Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Na Tvom smo grobu ostavili štake, al ne stigosmo kud smo naumili! Paljeni opet i gonjeni hajkama brzim, tražimo zaklon pod nastrešnicom Tvojom! Ne dopusti da s groba Tvog otpuzimo na kolenima, vezanim kožom i čojom!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj hrast što je onako besno raširio svoju krunu, bio im je jednom zaklon od kiše. Na ovoj su stazi toliko puta razgovarali...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« primakli bliže, ne verujući valjda svojim očima i ušima; poneki se okrenuo ulola oltaru, pa napravio šakom kao neki zaklon od uva da čuje bolje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To je bio njen uobičajeni trik. Čim je prevrnem na stomak, panično će odmileti u neki zaklon, ili će se zavući pod oklop. Njen oklop? Bože sveti! Nije li joj moj otac sličan, samo što je njegov oklop galama?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i nedarovit pisac koji je „spao” na decu, stihoklepac i pustolov, svi su oni u dečjoj književnosti našli utočište i zaklon. Neki od njih su primenili zanimljive postupke i došli do neobičnih i svežih rezultata.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka, neka, dosta je i tvoga bilo! Pucnjava iz džamije ojača i vagnu na Jovaševu stranu.
— Ma vraga kupim. Valjalo mi je najprije likvidirati onoga mitraljesca. A kad sam upao kod njega u zaklon, kadli tamo — sve zasuto ljupinama od oraha. I on, grešnik, na ovoj zimi, zaželio se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik.
Mjesto iza šanka, njegova dugogodišnja busija i zaklon, sad mu ispade kao neki obilježen isturen podijum sa koga valja nekom zbog nečeg odgovarati.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ima još jedna sitnica. Sedi da čuješ. Hoću da to raščistimo odmah. Hasanaga me otero — to ti se čini dovoljan zaklon, to ti je odrešilo ruke.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vile su se uza stabla, granje, te činile zaklon, kao kolibu. Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ukrstili se zima i mrak, po škrapama tražim zaklon na domaku zmajeva i arslana, do grla me sustiže sneg i konj mi u ponornici tone, ja sam fitilj pod oklopom gorim na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Metak se zari negde pozadi, u ritu. — U zaklon! — začu se komanda i ljudi se sručiše u duboku jamu. Zapanjeni ovim događajem, bili smo nemi i drhtali smo pri pomisli
Razneli bi ga... Ali u mitraljeskome zaklonu bili su i naši ranjeni vojnici. Komandant naredi da posluga siđe u zaklon. Zavlada tišina... U vazduhu se razlegalo neko šumorenje, što je nagoveštavalo kretanje neprijateljske artiljerije.
U međuvremenu, između neprijateljskih plotuna, iskakali su vojnici iz rupe, punili topove, opaljivali, i hitno bežali u zaklon. Gađali smo neprijateljske kolone, koje su se kretale u daljini, iza sela.
“ — posluga istrčava i najvećom brzinom ispali, pa se isto tako brzo, jedan preko drugoga, sruči u zaklon. Onda osluškujemo... — Eto ga!... Muskuli se zatežu, ljudi nesvesno uvlače glavu u ramena, zaustavljaju dah...
Povikaše vojnici da se skloni u zaklon, i jedan ga svuče kao vreću u rupu. Svi smo se smejali, jer je Jankulj mislio da ga je udario upaljač šrapnela.
Poleteše u zaklon. Ali jedan se povede i pade pred otvorom. — Rajko, Rajko — povikaše vojnici. Jedan ga dohvati za ramena, ostali ga
Sunce je bilo pri zahodu kada kolona lagano krete, praćena jatom crnih gavranova. Vojnici siđoše brzo u zaklon. Samo je ostao još trubač, i on odsvira vojnički posmrtni marš. RAT JE BUKTAO Rat je buktao na svima stranama.
U onom kukuruzištu jedan se ispravio i osmatra. A nešto pozadi, vidi se mali rov. Sigurno zaklon za komandira čete. iz austrijskih rovova proviruju žuti telećaci, a iza streljačke linije kreću se trojica i odlaze u
Pešačka vatra je klonula na celom frontu, izuzev one vrzine, gde su neprijateljski vojnici našli prirodni zaklon, i gde puške sada prašte samo iz straha da ne bi neko krenuo na juriš.
A vi možete u bateriju. Pretrčasmo brisani prostor i sručismo se u zaklon. Pitaju vojnici kakva je situacija. Ali mi smo toliko premoreni, da samo digosmo ruke iznad glave i oni razumeše: gore
Čujemo prasak pušaka i jezivi zvizak kuršuma. Ljudi se zbunjeno okreću tražeći neki zaklon. — Posluga drugoga voda, trčećim korakom kod onoga topa! — naredi komandir.
Tek najednom prolomi se strahoviti tresak. Svi se unezvereno pogledaše, pa se baciše na zemlju. Neki potrčaše u zadnji zaklon. — Eto ga! — viknu izbezumljeno stražar kod mitraljeza, kao da ide strašna avet od čijeg pogleda ljudi umiru.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama! Oduzeli su nam i taj jedini zaklon: da nam je bar hleb obezbeđen, kad radimo posao valjano.
Već ga sramota svraćati sudnici tako često, pa ulazi s konjem pravo u školsko dvorište, veže ga negde u zaklon, pa ide veselo u školu, gde ga Ljubica očekuje, neki put vesela a neki put neraspoložena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ala je strašno! I psi se seoski utajili, pa ne smeju ni da laju; svaki se zavuk’o pod neki zaklon, pa ćuti, tek poneki od straha zaurla... A bučje još šapće i pod njim tiho, lagano žubori planinski potočak...
da se osvrćemo oko sebe i da očas upravljamo puščanu cev onamo, otkud se čuje kakav sumnjiv zvuk, ili se vidi gušći zaklon. Nezgodno nam je što smo jedan od drugog mnogo udaljeni, te se svaki oseća usamljen, usled čega se strah uvećava.
Svi se izdigosmo i zaustavismo dah. Onde, gde se dva čatala vezuju, vire krajevi od vrljika i pružaju podesan zaklon. Tu je zlikovac zavukao glavu i kroz vrljike pružio pušku na Ljubišu, koji se privlači od čatala do čatala.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na mesto da, kao što je to do tada činila, jegulja traži zaklon u kome će prezimiti, ona se uznemiri i počne tražiti izlaze iz slatke vode u kojoj je bila.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Neko dolazi, goskapetane, sklonte se! MANOJLO: Gde baš sad nađe! Brzo u zaklon! (Beže opet iza kanti za đubre. Pojavljuje se Prosjak.) PROSJAK: Gde li ću samo noćas da se zavučem?
E, moj goskapetane! Sa novom ženskom čovek se oseća kao procvala vrba! MANOJLO: Zaveži, kad ti kažem! i u zaklon! (Sklanjaju se iza drugih, starih, grobova.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ga baba đavolasto pogleda i dade mu prstima znak kuda će okrenuti, a on odleti na stranu, pa će u šumu, ili u njeki zaklon, gdje ga čeka Jelka. Ona je već udata: dabome, u njegovoj parohiji. Pa onda se sleknu i zamisli svoju parohijsku kuću.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đule, samo jedno treba vama, slepci, pa da nađete zaklon, da se zarijete dublje nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se svi ne zbijete u brest, pa da barut na vas
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zagledan u nebo a nekako odsutan Dobrača je, uvek na vreme, predviđao nevreme i nalazio, uvek na vreme, zaklon za sve.
A iščitao je, više iz ljudi nego iz oblaka, da se primiče nevreme od kojeg će ce teško naći zaklon. Zato je sve manje bivao po putu a sve više kod kuće u Gruži.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i užasom i gonjen prinudnom i nevidljivom nekom silom, ali je bio nemoćan da umakne i da se ma gde sakrije, jer je svaki zaklon postajao žalosno bedan i debeli, ogromni zidovi iza kojih se, kao ovo u ratu, krio od granata pretvarali su se u
Tvoja je puška ostala neogaravljena, tvoj bajonet neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tražio zaklon od smrti koje si se užasno bojao, neprijateljsko zrno zaklalo te je.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
) To su oni koji će progonjenom pristaši druge stranke pružiti zaklon, skrivati ga u svojoj kući, dati mu svoje odijelo da se preruši, omogućiti mu bijeg preko mora krijumčarskim noćnim
Jer, znam dobro, kad se prezre i napusti jedan zaklon, najčešće se ne nađe nikakav drugi: onaj isti nemir prevladavanja i neprestanog oslobođenja zna postati demon koji nas
redom sve šanse spasenja, rušimo sva jedva izborena usklađenja, remetimo s mukom postignuta ravnovjesja, i svaki nam je zaklon konačište za samu jednu noć. Ali on se pravio kao da je prečuo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Od igre karteča zaklon nam najbolji Bio je u pušci i u bajonetu, U jurišu kobnom i božijoj volji. I u onom času kada juriš nasta, Glas jedan
Ako je po volji, zaklon eno, tamo. Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja — Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Pola bloka iza mene išao je neki čovek koji je isto kao ja jedva čekao da stigne u zaklon. Odjednom su mi noge poletele u vazduh, istog trenutka blesnulo mi je u glavi, nervi su reagovali, mišići su se
što su naravno mnogi prolaznici pogrešno razumeli, pokušavajući da me zaustave, dok sam ja mahnito trčao da nađem zaklon.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dobili su dvostruku porciju ruma. Komandant je naredio da se uz školu, a tu je stanovao, iskopa zaklon, i da se u zoru probudi. Potom je oprao hladnom vodom noge, i opet legao u krevet sa daskalicom.
— Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja.
Skupili su ugljene ostatke u šator — tada je pri pomeranju izbio smrad spečenog mesa — i doneli ga pred bataljonski zaklon.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Neprijatelj se primiče kradomice, vreba, puzi, previja se... upotrebljuje kao zaklon svaki žbun, svako brdašce, svaki potočić, svaki šumarak.
Pogledam, krvi beše malo, ali zato veliko parče mozga izašlo na otvor načinjen kuršumom. Unesemo ga u zaklon, položimo ga na leđa. Mišići na licu drhtali su mu, oči se polako stezale, čelo se mrštilo. Drugih pokreta ne beše; dr.
« Je l te, to vi mislite? E, varate se. Evo šta je bilo »zatim.« Zatim đeneral dade napraviti od lisnatoga granja zaklon od sunca, pri ruci se nađe i malo meke postelje i đeneral leže da malo »otpočine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas... Okrenuo sam se slučajno. Ostrovsko jezero...
Naravno. Utom izlete pred nas jedan ordonans, koji nam objasni gde je zaklon komandanta bataljona. Nije bilo daleko. Sjurismo se kod njega.
I zato, da bi se zaštitili, oni su grešnici slagali pločasto kamenje ispred sebe, da bi povisili zaklon. Ne potraja dugo, a kroz rov se dovuče do mene moj vodni oficir.
sanitet!“ „Gde je komandir?“ — pitao je neko iza mene. Vojnici su ga upućivali u pravcu gde je bio moj zaklon. „Komandant odreda!“ — reče mi desetar. Išao je uspravan pored rovova vojvoda Vuk.
— Gospodine pukovniče, stanje je ratno. „Vidim, vidim!“ — reče više u šali. Onda siđe u moj zaklon i sede na ivicu rova. — „Šta uradi ti ovo, ’Cvrco’?“ Tamo me je zvao, jer sam bio najmlađi komandir u odredu.
Sigurno im je osmatrač bio daleko. Ali naša?... Pomlati ih kao marvu. Kad udari u zaklon, ono pusto kamenje rasprsne se na sve strane, pa doleće čak i do naših rovova. Bilo je teško posmatrati.
Ta predstava veza se najednom za ovu stvarnost. Komandir mi reče: — Ovde je zaklon za dvadesetoricu. Preko dana se odmaraju. Petorici je dozvoljeno da se svuku, a ostali su u punoj ratnoj spremi.
Iznad njih, postavljene su druge, ali samo poprečno. A odozgo je zemlja... I kroz taj moćan zaklon kao da vidim onaj leš na poljani. Cele noći je gruvalo i zemlja mi padala na lice...
Dok sam razgovarao sa komandirom, pešak izvi glavu i povika: — Eno ga! — i sruči se u zaklon, gde se sav zgrči. Pogledao sam ga u čudu, pitajući se šta mu bi najednom.
— reče dosta suvo i hladno. — Zapamtiće nas dugo — veli jedan vojnik. — Bugarski artiljerci nagrnuše u jedan zaklon, a ja za njima bombu. — A šta je sa topovima? — Ne postoje više... — Nisu se nadali.
Ali ja se nisam mogao oteti od već stečene navike da svaku uzvišicu posmatram kao neki artiljerijski zaklon. Gledao sam u daljinu, pa mi se onako bunovnom pričinjavalo kao da vidim redove bodljikavih žica...
Što se više penjemo, osećamo kako vetar sve jače struji. U četinarskoj šumi ugledali smo očuvan zaklon. Sigurno je tu boravio neki komandant.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Obrana tome kam'? Kam' krilo slatko, moćni zaklon? Dušana davno nam nema, stuba Od koga sile Stambol je strepio! Ni Marka nema, strašnoga dušmanom, I snažna kopljem,
O, srećan ti si! Sad te u grobu Večiti obima mir. 1852. Jovan St. Popović GROBLjE Sladak je zaklon, kada vetar ljuti Mora tišinu pakosno uzmuti, I trošna lađa u najvećoj bedi Gibelj pobedi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
U njemu nađem ja sve što zatražim, On mi je spasenje i štit moj i zaklon, U strahu s verom kad zovem ga ja, Tad pruži mi oslobođenje on.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teško mi je što narod toliko gine. Iza artiljerijske osmatračnice sjahali smo, i Kralj uđe u zaklon. Komandant diviziona je objašnjavao Kralju liniju naših i nemačkih rovova.
Rekoh vojnicima da vežu konje i neka beže uz onaj krš. A ja potrčah u pravcu kuda pobeže magacioner. Ugledah zaklon i sa ostalima skočih u rupu... U našoj blizini prolomiše se eksplozije. Učini nam se kao da čujemo jaukanje, neku viku..
Nema ničeg da se kupi. Zamolih trećepozivca da bar negde nađe hleba... Izdelismo deci po krišku i sklonismo ih u zaklon. Ja ostadoh sa trećepozivcem. — E, moj gospodine, nije ovo ostrvo Vido, već ostrvo smrti. Stotine dnevno umiru...
Mi se zaustavismo na jednoj njivi, ispred neke žive ograde, i vojnici odmah počeše da kopaju zaklon. Radili su ćuteći. Tek što se nije pojavio dan. Premoreni već, dremali smo naslonjeni na izbačenu zemlju.
Iznad naših glava tresnuše šrapneli i mi se nesvesno povismo i poletesmo u zaklon. — Sklonite se, gospodine potpukovniče! — skretali smo pažnju potpukovniku Petru.
— Sklonite se, gospodine potpukovniče! — skretali smo pažnju potpukovniku Petru. On siđe u zaklon, ali izgleda više zbog nas, no sebe radi. —... Razumem. Evo sad odmah! — komandant diviziona priđe žurno.
Neki probijaju grudobran da naprave puškarnicu Svi oživeše kad ugledaše nas artiljerce. Komandir čete ustupi nam svoj zaklon za našu osmatračnicu. — Moje objavnice su kod one žive ograde... — objašnjava nam komandir. — A ispred njih je...
Nigde drvceta. Svuda unaokolo gola golcata stena, tako da se ni za pedalj duboko ne može iskoristiti nikakav zaklon. Grešnim pešacima je najteže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
koral mestve — kožne čarape metati se (kamena s ramena) — bacati metati strele — streljati meteriz — šanac, opkop, zaklon Metković — selo u Mačvi, u okolini Šapca mešte — umesto mešćema — sud, sudnica mizdrak — koplje Mijat (Tomić) —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
k boljim, k nenadanju pouzdanja, pomoć obeđenim, i zazlenim, radost kajućim se od greha, pribeg gonjenim, oslobođen zakon, zaklon od dušmana, mreža vlačena — ne smrti, nego k boljem životu iz slanoga ovoga tafrenoga životna mora potopljenikom!