Ćosić, Dobrica - KORENI
— Neću. — Prošla je vojska, konjanici. U ovo doba ne idu oni zabadava. Đorđu glava ponovo klonu na sto, i sto zakrcka pod teškom gomilom uvek istih noći i istog kreveta, mučilišta onog orahovog; pred svadbu ga je Aćim dovukao iz
Šta mi j e bilo večeras? pitala se Simka, a plač u sutonu u njivi slatko je zabole. Drveni krevet zakrcka i zacvile za njom. Snažnim belim rukama Simka steže rešetke na otvorenom prozoru.