Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Zarožani se opet zamisliše. Utom se progura neka baka, seda kao ovca i bez zuba, pa zakrešta onako bapski: — Znate li, deco ko će to najbolje znati? — Ko, ko, ko?... — povikaše mnogi radoznalo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga! Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
teraš me! Obarač se omače... njemu samo zakipe nešto u grudima, pojuri u glavu, obuze ga svega i on dreknu, zakrešta, jer ga već izdadoše glasne žile: — Napolje!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle tako nešto, kao kad prvi put. petao zakrešti, zakrešta i Jaćim, pa se od toga kao zastide, te se najpre zakašlja i dole u zemlju pogleda, a onda bogobojažljivo obazre oko sebe
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Zemlja drmi, a ukrstile munje, velju, kihametu doba dolazi! Pa još kad ona šehitanbaba zakrešta: „Hajduci!...“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći. DRUGI TURČIN: Naljutio se, a oči mu kao živa vatra sijevaju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eto baš nije mene, nego Boku Potrka! — zlurado zakrešta svadljivica. — A koga još? — E baš ti neću kazati! — Ne znaš, pa zato nećeš. Ne znaš, ne znaš, baš, baš!