Obradović, Dositej - BASNE
Dođe vreme da zakolju kravu; vežu je za noge i rogove, prevale je na zemlju, pak počnu oštriti veliki nož. Tada volovi zapitaju je: „Sad kaži
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Prelazeći preko valjevske Kolubare i Tamnave, gde gode noće po jedno goveče zakolju, a selo im mora ̓lebac namesiti, odakle po neki tovar žita ponesu, jerbo su, kaže, imali u planini Klještevici zbeg.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Hajde! — reče Surep. — Dede, domaćine! Naređuj! I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti. Oni prilaziše k sovri te se zdraviše... Stanko se koristi njihnim dolaskom, te pobeže u kuću..
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kamenom zakopaš u zemlju,
Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Šta ćete više: u gostilnici zovomoj Kod hineskog cara sami se pilići zakolju, sami očupaju, očiste, nataknu se na ražanj, ispeku se, i donesu gostima, pak i tu jošt sami se istrandžiraju, da se
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— Kroz begove doline; Goru s nogam’ kršile, Jova moga budile. 244. Cucu, cucu na konju, Vuci t’ majku zakolju U šenici u polju! Nemojt’, vuci, za Boga! Majka mi je draga, Sisu mi je dala, Drugu rekla dati, Kad pođemo spati.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ljutito, a strina metnula ruke pod pojas, gleda za njim očajno, pogledom punim slutnje, pa tek zašišta na svoj način: — Zakolju k'o jagnje!... Huuuu! Jest, takva je bila moja pokojna, dobra i pametna strina.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kad je krava zapita za što plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: „Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kamenom zakopaš u zemlju,
” Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine
Tako stric i sinovac ućeraju vola i dva brava. Idući otole dođu na jednu pećinu. Onđe stanu pa zakolju jednoga brava, ogule ga i pripeku. A pošto ga ispeku, onda stric reče sinovcu: „Hajde da jedemo.
Pošto ih viđe, a ove dvije nju, začudiše se, i ove potonje dvije dosjete se, te spopanu jadnicu i zakolju, pa je mrtvu u goru ponesu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kamenom zakopaš u zemlju,
Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, đevojka nije šćela okusiti izgovarajući se da nije gladna i da ne može, nego pokupi sve njezine
Oni počnu da kolju starca i zakolju ga, a siromah se privuče i odreže nožem komad od dolame. Kad se svanulo, ustane siromašak i pođe, pa srete ona dva
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Teško me je osvojila žeđa“. Veli njemu Kraljeviću Marko: „Tako, Đemo, ne rade junaci, već zakolju konja ja sokola, naliju se krvi od gr’oca“.