Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E, je li ti stalo srce na meru, gazda-Rako? — upita ga Sima zajedljivo. — Ja, brate, ničije neću, a svoje. ne dam... Što si puštao stoku u štetu? — Neka, neka, gazda-Rako!...
— se krupan glas opštinskog pisara i badi momčetu u kapu deset para. — Nemoj da se pretrgneš, ćato! — reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika! Ne kažeš hvala i na tom! — obrednu se pisar. — O, o, gle ti šta je ovaj nakupio!
— Ih, ja grdne bruke pisati toliko! — Aha, gospodine kapetane! — priskoči Sava, povrativ se od smeha, čisto zajedljivo — ko ono ne piše nikad ništa u vetar? Moja je opklada! To je žao za sramotu — sećaš se!?...
— Ako si i istezao gredu — reći će čiča Mirko — nisi skakao u jarinu kao Đilas. — Ako sam i skakao odgovori zajedljivo Đilas — nisam zaturao vilama orahe na tavan kao ti, čiča! — Ne laj, more! — planu čiča Mirko. Svi pođipaše na noge.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neko ga, sa straga, udari po plećima... On ce okrete. Za njim je stajao Marinko: — Zar momci plaču? — upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!... Pravo vele: prošlo je vreme kad se ljudi rađaše!... Ovo je neki izmet... plače!.
— Što će ti? — Znaš... neka se nađe... Turčin se jetko nasmeja. — Bojiš se Stanka? — reče zajedljivo. — Pa, dragi aga, ko nosi ne prosi... — Bojiš li se Stanka? — reče Turčin i pogleda ga oštro.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i — isplazi mi jezik.
Maksa sami đavo teraše da me zadirkuje. Posle male pauze ja videh kako mu lice dođe pakosno. Opet mi se zajedljivo obrati: — Da ste vi pristali na moju molbu, mogli bismo popiti ono što smo platili jednom vašem kolegi koji,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A, baš naprotiv, sve je veselo išlo. Šteta što nisi bio tu, možda bi i tebi davali »nahtmuziku« — veli zajedljivo gđa Persa. — Ne razumem te baš ništa — veli pop Ćira. — Pa to i nije lako razumeti. — ’Ajde, nemoj mi tu...
! Sigurno se odala na astronomiju i zvjezdočtenije — veli zajedljivo pop Ćira — pa pogađa ’oće l’ biti rata, i ko će dobiti batina. — Pa i biće i rata i batina!
Znate, on ima pola cajgnisa iz gimnazije. — Golim grlom u jagode! — veli zajedljivo gđa Persa. — A sa čim će! Valjda će ga pop Spira o svome trošku poslati! — I bijaše! — Ta man’te ga vragu!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Članak je bio presavijen načetvoro i nalazio se odmah pored novčanica od pet hiljada. Iz ugla pored naslova smešio se zajedljivo mladi čovek sa fotografije od pet cicera. — Zamolio me jedan gost da mu ga donesem — reče kelner.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče! — odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo. — Zdravo, zdravo! — doda drugi s podsmehom. — Dobar dan!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ne retko one iz ozbiljnog, uzvišenog tona mogu da skliznu i pređu u šalu, podsmeh, pa čak i zajedljivo ruganje. U ovim slučajevima zdravica je za narodnog čoveka sastavni deo njegovog načina življenja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim je za ručkom prekoreo što joj je jelo zagorelo, a nadničari za večerom zajedljivo su napomenuli da „gazdarica štedi so“, Znala je da se Đorđe iz polja vratio i uvukao u bačvaru kraj burića s rakijom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Da li ti očekuješ da ga pobediš grčkim štivom ili matematičkim formulama?” - zajedljivo je dobacio neki od mojih kolega, koji je sumnjao u rvačke sposobnosti momka koji je osvojio nagrade iz grčkog jezika i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
oktobra 1881. god. (str. 233b) zajedljivo spominjao onu Novakovićevu omašku iz god. 1867, obavešten o njoj verovatno od Rajkovića. Sasvim slično je postupno i L.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— A i jest mi mlogo dodijô. — E, to ćemo, poljare, istom viđeti! — smije mu se prkosno, zajedljivo Lujo. — Manite se, ljudi, prazna razgovora! Na stranu djeca i žene! — viknu knez oštro, gotovo zvanično.
Svaku ženu zove Đurđijom. Pakosno se i zajedljivo sladi tim imenom, u kome se nešto podrugljivo, nisko, nečasno krije. „Dijete, dijete, čuvaj se seljačkije' Đurđija,
— To je đed tog paščeta, ako počem nijesi znao. Krepô je davno — dodade zajedljivo i zlobno pogleda Stevicu, pa poče srkati već ohladnjelu kavu. — Pa šta bi sa njima, oče proto?
Rekô bi čojek da uzdišu za osvetom i pravdom... Samo (plače), samo sam tu njivicu kuruza imô, pa... Pisarčić (zajedljivo): A kako ti se zove njivica? To treba slavni sud da zna. David (tare suze): Čudnovato se, dijete, zove njivica.
Napuni mi čojek lulu duvana — vala mu! — pa će na polasku: „Davide, veli, pametan si i bistar domaćin...“ Pisarčić (zajedljivo se osmejkujući): E, baš si bistar i pametan!
Sudac (iznenađen): Sakrament! Pogodi! Pisarčić: A, vrag mu babi, pogodi! David (ponosito i malo zajedljivo): Boga mi, i pogodi! Sudac: E, ovaj mi je čovjek potpuno zagonetan! Ama, otkud ti znaš da je gospodinu ime Dane?
Petrović, Rastko - PESME
Imalo bi uvek po kog, koji bi mirno, zajedljivo odgovorio: Šta se nas tiče vaše ime; ili bar: tako prešno, tako neophodno, ime! A šta se mene tiče vaš mir!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jedini Nikolica napući usne. — Ih, da mi žensko dođe u logor! — A tvoja Žuja? Valjda mi je ona neki muškarac! — zajedljivo dočeka Stric. Nikolica ubrzano zatrepta i u čudu se zagleda u svoju kuju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Iako je pakosno i zajedljivo to bilo, bilo je, na žalost, istina. Pan Franćišek ne komponuje više ništa; čak ne komponuje ni to, ni vino sa sodom,
Izmećarka neću sam!... Sal pri majku hizmet ću da činim... — I pri muža... — upade joj u reč zajedljivo Zona. — Pa, ako dadne Gospod i k’smet mi bidne... i pri njeg’... — Kod Manču li? — prekide je Zona jetko, šapatom.
Koj da praća šeftelije, — zar čorbadžijska kerka?! Na koga da praća? — Pa — poče zajedljivo Doka — sag neće da praća na bimbašije i miralaje, — zašto gi veće nema, — ama će da praća na risjane, — a bruka i toj..
— A što će da ručaš kad si ne pazariš?! — prekide ga zajedljivo Zona. — Ne slušaj dušmani moji po ma’ale... Nesam takav, Zone, kako kazuju...