Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ne boj se!... Lazar zakoluta očima. On nije verovao da te reči subaša govori. Da ne beše još koga u sobi?... I on poče zverati oko sebe...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako pokisao, a uz to i neobrijan, ličio je na nekoga rekonvalescenta iz duševne bolnice. Zakoluta Aleksandar očima i viknu: — Ovam’ sa njima! Zastrašeni, išli su nesigurnim korakom Tanasije i Jankulj.
Nekad vikne, drugi put udari, ali zato kad primi platu, on pozove posilnog i seiza: — Ovam’! — zakoluta očima i napući usne. Gleda ih strašnim pogledom od glave do pete, i onda progovori: — Ti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene. Ali stiže moj kaplar i zari mu bajonet u grudi. On ispusti krik, zakoluta očima, diže ruke i tresnu. Drugi Bugarin, pogođen metkom, pade ali i onako ranjen, upravi pušku na moga kaplara i okide.