Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se da gleda u svoje velike, podbule žućkaste oči, sa tačkicama kraj zenica i da vidi i crni svoj ogrtač kojim je bio zagrnut. Činilo mu se kao da samog sebe razgovara.
Mrak je padao u mutljag, pred njim, a kiša je sipila sa celog vidika. Čovek jedan, sav povijen i zagrnut, diže se tad u mraku, i priđe mu ćopajući. Bio je to Ananija, Aranđelov sluga.
Milićević, Vuk - Bespuće
A već prije zore čekahu kola pred kućom. Gavre Đaković, polubunovan i dremovan, zagrnut jednim dugačkim kaputom, oprostio se od njih običnim pozdravom.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Konte Pjero B., sa vlasuljom na glavi, sa otegnutim bijelim čarapicama do koljena i zagrnut tabarom „a la veneziana“, nabadaše nesigurno svojim tankim nožicama.
„Dobar veče!“ reče prvi, omalen okošt, crn kao gavran. Onaj za njim bješe visok, bjeloputast, zagrnut vojničkom kabanicom iako bješe vrućina. Ovaj potonji ne nazva, no prstima dotače kapicu. „Dobra vi sreća!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I, tobože, vrti se po kući, kao da se nekamo oprema. Pa proviruje na odškrinuta vrata i videvši da je Ilija iz kuće zagrnut kabanicom izašao i zamakao između kuća, iziđe napolje. Pažljivo protežući se i oklevajući popođe putem.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se da gleda u svoje velike, podbule žućkaste oči, sa tačkicama kraj zenica i da vidi i crni svoj ogrtač kojim je bio zagrnut”.