Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jer je pokojni stric Jureta, bog da mu dušu prosti, moga svakoga trena minjati glas, te bi se ti zakleja da čuješ puno ljudi... Daklenka, mi zapali iza drva, pa pokojni viknu: „Stoj!“ pa ondak: „Stani! stoj! stan!...
Pa onda ima i druga. Sve se obija o Bukara, ali se ja ne bih zakleja, da on nije imâ drugova i u Zvrljevu... — Šta govoriš? — viknu Srdar. Fra-Brne je blijedio i crvenio se.