Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dok je Knjaževac ovako pao i Hrvatović se povukao Banji, kod Zaječara ce dešavalo ovo: 16 jula potisne Osman paša Lešjaninova prednja odeljenja kod Velikoga Izvora, a 17 (dakle u isti dan kad
Noću između 23 i 24 jula podignu Turci na severoistočnim visovima spram Zaječara nekoliko baterija i sutra dan okupe bombardati varoš.
bio zapovest od vrhovne komande iz Beograda da napusti Zaječar, to se on, pošto se 24 ceo dan borio, uveče povuče iz Zaječara. Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski.
Sutra dan Turci uđu u varoš i postupe s njom po turski. Od Zaječara vodi jedan drum najpre y južnom, a posle u jugo-istočnom pravcu preko Grljana, Planinice, pa dalje sve uz veliki (crni)
Krivog Vira, gde se sjedinjuje sa drumom koji ide od Banje na Paraćin i koji gore spomenuh, te se tako i ovim putem od Zaječara može doći Paraćinu.
svoje vojske (manji deo odstupio je zapadno Krajini) i zaustavi se na liniji Boljevac — Lukovo (oko 30 kilometara od Zaječara), a predstraže istakne do sela Planinice, Lubnice i Kopite, pa u tim položajima ostao je i do danas, iščekujući kao i
da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od Zaječara preko Lukova opet u Paraćin.
000 Turaka, a po potrebi oni ovaj broj mogu i udvojiti, jer između Zaječara i Vidina i između Knjaževca i Niša imaju Turci jaku posadu i ne moraju se bojati našega napadaja, te Ali-Sajib može sa
Iz Lukova opet javlja potpukovnik Laza Jovanović da je kod Zaječara ostao Osman-paša i tu se na brdu Kraljevici utvrdio sa 15 bataljona nizama, 2000 Čerkeza i 200 Tatara (iskaz jednoga
zauzme, tu da se opet utvrdi na Tresibabi, pa ostavivši u utvrđenjima pojaču posadu koja će paziti na kretanje Turaka od Zaječara, s ostalom vojskom da pođe pored srpske granice za Ejubom, da napada njegovu pozadnicu (arijer-gardu) i da mu preti s
2 avgusta naše su patrole opazile da se duge i guste kolone neprijateljske kreću iz Zaječara preko N. Hana za u Knjaževac. To je bila Fazli-pašina divizija.
To je opet bila ona ista Fazli-pašina divizija, što je onomad došla iz Zaječara. Isturili su je napred jer je bila odmornija od knjaževačke turske vojske.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Burjan. U okolini Zaječara na Veliki četvrtak »pale u dvorištu burjan za mrtve« (GEM, 42, 1978, 429); toga dana, na Vavedenje i Đurđevdan palile
u vezi s mlekom, pričešćivanjem, mrtvačkim kultom. U okolini Zaječara, radi plodnosti, u đurđevdansku pogaču — pored kuglica »koje predstavljaju ovce i pse« — utiskuje se i »busen trave
»žene narezuju vinovu lozu i hvataju sok, koji upotrebljavaju u čaranju za stoku« (SEZ, 61, 1949, 135); u okolini Zaječara upotrebljava se kao lek od obolelih očiju sok uhvaćen u toku Velike nedelje sa gidže pored koje je zakopano jaje (tzv.
Andreja« (ibіd., 192). U okolini Bora o Velikoj Gospojini šalje se k. mrtvima (GEM, 38, 1975, 164 id). U okolini Zaječara, kao sastavni deo pomane pokojniku o Velikoj Gospojini ili Svetom Iliji, k. se kiti i kuva; upor.
izvora u Ljubinju (Sretečka župa) provlače se deca obolela od kašlja i piju vodu kao lek (GEI, 9—10, 115 id); u okolini Zaječara provlačili su decu ispod o.
(da bi je zaštitili od svakog zla) izvode »muškarca okićenog lukom i vencom paprika« (GEM, 42, 1978, 372, okolina Zaječara). Pelen. U narodnoj pesmi p. je znak nesreće i žalosti — v. npr.
— U okolini Zaječara za p. se »verovalo da štiti od rusalki, kao i da stimuliše seksualnu potenciju« (GEM, 42, 1978, 465). Proso.
(ibid., 173). U okolini Zaječara, pred kućom mladoženjinom, mladi, pored ostalog, »daju i sito, sa svim vrstama žita pa i drugog semena« (GEM, 42, 1978,
sa duba (granice) zabada se u obredni hleb koji se na Badnji dan mesi za »mladog boga« (GEM, 42, 1978, 419, okolina Zaječara). Na različite načine traži se lek od h.: u okolini Takova veruju da će prestati groznica kad provrte h.
(ibid., 177). U okolini Zaječara, »za one koji su umrli bez sveće«, palile su se vatre od š. na Vavedenje, Veliki četvrtak i Đurđevdan (GEM, 42, 1978,
Zaštitničku ulogu imaju i venci od m. kojima se na Ivanjdan kite kuće (GEM, 42, 1978, 436, okolina Zaječara). Mračna trava ili trava od devet mrakova (abutіlon avіcennae).
»mladenčića«, koje mese o Mladencima i namenjuju mrtvima, Vlasi »stavljaju kašiku pasulja« (GEM, 42, 1978, 427, okolina Zaječara).