. E čini mi se da mi je ovde stajalo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da ih je neko iz daljega gledao, posumnjao bi bijahu li živi. Svaki turio pod glavu kamen, struku vrh sebe, pod strukom zagrlio vjernu drugu, dugačku pušku, pa — kao mrtav.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
moja čudnovita želanija i namerenija; radio bi svakojako od toga odsovetovati me i odvratiti; mnogokrat bi me zagrlio, ljubio i s otačaskom dobrotom bi me obličavao što ja njega ne milujem kao on mene i da ja nepravo činim, njegovu slatku
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ako nikom drugom, Crnom je Đorđu mogao da iskaže saznanje što se taložilo u njemu. Bilo je vreme. Ali, kad ga je Vožd zagrlio, Višnjić je osetio kako je ta topla ljudeskara natopljena umorom i sitnim, oštrim mrakom.
Popa, Vasko - KORA
glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela Opaka svetlost šestari 24 Idem Od jedne ruke do druge Gde si Zagrlio bih te Grlim tvoju odsutnost Poljubio bih ti glas Čujem smeh daljina Usne mi lice rastrgle Iz presahlih
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kraćom desnom rukom koju je redovno podizao u visinu očiju kad se zdravio, kratkovid i vrlo zbunjen, kum je iskreno zagrlio Nikolu i nešto nerazumljivo mucao kad mu je ovaj, srdačno mu stežući ruku, zahvaljivao na održanoj reči.
Kad sam ga, više afektirajući, zagrlio i malo se odmakao od njega, oči su mu bile pune suza, ali dosta vedre, ispavane i pametne.
Tih, gust i svečani mrak bio je već zagrlio krvavu zemlju, na čijim su grudima izdisali teški ranjenici iz borbe, koja je vođena celoga dana desno od nas, i koju
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara. Što sam negda zagrlio Dušom na uranku Pratiće me crnom grobu, Večitome sanku.
jeste... Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili. Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa.
Da je isto vidô Šapnu mi još neko, Al’ ja Deskaševu Nisam ništa rekô; Nisam rekô da ga Branko zagrlio — No čini mi s’ da je I sam osetio. »Javor« 1888. ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nije ono sirotanče krivo, Što sam tebe na mom krilu snivô, Željan bio, pa te zagrlio, Prehitrio — pa te poljubio. XI „Aj, pusti me da odletim — Mio mi je let.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On se opire, hteo bi da zauzme stav, ali tu su Rusi, a Serjoža ga zagrlio i ljubi. Našao se u nezgodnom položaju. — Hvala, hvala, ja sam na službi — odgovara suvo. — Gospodo!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mojoj radosti, razume se, nije bilo kraja. Odjurio sam kući, te zagrlio i poljubio majku, sestru, a mlađem bratu od uzbuđenja opalio šamar, pošto sam prethodno, još pred školom zagrlio i
te zagrlio i poljubio majku, sestru, a mlađem bratu od uzbuđenja opalio šamar, pošto sam prethodno, još pred školom zagrlio i poljubio famuluza, koji mi nikakav predmet nije ni predavao i koji nimalo nije bio kriv zato što sam ja stekao
Terao sam i dalje u tome oduševljenju: zagrlio sam i poljubio komšiju bakalina; pa sam zagrlio i poljubio i jednu udovicu, majkinu prijateljicu, uzvikujući: — Gospođo,
Terao sam i dalje u tome oduševljenju: zagrlio sam i poljubio komšiju bakalina; pa sam zagrlio i poljubio i jednu udovicu, majkinu prijateljicu, uzvikujući: — Gospođo, ja sam zreo, ja sam zreo!
To sam isto posle dokazivao i našoj kuvarici. A zagrlio sam n poljubio i berberina. Jer, posle prvih manifestacija radosti i uzbuđenja, setio sam se i prve maturantske dužnosti
Šantić, Aleksa - PESME
Kô leptir u letu Sav treptim, i mislim, draga, od vas dvije Koju li bih sada zagrlio prije?... 1918. MEDITATIVNE PESME PLIJEN Noć sjeverna. Konjik stiže, Juri preko stepe puste.