Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Na pragu komande, na samom pragu pakla, brat ga zaklane žrtve nožem zakla. Zaklan Kondor pade u jesenju travu, osvetnik dopade i odseče mu glavu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Šta, more? — upita Milun začuđeno. — Što ti nas zakla? — Kako, more? — upita opet Milun u čudu. — Šalješ nam onog tvog Sretena, te nam sve sude iskvari.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jedinca u oca ubije samo zato da bi se nasmejao!... Ali dođe i njemu!... Nađe se čova pa zakla iz puške!... Pričam ja Stojanu, a njemu milo. A tek proti Nikoli!... On nije znao šta radi od radosti!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad po drugi put ode, pođe sve po starom. Nanovo je trebalo čekati godinu dana, i kad se ona navrši, zakla nas lijepo jedno pismo u kome veli: „Slatni babo! Hoće srce da mi pukne, što ti ne mogu doći.
Teodosije - ŽITIJA
skinuvši oganj sa neba, dva pedesetnika s ljudima sažeže, i tri stotine sramnih proroka kao bogoprotivnih sam nožem zakla, i pre toga rečju zatvori nebesa i mnoge glađu pomori, revnujući Gospodu svedržitelju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
XVIII) — Stoji živuljak na živom jastuku, te živo meso jede. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s.
Sremac, Stevan - PROZA
koja je zinula od čuda, pa ga začuđeno gleda i kao da ga čisto pita: — E, moj brate, i sopatniče moj, zar i tebe zakla i ošuri! A Jova Vatrica nije bio samo čovek šaldžija. Što je on umeo da ošuri pečenicu — mani se!
Radičević, Branko - PESME
poljanu, A gleda ga Srbin niz šešanu, A šešana brža je od ata, Pogodila Ture posred vrata; Zrno pusto Solimana zakla, Ruka srpska sa sveta ga smakla. Oh, da vidiš turske velje jade, Kada njima serašćeru pade!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tomča, pognut, na iznenađenje sviju, upade i produži, više kao za sebe: Najviše majku Jovana! Zakla ju sina jedinca. I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca njegova nagnao da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako i učiniše. Odmah zatim polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onijem svojijem šćerima, zakla ih i iziće. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35.
34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35. Zakla vola bika, sve selo svika, a kad oće da slavi, nema šta da stavi. 36.
sastadoše, izvadi on oni prsten (a noć bijaše), zasja se jezero i planina od njega te joj zaslijepi oči, izvadi andžar, zakla je i srce iz nje izvadi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako i učiniše. Odmah zatijem polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onim svojijem šćerima, zakla ih i iziđe. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na jedno rame a drugog na
Stanković, Borisav - TAŠANA
« I to, to me zakla, obezumi. Kazah joj istinu. Dok joj je muž bio živ, ja sam bio siguran da neću na njen obraz udariti; ali, od kad je
Petrović, Rastko - PESME
priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca svoga zakla; Sa parom šume dišem i paru jednog pakla Gustog.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
pošto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim — e s’s tuj njegovu molbu — zakla me. Ja, Koštan, u moj život još brobinjka nesam nagazija, a kamo li na brata ruku da dignem. Brat je brat!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Koliko se bane uostrio, on ne traži ništa od oruža, no mu grlom bane zapinjaše, a pod grlom zubom dovataše: zakla njega kako vuče jagnje. Skoči bane pa iz grla viknu, te nabreknu onog hrta žuta, doke svoju kurtalisa ljubu.
“ I to bratac seji vjerovao. Kad to viđe mlada Pavlovica, ona ode veče po večeri te ukrade nože zaovine, njima zakla čedo u kolevci.
Kad to viđe Pavle gospodaru, trže sestru za bijelu ruku: „Sejo moja, da te bog ubije! Bud mi zakla konja na livadi i sokola u zelenoj bašči, zašt’ mi zakla čedo u kolevci?
Bud mi zakla konja na livadi i sokola u zelenoj bašči, zašt’ mi zakla čedo u kolevci?“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga, života mi i moga i tvoga!
Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije danickinje, haber dade u svoju družinu.
je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.
Al’ to bego ništa ne slušaše, već izvadi noža plamenita, pa on zakla pobratima svoga, kao jagnje o Đurđevu danu. Malo vreme zatim postajalo, zima prođe, a proljeće dođe, knjigu piše
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
U posljednjem trenutku Kuja se zaskoči, dohvati ga za nogu i skide mu prostranu stričevu cipelu. — Ajoj, zakla me! — prepade se dječačina, pa se uspuza sasvim u krošnju drveta i ukliješti se u grane. — Aha, šta ćeš sad?!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I oni taki stadoše dokle on dostiže do njih i uhvati od njih dvoje pak ih blagoslovi i zakla ih. I kako to učini, taki napade na njega strava i uzdrkta se sav i prepade se u svojoj misli.
Dođe — reče — tuđin k bogatomu, požali [ovaj] svoje potrošiti na njega, nego ote od siromaha ono jedino žensko jagnje te zakla!« (Čujete kakvom prilikom parnicu izdovede Natan prigovornu: u krpi zavitu britvu nošaše.