Obradović, Dositej - BASNE
no videći ga na visini, kaže mu da je ona od starine imala veliko prijateljstvo s njegovim rodom, i da bi pada i s njim zagrliti se i pocelovati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kaži tvome taji: da si ti devojka Stanka hajduka, i da onaj koji te se takne, nikog svoga više zagrliti neće!... A ti... bićeš moja!... Zbogom! Zbogom!... Ti si mi dušu umirila, hvala ti!... Sad mi više ništa ne smeta...
da možemo biti ljudi, da se možemo serbezno pružiti pod svojim krovom i na svojoj postelji, da možemo bez straha zagrliti i poljubiti svoje čedo, a da ne pomislimo da će ona mala, plavokosa glavica pasti od noža turskog; digosmo se da možemo
Nemoj se ljutiti!... — Zar da te ne smem ni zagrliti? — procedi on kroz zube. — Smeš... ali sad nemoj!... Nemoj, tako ti onoga što ti je najsvetije!...
Stanku senuše oči radošću. Zavrzan i Surep stali i raširili ruke kao da bi nekog hteli zagrliti. — Pa da vidiš, i nas je bilo dosta... Došao Đorđe, pa Luka, pa Stojan, pa Jakov... Ala ih se natukosmo, do mile volje!
Radičević, Branko - PESME
Da l' na ćerku nje ljuvenu? Tries i šes majci leta — To zaista puno smeta. 73. Ali ćerku, on je oće, Zagrliti, poljubiti, Al' utrgnut tako voće, Ne može mu, ne mož' biti! Sa zemlje ga voli kupit, mora l' biti, baš i kupit.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
me neće; Tri puta me lane pogledao, A proljetos okom namignuo, A večeras brkom nasmijao, A sjutra će rukom zagrliti. 205. Ljepa ti si, ljepotice Ajko! Ljub’o bih te, ama si malena.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
moje milovanje, kad ja siđem sa moga čardaka, sa čardaka na avlinska vrata, tvoje srce neće moći trpiti, ti ćeš mene zagrliti, pa me poljubiti! Bojiš li se boga velikoga, da ti moje nagrdiš lišce?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bližimo se stanici koja se raspoznaje po razbacanim crvenim i žutim svetiljkama. „Još nekoliko sekunda pa ću ga zagrliti.“ Vraćam se i uzimam stvari sa uzbuđenjem koje obuzima čoveka kad je uveren da ga na stanici čekaju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ako ima nadzvezdija, Gde večita zora sviti, Naše duše, mili druže, Onde će se zagrliti, — Al’ mi crnim slovom piše: Tu, na zemlji, nikad više! »Javor« 1890.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
E... e... ej, Sevdo, Sevdo, moja garava Ciganko! da l' ćemo se još koji put zagrliti? Kaži joj, bre, Bućo, ako se živ vratiš, da sam je se i na samrtnom času slatko i veselo setio...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Jer se nikad nismo zagrliti smeli, Već smo čežnju tu, ljubav našu svu I u grob poneli. A grobove naše rastavila j’ zloba, Oh, ta ja se sećam i
! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti! Ne mogu ga u vis bacit’ — Pa nek stoji iza svega Međ Srbima kao spomen Mog života i vašega.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad će opet danak doći Da će moji jadi proći, Skopnit moga srca led! Kad ću opet sretan biti S nežnostju te zagrliti, Srkat s tvojih usta med! 1836. Spiridon Jović JOVAN ST. POPOVIĆ SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MARICA: Ne, ja neću da se odvojim od njega. Ja ću ga ovde, pred celim svetom, zagrliti, pa ne možete da me odvojite. (Zagrli čvrsto Đoku.) VIĆA (drekne): Molim, ja protestujem!