Obradović, Dositej - BASNE
ili ako će i s poslom što mu drago, našpacira se po svetu (kaono ti naše prepodobije), pa kad se vratgi, a on hoće da zaguši ljude kazujući i šta jest i šta nije.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
taj čovek, — grcao je on, — učinio je zbog vas... I on oseti nešto tako gadno u grudima da se zaguši. Ali ga žena nije slušala.
Eto gnjuram se ja po bezdanu moje prošlosti pa me otud vulkan prljavštine i smrada zadahne i zaguši. Ni u sedamnaestoj godini nisam više bio čedan.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tek frajla Lujza kad i kad lagano uzdahne, i taj uzdisaj, koji je inače dubok, hoće da zaguši, ali po prsima i dugačkim tempo poznaje se. Dođe vreme ručku. Svi su tu. Ručak kao u jednog bogatog kasapina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve tone u težak zadah ovnujske kože, na kojoj mu leži gornji deo tela, kraj ženine glave.
Neprestano je teško, besno dahtao. Znajući da pati od zaguši i stomaka, otpasaše mu nekoliko kaiševa i razdrljiše mu grudi, gde među čipkama košulje nađoše kao travu, guste malje,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
“ A ja nju samo, ’adžike, nju jednu, to dete, ’adžike, imam, pa?! ... — I opet je zaguši plač. Ja sam samo drhtao i strepio. — A javlja li se koji? — upita je mati. — Javlja se. Svaki dan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Malo posle iznosi bolničar ljudsku nogu i baca je negde iza kuće, kao kakvu cepanicu. Sunce je pripeklo, zadah da zaguši... Vojnik mi prinese ručak. Beše neko pečenje. Smuči mi se.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Za krdima, mlađariji također u gomilama veselo ide na noćište. Kad već stignu ka gladama, digne se graja da planinu zaguši. Čeljad se dozivlju i vičući razgovaraju, jer je red vikati na toj visini među blejanjem i rikom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Drugo, ko je u kolesi, ako će biti pra[ha] da se zaguši, on mora onim putem ići kud ostala kola idu, ako mu se i neće.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Već čim sunce granu, uz brujanje zvona, pokrenu se sav šareni narod, te zaguši crkvu i pritisnu prostrano groblje oko nje. Starci sjeđahu pred fratrovim dvorištem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „A ako je lepa?“ Kako sam mogao da kažem, kako sam mogao da ga teram da ide u Beograd da je vidi? Zaguši ga tišina: zvona su zamrla u izmaglicama svanuća, pa grede krckaju u krovu puste, jalove i proklete Vasilijeve kuće.
Dođe joj da ga muči, pa ćuti. — Ovoj kući je sudbina odredila da sluge decu prave. Vidim, Boga nema pa nema. — Zaguši se i malo poćuta klateći se. Ona i dale mirno stoji, prepolovljena mesečinom. — Neka se samo zdravo rodi.
Đorđe ga gledao: smrzni se, umri, da te ne gledam više... Želeo sam da umre, ja, zaguši ga vrelo i dugo rucanje i on ispusti lampu. Senke ciknuše zadavljene mrakom. Adam tanko jauknu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kako s bradom na grudima, ukočena lica, spava dok mu se konci od sluzi razvlače i otkidaju sa ivice vlažnih usana, zaguši je do užasa. Da ukloni ovu groznu sliku, gospođa Leđenski se naglo okrete nazad.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kao da je hteo da zaguši bol, Dragiša je sada pio konjak iz velikih čaša i već zaplitao jezikom. Ustao je s teškom mukom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jure je krpio raskidanu obuću. Marija je plela bječve, a majka im potsticala oganj. Ivu odmah na ulazu zaguši dah vlage.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
su mu komplimenti i utehe, ali je šaptao rezignirano: — Ta moja glava, to vam je kao kad zao vetar uvrne peteljku i zaguši cvet, i cvet se još malo drži, ali je već mrtav... Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kažu, ostao je presamićen preko topa. Komandiru navreše suze na oči. Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo...