Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kako stiže, on rukom skide šaru, ali mu je ruka drhtala... Počeka nekoliko trenutaka, se se pribra i smiri... Zaklonjen za deblo, on premišljaše. Hteo bi da Lazar oseti svu strahotu smrti i svu težinu njegove osvete...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na stanovništvo Ohrida i okoline ima uticaja i jezero i jezerska klima. Ohrid je bolje zaklonjen sa severa no Struga, u kojoj duvaju jaki vetrovi sa planina i naročito kroz Drimsko grlo.
Tim je odsekom zaklonjen Podgor od severnih vetrova i stvorena zavetrina ispod rasednog odseka. Kao rased i opšte pružanje kotline, tako isto i
Matavulj, Simo - USKOK
zgodnu kolibicu i u njoj prostrli postelju i stavili svijetnjak i daščicu za knjige, te je i po ružnu vremenu bio dobro zaklonjen i mogao se zabavljati. Knez odmahnu glavom: — Hvala bogu, što li mu je? Dajte, nastavite me kako da ga razgovorim?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ulica prelazi u put između maslinjaka i vrlo brzo dovodi do kapije zamka. Zamak se više ne vidi, zaklonjen poludivljim parkom. Kapija je otvorena i ja produžavam kroz park nemajući namere da dođem do zamka.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka. U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo. Tu beše sve živo i veselo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Onaj za čatalom beše udaljen od nas preko sto koraka i tako zaklonjen vrljikama, da mu se odovud nije moglo ništa učiniti. To je, bez sumnje, Ljubiša i opazio, pa je stoga preduzeo onaj
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
JEDNO SIGURNO VEČE U jedno sigurno leto Toplo kao kap plača Hodaćeš tuđ niz sve to Zaklonjen zidom šetača. I gluv već za reč što lupa U sluh o teška vrata Proći ćeš kroz red klupa Do mesta gde se mrak hvata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Seljanka skide onaj šal i ogrnu ga. Sad sam potpuno bio zaklonjen od komandanta, te se usudih da otvorim jedno oko. U tom trenutku ugledah je okrenute glave prema kop mandantu, svakako
Petković, Vladislav Dis - PESME
Uvek u sredini što duh svaki steže, Zapazio nisam sem nje ništa drugo, I često se pitah šta me za svet veže: Zaklonjen ideal? Il' stradanje dugo?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Poznanici i prijatelji, javljajući im se, nekako se čudno osmehuju. Pred crkvom, iza gologa drveta zaklonjen, blene u njih poznati seoski bleka što je već davno izgubio svijest o životu i ne vodi brige o ljubavi.
Krakov, Stanislav - KRILA
u grmljavi je student drhtao jako i dugo, zaklonjen slabim grudobranom od džakova i tako ostajao sve do zore. Po danu je spavao pod stenom buđen samo treskom eksplozija.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aleksinac je u dolji. Sa istočne strane, otkuda su se primicali Turci, zaklonjen je rujevačkim visom, koji se u severozapadnom pravcu pruža i pravi rujevičku kosu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vojnici su zastali neodlučni. Drugi legli... Po pesku prpore kuršumi kao kišne kapi na mirnoj vodi. Posmatrao sam, zaklonjen iza kamenja, agoniju druge čete, zabezeknut i zgranut... Vlajko uzdahnu. Onda izvadi maramicu da obriše znojavo čelo.
U blizini čekao me ordonans sa konjima. Uskom putanjom išli smo u pravcu rovova. Na pojedinim mestima bio je put zaklonjen pobodenim granama u zemlju, da bi prolaznici bili sakriveni od pogleda iz neprijateljskih rovova. Ali sad je noć...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Voda je tu tiha, nigde ne prelazi iznad pojasa, a i lako je sići s obale. Ostavim odelo u šupljini stare jove i go, zaklonjen gustišem, priđem obali. Spustim se preko kose kamene ploče u vodu. Takvo mesto sam dugo tražio.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zato sam, pred oltarom, Izašla preda te jednom sa svetim, nebesnim žarom, Kô suzna Niobeja. Zaklonjen, u tišini, Tvoj svetli duhovni pogled otad je draži mi bio. Tvoj život ràd meni beše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Raziđosmo se na sve strane, da bismo iznašli sve što je potrebno za smeštaj vojnika. Ugledah bunar zaklonjen ogradom od šiblja i pored bunara tri Arnautke sa sudovima. Prišao sam, ali nijedna ne odgovori na moj pozdrav.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ležeći tako s glavom na rukama, zaklonjen šeširom, Stric je zadrijemao i zaspao. Odjednom se granje na ljeskovom žbunu oprezno razmače i kroza nj se pomoli ušiljeno
Stric pa hitro spuznu u onu dolju za svojim šeširom, pograbi ga i nastavi da trči jednom uskom obraslom jarugom dobro zaklonjen šibljem od pogleda svojih progonilaca s druma. Upao je tako i u jedan ljeskar vezan s Prokinim gajem i — tup!