Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice! Zajdno smo išli u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans! IKONIJA: Kakav par?
JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti! MILE: Ja s čovekom stojim ovako! Išli smo zajdno u zanatlinsku, šapto sam mu „Otadžbinu” od Đure Jakšića! „I ovaj kamen zemlje Srbije...
ANĐELKO: Anđelko. CMILjA: Pa lepše vam je ime, nego nadimak! ANĐELKO: Šta ćete, nikad dva dobra zajdno! IKONIJA: Je l te to boli? ANĐELKO: Ovo na nozi? Naravno da boli, a i teško se krećem. Nigde ne mogu bez štapa.
ANĐELKO: Kakvo sad čudo? IKONIJA: Nestala govornica! ANĐELKO: Kakva sad govornica? IKONIJA: Odneli ga zajdno sa govornicom! Gorela ko ova sveća, ako nije! Da se triputa prekrstiš!
(Spolja ulaze Ikonija i Stavra) IKONIJA: Ovoga mi krsta! Odneli ga zajdno sa govornicom! STAVRA: Zglajzo, bilo je i preko radija. I to zbog verbalizma. IKONIJA: Zbog čega?
Ilić, drug Ilić, odličan kadar, proveren! Išli smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića! MILE: Otkud znaš? IKONIJA: Otkud znam!
ANĐELKO: Ništa ja nemam s tom vaškom ušljivom! ISLEDNIK: Kolko je meni poznato, zajdno ste vršili nedozvoljene radnje. A sad kažeš: vaška! Čudna stvar! Jeste se nešto možda pokarabasili?