Radičević, Branko - PESME
Što će sada Ajkuna sirota? Ujedanput sa dušeka skoči, Nebu diže ukočene oči. „Aha!“... viknu zagušenim glasom, Al' joj nešto zveknu za pojasom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Majka nek dođe sad u nedelju; daću joj para izvesno, možda celu tromesečnu kvartirinu... Udesiću ja to, dovrši ona zagušenim glasom; usne joj zadrhtaše, a grlo joj se steže... Opet joj u očima blesnu onaj apatični izraz i brzo ga nestade...
Drugi se samo gnušaju... Ali ovoliki bol... to je strašno! — Kažem ja, jeknu ona zagušenim glasom, polušapatom. — Niko ne može grešnici oprostiti, svaki je mora oturiti !... — Ne, nije to... ostavite ! ...
Nije ih u početku razumela. Odjednom se prenu i pogleda svesno. — Ko... ko ruča ?!... zapita ona zagušenim glasom, gotovo šapatom. — Znaš ko... učitelj i Milica, odgovori Bogosav, i nekako đavolski kresnu okom i nasmeja se.
Tamo je sve ravnica, nema planina. A što pitaš ? — Hoćeš li da ga ubiješ ?!... prošapta ona nekim piskavim, zagušenim glasom, otvarajući oči sve više i gledajući preneražena seljaka pravo u oči, kao da ga sugestuje. — Hoćeš?...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Što plačeš, mamo? — Ništa, dušo... spavaj, čedo moje... — šapuće ona zagušenim glasom, pritiskuje mu na lice svoje vrele obraze, kao da bi htela sakriti od očiju mu svoju slabost...
A Marko se opet mrštio i mumlao svojim zagušenim glasom: : — Belaja!... uzvikuje on (u mladosti je voleo uzvikivati: »do đavola!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Neću da ćutim, mori! — čulo se kako ona kao kroz prste ruku, kojima su joj ostale sigurno zapušivale usta, tako zagušenim, isprekidanim glasom viče. — Znam ja. Zar ja ne znam? Vidim ja sve. Pa zar | to? Zar ona (jamačno Sofka) da dočeka?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Hajde, vala; jednom se mre! — odgovori Pantovac, sevajući očima besno. — Podaj i njoj što u ruku — reče on zagušenim glasom, gledajući na pojas Đuričin. Đurica izvadi revolver i dade ga Stanki, pa onda okretoše jarugom k reci.
A ja neću kazati za onu... tamo u selu — namignu on i mahnu glavom. — Dovedi, dovedi!... — viknu Đurica zagušenim glasom i osećajući da ga jezik izdaje. Beše se dobro napio.
Stanka se prenu, raširi oči n pogleda ga za čuđena. — Zar baš tako,? — reče mu zagušenim glasom. — Ja ovde propadam, a ti tražiš devojke te se provodiš sa njima! — Ja šta si ti mislila ?
Okrete glavu naviše i pogleda Mitra... Sve mu je sad jasno... — Digni me — veli mu zagušenim glasom. Podigoše ga. Stade na noge... Oseća da ga noge jedva drže, ali se usiljava, ispravlja se sam...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
se Mane nudi Kalini da je doprati do njenih avlijskih vrata, a ona ga blagodarno poglêda, ali ga ipak odbija i moli ga zagušenim glasom: — Nemoj, Mane, dve ti oči!... Ostavi me!... Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja! Će me vidi bata!
Nesu ruže od prolet, ama neje, reče, veće ni ona što je bila! Bilo cveće — bilo i Zone!... — završi dršćućim i zagušenim glasom mlada ženica i obrisa krišom suze, pa mu pruži kitu zimskih bledih ruža.